Član
- Učlanjen(a)
- 14.04.2011
- Poruka
- 128
Bolje bez asketizma, to je samo muka na mukuTaman kad usavršiš duh, shvatiš da ti je isteklo vrijeme
Muka na muku? Veselo, veselo i sa mukom!
Ta askeza, treba malo, bez nje nema hedonizma! :acute:
Smisao života
- Začetnik teme crvendac_011
- Datum pokretanja
Muka na muku? Veselo, veselo i sa mukom!
Ta askeza, treba malo, bez nje nema hedonizma! :acute:
- Učlanjen(a)
- 24.02.2010
- Poruka
- 2.775
Smisao života nastaje sa našem rođenjem...Čim smo se rodili, znači ima smisla živeti. A kako ćemo živeti na nama je da taj život i osmislimo...Ljudi koji su previše uposleni, nemaju potrebu da razmišljaju o smislu ili besmislu života. Jednostavno, životni zadaci ih teraju, da budu rešeni i takvi ljudi nemaju baš mnogo vremena da brinu o smislu života. Međutim, životna rutina ''kuća, posao'', ponekad čoveka ''baca'' u dilemu, ''Pa za šta živim''?...E u tom momentu, čovek treba da se izdigne i da ''pronađe sebe'', odnosno da se nađe u onome što ga upotpunjuje i daje motiv za dalje...
Član
- Učlanjen(a)
- 16.10.2010
- Poruka
- 98
Tesko pitanje, ali jedan od mogucih odgovora pored produzenja vrste moze da bude i u tome da za nama ostane neki trag koji ce sluziti potomcima. Da li u muzici, filmu, knjizevnosti, politici, poljoprivredi...to je do covjeka i njegovih sklonosti. Pozitivnim djelovanjem u odredjenoj djelatnosti mi pomazemo narednim generacijama, a to je u jednu ruku i humano, a humanost i ljubav medju ljudima propovijedaju sve vjere. Ipak, mislim da covjek jos uvijek nije na tolikom stepenu umnog razvoja da bi sa potpunom sigurnostu mogao dati konacan odgovor na to pitanje. Npr. jedan kamen mi samo gledamo kao mrtvi predmet cija se temperatura mijenja u odnosu na okolinu i kao predmet na koji mi fizicki mozemo djelovati, ali kako mozemo biti sigurni da taj isti kamen mozda nema i neku drugu "sposobnost"? Mozda smo mi na tako niskom stepenu razvoja (iako je covjek najrazumnije bice na zemlji) pa nismo u stanju vidjeti u tom kamenu nista vise od obicnog predmeta, a kamoli da dokucimo samu bit bitisanja na planeti.
Član
- Učlanjen(a)
- 31.05.2011
- Poruka
- 481
Po velikoj milosti Božijoj dajem vam ono što primih a vi po razumu i duhu prepoznajte i zaključite.
Neka je sveto i blagosloveno ime Gospodnje i sada i u večnost.
Mnogi ljudi prožive svoj život i umru ne spoznajući smisao i ne vide cilj života, kako je to žalosno stanje.
Bog je ljubav a ljubav je ne sebična i čini čoveka po svom obličju i daje mu i duhovni element i zemaljski element(telo) tako je duh ogrnut u zemaljsko telo a u obličju Božijem.
Bog daje čoveku najviše što se može dati a to je slobodna volja.
Čovek je slobodan da čini šta hoće jer je to Božija osobina koju samo On može da ima ali je i to dao nama, a zašto?
Da bi čovek znao ljubiti i radovati se mora spoznati suprotnost tome a to je on sam.
Tako slobodan čovek čini šta želi jer je on sebi bog odnosno upravlja svojom voljom i čini ono što njegova volja želi.
Nesretan čovek se raduje kad sve ono što želi u životu ostvari jer je to bila njegova volja i umire zadovoljan postignutim a ne zna da je promašio cilj. Promašiti cilj znači mnogo toga, kao prvo nije upoznao zašto je stvoren niti je saznao smisao i cilj svog života.
Sretan je onaj čovek koji ne uspeva u ostvarivanju svojih zamisli i počne uviđati kako sve što želi dobro pred Bogom da učini ne nalazi već uvek iznova greši i takav čovek uviđa svoj greh.
Uvidevši greh pokušava ispraviti svojim naporom i dostići pravdu i ispravno činiti ali opet pogreši i onda nezna kako dalje i shvati da njegova volja i izbor mu dat da bude kao Bog su kušanje te da čovek nikad ne može biti kao Bog sa svojom voljom a da ne pogreši i tad se kaje i predaje ceo svoj život u Božije ruke i svoju volju podređuje Božijoj. To je umiranje svome ,,Ja,, i svojoj volji i više ne želi svoj put ni volju jer ga oni udaljiše od Boga već govori i prepusta neka bude volja Tvoja.
Smisao čovekovog življenja je da se ne uspoređuje sa Bogom uzimajući svoju volju i udaljujući se od Boga već da se vrati Bogu nudeći mu svoj život i da prihvati Božju volju.
Takav čovek moli kao grešnik da mu se Bog smiluje jer zna da iz prljavog ne može izaći čisto i da ne savršeno ne može da se usporedi sa savršenim.
Zapovest kaže da budemo sveti kao Otac što je svet a to postižemo samo kad pustimo da Otac bude u nama i Njegova volja i svetost nas čine svetim a naša dela tad nisu naša niti je to naša volja već je Bog u nama i sve je podređeno Njegovoj volji i savršenom i svetom delovanju.
Dok čovek koji nije spoznao smisao i cilj se moli kao farisej videći svoju volju i dela ispravnim jer nezna da taj put koji se u njegovim očima čini prav vodi u smrt.
Bog je stvorio čoveka da bi se otkrila sva lepota i ljubav Božija. Dao nam je SVE, i život i slobodu delovanja u svim pravcima,dao nam je razum, dao nam je cilj i smisao života, dao nam je spasenje, čeka nas i trpi da shvatimo da mi nismo bogovi i da ćemo uvek grešiti te da nam je potreban Otac.
Vratimo ponuđeu krunu Onome kome pripada a on će nam je postaviti na glavu kad sedne na presto srca našeg i postanemo sjedinjeni u telu.
Od Boga vam svaki dobri dar a od mene bratski pozdrav.
Neka je sveto i blagosloveno ime Gospodnje i sada i u večnost.
Mnogi ljudi prožive svoj život i umru ne spoznajući smisao i ne vide cilj života, kako je to žalosno stanje.
Bog je ljubav a ljubav je ne sebična i čini čoveka po svom obličju i daje mu i duhovni element i zemaljski element(telo) tako je duh ogrnut u zemaljsko telo a u obličju Božijem.
Bog daje čoveku najviše što se može dati a to je slobodna volja.
Čovek je slobodan da čini šta hoće jer je to Božija osobina koju samo On može da ima ali je i to dao nama, a zašto?
Da bi čovek znao ljubiti i radovati se mora spoznati suprotnost tome a to je on sam.
Tako slobodan čovek čini šta želi jer je on sebi bog odnosno upravlja svojom voljom i čini ono što njegova volja želi.
Nesretan čovek se raduje kad sve ono što želi u životu ostvari jer je to bila njegova volja i umire zadovoljan postignutim a ne zna da je promašio cilj. Promašiti cilj znači mnogo toga, kao prvo nije upoznao zašto je stvoren niti je saznao smisao i cilj svog života.
Sretan je onaj čovek koji ne uspeva u ostvarivanju svojih zamisli i počne uviđati kako sve što želi dobro pred Bogom da učini ne nalazi već uvek iznova greši i takav čovek uviđa svoj greh.
Uvidevši greh pokušava ispraviti svojim naporom i dostići pravdu i ispravno činiti ali opet pogreši i onda nezna kako dalje i shvati da njegova volja i izbor mu dat da bude kao Bog su kušanje te da čovek nikad ne može biti kao Bog sa svojom voljom a da ne pogreši i tad se kaje i predaje ceo svoj život u Božije ruke i svoju volju podređuje Božijoj. To je umiranje svome ,,Ja,, i svojoj volji i više ne želi svoj put ni volju jer ga oni udaljiše od Boga već govori i prepusta neka bude volja Tvoja.
Smisao čovekovog življenja je da se ne uspoređuje sa Bogom uzimajući svoju volju i udaljujući se od Boga već da se vrati Bogu nudeći mu svoj život i da prihvati Božju volju.
Takav čovek moli kao grešnik da mu se Bog smiluje jer zna da iz prljavog ne može izaći čisto i da ne savršeno ne može da se usporedi sa savršenim.
Zapovest kaže da budemo sveti kao Otac što je svet a to postižemo samo kad pustimo da Otac bude u nama i Njegova volja i svetost nas čine svetim a naša dela tad nisu naša niti je to naša volja već je Bog u nama i sve je podređeno Njegovoj volji i savršenom i svetom delovanju.
Dok čovek koji nije spoznao smisao i cilj se moli kao farisej videći svoju volju i dela ispravnim jer nezna da taj put koji se u njegovim očima čini prav vodi u smrt.
Bog je stvorio čoveka da bi se otkrila sva lepota i ljubav Božija. Dao nam je SVE, i život i slobodu delovanja u svim pravcima,dao nam je razum, dao nam je cilj i smisao života, dao nam je spasenje, čeka nas i trpi da shvatimo da mi nismo bogovi i da ćemo uvek grešiti te da nam je potreban Otac.
Vratimo ponuđeu krunu Onome kome pripada a on će nam je postaviti na glavu kad sedne na presto srca našeg i postanemo sjedinjeni u telu.
Od Boga vam svaki dobri dar a od mene bratski pozdrav.
- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
Pomenuto je ranije u ovoj temi da su svi veliki umovi pokušavali da nađu odgovor na pitanja o smislu života. Čim čovek dospe u fazu da razmišlja o smislu svog i života uopšte, on ne može biti mali um. Male umove takve stvari ne zanimaju, jer su previše okupirani svojom svakodnevicom.
I da, smisao svako treba sam da nađe: u veri, neveri, nauci, umetnosti... Ako ne uspe da ga nađe, tu su: kafana, špric, konopac... (nažalost)
I da, smisao svako treba sam da nađe: u veri, neveri, nauci, umetnosti... Ako ne uspe da ga nađe, tu su: kafana, špric, konopac... (nažalost)
Član
- Učlanjen(a)
- 16.10.2010
- Poruka
- 98
@belja91, u pravu si. I ne samo direktno o smislu zivota, nego uopste veliki umovi (ili bar oni koji su u stanju razmisljati o takvim temama) cesto imaju na pameti nesto sto (uslovno receno) obicnim ljudima ne pada na pamet. Evo reci cu jedan svoj primjer: sinoc, nakon sto sam procitao jedan odlomak iz Niceovog djela "Tako je govorio Zaratustra", dugo sam lezao i razmisljao o neuspjelom Zaratustrinom pokusaju da svim ljudima odjednom rekne mudrost koju ima. Nakon toga on je zakljucio da nikad nece uspjeti odjednom sve ubijediti u to sto zeli da im kaze jer ce mu se isprijeciti vjerski lideri, politicki lideri i svi oni koji zele da manipulisu narodom, nego mora to vrsiti pojedinacno. Procitavsi to ja sam tu temu razvijao u svojoj glavi i prenio je na ovaj oblik (mozda i malo smijesan): vuk nikad nece doci do plijena ako napadne cijelo stado ovaca jer ih nece braniti samo coban, nego ce se i one same braniti. Vuk uvijek napada onu ovcu koja se izdvoji iz stada i tad mu je lak plijen (kao sto bi i Zaratustri bilo lakse ubijediti jednog covjeka nego cijelo stado ljudi). Jedina razlika izmedju stada ovaca i vuka i naroda i Zaratustre je sto vuk ubija ono sto privuce sebi, a Zaratustra (ili bilo koji drugi covjek koji hoce da iznese svoju teoriju) pusta svoj "plijen" da ide dalje i siri ono u sta ga je "lovac" ubijedio.
Eto, to je nesto o cemu sam ja sinoc razmisljao. Ne kazem da sam ispravno tumacio, da sam nasao pravi primjer... Mozda sam skroz u krivu, ali bitno je da covjek razmislja i da mu nije glavno na pameti sta ce sutra pojesti, popiti i kako ce mu proci vrijeme od budjenja do lijeganja.
Eto, to je nesto o cemu sam ja sinoc razmisljao. Ne kazem da sam ispravno tumacio, da sam nasao pravi primjer... Mozda sam skroz u krivu, ali bitno je da covjek razmislja i da mu nije glavno na pameti sta ce sutra pojesti, popiti i kako ce mu proci vrijeme od budjenja do lijeganja.
Ako je smisao zivota u ostvarivanju svojih stavova, ideja, ambicija u nauci i umetnosti ... nismo napravili ni korak dalje od udovoljvanja "svome egu"(tastini). Smisao zivota je spoznaja samog zivota t.j. spoznaja njegove visedimenzionalnosti. Proziveti-spoznati sto vise na spirali realnosti i po mogucstvu popeti sa na njen vrh gde se u jednoj(najvisoj) realnosti sublimiraju sve druge, gde nase bice postaje "slobodno" da svojom voljom stvara nove realnosti.
Član
- Učlanjen(a)
- 10.08.2011
- Poruka
- 11
Za mene smisao života je život sam po sebi,a svako zivo bice nek sebi nalazi smisao života.Da život ima smisla vidi se po tome kako mnoga bića uživaju u životu.Nekima je život lep i srećni su celog zivota.Neki su u celom životu srećni samo u trenutku i žive samo za taj trenutak.Okanimo se definicija,jednostavno uživajmo u životu,možda je u tome smisao života?
