Kada razmatramo spise Elen Vajt u kontekstu Pisma ili Sola Scriptura voleo bih da obratimo pažnju na jednu bitnu stvar. Da li su spisi Elen Vajt ili bilo kog drugog duhovnog pisca potrebni ako imamo Sola Scriptura? Da ponovim, Sola Scriptura jeste princip verujućih hrišćana od samog osnivanja Crkve. Kako Torah tako kasnije i Jevanđelje kada su apostoli napisali poslanice i ceo Novi Zavet je bio i ostao najviši i osnovni duhovni autoritet. Dakle, tu nema spora šta je osnova vere.
Međutim, da bismo pravilno razumeli kontekst spisa van Pisma i njihov značaj za hrišćane moramo uvideti jednu stvar a to je da
u Novozavetnoj Crkvi postoje različite službe o kojima piše apostol Pavle u 1.Korinćanima 12-14. Te službe imajhu svrhu da učvrste veru hrišćana i da omoguće jače svedočanstvo za Hrista u svetu.
Jedna od službi je "duh proroštva". Proroci u Novozavetnoj Crkvi imaju isti značaj kao i u Starozavetnoj zajednici. Ne zaboravimo da su proroci zapravo najviše i pisali u Torah. Bog je njih koristio u pisanju autoritativnih spisa Torah. Njihov značaj je i u pogledu ukora narodu Božijem da ga odvrate od greha, da mu ukažu na buduće Božije delovanje i da potvrde ispunjenje onih ranijih proroštava. Njihov značaj je nemerljiv u pogledu duhovnosti. Zato Pavle i ističe: "Držite se ljubavi, a starajte se za duhovne dare, a
osobito da prorokujete",
1.Korinćanima 14,
1 Pavle smatra taj dar velikom blagoslovom od Boga. Zato "reč" proroka da li usmena ili pismena treba da ima autoritet u zajednici. Zato je Novozavetna apostolska nazarenska zajednica imala u svojim redocima brojne proroke i muškarce i žene. Neki od njih su upućivali i same apostole u pogledu nekih događaja poput proroka Agava koji je uputio poruku apostolu Pavlu. Da li su ovi proroci nešto i zapisali, najverovatnije jesu, i to je služilo hrišćankoj zajednici u učvršćivanju njene vere kao i ono što su usmeno prenosili.
Sad da se vratimo glavnom pitanju. Da li su spisi Božijih proroka i njihovo postojanje u Novozavetnom periodu suprotni ideji Sola Scriptura? Da li njihovo postojanje može ugroziti princip Sola Scriptura. Ako su Božiji proroci, njihovi spisi i njihovo postojanje ne ugrožava Sola Scriptura. Oni imaju istu ulogu kao i spisi starozavetnih i novozavetnih proroka spomenutih u Pismu. Ako bi smo pošli od pretpostavke da Sola Scriptura uslovno "ne trpi" ni jedan drugi spis osim Pisma sam po sebi onda bi pogrešili jer samo Pismo nas upućuje upravo na proroke i njihov značaj. Dakle, njihovi spisi ne smetaju principu Sola Scriptura jer to bi isto bilo kako kada bi rekli ne trebaju nam nikakvi duhovni darovi jer imamo Pismo. Ali postoje duhovni darovi i svi služe na potrebu Crkve.
Samo se mora jedan princip ispoštovati. Prorok mora biti pravi..tj. njegovo učenje i njegovo delovanje mora biti u skladu sa Pismom. To važi i za proroke, to važi i za isceljitelje to važi i za one koji govore jezike i one koji iamju dar tumačenja duhova itd...to važi za sve i za sva vremena. Ako je taj princip ispoštovan onda je ono što oni rade pouzdano o ispravno. Novozavetna crkva mora imati sve ove duhovne darove do kraja istorije s tim da je dar proroštva posebno istaknut u Otkrivenju 19,10 kao obeležje Božije Crkve u "poslednjim" vremenima što bi moglo ukazati da će zahvaljujući tom daru Bog obezbediti toj zajednici duhovno učvšršćivanje i povratak istinskim evanđeoskim vrednostima.:"I razgnejvi se zmija na ženu, i otide da se pobije s
ostalim semenom njezinim,
koje drži zapovesti Božije, i ima svedočanstvo Isusa Hrista", Otkrivenje 12,17.
Dakle, ne ulazeći ovde sada u polemiku oko samih spisa Elen Vajt (može posebna tema o tome) pitamo se da li prinip Sola Scriptura "ne trpi" druge spise ako su od ljudi koji žive prema učenju Pisma? Odovor je da Sola Scriptura dozvoljava i čak afirmiše spise van Pisma. Samo ako su dakle u skladu sa učenjem Pisma. To posebno važi za dar duha proroštva. Naravno, da jedan hrišćanin može bez bilo kakvog spisa osim Pisma ali mu neće smetati bilo koji drugi spis ili usmeni uput ljudi nadahnutih duhom proroštva jer kao što postoje razni duhovni darovi pa ne smetaju jedan drugome tako svaki "dar" Božiji ne može smstati Crkvi već naprotiv.
Tko ostaje da sve ispitujemo Pismom, i ne postoji tradicija ni prorok niti bilo šta što se sme izjednačiti sa Pismom ukoliko je spis sumnjiv i ne uskladu sa Pismom. Ako se u skladu sa učenjem Pisma onda je svi koji ih oseduju i dalje Sola Scriptura