Po velikoj milosti Božijoj dajem vam ono što primih a vi po razumu i duhu prepoznajte i zaključite.
Neka je sveto i blagosloveno ime Gospodnje i sada i u večnost.
Mnogi ljudi prožive svoj život i umru ne spoznajući smisao i ne vide cilj života, kako je to žalosno stanje.
Bog je ljubav a ljubav je ne sebična i čini čoveka po svom obličju i daje mu i duhovni element i zemaljski element(telo) tako je duh ogrnut u zemaljsko telo a u obličju Božijem.
Bog daje čoveku najviše što se može dati a to je slobodna volja.
Čovek je slobodan da čini šta hoće jer je to Božija osobina koju samo On može da ima ali je i to dao nama, a zašto?
Da bi čovek znao ljubiti i radovati se mora spoznati suprotnost tome a to je on sam.
Tako slobodan čovek čini šta želi jer je on sebi bog odnosno upravlja svojom voljom i čini ono što njegova volja želi.
Nesretan čovek se raduje kad sve ono što želi u životu ostvari jer je to bila njegova volja i umire zadovoljan postignutim a ne zna da je promašio cilj. Promašiti cilj znači mnogo toga, kao prvo nije upoznao zašto je stvoren niti je saznao smisao i cilj svog života.
Sretan je onaj čovek koji ne uspeva u ostvarivanju svojih zamisli i počne uviđati kako sve što želi dobro pred Bogom da učini ne nalazi već uvek iznova greši i takav čovek uviđa svoj greh.
Uvidevši greh pokušava ispraviti svojim naporom i dostići pravdu i ispravno činiti ali opet pogreši i onda nezna kako dalje i shvati da njegova volja i izbor mu dat da bude kao Bog su kušanje te da čovek nikad ne može biti kao Bog sa svojom voljom a da ne pogreši i tad se kaje i predaje ceo svoj život u Božije ruke i svoju volju podređuje Božijoj. To je umiranje svome ,,Ja,, i svojoj volji i više ne želi svoj put ni volju jer ga oni udaljiše od Boga već govori i prepusta neka bude volja Tvoja.
Smisao čovekovog življenja je da se ne uspoređuje sa Bogom uzimajući svoju volju i udaljujući se od Boga već da se vrati Bogu nudeći mu svoj život i da prihvati Božju volju.
Takav čovek moli kao grešnik da mu se Bog smiluje jer zna da iz prljavog ne može izaći čisto i da ne savršeno ne može da se usporedi sa savršenim.
Zapovest kaže da budemo sveti kao Otac što je svet a to postižemo samo kad pustimo da Otac bude u nama i Njegova volja i svetost nas čine svetim a naša dela tad nisu naša niti je to naša volja već je Bog u nama i sve je podređeno Njegovoj volji i savršenom i svetom delovanju.
Dok čovek koji nije spoznao smisao i cilj se moli kao farisej videći svoju volju i dela ispravnim jer nezna da taj put koji se u njegovim očima čini prav vodi u smrt.
Bog je stvorio čoveka da bi se otkrila sva lepota i ljubav Božija. Dao nam je SVE, i život i slobodu delovanja u svim pravcima,dao nam je razum, dao nam je cilj i smisao života, dao nam je spasenje, čeka nas i trpi da shvatimo da mi nismo bogovi i da ćemo uvek grešiti te da nam je potreban Otac.
Vratimo ponuđeu krunu Onome kome pripada a on će nam je postaviti na glavu kad sedne na presto srca našeg i postanemo sjedinjeni u telu.
Od Boga vam svaki dobri dar a od mene bratski pozdrav.