Dakle, smatram da se tzv. "civilno sluzenje vojnog roka" uopste ne bi trebalo zvati tako, jer isto degradira i vredja termin "vojni rok". Mene licno to nervira. Navescu primer koji nije jedini: na TV-u, najavljuju kao gosta jednog glumca koji je trenutno na sluzenju vojnog roka, a onda u toku razgovora on se pohvali da sluzi civilno. "Bravo!" Vremena se menjaju, ni vojska nije kao sto je nekad bila, tako da je i ova sestomecena zajebancija sluzenja vojnog roka preteska za pojedine "mamine sinove".
U pojedinim kasarnama redovnih vojnika skoro i da nema. Nekada je bilo nezamislivo da padne sneg, a da se pista i putevi momentalno ne ociste "do koske". Sada se pravi stazica sirine jednog metra da bi moglo da se prodje tek toliko. Pa molim lepo, s obzirom da je ova tzv. drzava regulisala (bolje reci nije regullisala) pitanje "civilnih vojnika", ja bi to ovako resio: doticni bi imali radno vreme (kao sto ga i sada imaju), pa ujutro u 7.00 javljaju se u kasarne i pocinju sa drustveno korisnim radom do 15.00 kada sledi "hvala lepo, dovidjena, prijatno, vidimo se sutra", pa neka isti imaju "prigovor savesti" koliko hoce. Ovako ono malo sto dodje na redovno sluzenje vojnog roka, u zavisnosti od situacije, polomi se od rada (naravno, ovo nije uvek slucaj, ali pricam generalno). A mamini i tatini sinovi nose sendvice po filharmoniji i bibliotekama, a i pitanje je koliko se redovno pojavljuju na svom "radnom mestu" (pri tome zauzimajuci mesto nekome ko bi za to mogao da prima platu, jer nezaposlenih u ovoj zemlji sve je vise). Sa svog balkona gledam pravo na vrtic, i tu ima dvojica tzv. "vojnika" koji barataju sa metlom cisteci krug vrtica. Svaki komentar za to je suvisan.
