Ja ne znam odakle vama (mislim njima) ideja kako mi ne smatramo Sveto Pismo temeljem svoje vere?
Oduvek smo ga smatrali temeljem, ali kao i vi imamo prorocke spise, nadahnute knjige i van Pisma, koje ovo Pismo objasnjavaju.
Problem "Sola Scriptura"je ipak kompleksniji od toga da li je "Pismo temelj".
Jer iako je Pismo temelj, mi za razliku od vas ne ucimo da ga pojedinci mogu sami bez pomoci crkve razumeti (jer ne postoji ni primer u bibliji da se to desava [i ako se desava to je retko i nije standard]). Vec verujemo da citaoca sam Bog dovodi u vezu sa svojom crkvom i sa ljudima koji mu onda objasnjavaju Pismo.
Pomoc duhovnika je dakle neophodna.
A zasto se to kod mnogih ne desava ili zasto tu pomoc ne dobijaju, ili ne shvataju kada im se govori, to je do njihove sujete.. Bog ne gubi vreme sa sujetnima, niti upucuje takve na prave duhovnike koji bi im objasnili, vec ih prepusta lazi koju su nesvesni sami izabrali.. Kao sto rece Hristos > "zato im govorim u pricama, da gledajuci ne vide i slusajici ne cuju" , jer takvi istinu ne zele, vec zele one koji ce im "golicati usi" i podsticati njihovu sujetu. Takvi su mnogi ovde.
Drugim recima, tvrdnja - "ja tumacim bolje" i ne treba drugi da mi tumaci, ja sam dovoljno pametan, da mogu razumeti sam uz Bozju pomoc bez crkve, toliko sam pravedan da ce mi tumacenje pasti sa neba, jer Bog me voli, i ja sam izabran, e to je cista sujeta i glupost! I razlog mnogih sekti!
Zakljucak je sledeci:
Pismo kao temelj vere - DA!
Ali Pismo koje se tumaci induvidualno od strane pojedinaca a ne od strane crkve - NE!
Da Mire, pismo kao temelj. Ali ko nas uči da je pismo temelj? Pera Kojot? Mi sami? Pismo nas tome uči? Ne. To nas uči Crkva. Njen autoritet koji proizilazi iz neporecive činjenice da joj je glava Bog lično, Isus Hrisr-Krist, Inkarnirani - Ovaploćeni Bog, Večiti Logos koji je u Ocu i Otac u Njemu u Sili Duha Svetoga. Nije Crkvi glava ni papa, ni patrijarsi, nego On lično. Postoji jedna stara izreka koja ovo lepo ilustruje: "Ko nema Crkvu za majku, nema ni Boga za oca" Crkva je mistično, ovozemaljsko telo Hristovo, zajednica (ecclesia) ljudi koji ispovedaju veru u Uskrsloga, krštenih u ime Oca - Sina i Duha Svetoga, onih koji čekaju blaženu nadu dolazak Spasitelja i Otkupitelja, onog koji je svojim životom, svojom krvlju na Krstu platio Adamov greh, pobedivši smrt.
Naravno, sada će neko (sola scriptura, ali i oni koji bi da ih nazivaju sola scriptura iako to nisu) da pita a gde je tu pismo. Pa po čemu mi znamo da je ovo tačno? Gde piše da je Isus Legos, Bog? U kupusnom listu? To nam rekao popa? Pa u pismu gospodo. U pismu. Dakle Crkva poštuje pismo, neraskidivo je vezana sa pismom. Pa čemu onda problem i raznorazne tvrdnje ovde i na mnogim drugim mestima izrečene? Zbog ljudske sujete, i moći. Eto zašto. Odvajanjem pisma od Crkve, od samog izvora, i svođenjem pisma na jedini nezabludni izvor, ali bez Crkve kao tumača, svako je dobio, tačnije mislio da je dobio tu tako željenu moć, moć koju je Luter obećao, tj naveo u svom "branjenju" pisma. Nesvestan, iako je sam bio svedok čemu vodi stavljanje Biblije na mesto nezabludnog autoriteta, ali ga njegov ponos, njegova arogancija nije napuštala, kao što neće napuštati ni Cvinglija, ni Kalvina, ni mirijade onih koji će se po severnoj americi namnožiti nakon "velikog obnavljanja" krajem 18 veka. Zašto mirijade "zajednica"? Pa zato što je doktrini Sola Scriptura, ili bilo koja sola, ali ova kao izvorna posebno, inherentna podela, razjedinjavanje. Kada jedan predmet postane jedini autoritet, onda autoriteta i nema, svako je sam sebi autoritet u zavisnosti od tumačenja samog predmeta. I tu dolazimo do sledećeg:;
Prevodi Biblije, na koje su Sola Scriptura tako ponosni, tvrdeći da je to pomoglo širenju pismenosti i očuvanju jezika, nastaju mnogo pre nego što su se Sola Scriptura i pojavili. Pismo je u originalu zapisano na najmanje dva jezika SZ - Hebrejski i Aramejski, dok je NZ u osnovi pisan na koine grčkom uz upotrebu pojedinih pojmova, rečenica čak iz hebrejskog i aramejskog, tačnije judaik aramejskog. Najstariji prevod na jezik izvan zapadno semitske grupe jezika je prevod Sedamdesetorice, ili Septuaginta, koji će zbog raširenosti grčkog jezika biti najkorišćeniji kanon u vreme apostola, koji nisu bili nepismeni seljaci kako ih mnogi zamišljaju. Bili su pismeni, naravno ne u današnjem smislu obrazovanja, pismeni tek toliko da mogu da komuniciraju, tj da čitaju i da pišu, i to ne samo na aramejskom, narodnom jeziku tog doba, nego i na koine. Ali to ne znači da su svi oni nosali Toru sa sobom i tumačili je. Papirus je bio skup, toliko skup da su ljudi u to vreme stare tekstove strugali sa njega, i ponovo ga koristili za pisanje. Koliko god da su bili pismeni, apostoli nisu mogli, tj nisu imali materijalnih mogućnosti da sa sobom nosaju Toru, i da je istražuju.
Zašto je sve ovo važno? Iz tog razloga što kanon Pisma nije postojao u ovom današnjem obliku (potpuni kanon, ne protestantski kanon) sve dok ga Crkva nije kanonizovala i to na dva jezika Grčkom i Latinskom. I tu je vođeno računa o tačnosti teksta. No, problem nastaje preko hiljdau godina kasnije kada "pametnjakovići" bez poznavanja klasičnog, pa i neo latinskog, o grčkom da se i ne govori, kreću da na zapadu (istok je imao prevod na slovenski, tačnije crkveno slovenski), posebno germanskom govornom području prevode prvo NZ, jer je kraći, a zatim i SZ na narodni jezik. Njihov rad, po protestantskim egzegetama i akolitima smeta Crkvi, i navodno započonju progoni. U stvarnosti progoni počinju ne zato što se prevodi Biblija, i to netačno i iskrivljeno, nego zato što se ti prevodi koriste za podrivanje poretka i pobune, u pojedinim slučajevima dolazi i do otvorenog mešanja kanoskih tekstova sa apokrifima, gnostičkim i heretičkim spisima, takođe iskrivljeno prevođenim. Jednom rečju haos koji se pojačava izbijanjem "reformacije".
Koji je plod te "reformacije"? Imamo li mi konačno pismo na narodnom jeziku i možemo li to pismo da koristimo bez Crkve?
Plod su mirijade sekti i denominacija, raznorazna tumačenja i što je još gore prevodi i "osavremenjivanja" teksta. E tu, onda dolazi problem, ako su tekstovi, po sitnijim, ali i krupnijim stvarima različiti, mogu li se onda istovetno tumačiti? Posebno ako nema Crkve kao nezabludnog autoriteta? Odgovor je kratak i jasan. NE. Svesni toga, pojedini "Sola Scriptura" uvode neo logizme tima konteksta i tipologije pisma, što još više pojačava nelogičnosti i olakšava put u hereze, što se posebno vidi i na našim prostorima gde se kod tih "sola scriptura" koristi prevod Daničić Karadžić, nastao ne prevođenjem sa Grčkog ili Latinskog, nego sa nemačkog, u kome je, tj "originalnom" nemačkom tekstu, prevodioc sa ko zna kog "originala", reč crkva stavljao ne samo tamo gde ona u grčkom tekstu stoji, nego i tamo gde se pominje sinagoga i hram i zajednica, i skup. Ovo je posebno slučaj u prevodu SZ, ali i u prevodu NZ postoje takvi biseri. Ti biseri prevodilaca, tako prigodno legnu na već pripremljenu heretičku doktrinu, i dobijamo tumačenje po kome će "sin pogibli" sesti u sred crkve i činiti se bogom, dok je u originalu, na koine, ali i na siriac aramejskom upotrebljena reč HRAM, što se može videti i iz celog konteksta tih redova.
Kako se onda može pismu, čiji originalni tekst ne razumemo, čiji prevodi su u najvećem broju slučajeva upitni, čija su samostalna tumačenja ponekada i dijametralno suprotna, pripisati nezabludvi autoritet i odbaciti Crkva i njeno učenje, magisterijum, tradicija, predanje, sakramenti? Koji su osnovi za tvrdnju da je potrebno da samo verujemo PISMU, kao Božijoj reči, i tumačenjima onih koji ne predstavljaju Crkvu nego sebe same, i imaćemo osnove spasenja? Od toga nema ništa.
. Baš nam je istorija Božijeg naroda pouka kako slabosti i kolektivno skretanje je itekako svojstveno grupi koju Bog odredi i odabere. A da li je to uopšte čudno? Pa ne bi nikako trebalo da je tako jer i najverniji od najvernijih nisu li posumnjali ili otpadili se u pojedinom momentu? Recimo verni David, koliko je grešio pa Solomun, pa Noje opivši se i razgolitivši se pa čak i Avram otac vere i vernosti nije li posumnjao i požalio se..da ne nabrajam dalje Božija Reč daje izveštaj o mnoštvu slabosti vernih Božijih ljudi u svim vekovima. A za Izrael kao kolektiv mislim da je sve jasno. No, njih i danas Bog smatra svojim narodom a šta sve čine protiv Hrista kao pojedinci tako i na kolektivnom nivou. E zato Bog mora raditi i izvan kolektiva. Razumemo se.