Psihijatri su ludi

[100Dinara]

Pogledaću, naravno, hvala na linku. Nadam se već sutra.

Najveći problem ovakvih članaka nije to da će tamo neki likovi na nekim forumima da pljuju psihijatriju i psihologiju raspravljajući se sa nama koji nešto više znamo o tome. Najveći problem jeste to što takvi članci stižu do šire javnosti koja je, barem kod nas, još prilično neuka kada je psihičko zdravlje u pitanju. Zbog toga će neko ko pročita ovakav članak a nema kritički stav prema njemu sutra, kada mu dete/žena/roditelj počne pokazivati znakove psihičke bolesti ići kod popova, gatara, belih magova, travara i ostalih šarlatana, trošiti pare i vreme i pri tome uopšte ne pomažući, a verovatno pogoršavajući stanje obolelom, umesto da ga odmah odvede u medicinsku ustanovu. Ovo je kod nas posebno izraženo. Ja lično nisam odmah mogao da verujem kada sam čuo za onaj slučaj sa perom ispod stola (pogotovo kada su mi rekli da to nije neka siromašna porodica na rubu egzistencije), a još sam više bio iznenađen kada su mi rekli da takvi i slični slučajevi uopšte nisu retki. E to je problem sa ovakvim člancima; oni samo pogoršavaju stanje ionako neukog naroda i potencijalo vode do smrti bolesnika ili nekog u okolini (kada se, recimo, paranoični šizofrenik ne odvede na vreme na lečenje).

 

[starstuff]

Pogledaću, naravno, hvala na linku. Nadam se već sutra.

Najveći problem ovakvih članaka nije to da će tamo neki likovi na nekim forumima da pljuju psihijatriju i psihologiju raspravljajući se sa nama koji nešto više znamo o tome. Najveći problem jeste to što takvi članci stižu do šire javnosti koja je, barem kod nas, još prilično neuka kada je psihičko zdravlje u pitanju. Zbog toga će neko ko pročita ovakav članak a nema kritički stav prema njemu sutra, kada mu dete/žena/roditelj počne pokazivati znakove psihičke bolesti ići kod popova, gatara, belih magova, travara i ostalih šarlatana, trošiti pare i vreme i pri tome uopšte ne pomažući, a verovatno pogoršavajući stanje obolelom, umesto da ga odmah odvede u medicinsku ustanovu. Ovo je kod nas posebno izraženo. Ja lično nisam odmah mogao da verujem kada sam čuo za onaj slučaj sa perom ispod stola (pogotovo kada su mi rekli da to nije neka siromašna porodica na rubu egzistencije), a još sam više bio iznenađen kada su mi rekli da takvi i slični slučajevi uopšte nisu retki. E to je problem sa ovakvim člancima; oni samo pogoršavaju stanje ionako neukog naroda i potencijalo vode do smrti bolesnika ili nekog u okolini (kada se, recimo, paranoični šizofrenik ne odvede na vreme na lečenje).

Slazem se, naucna nepismenost i nepoverenje u nauku je veliki problem u drustvu. Sto se tice magova i gatara, procitao sam pre neki dan u Blicu da je neka gatara resavala ljubavne probleme u zamenu za zlato i da su je uhapsili zbog toga. Nisam mogao da odolim a da ne ostavim komentar da takve treba hapsiti samo ako pokusavaju da lece bolesne a sve ostale delatnosti tipa ljubavni problemi, proricanje buducnosti i slicno, treba pustiti i naplatiti PDV. Treba napraviti posebnu stavku u zakonu i nazvati je porez na budale. Novac od toga treba uloziti u skole (posto ih je obrazovni sistem izdao), bolnice, dom za nezbrinutu decu i slicne ustanove.

 

[Maja78]

Možeš reći i da slonovi nose Zemlju na leđima ako želiš, ali to samo govori nešto o tebi i ništa više od toga

Mogu naravno, ne samo da je nose četiri slona nego da to čine stojeći na grbači džinovske kornjače sa kojom su konspirativno udruženi. Ono što je naljepše je činjenica da bi takva hipoteza najvjerovatnije bila bliže istini od svega onoga što si o ljudskoj duši štreberski nalupao studirajući psihologiju.

Ali još si ti "zelen", nisi prevalio ni tridesetu (sem ako nisi po ambicijama roditelja izgubio par godina studirajući medicinu, pa bilo preteško). Imaš još vremena, tek te čekaju razočarenja u životu.

Jedan od najgenijalnijih Srba, pokojni Borislav Pekić se dotakao psihijatrije u jednom od svojih eseja, interesantno za pročitati.

​

Siva boja razuma



Odmor od istorije XXXIX deo
Publikovano u Beogradu, BIGZ 1993, Copyright © Borislav Pekić.

Izvor: borislavpekic.com

Siva boja razuma

Mrs. Isola Ware Curry 1958. nožem ranjava Rev. Martina Luthera Kinga, crnca i vođu američkog antisegregacionizma. Proglasava se neuračunljivom, na sud ne izvodi, i na neodređeno vreme zatvara u ludnicu. Prirodno, zar ne? Zar crnkinja zdrave pameti — a Mrs. Curry je crnkinja — može napasti čoveka koji se bori za njena prava?

Ona to ne može. Ona mora da ga obožava. Pošto ga, očevidno, ne obožava, luda je. Na njenom mestu, belac bi bio suden kao uračunljiv, jer je, takođe, jasno da, ako je pri pameti, belac ne može želeti zajednicu sa crncima. Da je ranila nekog belog segregacionistu, suđena bi bila i Mrs. Curry. I to bi se smatralo sasvim u granicama zdravog razuma. Vladajuće mišljenje u Americi drži, izgleda, da svi crni moraju biti za integraciju s belima — ko, normalan, ne bi hteo da bude privilegovan? — a ako se izuzetak i nađe, taj mora biti s one strane uma.

Uopšte se ne pretpostavlja da je Mrs. Curry protiv integracije mogla biti iz racionalnih razloga, da je, poput Crnih Muslimana, mogla smatrati kako samo potpuno i definitivno odvajanje od bele zajednice njenoj može doneti stvarnu nezavisnost, građanska prava i samopoštovanje.

(Kriminalan čin, naravno, nije sporan. Sporna je dijagnoza na osnovu rasističke predrasude da svako mora žudeti za društvom belaca.) Zar samo bolest daje pravo crncima na odbijanje bele civilizacije? Medicinskom dijagnozom, zloupotrebom psihijatrije, Mrs. Curry je oduzeto pravo izbora. I što je najgore, učinjeno je to podsvesno i spontano. Beli je mozak automatski jedan akt, nespojiv sa idejom o njegovoj supremaciji, definisao kao — sumanut.

Veliki američki pesnik Ezra Pound (Ezra Weston Loomis Pound (1885 – 1972) američki pesnik i kritičar i glavna ličnost u modernističkom pravcu u poeziji. Pomogao je u otkrivanju Eliota, James Joycea i Hemingwaya. (Prim. prir.)
proveo je rat u drzanju proosovinskih govora iz Rima. 1945. je uhapšen, u S.A.D. odveden, nakon sporazuma Vlade, Suda, Tužbe i Odbrane, odlukom porote, koja je većala tri minut a, proglašen ludim, i u toku trinaest narednih godina držan u azilu za umobolne. Amerikanci su, naime, smatrali da nijedan normalan Amerikanac ne može biti fašist.

(Da li je Pound izdajnik, to je mogla biti samo stvar suda, do kojeg nikad nije došlo. Jer, zaboga, u humanom društvu ludaci se leče, a ne sude.) Činjenica da je prilično pametnih ljudi inkliniralo fašizmu — W.R. Hoerst, Coctou, Celine, Spengler, Marinetti itd. — nikog nije zbunjivala. Sem Hoersta, niko nije bio Amerikanac. (Hoerst je bio, ali je bio i moćan.)

Budući da Amerikanci sebe smatraju najzdravijim ljudima na svetu, i njihova demokratija mora biti najzdraviji mogući poredak, pa svako ko to ne vidi, ako je Amerilcanac, mora biti lud. (Ostali mogu biti zločinci i kao takvi vešani.) Tako je Pound od normalnog fašiste postao nenormalan pesnik. Pitam se sada, uz sav respekt prema kolektivnoj samodopadljivosti jedne nacije, zašto je ubijen Mussolini? Ako je Pound, koji je samo branio fašizam, proglašen manijakom, zašto je ubijen Mussolini koji ga je sprovodio? Taj je svakako morao biti luđi od Pounda?

Posthumni psihijatrijski pregledi, u najboljem slučaju, na samu granicu uma, redovnije daleko van njega, stavljaju gotovo sve izuzetne istorijske ličnosti, čak i one praistorijske kao što je Job. Visoko na ludačkim listama kotiraju se pacijenti od Hrista do Hitlera, od Leonarda do Dostojevskog, od prvog do poslednjeg kršioca važeće socijalne, etičke ili političke norme.

Spustimo li se običnim ljudima, na zemlju, tu nas čeka izvesni Overstreet s upozorenjem: »Čovek može biti nezadovoljan rasnom nejednakošću, stanjem u kome je izgradnja opštinskih kuća, radničkim unijama itd... Takvi ljudi mogu izgledati normalni, jer su kadri obavljati svoje poslove i održavati svoj društveni status, ali su oni, mi to sad uviđamo, već poprilično odmakli na putu u neko mentalno oboljenje...« (Ja, lično, na tom putu, bar za sada, »uviđam« jedino — gospodina Overstreeta.)

Dobro su poznati zvanični pokušaji da se borci za građanska prava na Jugu i demonstranti protiv rata u Vijetnamu, proglase opsesivno-autoritativnim ličnostima, čiji su duševni poremećaji proistekli iz neapsolviranog Edipovog kompleksa.

Rašireno je uverenje da su savremeni građanski teroristi reaktivirani ludaci.

Pseudolegalna psihijatrija beleži sve nove uspehe od Argentine i Čilea na zapadu, do Rusije na istoku.
Rusija čak ima i izvesne tradicije. Pod Aleksandrom I, kadet Žukov se proglašava sumanutim zbog pisanja stihova o slobodi. Nikola I istu dijagnozu postavlja za Ljermontova. Na Filosofska pisma Čadajeva, Vlada odgovara odlukom, kojom mu se: »...uzimajući u obzir rđavo stanje nesrećne osobe, u očinskoj brizi za podanike, zabranjuje napuštanje kuće i određuje medicinska nega.«

Nirnberške presude proglasile su eutanaziju duševnih bolesnika zločinom protiv čovečanstva. A Nemci nisu gasom ubijali zdrave ljude. Zdravi su ubijani po drugoj liniji.

U međuvremenu, psihijatrija je znatno napredovala, a sa njom i krug pacijenata.

1953. visoki partijski funkcioner Moskve Sergej Pisarev 18 meseci provodi na posmatranju, pošto je izrazio sumnju u postojanje tzv. Lekarske zavere.

Nad devetnaestogodišnjom studentkinjom Jofe, masovnim drogiranjem, vrši se »hemijska lobotomija«, posle koje ova zaista silazi s uma.

Pojavljuje se Vladimir Bukovski koji je trećinu života proveo izmedu zatvora i ludnice.
Filolog Gluzman provodi tako četrnaest godina.

Zore Medvjedev se proglašava »razdvojenom ličnošću«, jer se istovremeno bavi biologijom i poezijom.
Disident, bivši general Crvene armije Grigorenko ima sličnu kliničku istoriju. Jedna lekarska komisija u Taškentu proglašava ga uračunljivim. Izveštaj 59/S Serbskog Instituta za Forenzičnu Psihijatriju u Moskvi odbacuje nalaz sa motivacijom: » ... da se patološke promene u Grigorenkovoj psihi ne mogu otkriti u uslovima vanbolničkog pregleda, zbog njegovog sasvim sređenog ponašanja u spoljnim uslovima, formalno koherentnog izražavanja i dobre memorije, što sve karakteriše patološki razvoj ličnosti.« (Podvukao B. P., u nedoumici ko je tu stvarno skrenuo.)

Disidentu, fizičaru Pljušču lekar ljubazno objašnjava njegovo ludilo: »Pošto se ne možete adaptirati na situaciju, nego izlažete teškoćama i sebe i porodicu, vi ne možete biti normalni.« Kad se ovaj poziva na Lenjina i boljševike, lekar promtno unapređuje dijagnozu — proglašava ga grandomanom koji se poredi sa Lenjinom.

U slučaju pesnikinje Natalije Gorbanjevske, medicina zapada, bar do pola puta, ruku pruža medicini istoka. Rus dr Lunc smatra da n o rmalno funkcionisanje pesnikinje nije nikakav dokaz zdravlja, po sredi je diskretan oblik šizofrenije, čija je društvena opasnost veća, ukoliko je ona manje uočljiva. Britanac dr Sidney Crown se ne slaže. Dijagnoza je preterana. O šizofreniji govora nema. Reč je o neurozi koja se leči ambulantno, sredstvima za umirenje i psihoterapijom. (Legitimno je pitanje sada koga treba lečiti — jer je dr Lunc, očigledno, van svake pomoći — Gorbanjevsku ili dr Crowna? Paru dajem na Crowna. Ali ne u ludnici, naravno. Ambulantno, kod kuće.)

Pomenuti dr Lunc nije tek praktičar. On je i teoretičar. Njegov je naročit doprinos psihijatriji tvrdnja da svaki ilegalan akt, već po tome što je ilegalan, zahteva psihijatrijsku analizu, jer u uslovima socijalizma za njim nema zdrave potrebe. U kapitalizmu socijalna disharmonija rađa kriminal. Pošto nje u socijalizmu nema, kriminal potiče jedino iz »personalne disharmonije«.

U takvoj šemi stvari svaki nonkomformizam postaje prima facie dokaz mentalnog oboljenja. Svaki predlog za reformu društva postaje »paranoidna reformistička samoobmana«, razmišljanje — »metafizička intoksikacija«, sklonost samoposmatranju — »diskretna šizofrenična povučenost«, traganje za nekim istinama »perzistentna manija«, žalbe na proganjanje — »paranoja«. „Heterodoksija postaje medicinski problem, a razvoj samostalnog mišljenja — patološki proces“ čak i ako uobražavate da ste progonjeni, a ubeđuju vas da niste — u zatvoru.

A kada tako stoje stvari, kada politički faktori determiniraju medicinske kriterijume, kad se, tim putem, dolazi do definicije po kojoj je mentalno zdrava osoba samo ona koja se miri s poretkom stvari, a bolesna svaka koja mu se opire, nije čudno što se javlja antipsihijatrijska škola koja uči... »da je suština psihijatrije u represiji revolucionarne podsvesti u ime države i da je njena istorija, istorija metoda kojima društvo slama psihološki otpor protiv vladajućih uslova života.«

Pravila Svetske psihijatrijske organizacije u paragrafu 7. naglašava:

»... Psihijatar ne sme uzimati učešća u prisilnom tretmanu tamo gde mentalni poremećaj nije bezuslovno ustanovljen...«

Jedini je problem u tome kako postići da se ne ustanovi?

 

[Maja78]

E, došlo je vrijeme da citiram uvaženog kolegu PYC-a :haha: koji negdje na početku ove teme, obraćajući se 100Dinara gotovo "proročanski vidovito" reče :haha: :

Hehehehe... tačno sam znao ko će da se javi i odvali neku glupost s produženim djelovanjem (retard). Šta je bilo..? bez obzira na kompleks inferiornosti prema bratskom esnafu odlučio si da ih braniš. Previše ste slični samo što vam društvo nije dalo takvu moć i ovlašćenja kao njima. I vas filmić spominje na par mjesta. Samo što su psihijatri ipak "Lovci u mutnom" a psiholozi "Guske u magli"

Mislio sam ipak da ćeš se osvrnuti na sadržaj filma i početi da ga urnišeš bar nekim poluargumentima, kad ono, ti krenuo u paušalizaciju. Zašto nisi umjesto popova, vidovnjaka, travara naveo npr. armirače, tesare i afričke slonove. Prvo bi da malo rasplineš temu pa da nam onda usput izvedeš egzibicionističku tačku umotanu u oblandu "male škole psihologije" što redovno činiš u svojim postovima.

Drž' se teme junače, opleti po filmu... ili po meni ako ti je draže.

Psihijatri nikada, nikoga nisu izliječili od bilo kog mentalnog poremećaja ili bolesti i svjesno ili nesvjesno su odgovorni za premnogo ljudske nesreće i patnje, zloupotrebe u sudskim vještačenjima i brojne slučajeve koji su završili suicidom onih koje su "liječili". Da ne govorim o prisilnom zatvaranju ljudi koji su iz ko zna kog razloga proglašeni kao "opasni za okolinu" a da pri tom nikada nisu prekršili zakon i pokušali nekoga da povrijede. S druge strane odgovorni su za čitavu gomilu nasilnih smrti i povreda koje su nanosili oni koji su od tih istih psihijatara "otpušteni" kao "slučajevi pod kontrolom" (izraz izliječen je nepoznat u psihijatrijskoj praksi).

A o skidanju narkomana s jedne droge davanjem najteže moguće druge (metadon) tek se može otvoriti posebna tema. Metadon je za neupućene teža droga sa izuzetno teškim zdravstvenim rizicima, mnogo težim od npr. heroina i kokaina. Ali kada uspiju staviti ovisnika na metadon to se u psihijatriji smatra "stavljanjem pacijenta pod kontrolu" jer se metadon jedino može nabaviti preko farmaceutske industrije za razliku od ostalih droga. To što je droga teža... nema veze... pacijent je "pod kontrolom". Umjesto da se u periodu dok ne umre drogira sam, drogira ga psihijatar na račun Fonda zdravstvenog osiguranja.

Eto, to je psihijatrija koja tako nesebično pomaže ljudima. Teško šarlatanstvo. Još jednom preporučujem svima da pogledaju film.

A zatim ću citirati i jednu kuknjavu nad tobožnjim nerazumijevanjem suštine psihijatrije kao "nauke" prepunu brige, kako za oboljelog pojedinca, tako i za "neuki narod" u cjelini:

E to je problem sa ovakvim člancima; oni samo pogoršavaju stanje ionako neukog naroda i potencijalo vode do smrti bolesnika ili nekog u okolini (kada se, recimo, paranoični šizofrenik ne odvede na vreme na lečenje).

A sada jedan sasvim taze slučaj iz Francuske gdje je paranoidni šizofrenik bio na vrijeme odveden i proveo četiri godine na "liječenju" i "pod kontrolom" šarlatana.

Ovakvu praksu krivičnog gonjenja šarlatana bi trebalo uvesti i kod nas jer su novine pune izvještaja o sličnim tragedijama u Srbiji.

'Ajd' sad, horski se nasmijte na ovu vijest i napravite par postova "duhovitosti u pokušaju" poput nedavnih Nuale i 100Dinara, te za humor izrazito netalentovanog, urednika Jurivake.

Психијатар осуђен због убиства извршеног од стране њеног пацијента
​

Извор: Глас Русије 19.12.2012, 23:51

​

Суд у Марсеју је психијатра Даниелу Канарели осудио на годину дана условне казне, због убиства које је починио њен пацијент, преноси ВВС. Канарелијева ће, такође, рођацима покојника морати да плати 8500 евра.

Кривица психијатра је, по мишљењу суда, била у чињеници да током лечења свог пацијента Жоела Гајара, лекарка није приметила да је пацијент опасан по друштво и самим тим га није ставила под посебну присмотру.

Канарели је четири године лечила Гајара, оболелог од параноидне шизофреније, преноси агенција Ројтерс.

 

[100Dinara]

Mala škola grešaka u logičkom zaključivanju, hvala Majo78 na primeru:

Anegdotsko zaključivanje - korišćenje ličnog iskustva ili izolovanog primera uz zanemarivanje statističkih podataka. Ljudima je obično lakše da veruju ličnom iskustvu ili izolovanih primerima jer ne razumeju distribuciju i varijacije na nekom kontinuumu podataka.

Jedan školski primer: Moj deda je pušio cigarete celog života i umro je u 95. godini života od starosti. Dakle, sva istraživanja koja pokazuju da je pušenje štetno po zdravlje nisu tačna.

 

[Maja78]

Mala škola grešaka u logičkom zaključivanju, hvala Majo78 na primeru:

Anegdotsko zaključivanje - korišćenje ličnog iskustva ili izolovanog primera uz zanemarivanje statističkih podataka. Ljudima je obično lakše da veruju ličnom iskustvu ili izolovanih primerima jer ne razumeju distribuciju i varijacije na nekom kontinuumu podataka.

Ma šta kažeš! Statistika je ubjedljivo na strani šarlatana, a groblja su puna njihovih "pacijenata" ili žrtava njihovih "pacijenata". 100Dinara, lijepo je vježbati verbalnu ekvilibristiku, akrobatski se šicajući izrazima kvazi struke ali to ne može da sakrije poraznu stvarnost neuspjeha psihijatrije u liječenju mentalnih poremećaja. Statistiku neki nazivaju naukom, prije bih rekao da je to vještina, i to jedna od vještina kojom se najviše manipuliše i koju se najčešće zloupotrebljava. Ovakvih primjera, kao ovaj koji se desio u Francuskoj ima nebrojeno mnogo. Svaka novinarska vijest o samoubistvu, ubistvu ili ranjavanju uz koju stoji da je djelo osobe koja od ranije ima utvrđene psihičke probleme je nova recka u evidenciji neuspjeha psihijatrije. Počni da ih brojiš, dovoljne su dnevne novine.

P.s. Izmjenio si post poslije mog odgovora, mislim na dodatak o dedi i pušenju pa je izostao i moj odgovor.

Ni jedno naučno istraživanje do sada nije dokazalo vezu između konzumiranja duvana pušenjem i karcinoma. Upamti... ni jedno do sada. Ali zato propaganda radi svoje.
Nije ovo mjesto gdje bi se raspravljalo o štetnosti ili korisnosti uživanja duvana pa ću reći još samo ovo:
Pozadina hajke na uživaoce duvana ima sasvim druge razloge i motive nego što je zaštita zdravlja i prevencija od raka ili nekih drugih obolenja koja se pripisuju duvanu.

Što se tiče tvog dede, sasvim je moguće da mu je razumno uživanje duvana čak i produžilo život, nisu Indijanci bili blesavi, taj narod je bio saživljen sa prirodom oko sebe u najvećoj mogućoj mjeri i sve što su koristili, a koristili su i duvan je blagotvorno za zdravlje.

Samo se prisjeti novinskih članaka ili tv reportaža o izrazito dugovječnim ljudima... sa Kavkaza, iz Avganistana, Južne Amerike i sl. Na svim slikama je nekakav starina koji se skoro mumificirao od godina ali gotovo svaki u još uvijek zdravim zubima drži ili duvan ili smotan džoint.

 

[100Dinara]

1. Mnogo naučnih istraživanja je to utvrdilo. Evo ti jedno:
This report summarises the epidemiological evidence on the association between tobacco smoking and cancer, which was reviewed by an international group of scientists convened by IARC. Studies published since the 1986 IARC Monograph on "Tobacco smoking" provide sufficient evidence to establish a causal association between cigarette smoking and cancer of the nasal cavities and paranasal sinuses, nasopharynx, stomach, liver, kidney (renal cell carcinoma) and uterine cervix, and for adenocarcinoma of the oesophagus and myeloid leukaemia. These sites add to the previously established list of cancers causally associated with cigarette smoking, namely cancer of the lung, oral cavity, pharynx, larynx, oesophagus, pancreas, urinary bladder and renal pelvis. Other forms of tobacco smoking, such as cigars, pipes and bidis, also increase risk for cancer, including cancer of the lung and parts of the upper aerodigestive tract. A meta-analysis of over 50 studies on involuntary smoking among never smokers showed a consistent and statistically significant association between exposure to environmental tobacco smoke and lung cancer risk. Smoking is currently responsible for a third of all cancer deaths in many Western countries. It has been estimated that every other smoker will be killed by tobacco.

2. Statistika je grana matematike, i potrebno je imati određen nivo inteligencije da bi se shvatila, i da bi se shvatilo kako se interpetira.

3. Psihologija je nauka kao i sve druge, sa svojim metodama, predmetom istraživanja i, što je najbitnije, jasnim i korisnim rezultatima.

4. Samo zato što psihijatrija nije 100% uspešna u lečenju mentalnih poremećaja, ne znači da nije u opšte. Au contraire, vrlo je uspešna. Sa druge strane, ni jedna grana medicine nema sto postotnu uspešnost, što je i očekivano.

5. Moj primer sa dedom je bio izmišljen. Kao što rekoh, samo zato što postoje ljudi koji puše ceo svoj život i nemaju problema ne znači da ne postoje stotine hiljada ljudi koji svake godine umiru od komplikacija uzrokovanih upravo pušenjem.

 

[Jurivaka]

Činjenica je da nema oblasti ljudskog djelovanja, uključujući i sve grane nauke, koje nisu podložne manuipulacijma i sa kojima se, na ovaj ili onaj način, ne manipuliše. Ne možemo zbog toga izvoditi zaključke da je sve ljudsko djelovanje manipulacija, niti možemo osuđivati to djelovanje kao takvo. Prava je stvar raskrinkati manipulatore.

 

[Maja78]

1. Mnogo naučnih istraživanja je to utvrdilo. Evo ti jedno:
This report summarises the epidemiological evidence on the association between tobacco smoking and cancer, which was reviewed by an international group of scientists convened by IARC. Studies published since the 1986 IARC Monograph on "Tobacco smoking" provide sufficient evidence to establish a causal association between cigarette smoking and cancer of the nasal cavities and paranasal sinuses, nasopharynx, stomach, liver, kidney (renal cell carcinoma) and uterine cervix, and for adenocarcinoma of the oesophagus and myeloid leukaemia. These sites add to the previously established list of cancers causally associated with cigarette smoking, namely cancer of the lung, oral cavity, pharynx, larynx, oesophagus, pancreas, urinary bladder and renal pelvis. Other forms of tobacco smoking, such as cigars, pipes and bidis, also increase risk for cancer, including cancer of the lung and parts of the upper aerodigestive tract. A meta-analysis of over 50 studies on involuntary smoking among never smokers showed a consistent and statistically significant association between exposure to environmental tobacco smoke and lung cancer risk. Smoking is currently responsible for a third of all cancerdeaths in many Western countries. It has been estimated that every other smoker will be killed by tobacco.

2. Statistika je grana matematike, i potrebno je imati određen nivo inteligencije da bi se shvatila, i da bi se shvatilo kako se interpetira.

3. Psihologija je nauka kao i sve druge, sa svojim metodama, predmetom istraživanja i, što je najbitnije, jasnim i korisnim rezultatima.

4. Samo zato što psihijatrija nije 100% uspešna u lečenju mentalnih poremećaja, ne znači da nije u opšte. Au contraire, vrlo je uspešna. Sa druge strane, ni jedna grana medicine nema sto postotnu uspešnost, što je i očekivano.

5. Moj primer sa dedom je bio izmišljen. Kao što rekoh, samo zato što postoje ljudi koji puše ceo svoj život i nemaju problema ne znači da ne postoje stotine hiljada ljudi koji svake godine umiru od komplikacija uzrokovanih upravo pušenjem.

Činjenica je da nema oblasti ljudskog djelovanja, uključujući i sve grane nauke, koje nisu podložne manuipulacijma i sa kojima se, na ovaj ili onaj način, ne manipuliše. Ne možemo zbog toga izvoditi zaključke da je sve ljudsko djelovanje manipulacija, niti možemo osuđivati to djelovanje kao takvo. Prava je stvar raskrinkati manipulatore.

100Dinara, hajd' počni konačno koristiti taj loptasti dio svoje anatomije koji ima uši sa strane, te sirasto-pihtijastu masu pozicioniranu između njih. Isto važi i za Jurivaku.

PYC je već pokušao Jurivaki da objasni da je nauka danas sve samo ne nezavisna, uključujući naučnike i naručene "naučne radove". To što ti navodiš meta analizu koja objedinjuje 50-ak naručenih "naučnih radova" jednostavno ne predstavlja nikakav argument. Možeš da ih pronađeš svih 50 ali opet nećeš dokazati ništa. Razlog je jednostavan, sve te analize i radovi se bave isključivo jednom stvari, odnosom između pušenja i učestalosti oboljevanja od kancera. pri tom su zanemarene (svjesno i namjerno) sve ostale potencijalne okolnosti i činioci koji bi mogli biti uzrok oboljevanju od raka pa ide čak tako daleko da se na sve moguće načine ušutkuju ozbiljne kritike takvih radova, jasno argumentovane kritike osoba čija stručnost u određenim područjima nije sporna. Da se malo više potrudiš, vjerujem da bi stvarno na netu mogao pronaći sve do jednog od tih 50 radova. Ali zato nećeš naći ni jednu kritiku i ozbiljno izražene sumnje u kvalitet takvih istraživanja. To jedino možeš da pronađeš u "sivoj zoni" interneta od koje bježiš "k'o đavo od krsta".

Evo dio jednog takvog članka iz "sive zone" autora Ivone Živković od koje se, na samo spominjanje njenog imena "pravovjernima" diže kosa na glavi.

POSLEDICE ČOVEKOVOG "STVARANJA" SU UBITAČNE

Trinity test je bila atomska eksplozija vidljiva na prostoru od 300 kilometara unaokolo.

Zvanično je tada objavljeno da je došlo do eksplozije municije u vojnoj bazi. Komandant baze Alamogordo u Novom Meksiku je nedeljama pre testa bio instruiran kakvo saopštenje da izda povodm onoga što će se dogoditi. Saopštenje je bilo kodirano i svaka reč je imala sigurnosni broj. Ništa se iz njega nije smelo naslutiti.
Kopija saopštenja je poslata agenciji AP (koju kontroliše moćna dinastija Rotšild) . Tako je lokalni "Albuquerque Tribune" na naslovnoj strani tog popodneva objavio:
"Skladište municije gde su se nalazila visoko eksplozivna sredstva i pirotehnika, eksplodirao je rano jutros u udaljenom rejonu vazdušne baze Alamogorado, proizvodeći izuzetan bljesak svetla i vazdušni udar koji je primećen po proceni Galupa 235 milja severozapadno".

Ljudi iz Pentagona (koji kontroliše katolička crkva, a ne američka vlada) učinili su tako najveći zločin u istoriji čovečanstva. Ali, trebalo je pobiti što više te japanske jeresi, zar ne? Cilj opravdava svako sredstvo, glavna je jezuitska lozinka.

Ali, da vidimo posledice. One su dugoročne i znače postepeno umiranje ljudi , ne decenijama, već stotinama i hiljadama godina nakon radijacije.

Za samo nekoliko sekundi milijarde smrtonosnih radioaktivnih čestica usisano je u atmosferu do visine od 10 kilometara, gde mlaznjaci lete povezujući čitav svet.
Samo jedna udahnuta čestica razara tkivo pluća koje grozničavo počinje da se brani i ćelije se umnožavaju sve dok se (po doktoru Krebsu) potpuno ne istroše sve zalihe vitamina B17 i kada se ovaj proces umnožavanja ćelija više ne može kontrolistai. To je rak pluća.

Ukoliko jedna mikroskopska čestica padne na kožu izaziva po istom principu rak kože.

Kako znamo da radioaktivne čestice izazivaju rak kože i pluća?
Test za dokazivanje uzroka svake bolesti je rigorozan. Tako se i radioaktivna čestica, na koju se sumnja, mora izolovati, onda u adekvatnim kontrolisanim uslovima u laboratoriji naterati da izazove rak kože ili rak pluća kod sisara.
Naučnici su tako žrtvovali desetine hiljada pokusnih životinja koje su namerno izložili radioaktivnim česticama. Rezultati su bili nedvosmisleni: svaki miš ili pacov u kontaktu sa ovom česticom dobijao bi rak i umirao. Dokazi su neoborivi - radioaktivne čestice izazivaju rak.

Pitanje je sada koliko ima tih čestica u vazduhu?

Pre nego što su Rusija, SAD i Britanija 5. avgusta 1963. sporazumom obustavile nuklearne probe u atmosferi, više od 4.200 kilograma plutonijuma je u nju već izbačeno.
Ako znamo da manje od jednog mikrograma plutonijuma (milionitog dela grama) koji se udahne uzrokuje smrtonosni rak pluća, vidimo da su neodgovorni ljudi izbacili u atmosferu 4,200,000,000 (4.2 milijarde) smrtonosnih doza sa česticom koja ima period raspadanja minimum 50 000 godina.

Deluje li vam to zastrašujuće? Shvatate li koliko je bila besmislena "zabrinutost" učesnika Trinity testa da bi vetar mogao da raznese radioaktivne čestice na širem područiju Novog Meksika?

Ali, ima i goreg.

Količina plutonijuma o kome je reč nalazi se u nukleranom oružiju pre detonacije. Nakon detonacije daleko veći broj čestica postaje radioaktivan jer se mnoge ozrače prilkom podizanja prašine ili peska usisanog sa tla za vreme širenja vatrene pečurke.

Ove čestice ozračene u tranzitu formiraju do sada najveći deo dima na bilo kojoj fotografiji nuklearne detonacije. U najvećem broju slučajeva nekoliko tona materijala usisano je i permanentno ozračeno na ovaj način.

Ali, da budemo krajnje restriktivni i da kažemo da je samo 1.000 kilograma materijala sa površine usisano pri svakom nadzemnom nuklearnom testu.


Pre zabrane nadzemnog nuklearnog testiranja, Rusija, Amerika i Britanija izvele su 711 atmosferskih nuklearnih testova, tako stvarajući najmanje 711.000 kilograma smrtonosnih radioaktivnih čestica. Njima treba dodati i izvornih 4.200 kilograma iz same bombe, pa se tako može proceniti da je bruto količina 715.200 kilograma radioaktivnog matarijala. To je više od milion smrtonosnih doza po kilogramu, što znači da su neodgovorni svetski kriminalci iz državnih vrhova kontaminirali atmosferu sa više od 715,000,000,000 (715 milijardi) takvih doza.

To je dovoljno da izazove rak pluća ili rak kože 117 puta na svakom čoveku na Zemlji. Ove procene je izneo novinar i publicista (i verovatno bivši operativac Mosada) Dž. Vials.

Mlazni avioni raznose ove čestice širom sveta i one se nasumice talože, ponekad se koncentrišući čak na mestima koja su veoma daleko od mesta njihovog izbacivanja u atmosferu. Naravno, raznosi ih i vetar.

Dovoljno je ponekad samo šutirati loptu na peščanoj plaži i nehotice podići u vazduh i udahnuti radioaktivnu česticu.


KAKO PRIKRITI GLOBALNU KATASTROFU?

Dvanaest godina nakon Trinity testa postalo je očigledno za zapadne vlade da su ozračene čestice otišle van kontrole. Izveštaj Britanskog saveta za medicinska istraživanja iz 1957. navodi da broj umrlih od raka pluća više nego udvostručen u periodu od 1945 .do 1952. Za to nije dato nikakvo objašnjenje. Za vreme istog desetogodišnjeg perioda, broj mrtvih od raka u blizini Hirošime i Nagasakija je utrostručen . Do kraja 1963 . deo oko Pacifičkih Ostrva imao je pet puta veći broj slučajeva raka pluća.
Ovi podaci su naterali američku vladu da pokuša da se diskretno izvuče od odgovornosti zbog masovnih umiranja i da uzrok ovih bolesti nadje na drugoj strani.


Jedino što ljudi udišu osim vazduha bio je dim od cigareta. Tako je američka vlada počela da pravi kontrukciju u koju bi uvukla podobne naučnike (čitajte režimske) koji bi svojim adekvatnim (!) naučnim istraživanjima dokazali štetnost duvana odnosno njegovu povezanost sa pušenjem.

EVO KRIVCA!

Ali dokazati naučno da nešto izaziva odredjenu bolest tražilo je rigiorozna ispitivanja i čvrste dokaze.
Sumnjivi agens (dim cigarete) morao je biti izolovan i onda u adekvatno kontrolisanim laboratorijskim uslovima morao je da izazove rak pluća kod pokusnih životinja.


Da li verujete da ni po dvesta cigareta dnevno, u periodu od nekoliko desetina godina istraživanja, nije uspelo da proizvede rak pluća ni kod jedne testirane životinje? Ili možda vi lično poznajete nekoga ko u životu nije zapalio cigaretu, a oboleo je od raka pluća? Pa, dobro, bio je "pasivan pušač" u zadimljenoj okolini, reći će lekari. A to je, kažu , isto.


Čini se, medjutim, da su podobni naučnici bili prinudjeni da izmišljaju, dok su on savesniji (pravi naučnici) znali da to nije istina. I to su javno (koliko god su mogli ) iznosili. Da se stvari još više iskomplikuju u naučnim raspravama, doprinela je i tvrdnja profesora Teodora Sterlinga sa univerziteta Simon Fraser u Kanadi. On je čak izložio tezu da pušači mnogo redje obolevaju od raka pluća jer se pušenjem formira u plućima tanak sloj mukusa koji "predstavlja zaštitni pokrivač i tako sprečava radioaktivnu česticu da prodre dublje u tkivo". Tako je radioaktivna čestica ostaje zarobljena u ovom mukusu može čak kašljem biti i izbačena napolje.


Naučnog kontraargumenta ovoj tvrdnji profesora Sterlinga nije bilo. Ali napade na njega su izveli plaćeni kolumnisti i urednici globalnih medija. Njemu se ne može vberovati, tvrdili su , jer je od duvanskih kompanija primio 5 miliona dolara za ovo istraživanje.


Američka u druženja za borbu protiv pušenje (takozvani nevladin sektor) organizovali su pravu hajku na njega tražeći da mu univerzitet oduzme zvanje profesora. Glavnu reč u udruženjima su naravno vodile majke umrlih od raka pluća koje za njihovu smrt okrivljuju - naravno duvanski dim. Ko je finansirao njihova udruženja i kampanje, možemo da naslutimo.


Profesor Gerhard Šrauzer, predsednik Medjunarodne Asocijacije biohemičara i neorganskih hemičara, svedočio je 1982. godine pred Komitetom za zdravlje američkog kongresa i tu potvrdio da odavno postoje dokazi da izvesni sastojci duvanskog dima deluju antikancerogeno kod testiranih životinja. On je izneo da izvesni sastojci u cigaretama deluju kao antikancerogeni agenti kod testiranih životinja koje su već dobile kancer.

Profesor Gerhard Šrauzer je kasnije pod zakletvom pred istim Komitetom rekao: "...ne postoji sastojak u duvanskom dimu za koji je dokazano da izaziva rak pluća kod ljudi". Dodao je i da: "... niko do sada nije u laboratorijskim uslovima bio u stanju da izazove rak pluća kod pokusnih životinja od duvanskog dima".

Ovo je za američku vladu bilo previše. Država je blokirala izdavanje beleški ovih njegovih ispitivanja. Kada jedna država blokira publikovanje nekog naučnog istraživanja, onda za to svakako ima debelih razloga. Postoji samo kongresna belešaka o ovom svedočenju.


Na drugom kraju sveta australijski lekar i lulaš dr Vilijam Vitbi 1978. sam je izdao knjigu "Pušenje vam koristi" (Dr William Whitby"Smoking is good for you") , gde je veličao pušenje kao izuzetno korisno za zdravlje.
Čak je 1979. raspisao nagradu od 10 000 australijskih dolara svakome ko iznese dokaz da duvan škodi zdravlju. Niko se ovom pozivu nije odazvao, pa je zaključio da dokaza i nema.

U svojoj sledećok knjizi pokušao je i da se obračuna sa onima koji pušenje proglašavaju opasnim i samo seju paniku. Kontrolisani australijski mediji su ga potpuno ignorisali (Australija je i dalje kolonija engleske aristokratije, baš kao i SAD). Dobio je publicitet samo onda kada je britanskoj princezi Margareti (strasnom pušaču) čestitao što ignoriše upozorenja da je duvan štetan.

ŠTO NE MOŽE DA TVRDI NAUKA MOGU MEDIJI

Ovo se režimskim naučnicima nije ni malo dopalo. Do 1982. mnogi su i sami počeli da veruju da je ova državna propaganda zaista naučno onovana.

Iako nisu izneti dokazi o štetnosti duvana, u školama je već učeno da je duvanski dim kancerogen i nove generacije lekara i danas izlaze sa tim znanjem kao sa naučno dokazanom činjenicom. Medicinari, naravno, uče ono što im škola servira i malo ko može da posumnja da uči izmišljotine.

Dakle, čim se toliko priča o štetnosti duvana, tu mora da ima nečega. Recimo, šta je sa tajnim sastojcima koje u cigarete zbog arome ubacuju proizvodjači. Tu! Tu su kancerogene materije.

Ali, ni druga strana se još nije predavala. Sva vršena istraživanja uljučivala su sve sastojke cigareta, pa i te tajne satojke, tvrdili su pravi naučnici. I ni jedan miš od duvanskog dima nije zaradio rak pluća.

Ova rasprava naučnika i lekara podeljena u dva tabora trajala je nekoliko decenija, iako je medijski često bila stavljana u drugi plan.

Ono što naučnici ne mogu da tvrde, jer nemaju naučne dokaze, plaćeni urednici i novinari mogu uvek. Novine uvek mogu da objave blo šta i da posle, ako je igra provaljena, to demantuju. I nikom ništa. Tako je krenula propaganda sa lažima. Gradjanima su pokazivane slike crnih pluća od pušača, kako bi se što više zastrašili. Samo forenzičari i patolozi mogli su da shvate tu laž, jer nikotin ne ostavlja u plućima nikave tragove i sva pluća su ružičasta. Forenzičari nikotin traže uglavnom na prstima. Crna pluća su kod rudara koji su godinama udisali ogromne količine ugljene prašine. Dakle, pušači cigareta nemaju crna pluća.

Ne, ovo nisu pluća pušača, već pluća rudara.

URANUJUM U SRBIJI - PRAVA SITNICA

Podobni političari (marionete) po izboru globalne vlastele kao servilni pioni danas funkcionišu i u vladi Srbije (kao i Makedonije, BiH, Hrvatske...). Zato se u Srbiji, zasutoj 1999.ogromnim količinama osiromašenog uranijuma, veoma retko može pročitati i ovo:

"Na sedam lokacija u okolini Vranja, prema zvaničnim podacima, izručeno je oko 15 tona osiromašenog uranijuma. Pretpostavlja se da je 107 lokacija na Kosmetu bombardovano sa čak 20 tona. Posledice su tragične."

"Epidemiolozi Onkološke klinike u Nišu godišnje registruju oko 2.100 osoba obolelih od malignih bolesti, dok je pre NATO bombardovanja bilo između 1.300 i 1.500. Prema rečima dr Stojana Radića, direktora ove klinike, još uvek nema tačnih podataka o vezi između korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom i porasta obolelih od kancera."

Ko u Srbiji treba to da poveže?

 

[starstuff]

@Maja78

Kako objasnjavas rak pluca i ostale kancere pre nuklearne ere?