Religija i zdravlje

[DarthShone]

Dakle, vi Adventisti tvrdite da je Bog s obrezanjem ipak pogriješio?

Slape, ne bi im bilo prvi put da tvrde da je Bog pogrešio. To je tvrdila i EGW kada je trebalo da opravda "ćaću" Milera.

 

[Marko1932]

Ovde je iznate toliko vazna tema, Kako religija moze da utice na smanjenje samobijstava, a vi ni rec nema da kazete o tome, nego lamatate svega i svacega. Zbog cega to raditi? Zar vas ne zanimaju dohovna pitanje, nego samo sabirate traceve i klevete?
Mladici i devojke se ubijaju pred vasim ocima, a vi se igrate klikerima.

Koliko Crkva ima veliku ulogu u sprecavanju samoubistva najbolje pokazuje rezultat istrazivanja dr Komstoka i Partridza izvrsena 1972. godine. Oni su u periodu od sest godina pratili 50.000 ljudi u drzavi Vasington. Za vreme tih sest godina, oni koji su jednom ili vise puta sedmicno bili na bogosluzenju, samo za 0,45 na hiljadu izvrsili su samoubistvo. Dok je medju onima koji s vremna na vreme posecuju Crkvu, broj samoubica na hiljadu ljudi porastao na 0.95. Dakle, vernici su upola manje podlozni samoubistvu. (Journal of Chronic Disease, 25, 665-672)

Dr Kark i Dzimi (1996) u razdoblju od sesnaest godina ispitivali su dve vrste kibuca u Izraelu i ustanovili da je broj samoubica medju nevernim clanovima kibuca cetiri puta veci nego u kibucima ciji su clanovi odani religiji. (Handbook of Religion and Health, p. 141)
(Kibuci su zajednica u kojoj je sve zajednicko)

Dr Tapanania (1997) istrazivao je kako prava vera utice na zabrinutost. Proucavao je budiste koji zive u Kanadi i uporedjivao ih je sa grupom hriscana. Utvrdio je da ljudi koji se odlikuju jakom verom mnogo manje pate zbog neizvesnosti i zabrinutosti. Ovo istrazivanje je pokazalo da budisti koji imaju povrsnu, formalnu religiju, vise pate od straha i zabrinutosti, nego hriscani, koji povrsno veruju. Ova razlika u dozivljavanju zabrinutosti izmedju budista i hriscana istog stepena vere, pokazuje se u razlicitom sistemu verovanja. Budisti veruju da vernik koji pre smrti ne uspe da ostvari prosvetljenje nece biti oslobodjen samsara ili ciklusa smrti i nece doziveti reinkarnaciju. Ovo pokazuje da nije dovoljno samo verovati u nesto, vec vazno je i u sta verovati.
Moze li vam vasa vera pomoci u vreme krize, kakav je konacni ishod onoga sto ona nudi?
Tako se ljudi odaju nepotrebnom strahu i brigama koji ih unistavaju.
Nikada ljudi nisu bili toliko zabrinuti kao sto su danas. Savremeni tehnoloski napredak otvorio nam je nove puteve i pruzio nove mogucnosti, ali izgleda, povecao nam je i teret briga.

Mi se brinemo za svoju egzistenciju, za svoju porodicu, vaspitanje, buducnost, posao, sigurnost, zdravlje, zivot. Zabrinjavaju nas politicka zbivanja, ekonomske krize, nedostatak energije, porast kriminala, zagadjenost vode i vazduha; brinemo se sto nam snaga popusta, i noge klecaju pod teretom briga.
"Brige uticu na cirkulaciju krvi", pise poznati lekar dr Charls Majo "na srce, na zlezde, na ceo nervni sistem i ozbiljno narusavaju zdravlje."

 

[Marko1932]

Brige su univerzalna bolest; one su rusitelji i ubice. Lekari tvrde da se vecina bolesti savremenog coveka moze pripisati poremecenom psihickom stanju, psihickoj neuravnotezenosti koja izaziva poremecaje na fizickom planu, dovodi do fizicke neotpornosti organizma i time do bolesti. Bacili i virusi ili mikroorganizmi su stalno oko nas, ali nasa otpornost varira, pa se zato u istim okolnostima jedni razboljevaju, a drugi ostaju zdravi ili makar manje zahvaceni bolescu.

Mora se ipak priznati da ljude u vecini slucajeva more nepotrebne brige. "Srebroljublje je koren sviju zala", kaze stara mudra Knjiga. Mi bismo mogli dodati zavist, ljubomoru i nezdravu ambiciju kao grane tog istog zlog korena. Mozda je nas sused kupio nova kola ili kucu, pa nas izjeda zavist sto nas je pretekao na lestvici uspeha, muci nas nezdrava ambicija da se pokazemo pred svojom okolinom, da ga sto pre preteknemo. Posto su zelje obicno mnogo vece od mogucnosti, nerviramo se, postajemo potisteni i obeshrabreni. Ima ljudi koji ne spavaju, trudeci se da pronadju nove puteve prema uspehu; i to ne toliko sebe radi, vec vise radi drugih.

Isus je rekao Lazarevoj sestri Marti: "Marta, Marta, brines se i trudis mnogo, a samo je jedno potrebno." (Luka 10,41.42) Time je Spasitelj jasno pokazao da mnoge nepotrebne brige ugrozavaju nase zdravlje, zamracuju vidik nasoj buducnosti i prouzrokuju bolesti i razocaremja.
Upravo zato sto su nesigurni, ljudi su uplaseni i zabrinuti. Vredi li se brinuti? Resavaju li brige problem? Sta nam one donose?

Iako moramo biti oprezni, ne treba da brinemo, jer brigom ne mozemo nista postici! To je dokazano bezbroj puta, i teoretski i prakticnnaj koji poznaje sve opasnosti, zamke i neprijateljeve pretnje, nas Spasitelj Isus Hristos, zeli da preuzme nas teret briga. "Zato vam kazem: ne brinite se za zivot svoj, sta cete jesti ili sta cete piti; ni za telo svoje u sta cete se obuci. Nije li zivot pretezniji od hrane, i telo od odela? Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti znju, niti sabiraju u zitnice, pa Otac nas nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo pretezniji od njih? A ko od vas brinuci se moze primaknuti rastu svojemu lakat jedan? I za odelo sto se brinete?
Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu. Ali ja vam kazem da ni Solomun u svojoj slavi ne obuce se kao jedan od njih. A kad travu po polju, koja danas jest a sutra se u pec baca, Bog tako odeva, akamoli vas, maloverni? Ne brinite se dakle govoreci: Sta cemo jesti, ili sta cemo piti, ili cim cemo se odenuti? Jer sve ovo neznabosci istu, a zna i Otac vas nebeski da vama treba sve ovo. Nego istite najpre carstva Bozjega i pravde njegove, i ovo ce vam se sve dodati. Ne brinite se dakle za sutra; jer sutra brinuce se za se. Dosta je svakom danu zla svojega." (Matej 6, 25-34)

Ovo ne znaci da ne treba da planiramo i zalazemo se da obezbedimo ono sto je neophodno za nasu porodicu, ali nema koristi da unistavamo svoj zivot i zdravlje preteranim brigama.

 

[tripo 41]

Isus nije proglasio nečistu hranu čistom, već je izneo istinu koja je oduvek važila, a koju su Jevreji zanemarili:

Marko
7:19 Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje čisteći sva jela.
7:20 Još reče: Šta izlazi iz čoveka ono pogani čoveka;
7:21 Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva,
7:22 Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje.
7:23 Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.

Po autoru teksta koji je gore adresiran, sledi da pre Isusa greh nije izlazio iz srca. No, to shvatanje je u sukobu sa ovim koje zatim autor tog besmislenog teksta dalje navodi:

"Bog je apostolu Petru dao viziju u kojoj mu je rekao da sve životinje koje su do tada bile nečiste sada mogu da se jedu: "

Pa ako je Isus već očisto nečistu hranu, zašto bi se sada Petar sablaznio na taj zahtev da pojede ponudjene bube kao nečiste?

To znači da Isusova poruka da greh izlazi iz srca nikada nije imala za svoj smisao da je ukinuta podela hrane na čistu i nečistu, inače apostol Peter ne bi izjavio tri i po godine posle Isusovog raspeća:

Dela
10:14 A Petar reče: Nipošto, Gospode! Jer nikad ne jedoh šta pogano ili nečisto.

No, apostol sam objašnjava da ta poruka nije poruka da treba da se jede nečista hrana, već da ne treba Jevreji da imaju predrasude prema neznabošcima kao nečistima. Apostol Petar sam to obnjašnjava kao zaključak pomenute vizije:

Dela
10:28 I reče im: Vi znate kako je neprilično čoveku Jevrejinu družiti se ili dolaziti k tuđinu; ali Bog meni pokaza da nijednog čoveka ne zovem poganim ili nečistim;

To je zapravo ponavljanje zanemarene starozavetne svetlosti koju je iznosio prorok Isaija:

65:1 Potražiše me koji ne pitahu za me; nađoše me koji me ne tražahu; rekoh narodu koji se ne zove mojim imenom: Evo me, evo me.
65:2 Vas dan pružah ruke svoje narodu nepokornom, koji ide za svojim mislima putem koji nije dobar,
65:3 Narodu, koji me jednako gnevi u oči, koji prinosi žrtve u vrtovima i kadi na opekama;
65:4 Koji sede kod grobova i noće u pećinama, jedu meso svinjsko i supa im je nečista u sudovima;
65:5 Koji govore: Odlazi, ne dohvataj me se, jer sam svetiji od tebe, ti su dim u nozdrvama mojim, dim koji gori vas dan.

 

[Laodikeja]

Dakle, vi Adventisti tvrdite da je Bog s obrezanjem ipak pogriješio?

Nije pogrešio, to je bio znak zaveta sa Izrailjem.

U novom zavetu Bog obrezuje srce Duhom, i stvara novi zavet sa svim ljudima, upisivanjem zapovesti u srce.

Koje evanđelje? Ono pravo, ili ono Ellen Gould White, ono koje poziva na obraćenje, ili ono koje kaže da je vreme spasenja prošlo?

Vreme spasenja nije prošlo, taj odgovor je već dat mnogo puta.

Celokupni spisi Ellen White pozivaju na obraćenje i promenu života, i zajednicu sa Hristom.

 

[stvarnoslap]

Nije pogrešio, to je bio znak zaveta sa Izrailjem.

Dakle, isto kao i sa subotom. Evo:

Izl 31,16-17: Stoga neka Izraelci drže subotu - svetkujući je od naraštaja do naraštaja - kao vječni savez. Neka je ona znak, zauvijek, između mene i Izraelaca.

Dakle, subota je znak saveza između Boga i Izraelaca, i zbog toga jednako kao i obrezanje, kršćane ne obvezuje.

 

[Laodikeja]

Dakle, isto kao i sa subotom. Evo:

Izl 31,16-17: Stoga neka Izraelci drže subotu - svetkujući je od naraštaja do naraštaja - kao vječni savez. Neka je ona znak, zauvijek, između mene i Izraelaca.

Dakle, subota je znak saveza između Boga i Izraelaca, i zbog toga jednako kao i obrezanje, kršćane ne obvezuje.

Da vidimo kako glasi ceo taj tekst iz 2 knjige Mojsijeve:

"Zato će čuvati sinovi Izrailjevi subotu praznujući subotu od koljena do koljena zavjetom vječnim.
To je znak između mene i sinova Izrailjevih dovijeka; jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, a u sedmi dan počinu i odmori se.
I izgovorivši ovo Mojsiju na gori Sinajskoj, dade mu dvije ploče svjedočanstva, ploče kamene pisane prstom Božijim" ( 2 Mojsijeva 31. 16 - 17 )

Dakle, Bog je stvorio zavet sa Izrailjem, i Izrailjci su trebali da poštuju deset zapovesti i subotu kao četvrtu zapovest koja govori o Bogu kao tvrcu i vlasniku neba, zemlje, mora, i izvora vodenih, kao znak tog zaveta.

Takođe, jedan od stavki tog zaveta je bio "da će ih Bog dovesti u obećanu zemlju, ako oni ostanu poslušni Božjim zapovestima i držali ih, kao i subotu"

Kada je Isus došao, on je promenio zavet, a ne zapovesti, ili ih ukinuo.

Ovo je vrlo bitna biblijska istina "da je Isus promenio zavet, a nije ukinuo zapovesti ili subotu koji su bili znak tog zaveta"

Da vidimo šta biblija kaže:

"Jer kudeći ih govori: evo dani idu, govori Gospod, i načiniću s domom Izrailjevijem i s domom Judinijem nov zavjet;
Ne po zavjetu koji načinih s ocevima njihovima u onaj dan kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje Misirske; jer oni ne ostaše u zavjetu mome, i ja ne marih za njih, govori Gospod.
Jer je ovo zavjet koji ću načiniti s domom Izrailjevijem poslije onijeh dana, govori Gospod: daću zakone svoje u misli njihove, i na srcima njihovima napisaću ih, i biću im Bog, i oni će biti meni narod" ( Jevrejima 8. 8 - 10 )

Dakle, Bog je ukinuo zavet sa Izrailjem, i napravio novi zavet sa svim ljudima, a uslovi tog zaveta su isti kao i u starom zavetu a to je držanje Božjih zapovesti i subote, s tim "da Bog te zapovesti upisuje svojim Duhom na ljudskim srcima i mislima"

Takođe, promenio je znak obrezanja, i umesto obrezanja tela on je ustanovio obrezanje srca koje Duh Sveti čini u čoveku, vršeći promenu u čovekovom biću, i čineći da se čovek prirodno ponaša po svakoj zapovesti zapisanoj u Božjem moralnom zakonu deset zapovesti.

Amin!

 

[DarthShone]

Dakle, isto kao i sa subotom. Evo:

Izl 31,16-17: Stoga neka Izraelci drže subotu - svetkujući je od naraštaja do naraštaja - kao vječni savez. Neka je ona znak, zauvijek, između mene i Izraelaca.

Dakle, subota je znak saveza između Boga i Izraelaca, i zbog toga jednako kao i obrezanje, kršćane ne obvezuje.

Da, ali reci ti to pametnjakovićima koji misle da je potrebno biti fizički, doslovni Izraelac da bi se spasio, tj da bi pravilno slavio Boga. Badava im govoriš, još više ulaziš u raspravu sa njima. Oni tvrde da su uslovi Novog Saveza sa svim Ljudima, isti kao uslovi Starog. A nisu. Novi Zavet kaže da nisu. Tačka.

 

[stvarnoslap]

Badava im govoriš, još više ulaziš u raspravu sa njima.

Ja njima više i ne govorim. Pišem da ljudi koji sve ovo čitaju jasno vide što Adventisti podvaljuju.

 

[DarthShone]

Ja njima više i ne govorim. Pišem da ljudi koji sve ovo čitaju jasno vide što Adventisti podvaljuju.

Da samo tu podvaljuju ni po jada. Čitava im je teologija i doktrina podvala.