LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Ne shvatam ja ništa bukvalno...
O tome se i radi, prihvatio si nešto što ne možeš da pojmiš, jer tako kaže nauka... I to ti je skroz racionalno a neracionalno ti je što neke osobe prihvataju i shvataju Boga, jer ti to ne možeš da pojmiš ili prihvatiš...
Ako veruješ nauci a nju stvaraju naučnici, kako ti ne smetaju naučnici koji veruju u Boga ?!!!
Da li i njihov rad ne možeš da prihvatiš ?
I naravno nije mi ideja da ti namećem bilo šta niti da se prepucavamo, već da malo diskutujemo o našim razmišljanjima, što je verovatno i kod tebe slučaj...
Govorim o problemu poimanja beskonačnosti uopšte. I znam da to nije samo moj problem nego i tvoj. I nije to problem samo ateista nego i teista. Kada razmišljamo o Atlanskom okeanu, mi ga sebi možemo predstaviti u mislima. Isti je slučaj kada razmišljamo o bilo čemu drugom što ima svoje granice, ili svoj kraj i početak. Ali, kada pokušamo da na isti način sebi predstavimo beskonačnost, gubimo se. Ne uspijevamo. Rekao bih, naš um nema gabarite za to. A racio ili razum koje si pomenuo nam govori da je to tako, to jest, da beskonačnost može postojati i da postoji. U to nas najlakše uvjerava matematika.
Kada stvari posmatraš u ovom kontekstu, a ja o tome govorim, uviđaš li besmislenost tvoga pitanja o religioznom naučniku? Kao da je bitno da li je naučnik religiozan ili ne. Nauka se bazira na egzaktnim dokazima. Da nije tako ne bi bila nauka. Prema tome, religiozni naučnik radi po istom principu kao i nereligiozni i ono što tvrdi mora i da dokaže.