inpiracija za ovu temu mi je jedan tekst koji sam našao na jednom drugom forumu. Jedan učesnik je ovako definisao svoj stav:
"Ako bih svesno pristao da Sveto Pismo bude moj apsolutni autoritet,
onda bojim se da nebih dogurao dalje od idolopoklonstva.
Jer i dalje bih ja odlučio kada bih čitao i ja bih odabrao koje
poglavlje (poslanicu, knjigu) bih čitao i ja bih iskreno i dugo
razmišljao o pročitanom i ja bih donosio zaključke za koje
bih ja verovao da su meni odgovor na moje molitve i ja bih to onda
kako ja želim i kome ja želim citirao i ja bih....
Ali ako bih svesno pristao da Crkva (a Hristos govori o Crkvi,
kao o tajni i telu Svome, ne i o nastanku spisa koje treba čitati),
elem da Crkva bude moj autoritet onda sam ja u poslušanju
koje me dovodi do krotosti i smirenosti (smernosti).
Jovane, slušala sam predavanja jednog evangelika dr. Cesar-a Vidal-a. On je Amerikanac španolskog porijekla, pravnik, novinar i pisac. Bio je katolik dok je živio u Madridu, a s dolaskom u Floridu prihvatio je protestantizam.
Sad djeluje kao evangelički pastor. Kritizira jednako Katoličku crkvu kao i adventiste, Jehovine svjedoke, mormone i koliko god mnogima nije drag, mora mu se priznati ima neke zdrave kršćanske principe po kojima pridobiva svoj auditorij.
U temi kojoj sam danas slušala govori o štetnosti nametanja rodne ideologije, LGBT zajednica, abortusu itd.
Onda u jednom trenutku kaže kako se skamenio kad su protestanski pastori u Španjolskoj, umorni nakon dugih debata o Bibliji i s različitim biblijskim tumačenjima,
izjavili da je bolje ostaviti se Biblije i živjeti po savjesti, jer Biblija je nepouzdana i unosi razdor.
Možda ne znači ništa ta izjava nekolicine protestanskih pastora, a možda je i odgovor za sve protestante -
da li je doista dovoljna Sola Scriptura ili ipak nije?