Smisao života

[Rekontra]

Ma pustite traženje smisla, i razumevanja života! Život treba ŽIVETI, uživati u njemu, ne osećati teret i opterećenje, jer je kratak i prolazan... A kad pređete 80-u onda razmišljajte i pričajte unucima...

 

[Jurivaka]

^^ onda nebi bio čovek, nego vampir

Pa, da. Kada mi razmišljamo o takvim stvarima, kao što je dugovječnost, ne možemo se osloboditi predrasuda. Naše sadašnje poimanje ljudskog života ukalupljeno je činjenicom da on u prosjeku traje nekih sedamdesetak godina. Po tom poimanju, neko ko bi eventualno doživio 170- tu, nužno bi morao biti vampir!?

 

[BlueX]

Ako se on tako oseća neka bude vampir

Pošto u dosadašnjoj istoriji nije zabeležn slučaj da je čovek živeo 170 godina, onda bi svakako morao biti vampir

 

[Jurivaka]

Ako se on tako oseća neka bude vampir

Pošto u dosadašnjoj istoriji nije zabeležn slučaj da je čovek živeo 170 godina, onda bi svakako morao biti vampir

Prvo, u dosadašnjoj istoriji je zabilježeno da je čovjek živio 173 godine!
Drugo, taj čovjek umro normalno kao i svi drugi ljudi.
Treće, izvoditi zaključak da čovjek sa tolikim godinama mora biti vampir, u najmanju ruku je smiješno.

 

[Receptor]

Svi penzioneri su vampiri.:crazy_pilot:

 

[BlueX]

Prvo, u dosadašnjoj istoriji je zabilježeno da je čovjek živio 173 godine!
Drugo, taj čovjek umro normalno kao i svi drugi ljudi.
Treće, izvoditi zaključak da čovjek sa tolikim godinama mora biti vampir, u najmanju ruku je smiješno.

Ma garant je vampir

 

[kalista]

[FONT=&quot]Težnja ka saznavanju objektivnih istina obezvređuje subjektivnost, i vodi traženju istina radi samih tih istina[/FONT][FONT=&quot]. Neprestana čovekova promenljivost, kao i aproksimativni karakter ljudskog saznanja, stoje kao razlozi za nemogućnost saznavanja apsolutne istine. "Onaj koji saznaje - postoji, stoga dok on postoji, istina za njega ne postoji... Istina kao saglasnost mišljenja i bivstvovanja ne postoji, nego nastaje. Samim tim nema gotove istine".

Pošto nema mogućnosti pronalaska apsolutne istine, na kojoj bi se nadogradila vera u Boga, mora se odustati od racionalnog utemeljenja vere. Objašnjavajući Kjerkegorovo učenje, Karol Teplic primećuje da za vernika u ovozemaljskom životu istine nema; on može u svom životu da izrazi jedino težnju za njom. A sam Kjerkegor to ovako objašnjava:
"Ako bi Bog u svojoj desnici držao celu istinu, a u levici pak jedino životno stremljenje prema njoj, ma i sa ogradom što ću uvek i večno lutati, i rekao mi: izaberi! - sa osećanjem sopstvene prosečnosti bacio bih se k njegovoj levici i rekao mu: Oče, daj, čista istina je i onako za Tebe."

Smisao zivota lezi u ispunjavanju sebe kroz tri osnovna stadija.
Prvi je zadovoljavanje culnih zadovoljstava biti poput Don Zuana.
Drugi je posvetiti se vecim moralnim vrednostima, biti poput Sokrata.
Treci lezi u trazenju sebe kroz veru,koji prevazilazi strah od prolaznosti.Ideal ovod stadijuma je Isus Hristos.

Soren Kjerkegor
[/FONT]

Jako lep post, hvala!Samo mi nedostaje navodjenje tvog smisla života, a imam primedbu i na poslednji, treći naveden smisao života, jer nije precizan.Smisao života hrišćanina je oboženje, uzrastanje do pune mere Hristove, a ne strah od prolaznosti. To bi, nekako, bilo najbliže opisu mog poimanja sopstvenog smisla života.

 

[natalya]

Najgore od svega je pomisao da posle ovog zivota nema nista... Svaki covek makar jednom u svom zivotu pomisli ili se zapita u cemu je stos? Zasto zivimo,zasto se radjamo,i zasto umiremo. Uzivamo u ovom zivotu,gledamo svet oko nas,volimo ga,osecamo,i odjednom nista....samo nestanes. Gde je tu smisao?

 

[Jurivaka]

Najgore od svega je pomisao da posle ovog zivota nema nista... Svaki covek makar jednom u svom zivotu pomisli ili se zapita u cemu je stos? Zasto zivimo,zasto se radjamo,i zasto umiremo. Uzivamo u ovom zivotu,gledamo svet oko nas,volimo ga,osecamo,i odjednom nista....samo nestanes. Gde je tu smisao?

Nema smisla, natalya. Za tim smislom su tragali mnogi veliki umovi svijeta, i nisu ga našli. Jedino što nam preostaje je da sami, koliko možemo, svome životu nađemo neki smisao.

 

[tmaks65]

Zaboravite barem na tren, proslost i buducnost, pokusajte ziveti u sdasnjosti, punim srcem i plucima, jer zivot je dar, za ovaj svet, ovaj kakvim ga znamo, i netreba gubiti vreme previse na ono sto se desilo ili pak, na ono sto ce se desiti.
Treba nam proslost kao zbir iskustava, buducnost, kao zbir mogucnosti, ali zivot je samo u sadasnjosti.
Zamislite da vam je svaki tren na ovoj planeti, ovom sadasnjem zivotu-poslednji.
Ili da Vam, nedaj boze, na pregledu nadju slabo srce, recimo, ucinite ostatak najboljim, najlepsim, najkorisnijim za sebe i svoje bliznje, i sve one koje volite i koje cete mozda voleti.
Vrlo je tesko, probajte, kao da ste stalno na cesti sa 150 na sat???