Religija i zdravlje
- Začetnik teme Marko1932
- Datum pokretanja
-
- Oznake
- religija i zdravlje
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Upravo je suprotno, da vi sve vreme podvaljujete izvrcuci tudje reci, i vadeci ih iz konteksta, koje hvala Bogu mi sve vreme obelodanjujemo.
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.303
Iskustvo mladog Danila na vavilonskom dvoru otkriva da je držanje biblijski načela ishrane rezultovalo vidnim zdravstvenim blagoslovima:
"A posle deset dana lica im dođoše lepša i mesnatija nego svih mladića koji jeđahu carsko jelo." (Danilo 1,15)
"A posle deset dana lica im dođoše lepša i mesnatija nego svih mladića koji jeđahu carsko jelo." (Danilo 1,15)
Uticaj religije na oporavak
Filozofi i skeptici mogu misliti da bolesnici nemaju nikakve pomoci od religije, ali milioni medicinskih profesionalaca i bolesnika, koji se u svojoj iznemoglosti hvataju za ono sto im je jos preostalo, svedoce da im je vera najbolji oslonac i da nada u najtezim trenucima njihov pogled podize prema Svemogucem.
Dr O’Brajn (1982) vrsio je istrazivanja na 126 bolesnika sa ciljem da ustanovi, u kojoj se meri teski bolesnici oslanjaju na svoju veru. Skoro svi su izjavili da su u svojoj bolesti nasli veliku pomoc i vrednost u svojoj religiji.
Dr Frejzer (1997) devet meseci ispitivao je bolesnike kojima je presadjen bubreg. Rezultati ovog istrazivanja pokazali su, da bolesnici koji imaju jaku veru, mnogo su zadovoljniji od nevernika i mnogo manje su psihicki uznemireni.
Dr Krug (1972) ispitivao je 324 bolesnika, koji su bolovali od kardio-vaskularnih bolesti. Medju njima je bilo katolika, protestanata i Jevreja. Vise od 68 posto od njih izjavilo je da je za vreme bolesti njihova vera ojacala. Postoje desetine naucnih grupa, koje proucavaju samo srcane bolesnike. Rezultati svih istrazivanja pokazali su da vera ima vaznu ulogu u lecenju bolesti. Kad popuste svi temelji i izdaju sve uzdanice, vera je jos uvek tu; ona uvek igra vaznu ulogu, a posebno u vreme krize.
Nekoliko naucnih grupa proucavalo je zivot porodica u kojima boluju teski bolesnici sa ciljem da ustanove, imaju li oni koji se brinu o bolesnima ikakve koristi od religije. Izmedju ostalih, dr Bargner (1994). proucavao je 84 medicinske sestre, koje brinu o teskim i iznemoglim blesnicima i one su uporedjene sa clanovima porodica koje cuvaju 81. bolesnika. Bolnicarke i oni koji se u domovima brinu o bolesnicima, a koji su religiozni, redovno prisustvuju bogosluzenjima, proucavaju Bibliju i mole se, mnogo manje pate od stresa od onih koji nisu religiozni. (Handbook of Religion nad Health, p. 88)
Dr Salts (1991) intervjuisao je 30 starih bracnih parova sa ciljem da ustanovi ima li razlike u pomaganju bolesnima, izmedju onih koji su religiozni i onih koji tvrde da ne veruju. Na kraju ovog ispitevanja dato je sopstenje: "Ne samo da religija i odanost veri pomazu u vitalnosti zivota svakog bracnog para, vec religija zauzima vazno mesto i u resavanju zdravstvenih problema." (Ibid, p. 89)
Sva istrazivanja na ovom polju potvrdila su da religija pomaze bolesnima u njihovoj nevolji u podnosenju bolova koji poticu od teskih bolesti, a isto tako i onima koji brinu o bolesnima i dele teret tragedije koja ih je zadesila.
Istrazivaci su zakljucili da odanost Bogu i ziva vera donose mnogo koristi svim ljudima, mladima i starima u svim stradanjima.
Filozofi i skeptici mogu misliti da bolesnici nemaju nikakve pomoci od religije, ali milioni medicinskih profesionalaca i bolesnika, koji se u svojoj iznemoglosti hvataju za ono sto im je jos preostalo, svedoce da im je vera najbolji oslonac i da nada u najtezim trenucima njihov pogled podize prema Svemogucem.
Dr O’Brajn (1982) vrsio je istrazivanja na 126 bolesnika sa ciljem da ustanovi, u kojoj se meri teski bolesnici oslanjaju na svoju veru. Skoro svi su izjavili da su u svojoj bolesti nasli veliku pomoc i vrednost u svojoj religiji.
Dr Frejzer (1997) devet meseci ispitivao je bolesnike kojima je presadjen bubreg. Rezultati ovog istrazivanja pokazali su, da bolesnici koji imaju jaku veru, mnogo su zadovoljniji od nevernika i mnogo manje su psihicki uznemireni.
Dr Krug (1972) ispitivao je 324 bolesnika, koji su bolovali od kardio-vaskularnih bolesti. Medju njima je bilo katolika, protestanata i Jevreja. Vise od 68 posto od njih izjavilo je da je za vreme bolesti njihova vera ojacala. Postoje desetine naucnih grupa, koje proucavaju samo srcane bolesnike. Rezultati svih istrazivanja pokazali su da vera ima vaznu ulogu u lecenju bolesti. Kad popuste svi temelji i izdaju sve uzdanice, vera je jos uvek tu; ona uvek igra vaznu ulogu, a posebno u vreme krize.
Nekoliko naucnih grupa proucavalo je zivot porodica u kojima boluju teski bolesnici sa ciljem da ustanove, imaju li oni koji se brinu o bolesnima ikakve koristi od religije. Izmedju ostalih, dr Bargner (1994). proucavao je 84 medicinske sestre, koje brinu o teskim i iznemoglim blesnicima i one su uporedjene sa clanovima porodica koje cuvaju 81. bolesnika. Bolnicarke i oni koji se u domovima brinu o bolesnicima, a koji su religiozni, redovno prisustvuju bogosluzenjima, proucavaju Bibliju i mole se, mnogo manje pate od stresa od onih koji nisu religiozni. (Handbook of Religion nad Health, p. 88)
Dr Salts (1991) intervjuisao je 30 starih bracnih parova sa ciljem da ustanovi ima li razlike u pomaganju bolesnima, izmedju onih koji su religiozni i onih koji tvrde da ne veruju. Na kraju ovog ispitevanja dato je sopstenje: "Ne samo da religija i odanost veri pomazu u vitalnosti zivota svakog bracnog para, vec religija zauzima vazno mesto i u resavanju zdravstvenih problema." (Ibid, p. 89)
Sva istrazivanja na ovom polju potvrdila su da religija pomaze bolesnima u njihovoj nevolji u podnosenju bolova koji poticu od teskih bolesti, a isto tako i onima koji brinu o bolesnima i dele teret tragedije koja ih je zadesila.
Istrazivaci su zakljucili da odanost Bogu i ziva vera donose mnogo koristi svim ljudima, mladima i starima u svim stradanjima.
Religija i depresija
Oko 330 miliona ljudi u svetu boluje od depresije, a samo 10 odsto ovih bolesnika prima adekvatnu pomoc. U svetu svake godine oko 800.000 ljudi izvrsi samoubistvo zbog depresije, a to iznoosi 15 posto smrtnih slucajeva u svetu (Editorial, 1998). Prema tome, posto depresija svake godine oduzima stotine hiljada zivota u svetu, sasvim je logicno da istrazivaci tragaju za nacinom na koji bi se depresija mogla umanjiti, a tim bi se umanjio i broj samoubistava.
Verska pripadnost i depresija
Istrazivaci su zeleli da doznaju iz koje verske zajednice vernici najmanje pate od depresije. Uzeli su u obzir Jevreje, katolike, pentekostalce i one koji ne pripadaju ni jednoj verskoj zajednici. Dr Levin, Kohn, Golding i drugi 1997. godine ustanovili su da Jevreji, upore|eni sa drugima religijama, imaju povisenu depresiju. U Njujorku ispitali su 1855 starijih Jevreja i ustanovili da su Jevreji 1,4 puta podlozeniji depresiji od vernika drugih zajednica. U epidemioloskom centru za proucavanje depresije, potvrdili su da Jevreji imaju najvisi stepen depresije. (Ibid, p. 119)
Naucnici su hteli da upoznaju razloge zbog kojih su Jevreji toliko podlozni depresiji. Ustanovili su da Jevreji koji su se iselili iz Istocne Evrope imaju izrazito povisenu depresiju. Zasto je to tako? Zbog zlostavljanja za vreme Drugog svetskog rata, i zbog decenija provedenih pod uticajem neverstva, vecina od njih su nevernici. Dva primera ce pomoci u boljem razumevanju rezultata ovih istrazivanja.
Godine 1973. sa grupom arheologa posetio sam Jerusalim. Pored arheoloskih predmeta, zanimalo nas je versko stanje medju Jevrejima. Posli smo da posetimo kvart u kome zive ortodoksni Jevreji. Meadjutim, na ulazu u njjihov kvart postoji kapija sa lukom na kome su ispisana pravila ponasanja. Naisli smo na rabinsku skolu. Resili smo da udjemo unutra. Desilo se da s"Zene napolje!" Doznali smo da zene nemaju pravo da udju u rabinsku skolu.Skola je radila, ali imala je samo pet djaka. Na pitanje, zasto je toliko mali broj djaka u skoli, rabin je odgovorio: "Savremeni Izrael sastoji se od 80 posto nevernika, a vecina nevernika potcu iz komunistickih zemalja. Zato nemojte se cuditi sto je malo djaka koji se spremaju za rabine, Istina, ovo nije jedina rabinska skola." Zbog toga, koju god vrstu uporedjenja naucnici vrse sa Jevrejima, on su u vecini jednaki kao i ostali ljudi, a u nekim slucajevima cak su i u vecoj opasnosti od drugih.
Oko 330 miliona ljudi u svetu boluje od depresije, a samo 10 odsto ovih bolesnika prima adekvatnu pomoc. U svetu svake godine oko 800.000 ljudi izvrsi samoubistvo zbog depresije, a to iznoosi 15 posto smrtnih slucajeva u svetu (Editorial, 1998). Prema tome, posto depresija svake godine oduzima stotine hiljada zivota u svetu, sasvim je logicno da istrazivaci tragaju za nacinom na koji bi se depresija mogla umanjiti, a tim bi se umanjio i broj samoubistava.
Verska pripadnost i depresija
Istrazivaci su zeleli da doznaju iz koje verske zajednice vernici najmanje pate od depresije. Uzeli su u obzir Jevreje, katolike, pentekostalce i one koji ne pripadaju ni jednoj verskoj zajednici. Dr Levin, Kohn, Golding i drugi 1997. godine ustanovili su da Jevreji, upore|eni sa drugima religijama, imaju povisenu depresiju. U Njujorku ispitali su 1855 starijih Jevreja i ustanovili da su Jevreji 1,4 puta podlozeniji depresiji od vernika drugih zajednica. U epidemioloskom centru za proucavanje depresije, potvrdili su da Jevreji imaju najvisi stepen depresije. (Ibid, p. 119)
Naucnici su hteli da upoznaju razloge zbog kojih su Jevreji toliko podlozni depresiji. Ustanovili su da Jevreji koji su se iselili iz Istocne Evrope imaju izrazito povisenu depresiju. Zasto je to tako? Zbog zlostavljanja za vreme Drugog svetskog rata, i zbog decenija provedenih pod uticajem neverstva, vecina od njih su nevernici. Dva primera ce pomoci u boljem razumevanju rezultata ovih istrazivanja.
Godine 1973. sa grupom arheologa posetio sam Jerusalim. Pored arheoloskih predmeta, zanimalo nas je versko stanje medju Jevrejima. Posli smo da posetimo kvart u kome zive ortodoksni Jevreji. Meadjutim, na ulazu u njjihov kvart postoji kapija sa lukom na kome su ispisana pravila ponasanja. Naisli smo na rabinsku skolu. Resili smo da udjemo unutra. Desilo se da s"Zene napolje!" Doznali smo da zene nemaju pravo da udju u rabinsku skolu.Skola je radila, ali imala je samo pet djaka. Na pitanje, zasto je toliko mali broj djaka u skoli, rabin je odgovorio: "Savremeni Izrael sastoji se od 80 posto nevernika, a vecina nevernika potcu iz komunistickih zemalja. Zato nemojte se cuditi sto je malo djaka koji se spremaju za rabine, Istina, ovo nije jedina rabinska skola." Zbog toga, koju god vrstu uporedjenja naucnici vrse sa Jevrejima, on su u vecini jednaki kao i ostali ljudi, a u nekim slucajevima cak su i u vecoj opasnosti od drugih.
Poslednja izmena:
Obolenje od raka
"U Americi, statistuika pokazuje, da jedan od dva coveka i jedna od tri zene bice diagnozirani da boluju od raka.
Trenutno jedasn od cetiri smrtna slucaja umere od raka. Vise od 500,000 amerikanaca svake godine , umire od raka." Prtoof positive, p. 11.
Mnogu smrtni slucajevi mogli bi biti spreceni.
"80 posto bolesti od raka mogle bi biti sprecene izborom jednostavnog nacina zivota." Isto p 15.
Duvan je jedan od ubica.
"U Americi gtodinje oko 170,000 zrtava umiru zbog upotrebe duvana." Isto p. 16.
"Rak je takodje povezan sa upotrebom alkohola. Korisnici alkohola rizikuju da obole od neke vrste raka." Isto str. 17.
U svima zemljama istrazivanja su pokazala da upotreba masti zivotinjskog porekla, povecava rizik oboljenja od raka. Naprotiv zastita od oboljenja od raka je upotreba voca i povrca.
"U Americi, statistuika pokazuje, da jedan od dva coveka i jedna od tri zene bice diagnozirani da boluju od raka.
Trenutno jedasn od cetiri smrtna slucaja umere od raka. Vise od 500,000 amerikanaca svake godine , umire od raka." Prtoof positive, p. 11.
Mnogu smrtni slucajevi mogli bi biti spreceni.
"80 posto bolesti od raka mogle bi biti sprecene izborom jednostavnog nacina zivota." Isto p 15.
Duvan je jedan od ubica.
"U Americi gtodinje oko 170,000 zrtava umiru zbog upotrebe duvana." Isto p. 16.
"Rak je takodje povezan sa upotrebom alkohola. Korisnici alkohola rizikuju da obole od neke vrste raka." Isto str. 17.
U svima zemljama istrazivanja su pokazala da upotreba masti zivotinjskog porekla, povecava rizik oboljenja od raka. Naprotiv zastita od oboljenja od raka je upotreba voca i povrca.
"Ima mnogo onih koji bi imali vecu korist, kad bi s eusdrzali hrane za jedan ili dva dana u sedmici, nego od bilo kakvog lecenja uili lekarskog saveta. Posto od jednoga dana u sedbici bio bi od neprocenjive koristi za nas." Saveti o zivotu i ishrani str. 147
Jedan istarzivac je izjavio: "Dve najvaznije prostorije u svakom domu su trpezarija i biblioteka. Vreme koje provodimo u trpezariji mnogo bolje bi bilo iskoristeno, ako bismo ga proveli u biblioteci."
Jedan istarzivac je izjavio: "Dve najvaznije prostorije u svakom domu su trpezarija i biblioteka. Vreme koje provodimo u trpezariji mnogo bolje bi bilo iskoristeno, ako bismo ga proveli u biblioteci."
Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.330
Pa sad ne znam, ne mozes bas ni gladan citati.
Postoje ljudi koji se i ne mogu suzdrzati od hrane zbog zdravstvenih problema..Da da, bas je moguce posle deset dana toliko se ugojiti i postati lepsi u licu!
Ovde se ne radi o "uticaju hrane" nego o Bozjoj intervenciji jer je on ucinio ovo da bi oni nasli milost i da bi im dozvolili drugaciji tip ishrane..
- Učlanjen(a)
- 11.02.2009
- Poruka
- 8.070
Opet Daniel? Tako EGWistički. Nego Mire, sledbenici "healthy life" zaboravljaju da nigde ne piše da je Daniel bio vegan, niti da su stanovnici Vavilona bili svinjojedi...
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Ova tvrdnja je potpuni promasaj, jer kontekst govori o jelu, carskom u kome su bile sve nezdrave namirnice, meso razlicitih vrsta, masnoce, otrovi..itd.
Za razliku od toga Danilo i njegovi drugovi su jeli povrce, vitamine i ostale hranjive materije.
Ovo je i u skladu sa onim sto savremeni nutricionizam i medicina znaju, da oni koji se hrane prirodnom hranom, da su oni zdraviji, sveziji, i da je njihovo celokupno psihofizicko zdravlje bolje, da to daje cak efekta na fizicki sklop.