LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
BOSKOVA TIKVICA

Boskova tikvica ili Boskova bočica je francuska sorta koji ima plod koji oblikom podsjeća na bocu po čemu je i dobila ime. Pokožica ploda je suha, hrapava i ima hrđastu prevlaku. Meso je bijelo,topivo, sočno, izvanredne kvalitete. Stablo je srednje bujno i rodno, dugih rodnih grančica, kasno cvijeta. Srednje je osjetljiva na kasne proljetne mrazeve. Osjetljiva na štetnike. U rod dolazi srednje kasno. Daje visoke i redovite prirode nešto manje nego kod najrodnih sorata. Ističe se srednje bujnim do bujnim rastom i visećim habitusom (grane povijene prema tlu) stoga je bitan izbor podloge.

boskova-tikvica.jpeg
Veličina ploda: velik


Boja potkožice: zlatnožuta s otočićima hrđe

Vrijeme berbe: rujan

Uporaba: listopad-travanj
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
KRASANKA (Passe Crassane)

Vuče porijeklo iz Francuske. Plod Krasanke je srednje krupan do krupan, a pojedini plodovi mogu biti veoma krupni i dostići čak 500g. Pokožica zelena, hrapava sa hrđastim točkicama, a u zrenju je žutozelena. Meso bijelo, topivo,slatkokiselo, i veoma kvalitetno. Osjetljiva je na kasne proljetne mrazeve, sušu, moniliju kao i na bakterijsku palež. U kišnoj jeseni plodovi trule. Bere se ranije u svjetlozelenoj boji pokožice, a odležavanjem dozrijeva i dobija kvalitetu.

krasanka.jpeg




Veličina ploda: vrlo velik

Boja potkožice: zelenkasta sa hrđastim točkicama

Vrijeme berbe: listopad

Uporaba: prosinac-svibanj
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Sustav uzgoja

Razmak sadnje za uzgojni oblik vretenastoga grma kreće se od 3,2 do 3,5 red od reda i od 1 do 1,5 m u redu. Način rezidbe kod toga uzgoja detaljno je opisan kod uzgoja i rezidbe jabuke.

gdje-se-stvaraju-plodovi-680x658.jpg
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
ОРЕЗИВАЊЕ
РЕЗИДБА ОРАХА

РЕЗИДБА ОРАХА
1639359.jpg
У првој години након скраћивања саднице кренуће пупови са врха из којих е се развити Изданци СА листовима Који Ће постати примарне гране у будућој крошњи.Код нижих садница, у првим Годинама узгоја Треба формирати дебло Тако Да Се подстиче развој пупљења на врховима. Ако на кореновом врату или на деблу крену "непожељни" пупови, такви листови морају да се оставе Због скупљања хранива, или да се повију од земље да би се смањила бујност, храниви сокови усмерили у пупове На врху или се пинцирају на 2-3 Листа. Одстрањују се у јесен године садње или у пролеће Следеће године. У Другој сам трећој години, резидба се усмерава на Формирање дебла и крошње, при Чему треба знати да Ће у првој и другој години узгоја Бити Мали пораст надземног дела воћке Због прилагођавања и почетног раста кореновог система. Тек кад се воћка добро укорени, почеће интензивнији раст надземног дела воћке. Зато је Врло ВАЖНО Да Се у том временском периоду Воћњак дрзи ЧИСТ од корова, штитити од напада дивљачи, болести и штеточина.ледећих година наставља се избор примарних грана повијањем или отклањањем од проводнице на 60-80 цм. На примарним гранама Следећих година оставиће се секундарне гране О Којима код ораха Не Треба водити посебну бригу. Непожељне гране и сувишне младице Које ће се развити на стабу (конкуренције), треба одмах У периоду вегетације одрезати Док су зељасте, али најкасније До краја јуна.
Резидба у роду
Стара Родна стабла режу се на Следећи Начин:
1.Одрезати или отпилити све поломљене, осушене или оштећене гране тако да рез буде 20-30 цм у здраво 2.Одстранити густе, примарна гране Из средине крошње И на размак 70-90 цм. Одстранити ОНУ гану Која смета ми рањава другу грану 3.Одрезати конкурентне гране (водопије) у летној резидби ОСИМ у случају Када Це се користити као изданица 4.Изданице Грана, као код већине воћака, Се Не скраћују него се остављају једноструко на спољну грану .Обавезно све ране премазати воћарским воском.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
РЕЗИДБА КИВИЈА
6767327.jpg

Орезивање и резидба кивија није Потребна Прве три године. Како је киви биљка пењачица, Потребно јој је пре или одмах након садње поставитиарматуру од ступова сам Жице као Што да чинимо КОД подизања винограда.Овувоћку Најчешће узгајамо КАО двокраки кордонац На двије жице Или КАО перголу.Размак садње При том Треба износити око 6 метара, Између Сваке биљке поставља се један ступ од дрва, бетона или метала в Које се причврсте поцинчанежице 3,5 мм промјера. Ступови На крају редова морају Бити јаци сам добро усидрени Да Се арматура не сруши. Саднице се обицно вец прве године након садње савију сам вежу уз прву жицу. Тада тoком лета на савијеном месту потерају Нове младице од којих се једна везе насупротну страну од оне савијене, друга се пуста да расте до друге жице или до крова . Слабије младе биљке усмеравамо без резидбе, док слабо растуће избојке кивија,који се из било ког разлога нису успели квалитетно развити, скратимо у зимском периоду на 2-3 . То радимо како би биљка ојачала, тако добијемо квалитетну биљку за даљи узгој.
Даља резидба зависи о начину узгоја који желимо направити. Основну или узгојну резидбу обављамо од садње до родности у 3-4 године. У том периоду формирамо иобликујемо жељену висину и облик биљке. Сав узгој обављамо уз подршку јер је биљка, како смо већ рекли, врло осетљива, а дневно може нарасти и до 8 цм. Тако нам киви већ следеће године након садње може досегнути висину од два и више метара. Уколико је лоза довољно дебела и чврста, скратимо је на висину до 20 цм,испод жице која је постављена на жељеној висини. Тада ће из два најгорња пупа избити по један избојак, које ћемо касније разместити у жељеном смеру. Избојке учврстимо благо погнуте према жици и вежемо, тако смо добили две нове гране.
Резидбу обављамо децембар-март, док биљка мирује. За време бујног раста, ради правилног узгоја, снабдевања целог чокота , обављамо летњу резидбу јуни-септембар Резидба на родност обавља се када је биљка стара 3 или 4 године, што зависи од квалитета и кондицији стабла, услова узгоја и уравнотежења раста и родности.
При резидби посебно је потребно знати да киви роди на овогодишњим избојцима који су израсли на прошло годишњим гранама, исто као и винова лоза, па је и резодговарајући виновој лози. Треба знати да сваки овогодишњи избој није родан па су честе грешке при резу. Наиме, избојак који је ове године израстао на деблу или старијој лози није родан и не доноси плод. Такав избој најчешће има израженије oдебљале пупољке на горњем делу избојка, док су први при дну уочљивије слабији.Тек следеће године може на таквом избојке да израсту неродна лоза, коју ћемо касније моћи да користи. Избојци који су потерали са одебљалих пупова често су родни и доносе плод од четвртог до осмог пупoљка .
У зимској резидби треба одрезати кратке избојке који су израсли из таквих родних пупољака, који су прошле године имали род. Оставимо само избојке са 10-12пупољака, који још нису имали род. У зеленој резидби прикраћујемо избојке,односно р ежемо их тамо где су се почели оматати око подршке. Друге избојке прикраћујемо на до 12 пупољака . Резидбу за обнову, односно подмлађивање обављамо кад је биљка ослабила и нема више снаге квалитетно рађати иодржавати се.
Тако слабе и исцрпљене биљке замењујемо избојцима које смо оставили из спавајућих пупова на пању. При остављању таквог избојка морамо одмах одстранити све остале избојке, како би се гранчица коју смо оставили за подмладак могла добро развијати.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
РЕЗИДБА ЈАБУКА
6319873.jpg
Opste napomene: visina krošnje ne sme biti veća od razmaka sadnje, maksimalna visina je 80 % od rastojanja između redova, npr. ako je sadnja 3 m red od reda, visina krošnje može biti do 2,4 m; debljina krošnje, kod gustih nasada preporučuje se da bude 120 do 150 cm; u gornjem dijelu krošnja ne smije biti gusta; nijednu rodnu grančicu ne smemo rezati osim ako ih ima previše. rana letnja rezidba kada je porast mladica 5 – 10 cm, primjenjuje se kod formiranja uzgojnog oblika, ta rezidba povoljno utiče na pravilan izbor grančica.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
РЕЗИДБА Вишње
3407407.jpg


Rezidba za formiranje krošnje

Ова резидба обавља се већ након садње, односно пред кретање вегетације прве године, а састоји се у прикрацивање саднице на жељену висину ради избијања младица, које ће представљати примарне гране крошње и самукрошњу. За постизање што правилнијег раста изабраних примарних (три, ређечетири) скелетних грана рана летња резидба када је пораст младица 50-10 цм,примењује се код формирања узгојног облика, та резидба повољно утиче направилан избор гранчица
ПОСТУПЦИ за рану летњу резидбу: (вазе) могу се такође употребити танке дрвене притке и разно коље, али је најприкладније трска трска се једноставно поставља, глатка је, кретањем због ветра не изазива оштећење грана, може и трајношћу и не ствара веће финансијске трошкове. Правилном резидобом и снажним растом коласта крошња (ваза) дове је потпуноформирана на крају четврте, а најдаље пете године након садње. Она у томслучају има довљно светла и ваздуха, што је, уз остале чиниоце, важан предуслов за добру, родност,а нарочито добар квалитет плода.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Резидба за плод
Након периода формирања почиње период родности, односно производње, укојем се резидбом ствара и обнавља вегетативни прираст и родно дрво, какоби се стабло мараске што дуже одржало у пуној и редовној родности.

Резидбом треба крошњи мараске обезбедити прозрачност и доброосветљење, омогућити стварање довољно вегетативног прираста и родногдрвета. Код дове је потребана мања, лаганија, али редовна резидба. У периоду родности мараске, резидбом се у првом делу уклањају суве изакржљале гране, те гране које се испреплаћу и сметају једна другој, нарочито уунутрашњости крошње. Скраћују се, затим, родно дрво (рез уназад) и уклањаизрођено, чиме се регулише раст родноих грана, потпомаже стварање цветних пупољака и омогућава нови вегетативни прираст као замена за изрођено дрво.
Важно је истакнути да стабло мараске треба редивито Резаtи сваке године или понекад сваке друге, зависно од количине вегетатиног при раста и родног дрвета. Резидба дове обавља се у периоду зимског мировања, дакле у времену одопадања лишћа до почетка кретања вегетације. У обалном подручју узгојадове, у којем су ниске темпертуре ретке, резидба мараске се може обављатиготово у било које доба тог периода, зависно од величине засада и бројастабла. Али, у континенталном делу тог подручја, у којем су температуре испод0 ° Ц чешће или могуће, резидбу треба обављати при крају периода зимскогмировања, када је опасност ниских температура мања, но обавезно препочетка кретања вегетације. То је зато што ниске температуре неповољно делују на пресеке грана насталих резидбом. То опет зависи од величинезасада и броја стабала код којих треба обавити резидбу, иако у великимзасадима резидба почиње рано (децембар) и штете од ниских температуранису у већој мери примећене.
Резидба мараске се може обављати и током вегетације. Та тзв. зелена илилетња резидба допуна је зимској резидби, а обавља се у циљу потпомагања уформирању крошње, бржег раста скелетних грана и ослобађањуунутрашњости крошње од сувишних избоја или водопија.Зелена резидба врлоје корисна за бржи вегетативни раст и родност стабла
Код правилне и редовне зимске резидбе мараске у пуном роду нема већепотребе за летњем резидобом.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
REZIDBA TRESNJE
9572374.jpg

Резидба у време вегетације

Сврха резидбе у време вегетације код младих воћака је боље и бржеобликовање узгојног облика. Како је већ истакнуто, боља је успоставаравнотеже раста и родности. Код старијих воћака резидбом у време вегетације постиже се боља диференцијација цветних пупољака, потиће себочно разграњење, а тиме и боље осветљење крошње. Поједине воћне врстеврло добро реагују на резидбу у време вегетације, нарочито коштичаве воћне врсте (кајсија, трешња, шљива идр.). Тако код трешње предност дајемо зеленој резидби првенствено због тога што пинцирање младица непосреднонакон бербе омогућава потпуно зарашћивање рана и спречава "смоло тећину",што није случај код резидбе у мировању.

Како резати након бербе плодова:

- Прво уклоните све мртве, оштећене и болесне гране.

- Затим уклонити све младице које расту унутар крошње како би се осигуралоосветљење унутрашњег дела крошње, јер само листови који су потпунообасјани сунцем могу бити фотосинтетски најактивнији.

- Преостале младице у крошњи пинцирати на дужину 20-30 цм, односно 5-6листова. На тај начин осигуравамо повољан однос листа и плода како бисмодобили плодове најбоље квалитета.
Пинцирање (Хеадинг цутс)
Како је трешња воћна врста подложна апикалној доминацији (раст вршногпупа), један од начина спречавања наведене појаве који се често користиуправо је пинцирање. Пинцирање родних младица представља рез врховамладица. На тај начин зауставља се раст младица и стварају се повољниуслови за бољу снабдевање биогених елемената u квалитетнију родност. Намладици испод пинцираног места обликују се генеративни и 1-2 вегетативна пупoљка .
 
Natrag
Top