Psovka kao terapija?

[mars68]

Nismo još ništa definitivno zaključili. Istražujemo
Iskreno, prava je rijetkost da opsujem, ali kada se to desi, nije "mačiji kašalj", nego pravi slon
Kasnije, kada se "ohladim", čudom se čudim kako mi je to palo na pamet!? Da li se posle toga osjećam bolje? Pa, ne znam, ne bih rekao da se baš osjećam bolje, ali neka vrsta zadovoljstva postoji, kao ono... e. neka sam mu rekao!

E znala sam da i ti retko psuješ. Ne znam kako.

Zašto imam osećaj da se ovde neće izjasniti psovači-profesionalci nego samo mi amateri.
Izgleda da smo najgori Jurivaka!:fool:

Imala sam kolegu koji nije mogao da sroči jednu prostu rečenicu bez šest psovki,
nikad nije bio ljut i za njega to nije terapija već način izražavanja. Čak i kad nekome tepa i topi se od miline,
izređa sve redom od miša do dinastije. :lol:

Ono što ja ne bih mogla, ni u terapeutske svrhe, je da napišem psovku.
Kad izleti, možeš reći - izletelo je a kad napišeš - em opsuješ em potpišeš da si to učinio.
Znači, s predumišljajem.:lol:

P.S. Pogledaj temu Poklanjam (u podrumu)

 

[Jurivaka]

Sendi se odala! Jasno je kao dan kakvu muziku rado sluša, dok nam tutka čekić u ruke!
U redu, sendi, bićeš pozvana na seminar!

 

[Nuala]

Kad izleti, možeš reći - izletelo je a kad napišeš - em opsuješ em potpišeš da si to učinio.
Znači, s predumišljajem.:lol:

Psovanje s predumišljajem!


Evo da niste sami vi amateri, ja vam se pridružujem. Znam opsovati. I to radim kad sam ljuta (naravno, samo u posebnim situacijama i pred posebnom publikom) ili ponekad kad se radi o stvaranju veće vjerodostojnosti/ozbiljnosti izjave (nekad se "Ma j**i se!" zbilja ne može ili ne treba reći pristojnije stink.). I nema Boga u mojim psovkama. :dtyste:

 

[Jurivaka]

Psovanje s predumišljajem!


Evo da niste sami vi amateri, ja vam se pridružujem. Znam opsovati. I to radim kad sam ljuta (naravno, samo u posebnim situacijama i pred posebnom publikom) ili ponekad kad se radi o stvaranju veće vjerodostojnosti/ozbiljnosti izjave (nekad se "Ma j**i se!" zbilja ne može ili ne treba reći pristojnije stink.). I nema Boga u mojim psovkama. :dtyste:

Super! I ti ćeš biti pozvana na seminar, ako ni radi čega drugog, a ono da nam prosjek svedeš na neku razumnu mjeru

 

[Jokshir]

I ja sam u onoj grupi koja ne psuje, sem kada udjem u prodavnicu gde ima 7 kasa a samo jedna radi a red se prostire preko gondole za voće do hleba i malo se pravi mornarski čvor sa kolicima i običnim korpama kod kućne hemije. Narvno, tamo neka dobra duša (koja je možda izašla iz autobusa i došla da pazari) svojim dugim i istančanim na dodir, prstima ocenjuje hleb (da li je od pre 12.23min i da li ima 512g ili je pekar ućario). I naravno kada i dodjem na red, baš tad je smena, ili nema rolne u kasi, ili dolazi obuka. Kusur, ma milina jedna.

P.S.
Izbacio sam dosta izmedju, mislim šta, ovo je ipak fin forum.

 

[Jurivaka]

Stvarno se nameću neka zanimljiva pitanja kada je riječ o psovci... Evo da uzmemo ovaj primjer koji je Jokshir lijepo opisao - poznati prizor iz mnogih naših prodavnica. Zašto se u takvim situacijama kod ljudi javlja reakcija u vidu psovke? Ako ljudski organizam ima nekakve senzore koji nam signaliziraju kada trebamo nešto uraditi da bi on nesmetano funkcionisao - piti vode, jesti, spavati i sl., nije li slična stvar i sa našim mentalnim sklopom, pa signal, ili poriv za psovkom proistekne iz potrebe toga sklopa da stabilizuje i uravnoteži svoje stanje, koje je destabilizovano nekim iritirajućim nadražajem, kao što je slika koju nam je Jokshir predočio?
Mislim da svi ljudi na svijetu psuju, samo što su psovke različite, i što povodi za njih mogu biti različiti.

 

[Mister Prajs]

Mislim da je naučno dokazano da psovanje povećava prag izdržljivosti bola. Gledao sam emisiju mythbusters gde su stavljali ruku u ledenu ili vrelu vodu, nisam siguran, probali su prvo da izgovaraju lepe reči, a potom psovke, i kod svih ispitanika prag tolerancije bola je bio dosta viši dok su psovali.
Ne volim da psujem, naravno da nije kulturno, ali dosta psujem u manjem društvu i svom bližem okruženju, imam čak i sočne psovke. Jednom je moj drugar rekao, a to sam zapamtio, normalno je da psujemo, kad smo SRBI, ili "Ja sam iz Srbije, i volim da psujem bre!"

 

[mars68]

Psovanje s predumišljajem!


Evo da niste sami vi amateri, ja vam se pridružujem. Znam opsovati. I to radim kad sam ljuta (naravno, samo u posebnim situacijama i pred posebnom publikom) ili ponekad kad se radi o stvaranju veće vjerodostojnosti/ozbiljnosti izjave (nekad se "Ma j**i se!" zbilja ne može ili ne treba reći pristojnije stink.). I nema Boga u mojim psovkama. :dtyste:

Dobro je da nas bude više na seminaru. Odgonetanje sveopšteg običaja da psujemo na svim jezicima (isto) može da počne.
(osim ako Jurivaka ne odredi tarifu (ništa čudno, danas se sve plaća) - ovde slobodno opsovati ).

 

[mars68]

I sad kad bih slatko opsovala... ne mogu!
Seminar nije ni počeo, profi psovači ćute, amateri takođe...
Jurivaka prijatelju, uredniče... Mislim da je vreme da preduzmeš nešto!

 

[Jurivaka]

I sad kad bih slatko opsovala... ne mogu!
Seminar nije ni počeo, profi psovači ćute, amateri takođe...
Jurivaka prijatelju, uredniče... Mislim da je vreme da preduzmeš nešto!

Šta misliš, mars, da otvorimo seminar za terapijsku psovku? Ja sam sklon tome, ali bi prvo ovi profesionalci trebali da nam kažu da li je psovka vrsta terapije, odnosno, da li to može biti?