Hteo sam reci da bi rado priznao gresku ako je to tako i kad bi mi neko na to ukazao. Moramo biti iskreni u razgovoru, jer jedino tako mozemo razumno i lepo razgovarati. Mozda imamo razlicite poglede, ali mozemo i dosta toga nauciti jedno od drugog. Ja volim iskren razgovor, ne izvlacim se i ne volim to da vidim ni sa suprotne strane. Cilj razgovora ne treba da bude 'dokazati svoje' vec to treba da bude samoispitivanje. Covek koji nije samokritican prema sebi i svojoj veri nije razuman covek. Kriticizam nije los, on ce utvrditi ili poreci necije glediste. Onaj ko se boji da mu se ne srusi neka ideja, ne traga istinski i ne sluzi Bogu iskreno, jer Bog ocekuje da budemo otvoreni prema njemu.
Svakako, iako se ne slažemo iznosićemo svoje mišljenje i pokuštati da što bolje razmemo jedni druge. Mislim isto.
Hvala Jovane, ali ja u ovom ne vidim nikakav dokaz da je crkva bila vodjena nekakvim "Pismima apostola" i nicim drugim osim Pismima. Upravo suprotno, paralelno je postojalo i pisano i usmeno predanje (tako i danas nasa crkva ima oba, dok vi iskljucujete jedno) .
Ja sam to i potvrdio. Usmeno apostolsko predanje i zatim isto to zapisano. I za života apostola poslanice i jevanđelja su napisana i imala su autoritet:
"Zaklinjem vas Gospodom da
pročitate ovu poslanicu pred svom braćom svetom", 1. Solunjanima 5,27. Isto se i druge poslanice čitaju u drugim crkvama:
"I kada se
ova poslanica pročita kod vas, učinitie
da se pročita i u Laodikejskoj crkvi, i
onu što je pisana u Laodikeji da vi pročitate", 1. Solunjanima 4,16
Dakle, poslenice su autoritativne jer je u njima izraženo hrišćansko učenje, pisane su od apostola i nadahnute su Duhom Svetim. Isto kao što su apostoli i prenosili usmeno.
Crkvi
ostaju apostolske poslanice nakon odlaska apostola i to je u suštini poenta apostlskog predanja tj. apostolske zaostavštine. Mi znamo da su neke poslanice drugih apsotola bile poznate apostolima pa Petar upućuje na poslanice apostola Pavla, dakle za života apostola već se formirao stav koji podržava i podstiče važnost poslanica za crkvu kao nadahnute Duhom Svetim.
Mi oslanjajući se na posalnice držimo oba apostolska predanja jer u pisanome je preneto i ono usmeno. Zato me čudi što se često kod tradicionalnih ističe "usmeno" predanje iako se zna da u pisanom je sadržano i usmeno. Zato pitam šta je to u usmenom apostolskom predanju ostalo neopisano u Jevanđelju? Voleo bih da znam.
Osim toga, crkva nije bila vodjena cak ni spisima Staroga Zaveta a kamo li Novog (koji nije bio ni smatran Svetim Pismom) vec Svetim Duhom koji je tumacio napisano. Crkva je dakle prvenstveno bila vodjena odlukama sabora i Svetim Duhom a ne Spisima, sabor su sacinjavali dvanaestorica apostola.
Pričamo o postapostolskom vremenu. Ok, bilo je sabora doduše kasnije znatno, ali g ovorimo o apostolskoj crkvi za života apostola i neposredno nakon odlaska apsotola sve do Jovana Bogoslova. Po svemu sudeći po oni+ome što nam je zapisano, kada vidimo kako apostoli formulišu učenje i kada vidimo koliko citiraju Torah, jasno je koliko je značaja imala Pisana Reč u Tori a kasnije kada su napisane poslanice kako se na njjih gledalo. To je uglavnom ono što govorim.
Sem toga, nigde nije receno da ce crkva "pasti" pa je i sumnja u odluke sabora iskljucena, kao i potreba koja bi ukljucivala "samo pismo"!
Niko ne spori da je Bog ispunio svoje obećanje i sačuvao svoju Crkvu od velikog otpada. Međutim, Pavle ga najavljuje te treba zato biti oprezan kada karakterišemo određene zajednice kao "crkvu" koja neće pasti jer crkvu čine one zajednice koje su izbegle veliki otpad najavljen..mada ako čitaš Otkrivenje videćeš da u glavi 12 i 13 otpad je nešto što preovladava.."ko može ratovati sa zveri"..tako kaže Pismo ne ja. Izgledaće kao da je nešto dominantno i jeste većinski ali je pogrešno. Dakle, nikoga ne osuđujem poimence ali samo ukazujem na tendenciju opisanu u Pismu. Zato moramo biti oprezni.
Zato pitanje sabora ne rešava sve probleme. Moramo videti da li je sve to blo po Pismu. Sabore su organizovali i Patareni 1140 godine u Francuskoj koji je okupio gotovo sve reformističke zajednice u Evropi. Učešća su uzeli i napi Bogumili iz Bosne koji su bili jako cenjeni na tom saboru Patarena. Tako da možemo onda reći da je i taj sabor bio vođen Duhom Svetim. Zato kažem ranoj crkvi jeste bila odilja Reč Božija u Tori a zatim jevanđeljima i ona zajednica koja je ostala pri tom učenju j. maksimalno približna jeste u Božijim očima ona koja nije pala.
Dakle Jovane, tvoja ideja o "pismu apostola kao jedinom kriterijumu" bi ovde imala smisla jedino da crkva zavisi od njega, ili da 'padne', ali ona ne zavisi ni od jednog, jer je vodjena Svetim Duhom!
.
Naravno da Duh Sveti vodi ali hajde da kažemo da sve što je dato hrišćanima tj. Božiijem narodu je potrebno da bi se upotpunila slika. Naime, kao što postoje duhovni darovi..već smo govorili o nekim i svi oni zajedno su potrebni crkvi. Tako je potrebno da zajednica poštuje sve što joj je Bog stavio na raspolaganje. Jedna bitna stvar koju je Bog dao svojoj crkvi jeste dar pisane reči svoje:"Jer je živa
reč Božija, i
jaka, i
oštrija od svakog mača oštrog s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i
sudi mislima i pomislima srca", Jevrejima 4,12. To je dakle moćno oružje. Ako mi kažemo..ne treba nam ovo oružje vodiće nas Duh Sveti. Možemo li jedno ostaviti da bismo se oslonili na drugo? Ne, i jedno i drugo je potrebno. Duh će nas voditi kada se oslanjamo na Reč Božiju da bi nam pomogao da je razumemo. Dakle, Duh Sveti se daje svima ali Bog neće da jedan dar daje na uštrb drugog. Sve je potreno. Zato je to opasni tendencija oslanjanje na jedno a ispuštanje drugog.
Crkva jevođena Duhom Svetim ako ona poštuje sve ono što jej je Bog dao za njen napredak.
Pozdrav.
Nije to za posljednja vremena. To je za Jelenina vremena. Vidi što Jelena piše par redaka ispod onoga što sam gore citirao: