Religija i zdravlje

[DarthShone]

Ovde se rasprava vodi o tome, da li je Bog ili nije dao "zdravstveni zakon"!? Ja tvrdim da nije, vec je to "ritualni zakon"

Nikakav zdravstveni zakon nije dat. Radilo se o ritualnim propisima. Ali to ne vredi govoriti onima koji kao i Fariseji žele da svoje licemerstvo nametnu kao pravilo.

Isus nije negirao opravdanost, higijensku opravdanost, pranja ruku pre i posle jela, nego verovanje da se ne pranjem ruku ili čak jedenjem "nečiste hrane" čovek duhovno onečišćava.

Jednostavno, kao Bog je znao šta je u srcima i mislima Fariseja, Sadukeja i Pismoznanaca. Isto ono što je i u umovima klanjalaca Nje Ejdža pre Nju Ejdža.

Naravno da nećeš ruku prljavih od rada sesti da jedeš, ali to ne znači da ćeš se duhovno isprljati ako ih ne opereš.

Čovek naime može biti čist, sav mirišljav a grešan u duši, toliko grešan da mu je pakao zagarantovan. Isto tako može biti sav prljav od posla koji radi, ili nedostatka higijene, ali u duši svetac.

Bog ne gleda da li smo prljavi spolja, ili šta smo jeli, nego kakvi smo u duhu, kakve su naše duše.

 

[Laodikeja]

Radi se o duhovnom poganjenju, jer Isus govori o duhovnim karakteristikama kao posledici jedenja prljavim rukama, koje izlaze iz SRCA, a ne o bolesti, kako ti tvrdis.

Sve si pomesao jer se ne pridrzavas biblijskog konteksta.

To je tvoja stvar.

Ja sam odgovor dao i on je biblijski.


Mire, ali kontekst ne govori o vrsti jela, vec o obrednom pranju ruku zbog kojeg su Fariseji osudjivali ucenike da to ne cine pre jela.

Da su kojim slucajem Fariseji osudili ucenike sto jedu hranu koju Jevreji nisu jeli po zakonu koji je Bog dao o ishrani, vi bi ste bili u pravu.

Ali tekst o tome ne govori, vec o jedenju hrane prljavim rukama, i Hristos kaze da coveka ne moze duhovno uprljati takva hrana pojedena neopranim rukama - kako su Jevreji verovali, vec da se ta hrana pojedenja prljavim rukama izbacuje u zahod ili klozetsku solju, a da coveka duhovno prljaju zle misli, preljube, kurvarstva, ubistva, Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje.

---------------------------------------------------------

Evo i mog predhodnog odgovora:

Upravo Hristove reci koje si postavio demantuju tvoje tvrdnje da se radi o higijeni.

Da vidimo ceo tekst:

• A potom pitahu ga fariseji i književnici: zašto učenici tvoji ne žive kao što nam je ostalo od starijeh, nego jedu hljeb neumivenijem rukama?
• A on odgovarajući reče im: dobro je prorokovao Isaija za vas licemjere, kao što je pisano: ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene.
• No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovijestima ljudskijem.
• Jer ostaviste zapovijesti Božije, a držite običaje ljudske, pranje žbanova i čaša; i druga mnoga takova činite.
• I reče im: dobro ukidate zapovijest Božiju da svoj običaj sačuvate.
• Jer Mojsije reče: poštuj oca svojega i mater svoju; i: koji opsuje oca ili mater smrću da umre.
• A vi kažete: ako reče čovjek ocu ili materi: korvan, to jest: prilog je čim bih ti ja mogao pomoći.
• I tako ne date mu ništa učiniti ocu svojemu ili materi svojoj,
• Ukidajući riječ Božiju svojijem običajem koji ste postavili; i ovako mnogo koješta činite.
• I dozvavši sav narod reče im: poslušajte mene svi, i razumijte.
• Ništa nema što bi čovjeka moglo opoganiti da uđe spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čovjeka.
• Ako ko ima uši da čuje neka čuje.
• I kad dođe od naroda u kuću pitahu ga učenici njegovi za priču.
• I reče im: zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumijete li da što god u čovjeka spolja ulazi ne može ga opoganiti?
• Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje čisteći sva jela.
• Još reče: što izlazi iz čovjeka ono pogani čovjeka;
• Jer iznutra iz srca ljudskoga izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva,
• Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje.
• Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čovjeka" ( Marko 7. 5 - 23 )

Dakle, Isus ovde govori o duhovnom zivotu, i jevreji su verovali da jedenje necistim rukama moze coveka duhovno uprljati, uciniti ga gresnim, jer su taj obicaj ritualnog pranja uveli kao verski religijski propis.

Isus to demantuje i kaze da "što god u čovjeka spolja ulazi ne može ga DUHOVNO opoganiti, jer DUHOVNO moze coveka opoganiti samo ono sto dolazi iz srca.?"

Srce je u bibliji centar duhovnosti i prave sluzbe, i covekova dela ili nedela dolaze iz srca, i cela rasprava Isusa sa Jevrejima ima akcenat na duhovnosti, i sta na nju utice.

U vezi srca rec Bozja na mnogo mesta govori o religiji srca:

Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni.

"A on odgovarajući reče im: dobro je prorokovao Isaija za vas licemjere, kao što je pisano: ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene"

Dakle, radi se o duhovnom aspektu.

Sto se tice zdravstvenih principa, odgovor sam vec dao.

Bog je u pocetku stvorio i kasnije odvojio zivotinje cije meso jeste pogodno za ljudsku ishranu, od onoga koje to nije, i koje sadrzi otrove, stetne masti, i koje donosi bolesti i preranu smrt.

Medicimna je mnogo toga otkrila u vezi bolesti koje donose stetne namirnice, posebno mesa.

Poznato je da kada je covek bolestan, to se odrazava kako na njegovo telo, tako i na dusevno, mentalno, i emotivno stanje, i sa bolescu moze se reci da pati celo covekovo telo.

Bog zeli da covek bude zdrav u svakom pogledu, i zato je coveku dao lanac ishrane, u kome je uvrstio ono sto ce coveku doneti zdravlje u celini.

Meso nije hrana, i nije stvoreno za ljudsku ishranu, vec je ono pridodato tek nakon covekovog pada u greh, kada je on usled greha izopacio svoj ukus i trazio sve jacu hranu, pa i hranu od zivotinjskih proizvoda, i meso.

Pripremajuci se za nebeski zivot, Bog zeli da covek vec ovde izgradi i svoj ukus, i koristi zemaljske proizvode koji ce se koristiti i na novoj zemlji, gde nece biti ubijajanja zivotinja radi ljudske ishrane, i gde ce se sve ono sto je coveku potrebno za ishranu naci u prirodi.

 

[stvarnoslap]

Alkoholno vino je uzrok svih bolesti čoveka, kao i greha:

Minimum prevrelog alkohola je isto štetan.

Razgovarali smo sa splitskim sveučilišnim profesorom Mladenom Bobanom s Medicinskoga fakulteta koji se na znanstvenoj razini bavi istraživanjem te dokazivanjem koristi umjerenoga pijenja na zdravlje, a posebno je fokusiran na vino. Osim toga, bio je potpredsjednik međuvladine Međunarodne organizacija za vinogradarstvo i vinarstvo sa sjedištem u Parizu te je odlikovan ordenom Republike Francuske »Chevalier de l’Ordre du Merite Agricole«.

Novinar: Odakle interes za tematiku vina i zdravlja?

Prof. Boban: U svijetu je ta problematika doživjela pravu eksploziju interesa nakon što su svjetski mediji 1991. godine prenijeli rezultate epidemiološke studije u kojoj je Serge Renaud pokazao da Francuzi unatoč prehrani bogatoj zasićenim mastima imaju nisku učestalost koronarne bolesti srca. To je nazvano »francuski paradoks«, a fenomen se statistički mogao povezati s drugim elementima prehrane u Francuza, posebice s pijenjem crnoga vina. Nakon što su brojne kasnije epidemiološke studije u različitim populacijama pokazale da je umjereno pijenje alkoholnih pića, posebice vina, povezano sa smanjenim mortalitetom i morbiditetom, počela je potraga za sastojcima iz vina koji posreduju takve učinke i za otkrivanjem mehanizama kako se to događa.

Novinar: Kada spominjemo zdravlje i vino, postoje li dokazani pozitivni utjecaji vina na zdravlje i u kojim su područjima oni vidljivi?

Prof. Boban: Postoje jasni dokazi da je umjereno pijenje vina povezano sa znatnim smanjenjem rizika od bolesti srca i krvnih žila, kao i sa smanjenim rizikom smrtnosti bez obzira na uzroke. Posebno ističem smanjene rizike od obolijevanja od šećerne bolesti, kardiometaboličkih komplikacija u dijabetičara te manji rizik od slabljenja kognitivnih funkcija.

Novinar: Učinci vina na zdravlje zasigurno su povezani s načinima pijenja vina. Postoji li granica koju preporučujete – kada bi i kako trebalo piti?

Prof. Boban: Uz količinu, obrasci pijenja vina od ključnoga su značaja za konačne učinke na ljudsko zdravlje. Tri su najvažnije preporuke: piti umjereno, redovito i uz jelo. Temeljem rezultata brojnih epidemioloških i intervencijskih studija, može se preporučiti 200 do 300 ml vina dnevno za muškarce te 100 do 200 ml vina za žene. Opisano je više mehanizama kojima se objašnjava opažanje da se pijenjem uz jelo povećavaju korisni učinci vina na zdravlje. Spomenut ću samo neke: vino usporava nastajanje i apsorpciju u krv štetnih produkata koji nastaju tijekom probavnoga procesa, hrana smanjuje apsorpciju alkohola u krv, a budući da vino ima izražen antimikrobni učinak, smanjen je rizik od obolijevanja hranom prenosivim uzročnicima.

Osim toga, vino smanjuje i smrtnost od raka. Rezultati istraživanja objavljeni u američkom stručnom časopisu Annals of Internal Medicine koje je provedeno na više od 25.000 ispitanika pokazalo je da je relativna smrtnost opadala kako je učestalost konzumacije u tjednu rasla (od jedne do deset čaša). Međutim, pozitivan utjecaj je zabilježen samo kod konzumacije najviše deset čaša vina na tjedan. S unosom većim od ovoga, baš kao i kod svih drugih alkoholnih pića, smrtnost od raka se povećava.

Uz aktivne tvari u vinu poput fenola važan je i učinak samog alkohola. Samo uz njegovu prisutnost ostali sastojci vina pozitivno djeluju na organizam. Znanstvenici su to otkrili uklonivši umjetnim putem alkohol iz vina. Uočili su da je u tom slučaju izostao pozitivan učinak vina na zdravlje, premda je taj napitak mirisom i okusom bio zadovoljavajući.

 

[mire000]

Radi se o duhovnom poganjenju, jer Isus govori o duhovnim karakteristikama kao posledici jedenja prljavim rukama, koje izlaze iz SRCA, a ne o bolesti, kako ti tvrdis.

Sve si pomesao jer se ne pridrzavas biblijskog konteksta.

To je tvoja stvar.

Ja sam odgovor dao i on je biblijski.


Mire, ali kontekst ne govori o vrsti jela, vec o obrednom pranju ruku zbog kojeg su Fariseji osudjivali ucenike da to ne cine pre jela.

Da su kojim slucajem Fariseji osudili ucenike sto jedu hranu koju Jevreji nisu jeli po zakonu koji je Bog dao o ishrani, vi bi ste bili u pravu.

Ali tekst o tome ne govori, vec o jedenju hrane prljavim rukama, i Hristos kaze da coveka ne moze duhovno uprljati takva hrana pojedena neopranim rukama - kako su Jevreji verovali, vec da se ta hrana pojedenja prljavim rukama izbacuje u zahod ili klozetsku solju, a da coveka duhovno prljaju zle misli, preljube, kurvarstva, ubistva, Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje.

---------------------------------------------------------

Evo i mog predhodnog odgovora:

Upravo Hristove reci koje si postavio demantuju tvoje tvrdnje da se radi o higijeni.

Da vidimo ceo tekst:

• A potom pitahu ga fariseji i književnici: zašto učenici tvoji ne žive kao što nam je ostalo od starijeh, nego jedu hljeb neumivenijem rukama?
• A on odgovarajući reče im: dobro je prorokovao Isaija za vas licemjere, kao što je pisano: ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene.
• No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovijestima ljudskijem.
• Jer ostaviste zapovijesti Božije, a držite običaje ljudske, pranje žbanova i čaša; i druga mnoga takova činite.
• I reče im: dobro ukidate zapovijest Božiju da svoj običaj sačuvate.
• Jer Mojsije reče: poštuj oca svojega i mater svoju; i: koji opsuje oca ili mater smrću da umre.
• A vi kažete: ako reče čovjek ocu ili materi: korvan, to jest: prilog je čim bih ti ja mogao pomoći.
• I tako ne date mu ništa učiniti ocu svojemu ili materi svojoj,
• Ukidajući riječ Božiju svojijem običajem koji ste postavili; i ovako mnogo koješta činite.
• I dozvavši sav narod reče im: poslušajte mene svi, i razumijte.
• Ništa nema što bi čovjeka moglo opoganiti da uđe spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čovjeka.
• Ako ko ima uši da čuje neka čuje.
• I kad dođe od naroda u kuću pitahu ga učenici njegovi za priču.
• I reče im: zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumijete li da što god u čovjeka spolja ulazi ne može ga opoganiti?
• Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje čisteći sva jela.
• Još reče: što izlazi iz čovjeka ono pogani čovjeka;
• Jer iznutra iz srca ljudskoga izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva,
• Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje.
• Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čovjeka" ( Marko 7. 5 - 23 )

Dakle, Isus ovde govori o duhovnom zivotu, i jevreji su verovali da jedenje necistim rukama moze coveka duhovno uprljati, uciniti ga gresnim, jer su taj obicaj ritualnog pranja uveli kao verski religijski propis.

Isus to demantuje i kaze da "što god u čovjeka spolja ulazi ne može ga DUHOVNO opoganiti, jer DUHOVNO moze coveka opoganiti samo ono sto dolazi iz srca.?"

Srce je u bibliji centar duhovnosti i prave sluzbe, i covekova dela ili nedela dolaze iz srca, i cela rasprava Isusa sa Jevrejima ima akcenat na duhovnosti, i sta na nju utice.

U vezi srca rec Bozja na mnogo mesta govori o religiji srca:

Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni.

"A on odgovarajući reče im: dobro je prorokovao Isaija za vas licemjere, kao što je pisano: ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene"

Dakle, radi se o duhovnom aspektu.

Sto se tice zdravstvenih principa, odgovor sam vec dao.

Bog je u pocetku stvorio i kasnije odvojio zivotinje cije meso jeste pogodno za ljudsku ishranu, od onoga koje to nije, i koje sadrzi otrove, stetne masti, i koje donosi bolesti i preranu smrt.

Medicimna je mnogo toga otkrila u vezi bolesti koje donose stetne namirnice, posebno mesa.

Poznato je da kada je covek bolestan, to se odrazava kako na njegovo telo, tako i na dusevno, mentalno, i emotivno stanje, i sa bolescu moze se reci da pati celo covekovo telo.

Bog zeli da covek bude zdrav u svakom pogledu, i zato je coveku dao lanac ishrane, u kome je uvrstio ono sto ce coveku doneti zdravlje u celini.

Meso nije hrana, i nije stvoreno za ljudsku ishranu, vec je ono pridodato tek nakon covekovog pada u greh, kada je on usled greha izopacio svoj ukus i trazio sve jacu hranu, pa i hranu od zivotinjskih proizvoda, i meso.

Pripremajuci se za nebeski zivot, Bog zeli da covek vec ovde izgradi i svoj ukus, i koristi zemaljske proizvode koji ce se koristiti i na novoj zemlji, gde nece biti ubijajanja zivotinja radi ljudske ishrane, i gde ce se sve ono sto je coveku potrebno za ishranu naci u prirodi.

Kakav si ti odgovor dao? Samo ponavljas ko papagaj! A druge si optuzivao da to rade..

Nadji mi u judaizmu da su fariseji verovali da ih jedenje hrane neopranim rukama duhovno pogani? Ako nemas to, onda si ovo izmislio, jer tekst uopste o tome ne govori, vec o fizickoj higijeni. Mozes do sutra da ponavljas isti odgovor, odnosno da kopiras, kad nema smisla to sto si rekao!

Razgovarali smo sa splitskim sveučilišnim profesorom Mladenom Bobanom s Medicinskoga fakulteta koji se na znanstvenoj razini bavi istraživanjem te dokazivanjem koristi umjerenoga pijenja na zdravlje, a posebno je fokusiran na vino. Osim toga, bio je potpredsjednik međuvladine Međunarodne organizacija za vinogradarstvo i vinarstvo sa sjedištem u Parizu te je odlikovan ordenom Republike Francuske »Chevalier de l’Ordre du Merite Agricole«.

Novinar: Odakle interes za tematiku vina i zdravlja?

Prof. Boban: U svijetu je ta problematika doživjela pravu eksploziju interesa nakon što su svjetski mediji 1991. godine prenijeli rezultate epidemiološke studije u kojoj je Serge Renaud pokazao da Francuzi unatoč prehrani bogatoj zasićenim mastima imaju nisku učestalost koronarne bolesti srca. To je nazvano »francuski paradoks«, a fenomen se statistički mogao povezati s drugim elementima prehrane u Francuza, posebice s pijenjem crnoga vina. Nakon što su brojne kasnije epidemiološke studije u različitim populacijama pokazale da je umjereno pijenje alkoholnih pića, posebice vina, povezano sa smanjenim mortalitetom i morbiditetom, počela je potraga za sastojcima iz vina koji posreduju takve učinke i za otkrivanjem mehanizama kako se to događa.

Novinar: Kada spominjemo zdravlje i vino, postoje li dokazani pozitivni utjecaji vina na zdravlje i u kojim su područjima oni vidljivi?

Prof. Boban: Postoje jasni dokazi da je umjereno pijenje vina povezano sa znatnim smanjenjem rizika od bolesti srca i krvnih žila, kao i sa smanjenim rizikom smrtnosti bez obzira na uzroke. Posebno ističem smanjene rizike od obolijevanja od šećerne bolesti, kardiometaboličkih komplikacija u dijabetičara te manji rizik od slabljenja kognitivnih funkcija.

Novinar: Učinci vina na zdravlje zasigurno su povezani s načinima pijenja vina. Postoji li granica koju preporučujete – kada bi i kako trebalo piti?

Prof. Boban: Uz količinu, obrasci pijenja vina od ključnoga su značaja za konačne učinke na ljudsko zdravlje. Tri su najvažnije preporuke: piti umjereno, redovito i uz jelo. Temeljem rezultata brojnih epidemioloških i intervencijskih studija, može se preporučiti 200 do 300 ml vina dnevno za muškarce te 100 do 200 ml vina za žene. Opisano je više mehanizama kojima se objašnjava opažanje da se pijenjem uz jelo povećavaju korisni učinci vina na zdravlje. Spomenut ću samo neke: vino usporava nastajanje i apsorpciju u krv štetnih produkata koji nastaju tijekom probavnoga procesa, hrana smanjuje apsorpciju alkohola u krv, a budući da vino ima izražen antimikrobni učinak, smanjen je rizik od obolijevanja hranom prenosivim uzročnicima.

Osim toga, vino smanjuje i smrtnost od raka. Rezultati istraživanja objavljeni u američkom stručnom časopisu Annals of Internal Medicine koje je provedeno na više od 25.000 ispitanika pokazalo je da je relativna smrtnost opadala kako je učestalost konzumacije u tjednu rasla (od jedne do deset čaša). Međutim, pozitivan utjecaj je zabilježen samo kod konzumacije najviše deset čaša vina na tjedan. S unosom većim od ovoga, baš kao i kod svih drugih alkoholnih pića, smrtnost od raka se povećava.

Uz aktivne tvari u vinu poput fenola važan je i učinak samog alkohola. Samo uz njegovu prisutnost ostali sastojci vina pozitivno djeluju na organizam. Znanstvenici su to otkrili uklonivši umjetnim putem alkohol iz vina. Uočili su da je u tom slučaju izostao pozitivan učinak vina na zdravlje, premda je taj napitak mirisom i okusom bio zadovoljavajući.

Uh Slape, fariseji ce ti reci da ne smes ni jednu kap vina popiti! Sto ih sablaznjavas?

 

[DarthShone]

Nadji mi u judaizmu da su fariseji verovali da ih jedenje hrane neopranim rukama duhovno pogani? Ako nemas to, onda si ovo izmislio, jer tekst uopste o tome ne govori, vec o fizickoj higijeni. Mozes do sutra da ponavljas isti odgovor, odnosno da kopiras, kad nema smisla to sto si rekao!

Problem je u tome što to nije on izmislio nego ona kojoj se klanjaju. Ona je a i ostali "pioneers" izmiksala Tanakh da njeni sledbenici više ne razaznaju šta je šta.

Fariseji, Sadukeji, Pismoznaci, su jednostavno kršenje jednog običaja (hrana je za Hebreje bila sveta, ne zaboravimo kako se i na koliko težak način dolazilo do hrane u to vreme i na tom mestu. Uostalom zar ne molimo Boga da nam da hleb naš nasušni? ) hteli da iskoriste da bi Isusa ocrnili.

 

[Marko1932]

Nikakav zdravstveni zakon nije dat. Radilo se o ritualnim propisima. Ali to ne vredi govoriti onima koji kao i Fariseji žele da svoje licemerstvo nametnu kao pravilo.

Pogresan zakljhucak! Postoje i ritualna pravila, ali postoje i pravila kako da budemo zdravi.
Ne mozes uzimati otrove da te ne stigne prokletstvo.

"Ovo su zivotinje koje cete jesti; ismedju svih zivotinja na zemlji Jescete svaku zivotinju koja iam papke razdvojene i koja preziva..."3. Mojsijeva 11, 1-11.
Darth koji je tu ritual? NIJEDAN, rec je o hrani, a ne o ritualima.

"Bolset nikad ne dodje bez uzroka. Put je pripremljen i bolest je pozvana nepostovanjem zakona zdravlja. Mnogi pate zbog prekrsaja svojih roditelja... Veci broj, medjutim, pati zbog svog loseg nacina zivota. Oni zanemaruju zdravstvena nacela svojim navikama u jelu i picu. Njihov prestup prirodnih zakona donosi sigurne posledice i kad bolest dodje na njih, mnogi je ne pripisuju pravom usroku, vec gindjaju na Boga sbog svojih nevolja. Medjutim, Bog nijhe odgovoran za patnje koje nastaju zbog nepostovanja prirodnih zakona." Savetu o zivotu i ishran, str. 92.

 

[mire000]

Darth koji je tu ritual? NIJEDAN, rec je o hrani, a ne o ritualima.

Kako nije rec o ritualu? Vidis da su navedene zivotinje po "fizickim karakferistikama", i morale su biti fizicki bez mane! A zasto? Zato sto su ukazivale na Hrista - zrtvu!

Kakve ovo veze ima sa zdravljem? Nikakve! --->

"Prvine od prvog roda zemlje svoje donesi u kuću Gospoda Boga svog; nemoj kuvati jare u mleku majke njegove. " (izlazak 34:26)

Evo sta kaze sef ekskluzivnog jevrejskog restorana pominjuci 'koser' ishranu:

"Kuvati, držati ili jesti zajedno meso i mleko je strogo zabranjeno u jevrejskoj kuhinji. "

"mleko simbolizuje život, a meso smrt. Život i smrt ne treba stavljati jedno do drugog"

Dakle i jevreji jedu isto sto i vi, osim sto oni meso i mleko ne mesaju!

Sve ovo veze nema sa" zdravljem"!

Taj zakon je nastao kao 'ritulni zakon' koji je simbolicno ukazivao na odredjene duhovne aspekte njihove vere, na primer --->

"Zato sinovi Izraelovi ne jedu stegna na zglavku do danasnjeg dana jer se Jakovu iscasi stegno na zglavku" (postanak 32:3)

Nikakve veze sa zdravljem nema, kao sto ni ostalo nema veze, vec je ukazivalo na Hristovu zrtvu - meso je moralo biti bez mane! Za jevrejina je svaki obrok bio "zrtva zahvalnica Bogu!", zato naime i nisu jeli s paganima, jer oni ne shvataju obrok na isti nacin.

Evo jos jedan dokaz da je to "ritualni" zakon, naime zivotinja nije smela biti "udavljena" vec ubijena na poseban nacin --->

"uzdržavati se od onoga što je žrtvovano idolima, od krvi, od udavljenog mesa i od bluda." (Dela 15:29)

Judaizam uci:

"Mesna košer hrana ne podrazumeva samo da se radi o košer životinji, već obavezuje i na posebno propisani način klanja te životinje."

Zakon takodje nalaze da se mladunce i majka ne smeju 'zaklati u istom danu':

"Ne koljite krave ni ovce u isti dan s njezinim mladim" (Lev 22, 28)

---> Kakve ovo veze ima sa "zdravljem"???

Nikakve!

Jasno je ko dan, da se radi o 'ritualnom zakonu' koji je samo usput imao pozitivan efekat i na zdravlje!

 

[Laodikeja]

Mire, razmisljaj, razmisljaj kada nesto citas.

Evo ponovo sagledaj logicki ovaj predmet.

Ako su Fariseji osudjujuci Hristove ucenike za nepranje ruku pre jela mislili iskljucivo na higijenu i da coveku jedenje prljavim rukama moze doneti zaraze i bolesti, onda bi Isus trebao da se slozi sa njima, jer je to istina sa medicinske tacke gledista.

Ali, mi vidimo da Isus kaze suprotno, naglasavajuci da coveka ne moze opoganiti jedenje hrane neopranim rukama, vec da su to zle misli, preljube, kurvarstva, ubistva, Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje...

Ako su Fariseji mislili na higijenu kako vi tvrdite, onda bi po vama to znacilo da Isus u stvari ovde odgovarajuci na optuzbe Fariseja kaze da "zle misli, preljube, kurvarstva, ubistva, Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje..." mogu uneti zaraze i bolesti u telo, a ne jedenje hrane prljavim rukama, sto je apsurd.

Vi time tvrdite kao da Isus ne zna da prljavstina unesena prljavim rukama unosi zaraze i bolesti.

Dakle, tekst u kontekstu je jasan.

Isus je upravo znao da Fariseji govore o duhovnom opoganjenju, gde po njihovom verovanju nepostovanje njihovog verskog obicaja da pre jela obave obred ociscenja moze coveka duhovno opoganiti, i zato on u svom odgovoru i primenjuje duhovne elemente, i kaze "da coveka ne pogani duhovno jedenje neopranim rukama, vec zle misli, preljube, kurvarstva, ubistva, Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje..."

On tu misli na duhovno opoganjenje, jer takva dela koja on pominje da izlaze iz srca, ne mogu doneti zaraze i bolesti, vec duhovno covek moze pasti u greh.

Prema zidovskom zakonu, ruke se obredno moraju oprati nakon budjenja iz sna, dodirivanja mrtvog tela, te pre jela, molitve i obreda poput paljenja sveca...
Ovo predstavlja duhovni religijski obicaj.

 

[Marko1932]

Kako nije rec o ritualu? Vidis da su navedene zivotinje po "fizickim karakferistikama", i morale su biti fizicki bez mane! A zasto? Zato sto su ukazivale na Hrista - zrtvu

!
Izvini Mire, ali nesto ssi pobrkao. Ti govoris o zivotinjsama koje su prinosene na zrtvu, a to nema nikakve veze sa zdravljem.
A mi ovde govoriomo o proppisim koji odredjuju koje su zivotinje ciste, a koje nisu.

Kakve ovo veze ima sa zdravljem? Nikakve! --->[/QUOTE] Slazem se jer tu su u pitanju xzivotinje koje se prinose na zrtvu!

 

[mire000]

Ako su Fariseji osudjujuci Hristove ucenike za nepranje ruku pre jela mislili iskljucivo na higijenu i da coveku jedenje prljavim rukama moze doneti zaraze i bolesti, onda bi Isus trebao da se slozi sa njima, jer je to istina sa medicinske tacke gledista.

Ne moze Hristos da se slozi sa njima kad su oni to namentuli kao obavezno pravilo. Dakle, oni su insistirali da svi moraju da budu fanatici u pogledu zdravlja, da peru ruke! Opteretili su ljude besmislenim propisima i stvarali su im teret. A onda su upirali prstom u svakog ko makar i slucajno propusti da opere ruke!

To su radili i u vezi subote i u vezi svih stvari! Ocekivali su da ljudi budu savrseni kao sto su i oni pokusavali da budu! Oni su hteli da budu savrseni i telom! Hteli su cisto telo!

Hristos govori protiv ovog fanatizma, koji je bio vezan za zdravlje!

Necu vise da se raspravljam, ti ovim tekstom uopste ne mozes dokazati da su jevreji smatrali da 'jedenje neopranim rukama prlja coveka duhovno'!

Dokazi ovo iz judejske religiozne prakse, nemoj da mi pricas napamet!

Isus je upravo znao da Fariseji govore o duhovnom opoganjenju, gde po njihovom verovanju nepostovanje njihovog verskog obicaja da pre jela obave obred ociscenja moze coveka duhovno opoganiti

Ovo pravilo su uveli zbog zdravlja, a Hristos kaze ljudima da ne trebaju brinuti toliko o zdravlju, vec da je preteznije duhovno zdravlje! I to je pouka!

Sve si izvrnuo, pokusavas da odrzis svoj fanatizam!

Ako ne mozes naci u judaizmu da jevreji pranje ruku pre jela smatraju 'duhovnim ciscenjem', onda ne mozes ovakvo nesto ni tvrditi!

Zasto bi se duhovno cistili pre obroka?
Zar ne bi to radili u neko prigodnije vreme tokom dana, i zasto bas da peru ruke pre jela ako je duhovno ciscenje u pitanju? Zar ne bi trebali da peru celo svoje telo?

Stvarno pricas gluposti.

Izvini Mire, ali nesto ssi pobrkao. Ti govoris o zivotinjsama koje su prinosene na zrtvu, a to nema nikakve veze sa zdravljem.

Izvini Marko ali jevreji ne dele ovaj zakon, to je njima sve ritualni zakon, i to za ciste i neciste zivotinje, pa ne delim ga ni ja! Zasto ti to radis?

Marko, oni svaki obrok smatraju zrtvovanjem, svako klanje i obrok je za njih zrtva Bogu!

Tako su jeli i pashu, jeli su jagnje tj. Hrista - zrtvu!

Tako je sa svakim njihovim obrokom! Zato se oni i mole pre obroka, zato i Hristos 'zahvali i izlomi'! Zato ne jedu sa paganima..