LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
A, čiji je ovo prevod?
Sergej Jesenjin
- Začetnik teme Jurivaka
- Datum pokretanja
A njih dvojica se nisu podnosili, otvoreno. Sergej Aleksandrovic ima jednu castusku:
Kresi vatru, dodaj zara
Majakovski nema dara!
Njuska mu je nadmena,
Pokrao je Vitmena.
Dodato posle 27 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Pa moj! Salim se. Nemogu sad da odgovorim, jer zbirku u kojoj sam procitao i zapamtio ovu pesmu u ovom prevodu, dobio sam davno (za odlican uspeh i primerno vladanje u VIII osnovne) i vec odavno nije kod mene. Nema sanse da se setim kod koga bi mogla biti, niti da joj udjem u trag. Nadam se da je i dalje neko procita i poneki stih zapamti.
Menjajuci rublju za tumane,
Svog menjaca danas ja zamolih
Da mi kaze kako cu da sanem
Lepoj Lali na persijskom - "volim".
Rekoh tise nego vanski vali,
Upitah ga od lahora blaze
Da mi sapne kako lepoj Lali
Rec "poljubac" nezno ja da kazem.
I upitah jos, a prepun srama,
Duse pune neodlucnog boja,
Kada samnom Lala bude sama
Kako da joj kazem da je moja.
Odgovori kratko menjac meni:
O ljubavi reci tu ne zbore,
O njoj tek su uzdasi skriveni,
O njoj oci k'o dragulji gore.
Poljubci su strasti bezimene
A ne reci u grob urezane,
Poljubci su ruze rasprsene,
Latice na usni rastapane.
Suvisne su za ljubav poruke,
Od nje same gori se i zebe.
"Ti si moja" - neka kazu ruke
Sto skidahu crni zar sa tebe.
Kresi vatru, dodaj zara
Majakovski nema dara!
Njuska mu je nadmena,
Pokrao je Vitmena.
Dodato posle 27 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Pa moj! Salim se. Nemogu sad da odgovorim, jer zbirku u kojoj sam procitao i zapamtio ovu pesmu u ovom prevodu, dobio sam davno (za odlican uspeh i primerno vladanje u VIII osnovne) i vec odavno nije kod mene. Nema sanse da se setim kod koga bi mogla biti, niti da joj udjem u trag. Nadam se da je i dalje neko procita i poneki stih zapamti.
Menjajuci rublju za tumane,
Svog menjaca danas ja zamolih
Da mi kaze kako cu da sanem
Lepoj Lali na persijskom - "volim".
Rekoh tise nego vanski vali,
Upitah ga od lahora blaze
Da mi sapne kako lepoj Lali
Rec "poljubac" nezno ja da kazem.
I upitah jos, a prepun srama,
Duse pune neodlucnog boja,
Kada samnom Lala bude sama
Kako da joj kazem da je moja.
Odgovori kratko menjac meni:
O ljubavi reci tu ne zbore,
O njoj tek su uzdasi skriveni,
O njoj oci k'o dragulji gore.
Poljubci su strasti bezimene
A ne reci u grob urezane,
Poljubci su ruze rasprsene,
Latice na usni rastapane.
Suvisne su za ljubav poruke,
Od nje same gori se i zebe.
"Ti si moja" - neka kazu ruke
Sto skidahu crni zar sa tebe.
Poslednja izmena:
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Da, mnogi su kod nas prevodili Jesenjina - Nikola Bertolino, Miodrag Sibinović, Slobodan Marković, Dragurin Malović, Branko Jovanović, Danilo Kiš, Miroslav Topić, Milorad Živančević, R. Konstadinović i mnogi drugi, ali se smatra da su najbolji prevodi, ujedno i prvi prevodi Jesenjina na naš jezik, bili oni od Miodraga Pešića. Na žalost, Pešić nije preveo mnogo Jesenjinove poezije.
Evo još jedne varijante prevoda pjesme "Doviđenja"
Doviđenja, doviđenja, druže!
U grudima nosim te i svesti.
Rastanci nam tužnu nadu pruže,
Da ćemo se opet negde sresti.
Doviđenja! Čemu reči, vika?
Čemu suze u svitanje belo?
Smrt i nije novost pravelika,
Al’ ni život to nije, zacelo.
Evo još jedne varijante prevoda pjesme "Doviđenja"
Doviđenja, doviđenja, druže!
U grudima nosim te i svesti.
Rastanci nam tužnu nadu pruže,
Da ćemo se opet negde sresti.
Doviđenja! Čemu reči, vika?
Čemu suze u svitanje belo?
Smrt i nije novost pravelika,
Al’ ni život to nije, zacelo.
Poslednja izmena:
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
SVE ŠTO ŽIVI OŽILJAK IMA
Sve što živi ožiljak ima,
još iz detinjstva, poseban, ran.
Da nisam pesnik, ja međ' svima
bio bih hulja i lopov znam.
Mršav i rasta odveć malena,
međ' decom bio sam uvek heroj,
često, često nosa razbijena,
vrać'o sam se ja i pod krov svoj.
Uplašenoj majci, kad pred nju banem,
reč ceđahu usne krvavo-tmaste:
- Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
a već sutra sve će da zaraste -
Pa i sada, kada se bez traga
onih dana krv vrela smirila,
nespokojna neka drska snaga
na poeme moje se izlila.
Na već zlatne literarne hrpe;
i u svakom retku što se vije
ogledaju se nekadašnje crte
kavgadžije, nemirka, delije.
Kao nekad imam hrabrost mušku,
al' nov korak moj se drukče sluša…
Dok mi nekad razbijaše njušku,
sada mi je sva u krvi duša.
Ne velim više majci okrvavljen,
već tom šljamu što cereć' se raste:
- Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
A već sutra sve će da zaraste! -
Sve što živi ožiljak ima,
još iz detinjstva, poseban, ran.
Da nisam pesnik, ja međ' svima
bio bih hulja i lopov znam.
Mršav i rasta odveć malena,
međ' decom bio sam uvek heroj,
često, često nosa razbijena,
vrać'o sam se ja i pod krov svoj.
Uplašenoj majci, kad pred nju banem,
reč ceđahu usne krvavo-tmaste:
- Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
a već sutra sve će da zaraste -
Pa i sada, kada se bez traga
onih dana krv vrela smirila,
nespokojna neka drska snaga
na poeme moje se izlila.
Na već zlatne literarne hrpe;
i u svakom retku što se vije
ogledaju se nekadašnje crte
kavgadžije, nemirka, delije.
Kao nekad imam hrabrost mušku,
al' nov korak moj se drukče sluša…
Dok mi nekad razbijaše njušku,
sada mi je sva u krvi duša.
Ne velim više majci okrvavljen,
već tom šljamu što cereć' se raste:
- Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
A već sutra sve će da zaraste! -
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Daleka vesela pesma
Neko pesmu veselo pevuši,
Daleko je, daleko od mene.
Ja bih hteo da mu se pridružim,
Al’ ne daju grudi razbijene.
Uzaludno duša za njom žudi,
U grudima traži slične zvuke,
Zato što su i snagu i grudi
Iznurile nevolja i muke.
Odveć rano misli mi poleću
Ka snovima zemlje ideala.
Rano počeh da ropćem na sreću
I mislim šta prošlost mi je dala.
Rano dušom, strasnom, uzavrelom,
Tražih sebe u dane sumorne,
Pa ne mogu da pevam veselo,
Nemam snage, grudi su umorne.
Neko pesmu veselo pevuši,
Daleko je, daleko od mene.
Ja bih hteo da mu se pridružim,
Al’ ne daju grudi razbijene.
Uzaludno duša za njom žudi,
U grudima traži slične zvuke,
Zato što su i snagu i grudi
Iznurile nevolja i muke.
Odveć rano misli mi poleću
Ka snovima zemlje ideala.
Rano počeh da ropćem na sreću
I mislim šta prošlost mi je dala.
Rano dušom, strasnom, uzavrelom,
Tražih sebe u dane sumorne,
Pa ne mogu da pevam veselo,
Nemam snage, grudi su umorne.
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Sendi, evo još jedne varijante prevoda Jesenjinove pjesme "Sve što živi ožiljak ima"
Svakom stvoru još od ranih leta,
Znak je svojstven na znamenje dat -
Ja bih bio, da nisam poeta,
Zacijelo protuva il' tat.
Mali rastom, tanak kao grana,
Među decom junak ljut ko osa,
Često, često, ja se sa megdana,
Vraćah kući razbijenog nosa!
Cedio bih reči brižnoj mami,
Kroz krvave zube, borac smeli:
"Ništa, ja se spotakoh o kamen,
A do sutra sve će da zaceli."
Pa i sada, iz tihog krčega,
Mada vrenja minulo je vreme,
Neka tiha, nespokojna snaga,
Izlila se u moje poeme.
Zlatni grumen od reči se blista...
A u svakom otisku mog znaka,
Poznaje se ona smelost ista
Kavgadžije i obešenjaka.
Gord ko nekad, nosim hrabrost mušku,
Al' moj korak novo polje kuša -
Nekad su mi razbijali njušku,
A sad mi je sva krvava duša!
Više brižnoj ne govorim mami
Već gomili što se zlu veseli:
"Ništa, malo se spotakoh o kamen,
A do sutra sve će da zaceli!"
Svakom stvoru još od ranih leta,
Znak je svojstven na znamenje dat -
Ja bih bio, da nisam poeta,
Zacijelo protuva il' tat.
Mali rastom, tanak kao grana,
Među decom junak ljut ko osa,
Često, često, ja se sa megdana,
Vraćah kući razbijenog nosa!
Cedio bih reči brižnoj mami,
Kroz krvave zube, borac smeli:
"Ništa, ja se spotakoh o kamen,
A do sutra sve će da zaceli."
Pa i sada, iz tihog krčega,
Mada vrenja minulo je vreme,
Neka tiha, nespokojna snaga,
Izlila se u moje poeme.
Zlatni grumen od reči se blista...
A u svakom otisku mog znaka,
Poznaje se ona smelost ista
Kavgadžije i obešenjaka.
Gord ko nekad, nosim hrabrost mušku,
Al' moj korak novo polje kuša -
Nekad su mi razbijali njušku,
A sad mi je sva krvava duša!
Više brižnoj ne govorim mami
Već gomili što se zlu veseli:
"Ništa, malo se spotakoh o kamen,
A do sutra sve će da zaceli!"
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Obmanjivat sebe necu vise
Obmanjivat sebe neću više,
U dušu se klete brige zbraše.
Šarlatanom zašto me krstiše?
Izgrednikom — zašto me nazvaše?
Nisam pljačkaš šumski, zlotvor adski,
Ne ubijah u apsi nesretne.
Ja sam samo obešenjak gradski
Koji uz smeh prolaznike sretne.
Lumparoš sam moskovski, lutalo.
U Tverskome kvartu, i u svakom
Sokačetu, svaki pas bezmalo,
Poznaje me po koraku lakom.
Svako kljuse glavom mi se javi
Pri susretu, kad put mi prepreči.
Životinja prijatelj sam pravi,
Svaki stih moj dušu zveri leči.
Ni cilinder moj zbog žena nije —
Ta strast glupa duši se ne mili —
Smanjiv jad svoj, mnogo je zgodnije,
Zlatnu zob u nj sipati kobili.
Međ ljudima nemam druga, brata,
Pokorih se drugog carstva volji.
Svakom psu sam tu za oko vrata
Gotov da dam i svoj kravat bolji
Neću više bolet boljku ovu.
Ambisi se duše provedriše.
Jer zato me šarlatanom zovu,
Izgrednikom — zato me krstiše.
Obmanjivat sebe neću više,
U dušu se klete brige zbraše.
Šarlatanom zašto me krstiše?
Izgrednikom — zašto me nazvaše?
Nisam pljačkaš šumski, zlotvor adski,
Ne ubijah u apsi nesretne.
Ja sam samo obešenjak gradski
Koji uz smeh prolaznike sretne.
Lumparoš sam moskovski, lutalo.
U Tverskome kvartu, i u svakom
Sokačetu, svaki pas bezmalo,
Poznaje me po koraku lakom.
Svako kljuse glavom mi se javi
Pri susretu, kad put mi prepreči.
Životinja prijatelj sam pravi,
Svaki stih moj dušu zveri leči.
Ni cilinder moj zbog žena nije —
Ta strast glupa duši se ne mili —
Smanjiv jad svoj, mnogo je zgodnije,
Zlatnu zob u nj sipati kobili.
Međ ljudima nemam druga, brata,
Pokorih se drugog carstva volji.
Svakom psu sam tu za oko vrata
Gotov da dam i svoj kravat bolji
Neću više bolet boljku ovu.
Ambisi se duše provedriše.
Jer zato me šarlatanom zovu,
Izgrednikom — zato me krstiše.
Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
PESMA O KERUŠI - Sergej Jesenjin
PESMA O KERUŠI
Jutros u košari, gde sja, šuška
Niz rogoza žućkastih i krutih,
Sedmoro je oštenila kučka,
Sedmoro je oštenila žutih.
Do u sumrak grlila ih nežno
I lizala niz dlaku što rudi,
I slivo se mlak sok neizbežno,
Iz tih toplih materinskih grudi.
A uveče, kad živina juri,
Da zauzme motke, il prut jak,
Izišo je tad domaćin tmuri,
I svu štenad potrpo u džak.
A ona je za tragom trčala,
Stizala ga, kao kad uhode ...
I dugo je, dugo je drhtala
Nezamrzla površina vode.
Pri povratku, vukuć se po tmini,
I ližući znoj s bedara lenih,
Mesec joj se nad izbom učini,
Kao jedno od kučića njenih.
Zurila je u svod plavi, glatki,
Zavijala bolno za svojima,
A mesec se kotrljao tanki,
I skrio se za hum u poljima.
Nemo, ko od milosti il sreće,
Kad joj bace kamičak niz breg,
Pale su i njene oči pseće,
Kao zlatni sjaj zvezda, u sneg.
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (3.10.1895.- 28.12.1925.)
izvor:moji-tragovi.blogspot
PESMA O KERUŠI
Jutros u košari, gde sja, šuška
Niz rogoza žućkastih i krutih,
Sedmoro je oštenila kučka,
Sedmoro je oštenila žutih.
Do u sumrak grlila ih nežno
I lizala niz dlaku što rudi,
I slivo se mlak sok neizbežno,
Iz tih toplih materinskih grudi.
A uveče, kad živina juri,
Da zauzme motke, il prut jak,
Izišo je tad domaćin tmuri,
I svu štenad potrpo u džak.
A ona je za tragom trčala,
Stizala ga, kao kad uhode ...
I dugo je, dugo je drhtala
Nezamrzla površina vode.
Pri povratku, vukuć se po tmini,
I ližući znoj s bedara lenih,
Mesec joj se nad izbom učini,
Kao jedno od kučića njenih.
Zurila je u svod plavi, glatki,
Zavijala bolno za svojima,
A mesec se kotrljao tanki,
I skrio se za hum u poljima.
Nemo, ko od milosti il sreće,
Kad joj bace kamičak niz breg,
Pale su i njene oči pseće,
Kao zlatni sjaj zvezda, u sneg.
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (3.10.1895.- 28.12.1925.)
izvor:moji-tragovi.blogspot
Ti ne voliš i ne žališ mene
Ti ne voliš i ne žališ mene,
nisam više mio srcu tvom?
Gledajuć u stranu strast ti vene
sa rukama na ramenu mom.
Smiješak ti je mio, ti si mlada,
riječi moje ni nježne, ni grube.
Kolike si voljela do sada?
Koje ruke pamtiš? Koje zube?
Prošli su ko sjena kraj tvog tijela
ne srevši se sa plamenom tvojim.
Mnogima si na koljena sjela,
sada sjediš na nogama mojim.
Oči su ti poluzatvorene
i ti sanjaš o drugome nekom,
ali ljubav prošla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.
Ovaj plamen sudbinom ne želi,
plahovita bješe ljubav vruća--
i ko što smo slučajno se sreli,
rastanak će biti bez ganuća.
Ti ćeš proći putem pored mene
da prokockaš sve te tužne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one što ne gore.
I kad s drugim budeš jedne noći
u ljubavi, stojeći na cesti,
možda i ja onuda ću proći
i ponovo mi ćemo se sresti.
Okrenuvši drugom bliže pleći
ti ćeš glavom kimnuti mi lako.
"Dobro veče", tiho ćeš mi reći.
"Dobro veče, miss", i ja ću tako.
I ništa nam srca neće ganut,
duše bit će smirene posvema --
tko izgori, taj ne može planut,
tko ljubljaše, taj ljubavi nema.
NE SMIJEŠI SE TAKO
Ne smiješi se tako, srce me ne zebe.
jer ja ljubim drugu,a ne više tebe.
Znadeš ti i sama, slučajno sam prošo
i ne gledam tebe, nisam tebi došo.
Prošao sam tuda, srcu je svejedno-
virnuo sam, usput, kroz okance jedno.
Ti ne voliš i ne žališ mene,
nisam više mio srcu tvom?
Gledajuć u stranu strast ti vene
sa rukama na ramenu mom.
Smiješak ti je mio, ti si mlada,
riječi moje ni nježne, ni grube.
Kolike si voljela do sada?
Koje ruke pamtiš? Koje zube?
Prošli su ko sjena kraj tvog tijela
ne srevši se sa plamenom tvojim.
Mnogima si na koljena sjela,
sada sjediš na nogama mojim.
Oči su ti poluzatvorene
i ti sanjaš o drugome nekom,
ali ljubav prošla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.
Ovaj plamen sudbinom ne želi,
plahovita bješe ljubav vruća--
i ko što smo slučajno se sreli,
rastanak će biti bez ganuća.
Ti ćeš proći putem pored mene
da prokockaš sve te tužne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one što ne gore.
I kad s drugim budeš jedne noći
u ljubavi, stojeći na cesti,
možda i ja onuda ću proći
i ponovo mi ćemo se sresti.
Okrenuvši drugom bliže pleći
ti ćeš glavom kimnuti mi lako.
"Dobro veče", tiho ćeš mi reći.
"Dobro veče, miss", i ja ću tako.
I ništa nam srca neće ganut,
duše bit će smirene posvema --
tko izgori, taj ne može planut,
tko ljubljaše, taj ljubavi nema.
NE SMIJEŠI SE TAKO
Ne smiješi se tako, srce me ne zebe.
jer ja ljubim drugu,a ne više tebe.
Znadeš ti i sama, slučajno sam prošo
i ne gledam tebe, nisam tebi došo.
Prošao sam tuda, srcu je svejedno-
virnuo sam, usput, kroz okance jedno.
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Sva si tako prirodna i draga,
Kao bezbroj drugih oko tebe.
Znaš svitanja samotna i blaga
I jesenju studen kad zazebe.
Smešno sam se srcem zaleteo,
Glupo spleo venac misli svojih.
Tvoj svetački lik ja sam video
U kapeli, na zidu gde stoji.
Ja za takve ikone ne marih,
Cenih grubost i posovku skitača,
Sad izviru zvuci reči starih -
Nežnost njina od svega je jača.
U visine ništa me ne mami,
Telu treba snage i suviše...
Zašto ime tvoje tako šumi,
Ko svežina avgustovske kiše?
Nisam prosjak koga bednik vodi,
U mom plamu dosta uma ima:
U detinjstvu još svatih šta godi
Kerovima i stepskim konjima.
Ni za tebe, ni za nju, ni njega
Ne sačuvah zato svoga lika.
Hude sreće zalog i belega -
Ludo srce i duša pesnika.
Otud tuga, ti - jedina, draga,
Ko u lišću, u očima kosim...
Ti si tako prirodna i blaga,
Kao bezbroj drugih ja te nosim.
(1923.)
Kao bezbroj drugih oko tebe.
Znaš svitanja samotna i blaga
I jesenju studen kad zazebe.
Smešno sam se srcem zaleteo,
Glupo spleo venac misli svojih.
Tvoj svetački lik ja sam video
U kapeli, na zidu gde stoji.
Ja za takve ikone ne marih,
Cenih grubost i posovku skitača,
Sad izviru zvuci reči starih -
Nežnost njina od svega je jača.
U visine ništa me ne mami,
Telu treba snage i suviše...
Zašto ime tvoje tako šumi,
Ko svežina avgustovske kiše?
Nisam prosjak koga bednik vodi,
U mom plamu dosta uma ima:
U detinjstvu još svatih šta godi
Kerovima i stepskim konjima.
Ni za tebe, ni za nju, ni njega
Ne sačuvah zato svoga lika.
Hude sreće zalog i belega -
Ludo srce i duša pesnika.
Otud tuga, ti - jedina, draga,
Ko u lišću, u očima kosim...
Ti si tako prirodna i blaga,
Kao bezbroj drugih ja te nosim.
(1923.)