Psovka kao terapija?

LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Samo me ti nauči! :lol: Ipak, šta ako se naviknu? Znaš kakva je moć navike.:lol:
Eh, pa ti bi da otvorimo seminar za podučavanje u psovkama!?:roll: Mada mislim da to nije potebno kada je u pitanju naš svijet, jer su to najtalentovaniji posovači na planeti, ipak, ako ovdje većina diskutanata zaključi da psovka ima terapijsko dejstvo, možda to i uradimo. Poznata je terapija psihijatara kada pacijentima daju teški čekić u ruke da njime razbijaju neke predmete. Tako isprazne negativnu energiju i posle toga su dugo vremena mirni. Nije li slična stvar i sa psovkom?
 
Dum
Član
Učlanjen(a)
24.02.2010
Poruka
2.775
Spadam u one ljude koji retko psuju. Ako opsujem, uglavnom je to ako nešto radim, pa onda onako kratko a odsečno, da mi bude lakše. Čini mi se da mi stvari bolje krenu, ako se malo ''opustim''...mslm kroz psovku.
Tada psovka bude kao neko oslobađanje viška energije, koje ti pomaže da ne ''pukneš'' u momentu. Smatram da su psovke tog tipa totalno bezazlene, pa čak i simpatične, pogotovo kada dođu od osobe od koje se to ne očekuje. Nikada ne psujem ljude, niti sam...., smatram da je to već bezobrazan način ispoljavanja svoga besa, i pre svega totalno nepoštovanje sagovornika.

Bila sam svedok prizora, kada je jedna osoba na nečije negodovanje, upotrebila tako vulgaran rečnik psovki, da nam je svima bilo jako neprijatno...I ne samo, to..., već je takav način ''obasipanja'' psovki bio kroz oslobađanje ogromne besne energije, da smo svi zanemeli.
Čovek je drugom čoveku, uputio psovke pominjući, kompletno porodično stablo, polne organe...i još mnogo toga...
Takav vid izbacivanja besa negodujem, i smatram da se radi o agresivnim osobama. Takve osobe u momentu mogu izazvati strah...Čini mi se da reagovanja takve osobe vrlo brzo prelaze u fizički kontakt, odnosno, spremne su iz momenta da se potuku.

Ovo su već ozbiljni slučajevi, kojima je psovka samo uvertira za ono što će se kasnije dogoditi.
 
Član
Učlanjen(a)
03.12.2009
Poruka
5.036
Eh, pa ti bi da otvorimo seminar za podučavanje u psovkama!?:roll: Mada mislim da to nije potebno kada je u pitanju naš svijet, jer su to najtalentovaniji posovači na planeti, ipak, ako ovdje većina diskutanata zaključi da psovka ima terapijsko dejstvo, možda to i uradimo. Poznata je terapija psihijatara kada pacijentima daju teški čekić u ruke da njime razbijaju neke predmete. Tako isprazne negativnu energiju i posle toga su dugo vremena mirni. Nije li slična stvar i sa psovkom?

Može Jurivaka. :lol:

Eto, da nisi pokrenuo ovu temu ne bi ni mislila o tome da psujem u terapeutske svrhe.
Stvarno opsujem tek kad sam besna (ne računam one do pola izrečene psovke).
Pitanje je šta bi bilo da mi neko tada da čekić?
Ovako me malo bude sramota ali je bezbolnije za okolinu.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Može Jurivaka. :lol:

Eto, da nisi pokrenuo ovu temu ne bi ni mislila o tome da psujem u terapeutske svrhe.
Stvarno opsujem tek kad sam besna (ne računam one do pola izrečene psovke).
Pitanje je šta bi bilo da mi neko tada da čekić?
Ovako me malo bude sramota ali je bezbolnije za okolinu.
OK. Kada ti psovka tako dobro ide, zabilježiću te kao potencijalnog predavača na eventualnom seminaru psovki koji ćemo organizovati. Ne brini, sklonićemo sve čekiće i druge teške predmete.:D
 
Član
Učlanjen(a)
20.12.2010
Poruka
892
Razumem da je dokazano od strane pshiloškog stanovišta da se stres i frustracija odpuštaju prilikom psovanja, ali da se razumemo, di to ide?

Poznata je terapija psihijatara kada pacijentima daju teški čekić u ruke da njime razbijaju neke predmete. Tako isprazne negativnu energiju i posle toga su dugo vremena mirni. Nije li slična stvar i sa psovkom?

Morat ću vas razočarati. Iako je Freud bio začetnik teze o katarzi, tj. da se trebamo osloboditi negativne energije jer se ona nakuplja, mnoga istraživanja pokazuju suprotno. Negativna ponašanja- udaranje o nešto, vikanje, psovanje i sl., nisu učinkovita u smanjenju frustracije i agresije. :dtyste: Naime, ne praznimo se time, negativna energija ostaje i može doći do ekstenzije agresije. Ako se ubrzo nakon toga pojavi neki jadničak na šalteru, jao si ga njemu! :D
Problem je što mi mislimo da nam to pomaže jer ne želimo u sebi zadržavati negativne emocije, a lakše ih se riješiti što prije. Nedavno sam gledala jednu emisiju gdje su ljudima ponudili boksačku vreću ili tehniku opuštanja (zahtijeva više angažmana) kao terapiju stresa. Pogodite što su odabrali. :acute:
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Pa, sad, koliko je meni poznato i nauka se još spori oko toga. I ja sam nedavno gledao jednu emisju na NG baš na tu temu. Uzeli su pacijente iz neke psihijatarske bolnice i podijeli ih u dvije grupe. Jednoj grupi su dali redovnu terapiju u medikamentima, a drugoj teške čekiće da razbijaju nekakve automobile! Eksperiment je pokazao, kako se tamo tvrdi, da je grupa koja je razbijala automobile, mnogo mirnije spavala te noći, nego oni pacijenti koji su uzeli "samo" redovnu terapiju. Treba napomenuti da oni koji su "radili" sa čekićima, nisu za taj dan uzimali redovne lijekove.
Sad, može biti da su se oni jadnici što su mlatili sa čekićima toliko premorili, da su od umora pospali kao bebe, :)(ja sam sklon takvom mišljenju) međutim, stručnjaci kažu da tu ima još nešto...
 
Poslednja izmena:
Učlanjen(a)
09.12.2011
Poruka
1
psovanje trenutno smanjuje bes ali ne resava sustinu.treba traziti uzroke besa.ako te je neko nagazio u busu slucajno i ti besan da eksplodiras, taj neko nije uzrok predimenzioniranog besa.godinama potiskujes bes i on narasta ko grudva snega koja se kotrlja.kad se desi neka situacija reagovati odmah i prikladno:priznati emociju makar i negativnu. prihvatiti je jer si ti odgovoran za nju a ne onaj ko te razljutio.mozda taj drugi i nije uradio nista strasno koliko se ti osecas namagarcenim
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Mislim da se mnogo toga može reći o psovkama sa psihološkog aspekta. S jedne strane, tu je bitno šta je nekome povod za psovku, a s druge, šta se psuje. Ne mora svakome, što reče anabela, povod za psovku biti to što ga je neko nagazio u autobusu. Neki će psovati i zbog toga ali neki neće. Neki će samo jaukati kada se udare čekićem po prstu (što je čekić ovdje u prometu!), a drugi će psovati na sva usta.
Šta će psovati? E, ovo je interesantno pitanje. Pomenuo sam moga rođaka koji u takvim situacijama izreda svu nebesku dinastiju! Zašto ljudi to rade, zašto ne psuju čekić, sami sebe radi nepažnje, lošu vidljivost i sl., nego baš Boga i ostale iz njegove svite?

Odgovor na ovo pitanje bi se mogao tražiti u našem vaspitanju, odnosno našoj percepciji svijeta. Najjednostavnije rečeno, ako svijet poimamo kao Božiju tvorevinu, a sva dešavanja i događaje kao Božija davanja, onda je Bog potenecijalni "krivac" što je čekić, umjesto u ekser, udario u naš prst, pa otuda i naša "osveta" izražena kroz psovku.

prvobitno napisao Jokshir
quote_icon.png
Prvobitno napisao Nuala
Morat ću vas razočarati...



Nisam napisao da to jeste tako, već da razumem da je to jedno stanovište.
Nuala je pogrešno razumjela da mi u psovci tražimo lijek:roll:
 
Poslednja izmena:
Natrag
Top