Sola Scriptura- da li je dovoljno

[stvarnoslap]

Da vidimo šta biblija kaže:

"Jer ja primih od Gospoda šta vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hleb.
I zahvalivši prelomi i reče: Uzmite, jedite, ovo je telo moje koje se za vas lomi; ovo činite meni za spomen.
Tako i čašu, po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen.
Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dođe" ( 1 Korinćanima 11. 23 - 26 )

Dakle, reč je o simbolima kojima se prikazuje smrt Gospoda Isusa Hrista na krstu.

Dakle, nema ni "S od simbola". Traži dalje.

 

[Laodikeja]

Dakle, nema ni "S od simbola". Traži dalje.

U tome se vidi tvoja namera, da negiraš SVE nedvosmislene i jasne dokaze, samo da se ne bi odrekao svojih teorija.

Evo ponovo:

Симбол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Симбол је најопштије, све оно што може стајати уместо нечег другог и да га том приликом препознатљиво репрезентује.

IZVOR: Vikipedia

-------------------------------------------------------------------------

» simbol • muški rod Materijalni ili zamišljeni (apstraktni) znak ( SIMBOL ) koji označava neki pojam ili na njega podseća, tj. obeležje njegovo, osnovne karakteristike, ono glavno što ga odražava ili sadrži (npr. golub je simbol mira, grb Jugoslavije je simbol udruženih naroda i republika) (grč.)
Znak po kome se nešto može raspoznati, saznati ili zaključiti, oznaka, znamenje, znak koji pretstavlja nešto što se inače ne može slikovito pretstaviti (apstraktno, natčulno, duhovno, pojam, ideal); ugovoreni znak, usmeni znak, lozinka, ispovest, simbol vere; simvol.

IZVOR: štaznači

Da vidimo šta biblija kaže:

"Jer ja primih od Gospoda šta vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hleb.
I zahvalivši prelomi i reče: Uzmite, jedite, ovo je telo moje koje se za vas lomi; ovo činite meni za spomen.
Tako i čašu, po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen.
Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dođe" ( 1 Korinćanima 11. 23 - 26 )

Dakle, reč je o simbolima kojima se simbolično prikazuje smrt Gospoda Isusa Hrista na krstu.

 

[DarthShone]

Dakle, nema ni "S od simbola". Traži dalje.

Šta da traži? Reč simbol u modernom značenju? U Bibliji? Hmm, možda u Clear Word, New World i tako tim "Biblijama", u originalu je neće naći.

 

[Laodikeja]

U svim biblijama piše identično, ili slično.

Ne znaš ni koju bibliju koriste Adventisti.

 

[DarthShone]

U svim biblijama piše identično, ili slično.

Ne znaš ni koju bibliju koriste Adventisti.

Ne brini, znam, U Engleskom govornom području koriste se Clear Word, dok su im druge dozvoljene samo uz tumačenja EGW. Ovde se koristi Daničić Karadžić, dok im braća po datumarenju, sleeping souls i tako time, koriste i Luja Bakotića, pa čak i Kršćansku Sadašnjost i to samo zato što se u njoj koristi Yahve umesto Adonai, inače bi od nje bežali kao đavo od onoga što vi ne poštujete.

 

[Laodikeja]

Ja nisam koristio tu bibliju koju pominješ, pa sam Adventista, jer me je sam Bog uputio na istinu i otkrio mi je.

Cudna je ta neka ljudska teorija.

 

[DarthShone]

Ja nisam koristio tu bibliju koju pominješ, pa sam Adventista, jer me je sam Bog uputio na istinu i otkrio mi je.

Cudna je ta neka ljudska teorija.

Da, da veoma čudna. Ja lično znam čoveka koji je svakodnevno čitao Bibliju, pa je ostao ateista, a znam i jednog koji nije čitao Bibliju, pa je poverovao u Boga. Dakle, ne pomaže tu čitanje Biblije, nego prihvatanje ISTINE.

 

[Laodikeja]

Ja o tome i govorim, samo si ti jedno zaboravio, a to je "NOVOROĐENJE DUHOM SVETIM" odnosno, promenu koju Duh Sveti čini u čoveku i nanovo ga stvara Duhovno.

To je još jedan plus samom čitanju.

Bez toga, čitanje je prazna forma, i može čak doneti i neke duhovne štete.

Tamo gde je Bog vlada Duh.

Gde nema Boga, tu su suvoparne beživotne teorije.

Zapitajmo se gde smo.

 

[DarthShone]

Ja o tome i govorim, samo si ti jedno zaboravio, a to je "NOVOROĐENJE DUHOM SVETIM" odnosno, promenu koju Duh Sveti čini u čoveku i nanovo ga stvara Duhovno.

Bog ne stvara dva puta. Čovek je Duha dobio samim činom stvaranja, ali je dobio i volju, slobodnu volju. Bog ga toliko voli, da mu je dao dar kojim može da napravi čudesa, ali i da sve pokvari i zazove svoju propast. Duh je tu pred nama i u nama, samo ga mi često zaboravljamo. Čini dobro i dobrom se nadaj, ali od Boga, ne od ljudi. Jer Bog nas je stvorio kao pojedince, različite po navikama, po ponašanju umu i svemu što imamo ili nemamo, i svi smo mi grešni. Grešni smo jer mislmo da znamo šta je dobor a šta zlo. Nema, niti je bilo običnog čoveka bez greha, i svako od nas odgovaraće za svoje grehe. ISvakome je idalje otvoren put spasenja, svakome, a swve što treba da uradi je da se pokaje. Nikakve žrtve, nikakvi praznici, posebni dani, jelo i piće, nisu pokajanje, Još manje je čekanje u redu da se dosije otvori. Bog sve vidi i sve zna, ne treba mu istraga, zna svakog od nas, kao što otac poznaje svoju decu, i više ga raduje, ako Njega koji sve stvara iz Ljubavi može išta posebno obradovati povrataka zabludelih sinova i kćeri. Isto kao što roditelje obraduje povratak dece koja su svojim neposluhom otišla od kuće.

I ovo, sve ovo što napsiah, nisu filozofije, nego Biblija, prorok Izaija, psalm Asafov, Novi Zavet, i mnoge druge knjige. Za mene,Bog nije despot koji menja mišljenje, nego nezamislivi Apsolut koji je kruni svog stvaranja ovde na zemlji, govorio i oduvek nas čekao da se sami opametimo. Hebreje je među svim narodima koje je u svojoj premudrosti stvorio odabrao ne da budu vladari, nego da budu primer. Zato im je i dao zakone, da ih odvoji od ostalih, da budu sveštenici među mnoštvom, gledači Boga, jer to i znači ime koje im je dao Is Ra El, Oni Koji Boga gledaju. Ali, to ne znači da je i ostale ljude zaboravio i da ih je ostavio da samo prate primer Israela. Ne, Obećao je, znajući kakvi su ljudi, i šta je Adamov greh načinio, da će se lično umešati. Čitav SZ je proročanstvo o Inkarnaciji. Israelu je kroz njega rečeno da če Boga gledati kao što gledaju jedni druge, a oni to nisu razumeli. Kao što to i danas mnogi ne razumeju i od čitavog SZ vide samo Dekalog. Kada bi ljudi znali šta i kako znače zapovesti, i na šta se sve odnose, ali ne mogu znati jer su im srca zatvorena u materijalno i opipljivo. Buukvalisti su i ne shvataju. Što je još gore relativizuju sve, izjedančuju Boga sa njegovom inverzijom, u svemu vide prste palog anđela, a ne znaju da iako pobunjenik, taj se isti pali pokorava Bogu, a mi ga svojim delovanjem i ne pokajanjem činimo "bogom ovog sveta". kršeći tako prvu zapovest, koju inače kršimo i kada se klanjamo novcu, glumcima i ostalim izmišljenim stvarima. Jednom rečju kupujemo kartu za pakao. Ne za anihilaciju, nego za večne muke i strahove, crnilo i mrak, vrelinu i hladnoću bez mogućnosti da ikada više osetimo blizinu Roditelja, Onoga koga smo svojim gresima odbacili. Sami sebe, osuđujemo na "plač i škrgut zuba".

 

[tripo 41]

U tome je jedinstvenost Svetog pisma i dokaz da ga nije čovek izmislio, što ono ne podražava čovekovoj potrebi za osećanjem sopstvene pravednosti. Svaki krivac ima potrebe da se oseća da je pravedan, da bi tako ugušio svest o sopstvenoj krivici zbog svojih nepobeđenh greha. Lažna religija mu pruža sistem pravila ponašanja, rituala i tehnika kojim kod sebe podražava osećanje sopstvene pravednosti, tako da takav čovek živi grešno, a oseća se pravedno.

No, Sveto pismo pred čoveka iznosi moralne zahteve koji toliko visoki (jer zahtevaju ljubav prema neprijatelju i pobedu nad željom u srcu) da čoveka čine svesnim sopstvene grešnosti pa ne može da se uzoholi. Dok u nehrišćanstvu vernik čita površne moralne zahteve svoje vere, on se oseća pravednikom koji ih ispunjava. U hrišćanstvu pak, on se oseća kao grešnik jer shvata da je njegova priroda suprotstavljena uzvišenim moralnim zahtevima Božjeg zakona.

No, iako je svestan grešnosti svoje prirode, hrišćanin nema izgovor za grešenje, jer ga svest o grešnosti prirode čuva da se na sebe i svoju grešnost više ne oslanja. Kako se na sopstvenu grešnost više ne oslanja, već se uzda u pravednog Boga, on više neće grešiti:

"Živite u Duhu pa nećete izvršiti požudu tela. " (Galatima 5,16) "A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi. A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Božji u vama živi. A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov. A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo greha radi a duh živ pravde radi." (Rim.8,8-10)

Tako u nehrišćanstvu imamo apsurd da se čovek oseća pravedno, a živi grešno; dok u hrišćanstvu živi pravedno, a oseća se grešno.

Miloš B.