Sačekajmo mi Artakserksov dekret o povratku Židova iz babilonskog ropstva.
Hajde da vidimo gde se nalazi podatak koji potvrđuje 7-mu godinu cara Artakserksa kao godinu izdavanja dekreta o izgradnji Jerusalima tj. njegovih zidova prema Danilu 9,25. Jer Danilo 9,25 ukazuje na sledeće:"Zato znaj i razumij:
otkad izide reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vodjvode
biće sedam nedelja...i šesdeset i dve nedelje...a
posle te šesdeset i dve nedelje pougbljen će biti pomazanik...". Dakle, u periodu 69 nedelje tj. 483 dana Pomazanik će biti pogubljen..tj. između 483 i 490 godine od početka proročkog lanca tj. između 27 i 34 n.e.
Međutim, ovde Danilo ukazuje na dekret jednog cara koji će obuhvatiti kompletnu obnovu Jerusalima "
da se opet sazida". Postoje dekreti Kira Persijijskog 538/535 p.n.e o izgradnji Hrama i povratku Jevreja u Jerusalim, Jezdra 1,1-11. Zatim u vreme cara Persijskog Darija I Histapa (521-486 p.n.e) Hram se dovršuje do 6-te godine njegove vlade tj. 516/515 p.n.e, Jezdra 6,15
Međutim, tu se još uvek ne pominje zidanje zidova.
Mora se tražiti dekret koji dozvoljava i zidanje zidova.
Postoje dekreti cara Artakserksa Jezdra 7 i Nehemija 2.
Prvi dekret je bio
u 7-oj godini cara Artakserksa-Jezdra 7,7. Ovo je 458/57 p.n.e. Ovaj dekret međutim "ne spominje zidove" direktno dok u Nehemiji 2 se zidovi konačno pominju:"Zato im rekoh vidite u kakvom smo zlu, Jerusalim pust i vrata mu popaljena ognjem;
dajte da zidamo zidove Jerusalimske, da više ne budemo rug", Nehemija 2,17. Međutim,
ovde se radi o 20-oj godini vlade Artakserksove, Nehemija 2,1. Dakle,
ovaj dekret je stupio na snagu 445 p.n.e a ne 457 p.n.e. To je problem na prvi pogled jer se ne pokalapa sa godinama za koje se zna da je Mesija obavljao svoju misiju..oko 30.n.e.
Postavlja se pitanje da li je car Artakserks ipak dozvolio gradnju zidova 457 p.n.e a da se to ne govori direktno već indirektno. Upravo je takav slučaj. Sada ćemo videti da je dekret cara Artakserksa iz 7-me godine njegove vlade podrazumevao i podizanje zidina. Kako to znamo? Posredno, iz tužbe koju su caru Artakserksu uputili protivnici Jevreja i uticali na cara da obustavi svoj prvi dekret.
Oni caru pišu sledeće:"A za vremana cara Artakserksova pisa
Vislam,
Mitredat,
Teveilo i ostali drugovi njegovi Artakserksu caru Persijskom....
Reum starešina u veću i
Simsaj pisar i ostali drugovi...Sluge tvoje, ljudi s one strane reke, tad i tada. Da je na znanje caru da Judejsci koji pođoše od tebe k nama,
dođoše u Jerusalim, i grad odmetnički i opaki zidaju, zidove opravljaju i iz temlja podižu...A kada se prepis od knjige cara Artakserksa pročita pred Reumom i Simsajem pisarem i pred drugovima njihovim, oni brže otidoše u Jerusalim k Judejcima te im zabraniše oružanom silom",
Jedra 4,7.8.9.12.23.
Dakle, ovaj dekret nije vremenski naslovljen ali znamo da je posao obnove zidova obustavljen. Sad imamo zapis u Nehemiji 2 gde car dozvoljava Nehemiji obnovu zidova. Tekst kaže sledeće:"Potom rekoh caru; ako je ugodno caru, da mi se da knjiga knjiga na knezove preko reke da me prate dokle ne dođem u Judeju. I knjiga na Asafa
da mi da drva za brvna na vrata od dvora uz dom Božiji i za zid gradski i za kuću u koju ću ući.
I dade mi car, jer dobra ruka Boga mojega beše nadamnom", Nehemija 2,7.8. Nehemija dobija odobrenje od cara Artakserksa 20-te godine njegove vlade tj. 445/444 p.n.e
Međutim, jasno je da ovo ometanje zidanja zida ovde opisano u Jezdri 4 nije povezano sa onom douzvolom u Nehemiji 2 jer imamo zapis da su neki pokušali ponovo da ometaju zidanje zida nakon ovog drugog dekreta cara Artakserksa ali ovog puta nisu uspeli da spreče. Piše:"A kad ču
Sanavalat da zidamo zid, razgnjevi se i rasrdi vrlo, i rugaše se Juvrejima.
.i Tovija Amonac koji beše uz njih....", Nehemija 4,1.3. S obzirom da su druga imena i drugi akteri upitanju u odnosu na ona istaknuta u Jezdri 4 znamo da to nije taj događaj. Da li pak ovo ometanja opisno u Jezdri 4 može biti posle onog iz Nehemije 2 ili u nekom periodu između dva dekreta koji bi ukazali ne neki drugi dekret osim ova dva opisana?
Pošto se ne pominje ni jedan drugi ni kasniji ni raniji dekret cara Artakserksa o dozvoli Jevrejima da zidaju Jerusalim osim ova dva iz 457 p.n.e i 445/444 p.n.e, što potvrđuje i Biblijska i svetovna istorija jasno je da onaj događaj iz Jezdre 4 i akteri koji su učestvovlai u zabrani podizanja zidova mogu predstavljati reakciju samo na prvi dekret Artaksrksa iz 457 p.n.e pošto su drugi akteri pomenuti nakon iste dozvole za zidanje zida iz 445/444 p.n.e. Dakle, akteri pomenuti u Jezdri 4 su oni koji se bune na Jevreje nakon izdavanja prvog dekreta. Ne postoji bilo koji drugi dekret osim ova dva te u tom slučaju pošto otpada drugi iz 445/444 p.n.e jedino preostaje onaj prvi.
Tako znamo da je car Artakserks Jevrejima dozvoli zidanje zida još 457 p.n.e. To je prvi dekret o dozvoli zidanja zida pa je on zapravo onaj pomenut u Danilu 9,25:"
otkad izide reč da se Jerusalim opet sazida". Ta reč je prvi put izašla 457 p.n.e i to je zapravo početak proročkog perioda od 490 dana tj. godina.
Sada smo razrešili i ovu dilemu.
. Imaš li ti neki predlog kako sad da prevaziđemo ovu situaciju? Uzgred šta kaže Katolička Crkva..ko je pomazanik u Danilu 9,24-27? Dok sačekamo brata Laodikeju..može i Marko..ko god želi.
Ova hrpetina teksta?