Ne naglasavam ja da "ja propovedam" vec ti koristis taj termin pa se ja dogradjujem na to sto govoris. Rekla si u prethodnom postu da "Ispovedam Hrista". Znaci, nije uredu izvrtati reci koje koristim. Ako razmislis logicno, videces da ja ne mogu da propovedam nista ako ti kazem da slusas svoj glas a ne druge.
Da, sve sto govorim bazira se na licnom iskustvu jer se i sve tvoje bazirana na licnom iskustvu. Nisam ja osetio to sto si ti osetila tako da ne mogu da govorim o tvom iskustvu ali mogu o svom.
Sva tvoja vera i sve sto si osetila, dolazi iz mozga. To moze biti zdrav mozak a moze biti i bolestan. To sto si ti pokusavala kroz budizam mi je poznato ali moras da znas da ti ustvari nikada se nisi bavila budizmom. Znam tvoju pricu o celom tvom duhovnom traganju pa ne moras budizam da mi pominjes jer si se ti bavila nekih joga transcendentalnim aktivnostima a budizam je nesto sasvim drugo. Moras da naucis nesto stvarno o budizmu ili ti bolje reci o sebi i funkcionisanju ljudskog uma pa da onda govoris o njemu. Nemam nista protiv sto si se nasla u veri u Hristu pa ti u njoj i zelim sve najbolje.
Ne znam zasto pominjes brata blizanca Tomu ili ti slobudidi?! Njegova stvar ko je i sta je. On smatra da je reinkarnacija. Pa dobro, mozda i jeste. To nije bitno ali je bitno sta sada govori. Hoces da kazes da to sto on misli o sebi nije isto o osecaju koji si ti imala u sebi i kako ti se javio Hrist? Da, znam i to. Pa to ti je isto kao i sa slobom didijem. On ima tu ideju a ti si imala ideju da ti se javlja taj glas i imala si taj osecaj u grudima. Sto se mene tice, eto i demona kod tebe.
smile3
Dakle
znaš...E, pa lepo što znaš, samo je pitanje KAKo znaš: na osonovu pročitanog ne možeš da znaš, jer sve zapisano su reči, a predstavu koju stvaraš po tim rečima ne može ti ništa pomoći da pronikneš u iskustvo apsolutno ne opisivo rečima...iako sam ja grešna, po grehovnoj navici i misli da ću nekome time pomoći pokušala (samo pokušala) da predstavim neizrecivo rečima...I za to se u stvari ne kajem!smile3 A evo i zašto: ispovediti Hrista znači navući osudu na svoju dušu od svih onih koji ga ne ispovedaju i pljuju po NJemu, a isto tako znači i da svako ko se usudio da svetu prenese ono što mu je Hristos naložio (da ne skrivamo i ne zakopavamo dati nam talanat) znači i da je na sebe preuzeo ogorman teret napada demonskih jer je postao neprijatelj istima. Zato je to koliko čast i pohvala pred Bogom ispovediti NJega, toliko i još teži taj put, jer niko nije sačuvan od grehovnog pada i niko nije jak sam po sebi nego u onolikoj meri u kolikoj se uzda i oslanja na Hrista.
Svako ko je Hrista ispovedio znao je KO je Hristos i posebno, ako se njegovo iskustvo po svemu slagalo i temeljilo na iskustvu drugih i mnogih kojima se Gospod takođe otkri. Znači, potvrda našeg iskustva ne leži u nama samima: ona
mora biti utvrđena na kamenu ispovedanja vere jedino, a taj kamen je opet Hristos i učenje NJegove svete Crkve. Ali, pre svega, naša potvrda ličnog opita dolazi od univerzalnog svojstva samog pravoslavnog iskustva kroz vekove, koje je već potvrđeno i utemeljeno u iskustvima drugih koji Hristom biše prosvećeni ili posećeni. Oni (sveti) postaviše načine razlikovanja prelesti od istinitog opita. Postoje takoreći, parametri na osnovu čega se dokazuje da li je neko iskustvo od demona ili od Boga. Za to takođe treba konsultovati Crkvu, svete, spise koje su nam oni ostavili. I u tom svetlu zaključivati: bolestan sam, treba da se lečim ili Gospod je milostiv i pronašao je izgubljenu ovcu svoga stada...
E, sad kažeš: isto je iskustvo javljanja Gospoda, što i umišljanje ili prelest nečija da je u prošlom životu bio ne znam ni ja ko. (Ne znam tog slobu kojeg pominješ, samo znam da sam takve reči pronašla i pročitala negde i onda se sažalila nad ljudima u kakve sve mreže i zamke demonske mogu da upadnu). Vidiš, opet ću morati da te ispravim, jer opet zaključke donosiš po principu unutarnjeg osvedočenja koje uopšte ne mora biti istinito, a jeste ako i samo ako je potvrđeno opitom Crkve i svetih.
Kada bih rekla da sam imala istinitu potvrdu, rekla bih to samo i isključivo u svetlu učenja Crkve, tj. moje prihvatanje onoga čime me je Gospod darovao posvedočila sam kao istinito iskustvo TEK onda kada sam proučila svete i njihova iskustva povodom istih događaja, konsultovala nekolicinu duhovnika ispovedavši se neutralno (tj. kao ona koja je sklona prelesti i zapadanju u samomnjenje i prelest), zatim sam to iskustvo potvrdila proučavanjem Crkve o tome Ko je Gospod Bog Otac, Sin i Seti Duh i tek nakon nekoliko provedenih godina u pravoslavnom opitu, TEK ONDA shvatila i prihvatila (opet se ogradivši trezvenjem i samoukoravanjem kao ogradom od mogućeg i vrlo lakog pada) da je istina da me je grešnu Gospod po neizmernoj milosti Svojoj ukrepio, davši mi da saznam nesaznatljivo, ali na taj način me i upozorio da je svako moje delo time još više pod osudom ukoliko ne ispunim ono za šta je On bio spreman da snishodi meni grešnoj i pokaže mi gde je spasenje. Znači, od moga iskustva sam se trezvenjem ograđivala godinama, sve dok potvrda u meni (tj. znanje o Crkvi Božijoj i NJegovim putevima spasenja) nije naraslo toliko da sam mogla reći: Slava Tebi Hrste Bože najsmireniji i najmanji u Carstvu Tvome, a ipak veći i od najvećih, koji grešnike miluješ i svima pokazuješ put spasenja i pozivaš ih u Život Večni! Imala sam ja potvrdu od Boga direktnu čak i tada, ali nisam želela da je prihvatim odmah, prvo, jer sam se uplašila (i to je poseban vid straha, ne strah od nemoći ili od nepoznatog, jer je Bog "poznat" onima koje posećuje i vodi, već upravo strah Božiji koji nije drhtanje pred NJim nego svesnost ozbiljnosti i ogromne odgovornosti za teret i dar koji nam je predat),a zatim sam čak imala i otpor da prihvatim po svojoj grehovnoj prirodi i navici, sve ono što sam i tebi u par postova prenela, a to je rečeno u rečima Gospodnjim: 29. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. 30. Јер јарам је мој благ, и бреме је моје лако.
Samo poslušanjem Hristu i NJegovoj Svetoj Crkvi (znači ulaskom pod Zakon i pravila koja mora da se poštuju i primenjuju kao vrsta ograde duše od spoljnjih i unutrašnjih zamki lukavoga ), čovek može naći iskupljenje svoje duše, ali je to istovremeno i najteži put odricanja od sebe zarad Boga, što je i najveća suština vere. Sa druge strane, projava Hrista duši je neizreciva i apsolutno autentična, jer tada se zbiva ono o čemu Pismo govori: što oči ne videše i uši ne čuše i ne nađe se u čovečijoj duši. Drugim rečima, izmaštati Gospoda na taj način je nemoguće samim tim što svi atributi Božanske Ličnosti ne mogu biti ni približno u svojoj Istinitosti biti imitirani od demona ni na koji način...Demon se može prerušiti u svetlost, ali tu svetlost prati nemir, ili sladostrašće ili zamka za gordi um ili bilo koji način na koji se udica priremljena za dušu koja olako prihvata i želi da izmašta bilo šta izvan sebe, priprema da dušu ulovi i preda dušu osudi i tami. Potpuno i apsolutno je drugačije sa istinitim projavama Božijim, kada se On pojavi u svoj neizrecivoj Lepoti, Dobroti, Istinitosti i Mudrosti i svim atributima svoje Ličnosti i kada duša nakon toga nikada više ne želi od NJga da se odvoji i ništa je više na svetu i u svetu ne može vezati i ona zauvek ostaje u iščekivanju Jedine utehe i pravog Cilja, Izvora i Suštine svoga života..
A kada govorimo o različitim i drugim vrstama "projava" za koje ti kažeš da su "iste težine" kao i ona iskustva svetih, onda možemo samo da utvrdimo da se takve konstatacije ne slažu sa učenjem Crkve i svetih. Prvo, jer Crkva ne priznaje i ne ispoveda postojanje reinkarnacije (koja se u osnovi kosi sa "teorijom" o večnom životu i odlasku nakon ovozemaljskog života po zasluzi u Raj ili Pakao), drugo jer su takve projave čisto demonskog karaktera, jer u sebi ne sadrže bitnu suštinu projava Božijih, a to je mir koji nadilazi svako ljudsko mudrovanje i čak zamisao o miru koji čovek može da isprojektuje (jer mi ne znamo i ne možemo da zamislimo šta je Mir Božiji, dok nam sam Bog to ne otkrije svojim darovanjem). Treće, u samom primeru ovoga čoveka koji je umislio da je sveti apostol Toma, krije se još jedna OGROMNA hula na Boga, a to je da je Gospod imao brata blizanca, čime se direktno nipodaštava i negira njegova Božanska priroda, tj. da je ovaploćen od Duha Svetoga i Marije Djeve, začet na potpuno naduman način i potpuno ne shvatljiv ljudskom umu. I inače, svake takve predstave koje demon stvara u umu, nose pečat njegovih dejstava, obavezno u sebi kriju neki od smrtnih grehova koje demon lukavo podmeće ljudima da bi oni na taj način zapali u duševnu umrtvljenost i čak i ako su imali nade na spasenje, gube je u trenutku kada im se duša i razum pomrače te im bude po rečima Spasiteljevim: da očima ne vide i ušima ne čuju da bi se obratili da ih Gospod isceli i povede na put spasenja, nego ostaju tvrdoglavo u svojim umovanjima, praveći se mudrima i prevaznoseći se i nad svetima i nad samim Bogom.
Imala sam takođe "iskustva" ranije koja nikada (opet slava Bogu!) nisam prihvatala "zdravo za gotovo"..Nekakvi "avatari" su mi pokazivali prošle živote, zatim "projave" različitih "prosvetljujućih" stanja, i da ne nabrajam sve te demonske mreže. I zaista, ali zaista se ono što Gospod podari duši neprocenjivo, neizrecivo, neizmerno, i na svaki način i u svakom smislu
razlikuje od bilo kojih projava demonskih i samoprelestnih koje čovek želi sam da izmašta svojim umovanjem. Sva ta nazovi "otkrivenja" u sebi kriju žalac gordosti i nemira, opustošeći dušu na najgori način, ostavljajući je kao slabu i izranavljenu i samo Hristos je tada može izbaviti.
Ne očekujem da shvatiš, kao što nisam nekada shvatala ni ja, i čak se svađala sa svima koji Hrista proslavljahu kao Boga (a ti ni ne vidiš da se i ti isto tome opireš, ali misliš da se ograđujući se nazovi-tolerancijom, zapravo ograđuješ od istine).. Ali, kao što rekoh, nije bitno da li je meni dato da vidim Istinu (opet naglašavam ne po mojoj zasluzi), nego je bitno što je ta Istina Jedna i ona se daje onima koji su Hristom živeli i NJega ispovedali, a koji nam prenose svo znanje o NJemu. I tu nema dileme niti zabune, kada otvorimo žitija svetih pa pročitamo šta je i na koji način svaki od svetih video Hrista ili mu se Sam Gospod javio i čemu ga je On poučio...I samo tako, verujući rečima svetih, a bazirani na svetom Jevanđelju, mi možemo pronaći put ka spasenju i oslobođenju od grehovnog pada.
) : "21. Онима који су без закона постадох као без закона, премда нисам Богу без закона, него сам у закону Христову, да придобијем оне који су без закона."