E sad ste me stvarno naljutili
Evo ga...rezime
Moja ideja kada sam otvorio temu bila je da razvuijem diskusiju, šta nudi jedno rešenje, a šta drugo. Međutim skoro svi koji su za redovnu vojsku su pokazalo, na prvom mestu, nerazumevanje za drugu opciju, jer po njima ispada da su stvari očigledne a nisu... to nerazumevanje se pretvorilo u vređanje "ne vređam, ali u stvari moram malo, ne mogu da ćutim"...Bilo je svakojakih nepotrebnih, nerazumljivih primerakoji su se svodili i na to ako se neko ne odluči za redovnu vojsku taj je bolestan, nastran ili tako nešto a ne bi bilo loše i da se prema takvima primeni neka vrsta kažnjavanja zbog neadekvatnog izbora u smislu nametanja obaveze obavljanja najtežih poslova kao što je asfaltiranje i sl. Posebno mi je zapalo za oko spominjanje maminih i tatinih sinova, kao da su se oni pojavili pre 5-6 godina...a ranije ih nije bilo i kao da je ta civilna alternativa (odsad tako
) stvorila nezamisliv šljam generacija nesposobnih ljudi koji upropašćavaju sve ono što su generacije redovnih vojnika deceniajma unazad stvarale :???:
A kad su stavovi takvi onda sam i ja okrenuo svoju priču koja se tako svela na kontriranje, ali obrazloženo... namerno sam izostavio izostavio dobre strane redovne vojske kojih nesumnjivo ima...
Prosti primer, otvaranje konzerve i nameštanje kreveta...to su stvari koje se uče kod kuće a ne u vojsci. Ali ako otac i majka nisu dobro odradili svoju ulogu od prostog kritikovanja nema mnogo koristi, to treba ispraviti, a ako je vojsci pružena prilika što da ne. Slično je i sa pitanjem discipline kao jednim od najizraženijih obeležja vojske...redovno ustajanje u isto vreme, stvaranje radnih navika, funkcionisanje u timskom radu... pitanje bezbednosti i odbrane zemlje.....to su stvari koje se ne mogu niti smeju dovoditi u pitanje. Što se mene tiče, kao što sam rekao, od rođenja se bavim sportom, trenirao sam fudbal tako da sam stekao određena iskustva vezana za disciplinu, autoritete i timski duh...daleko od toga da je to isto kao u vojsci ali ipak je nešto...a prilikom donošenja odluke sam zaključio da mi ne treba više od onoga što imam...
Mnogi se žale kako se u civilnoj altrernativi malo radi, ne ide se redovno i sl... Pa ovako, stanje u državi što se tiče posla je poznato, nema potrebe biti ironičan, znači posla generalno nema, niti ima prevelikog prostora za kreativnost u smislu nalaženja istog za civile. U neku ruku mi je i razumljivo zbog čega se ne zahteva svakodnevni dolazak, ali to nije rešenje niti je nešto što treba isticati za pohvalu. A praktični problemi vrlo lako mogu da se pojave...npr. u 12 ga lepo pošaljete kući a evidentirate da je bio do 2...i ko će da odgovara ako ga udare kola ili se on sam pobije i sl...
Čitav sistem odražava stanje u državi, kakva država takva vojska. Došlo se do faze kada je reformisati glomazan nefunkcionalan sistem za koji više nema para a plus su nas i zatrpali "savremeni" demokratski principi...Izostali su ozbiljna analiza i sistematizacija i došlo se do jednog iznuđenog i privremenog rešenja, ali rešenja koje traje. Civilna alternativa ima svoju svrhu ali je veliko pitanje u kojoj meri, društveno-koristan rad je široko polje koje uvek vapi za dodatnim ljudstvom...takođe trreba imati u vidu i opravdan otpor koji ljudi ovde imaju prema vojsci zbog svih onih dešavanja poslednjih 20 godina kada je velikoj meri izgubila poštovanje i autoritet. Pored toga tu su i one upečatljive pojave devedesetih, kriminal na asfaltu, žestoki momci koji uspevaju u životu koristeći pištolje a ne glavu. Suština je da je sigurno zbog svega toga kod nekog broja mladih nastao otpor i gađenje prema oružju ali ipak ne treba preterivati sa cifrom, sigurno je daleko manja nego što se prijavilo prigovarača savesti. Opet kažem, data im je mogućnost da se tako izjasne. Po meni najveća krivica države je što sa uvođenjem civilne alternative nije definitivno napravljen iskorak u smislu razotrivanja i približavanja pre svega redovne vojske budućim vojnicima. Sve se to može lepo objasniti, a ne donositi odluku na osnovu mišljenja onih koji su služili vojsku pre 10, 20 ili 30 godina.
Još malo ću.....ako se neko dvoumi i treba mu savet...neka izabere redovnu vojsku
Bez obzira što osim upotrebe oružja možda neće imati tako jasnih primera i modela ponašanja koje će kasnije koristiti u životu...ipak sama činjenica da postoji mogućnost da se nešto sazna a vezano je za jačinu karaktera sopstvene ličnosti treba da bude dovoljna. Ako ništa drugo u pitanju je ozbiljan test.
Za civilnu alternativu sam se odlučio pre svega zbog specifične životne situacije u kojoj sam bio u momentu donošenja odluke. Nisam smeo da dozvolim da 6 meseci budem van kuće a država mi je to omogućila da realizujem...verovatno bih se isto odlučio da mogu vreme da vratim unazad :dntknw:
