Vrlo je jednostavan. Već sam naveo ono što je ban Kulin na Bilinom Polju 1203 prihvatio kao dokaz vernosti Rimuskoj Crkvi. Sve to dakle je morao vratiti što ukazuje da to nije držao kao Krstijanin ili Bogumil. Vrlo prosto i jednostavno i samo na tome se može jasno uvideti šta je bila vera Bogumila u Bosni gotovo sigurno. Ali kao što vidimo iz tog iskaza nema nagoveštaja odvraćanja od manihejskog učenja što govori da pre obraćanja u Rismsku veru kao pripadnik Krstijana nije bio manihejac nego samo je odacivao kao što se tamo navodi krst, postove, pokore itd..što je zapravo odlika tih refornih pokreta i pre i posle ovog perioda. I to dakle nema veze sa manihejstvom.
Jovane, opet grešiš sa zaključcima. Krstjani nisu bili Bogumili. Poistovećivati "crkvu Bosansku" sa Bogumisltvom je greška koju čine mnogi kada se bave istorijom
Bosne ponosne
Istočni, i Zapadni izvori doslovno karkaterišu Bogumile kao manihejce - dualiste, ali nigde ne pominju crkvu Bosansku kao deo te hereze. Izvori koje koristiš navode da je u Bosni postojala ta hereza, ne i da je stanvništvo ili "crkva bosanska" bila Bogumilska. Sve što je Kulin, ban Ugraske uradio je da se otvoreno zakleo da će proterati Bogumilske "evangelizatore" da ih tako nazovem iz svog feudalnog poseda.
Ujedno, prihvatanje vernosti Rimskoj Crkvi, nije poidrazumevalo samo odricanje od nekakve hereze, nego pre svega prihvatanje primata Petrove stolice, tačnije njene jurisdikcije u verskim pitanjima. Isto bi bilo i da je umesto Rimu, Kulin se zakleo na poslušnost Carigradu.
Iz onoga što se do sada zna o "crkvi Bosanskoj" mogu se izvući sledeći zaključci:
1. Verovanja, a to je najbitnije, nisu bila manhejsko - dualistička, niti su negirala Isusovo Božanstvo, Niti su, po onome što se zna, bila akstsko "Biblijska", još manje gnostička.
2. Organizacija crkve Bosanske je bila nezavisna, i to je po svemu sudeći predstavljao razlog zašto su i Rim i Carigrad Bosanske Krstjane smatrali "hereiticima"
3.
Bogumilska hereza je postojala u Bosni, kao i u Raškoj, Bugarskoj, pa i samoj Vizantiji. Koristeći se samoproklamovanom nezavisnošću "crkve Bosanske" heretici su lako mogli da se inflitriraju i da ih niko na prvi pogled ne prepozna. Isto kao što je to bio slučaj i sa katarima i ostalim srednjevekovnim hereticima.
Ista je stvar i danas. Bez dubljeg upoznavanja sa time u šta ko veruje, i kakve su mu prakse, veoma je teško razlučiti ko je ko u protestantskom Sola Scriptura okruženju. Svi imaju slične prakse, i svi napadaju Crkvu. No, ako se udubimo u učenja, onda možemo videti da se tu svih 50.000 protestantskih sekti, "crkava", zajednica dijametralno razlikuju. Neukom postmatraču bi svi oni izgledali identično, a nisu identični.
Doktrine i verovanja su ono što ih razlikuje. Tako je i sa Krstjanima Bosancima, i Bogumilima. Jedina zajednička tačka je bila nepriznavanje autoriteta i jurisdikcije Rima - Carigrada. Sve ostalo je različito.
Krstjani bi se dakle mogli nazvati autokefalnim Katolicima, ili samoproklamovanim autokefalnim pravoslavcima, nikako Bogumilima, koji su da ne bude zabune koristili tu "autokefalnost" crkve Bosanske da rovare i šire svoju herezu, kao što su to uostalom i činili po drugim autokefalnim ili poluzavisnim pomesnim crkvama na istoku, ali i na zapadu.
