Dobro, poštujem i tvoj stav o prvenstvu crkve mada se sa tim ne slažem. No, ovde u vezi proroka spomenuh samo da pokažem da se prihvatanjem duhovnog vođstva nekog proroka ili recimo nekog čudotvorca ili nekog ko ima dar razlikovanja duhova ne suprotstvalja našem iznošenju Sola Scriptura jer je nama Pismo na prvom mestu.
Naravno ti kao tradicionalista nećeš se složiti samom o prvenstvu Biblije. Ok, to je tako..što bi se reklo "što je tu je". No, pošto se povela polemika da li mi koji prihvatamo Sola Scriptura smemo prihvatiti Elen Vajt ili bilo koga drugoga kao usmeravatelja u duhovosti osim Pisma te da li smo zbog toga i dalje Sola Scriptura odgovor je: Da, smemo ALI samo u onome u čemu se on slaže sa Pismom. Voleo bih čuti takav stav i kod tradicionalista da recimo tako rezonuju crkvene sabore, crkvene oce..no to je ipak drugačije.
Svako poštovanje prema drugačijem stavu.
Vidi, svaki od sabora koncila je doneo svoje odluke nadahnut Duhom Svetim i u skladu sa Božijom reči, ni jednom saboru nije na pamet padalo da uvodi novotarije koje bi padale nekom od arhijereja ili laika na pamet. Niti je kome na pamet padalo da menja tumačenje pisma.
Mi se ovde raspravljamo o tome da li je ovo ili ono. Sola Scripotura je za Crkvu hereza jer odbacuje Sveto Predanje - Tradiciju, negira Crkvi pravo da tumači i naučava, i desakramentalizuje je svodeći Hrišćanstvo na puko iščitavanjue teksta. Ipak, ako i to ostavimo po strani, i prihvatimo li Sola Scriptura kao "validnu" pojavljuje se problem koji se nikako ne može razrešiti, a to je: Ako je Isključivo pismo dovoljno, zašto onda ogroman broj spisa van pisma? I tu naravno ne mislim na apologetiku, nego na spise koji se stavljaju u istu ravan sa pismom u toje meri da je svaka sumnja prema tim spisima i delima jednaka ne verovanju u pismo.
Ne može se tvrditi da je Isključivo pismo, ako je ono "obogaćeno" delima i spisima van pisma. I to su pravilno primetili drugi sledbenici Sola Scriptura, pa iz tog razloga iznose zamerke. Naravno, to mnogima ne odgovoara i pokušavaju da opovrgnu te tvrdnje, ali nažalost ne uspevaju u tome. Jer, ne tvrdimo mi vernici Crkve da pripadnici SDA nisu Sola Scriptura, nego to tvrde drugi Sola Scriptura. U tome je i problem sa samom doktrinom Sola Scriptura, jer svako tumači na drugačiji način, a čitav autoritet za tumačenja, koja mogu biti i hereze, čak i apostaze se izvlači iz istog pisma, knjige koju su ljudi pisali. Biblija naravno nije naučna knjiga, ali to ne znači da Istina ima hiljade različitih tumačenja za koje njihovi akoliti, ali i apologeti tvrde da su ispravna. Ako je samo pismo dovoljnoi nema potrebe za Crkvom, onda zašto se istim tim pismom pravdaju i koriste unitaristi, ne o -arijanci, i mnogi8 drugi? Zašto svako od njih, svako od mirijada "zajednica" mada bi pravilnije bilo nazvati ih sektama tvrdi da je Istina samo njima znana?
I tu, baš tu dolazimo do problema EGW i SDA, koji njena dela, neću reći falisfikate, smatraju bogom nadahnutim, čak Bogom danim u toj meri da se nazivaju "manjom" istinom, manjim svetlom. Da li su ta dela po pismu? Sudeći prema svim dokazima koji postoje, nisu. Naime, njena dela ne mogu da prođu kao apologetika, niti se smatraju apologetikom nego ravno aposrolskim učenjem bez koga SDA nisu ništa. Shodno tome, ne može se smatrati da je doktrina, verovanje i čitav kult SDA, doslovno Sola Scriptura.
Ali, ako se uzme u obzir da su njene izjave, vizije i sve ostalo nastale kao posledica opsednutosti Biblijom, onda se to, nategnuto, jer dela nisu u skladiu sa pismom, može smestiti pod kvazi Sola Scriptura. A to može da se odnosi na svakoga, Baš svakoge, samo je potrebno da okupi oko sebe iste zaluđenike i eto "zajednice". To što taj neko naučava i zablude, i hereze, i apostaze, to je manje bitno, sve dok njegovi-njeni sledbenici veruju da je to po pismu. Zato se i kod SDA i kod Džehovista izdaju gomile pratećih tekstova, da bi se mogućnost da neko od vernika posumnja u ispravnost tumačenja koja mu se nude, svela na minimum, ali kako se to ne može izbeći, jer Bog nalazi svoj put ne obraćajući pažnju na naše planove, koriste se metode ostrakizma i psihičke toriure da bi se sumnjičavci slomili, najčešće nabijanjem osećaja krivice, i straha.