u stilu čuvene rečenice Duleta Vujoševića: "Ako Boga ima, onda više ne moram ništa da mislim."... Takvim osobama je možda lakše da ubede sebe da Bog postoji, jer im je suviše bolno da prihvate da su od razuma u stvari, otpali. A put povratka zaista nije težak - on se zove početi razmišljati svojom glavom.
Dule Vujosevic je pokazao totalno nerazumevanje sustine religije ovom svojom izjavom. Verujuci itekako moraju da misle!Ne misle oni koji ma je sve jasno ko dan i koji su skontali da je ovaj svet i ovaj zivot sve sto postoji.Takvi su iskljucili mozak i ne razmisljaju dalje od onoga sto im je pred nosom, tj,ocigledno, negirajuci postojanje onoga sto se ne vide i sto im je nejasno.
Koliko je to pametno i razumno, budi logican i iskren, pa reci.
Drugo, kada potezemo vec citate, da li zaista mislis da su bili nerazumni svi oni velikani koji su bili istinski vernici, koji su cak, proucavajuci nauku kojoj su se posvetili, upravo kroz nju, dosli do spoznaje Boga?
Dodato posle 14 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Kakva konfuzija! Konačnost shvatamo svi, s tom razlikom što neki bježe od te istine vjerujući u mistiku i nekakv zagrobni život, a drugi to primaju kao realnu neminovnost koju ništa ne može promijeniti. Dakle, nije problem u shvatanju konačnosti, nego je problem u shvatanju beskonačnosti. Naš um ne može da pojmi tu dimenziju, upravo zbog toga što je i sam konačan.
Apsolutno tacno i sa tim se slazem.
Dostojevski je rekao istinu! Čovjek i jeste Bog.
Dostojevski to nije rekao, to si rekao ti.Pogledaj citat.
Ne bih rekao da dodvoljno poznaješ osjećanja ateista, da bi mogla zakljkučivati kako su razočarani i kako se osjećaju kao odpadnici od Boga. Pitam te kako se mogu tako osjećati ako u njihovoj percepciji Bog ne postoji?
Za osecanja se slazem.Iznela sam samo svoje razmisljanje i pokusaj tumacenja.Vec sam se ogradila.
Jeste, ne postoji u percepciji Bog, a bili su retki i oni svetitelji koji su imali takva iskustva. Dakle, percepcija i razmisljanje o Bogu vidis i sam nisu u vezi.Zato, ali nemoj sad da se iznerviras, samo da te pitam:
1.Kako ti, kao totalni ateista, u svojoj percepciji/ideji/umu/predstavi nemas Boga, kako onda znas o cemu ti ja, kao vernica govorim?
2.I kako objasnjavas cinjenicu da je ideja Boga lako razumljiva deci predskolskog uzrasta, kao tako vrhunski apstraktni pojam, a apstraktne sposobnosti kod njih pocinju da se razvijaju tek od 9. godine?
3.I kako to da najprimitivnija plemena imaju svoju predstavu Boga koja, sto su ona primitivnija, to je bliza monoteizmu?
4.Kako to da je ideja Boga tako univerzalan pojam, bez obzira na kulturu i vreme?
(imam jos pitanja...)
