Psihijatri su ludi

[Maja78]

Odličan članak za nasmejati se ovako ranom zorom

Kad nađem vremena osvrnuću se ozbiljnije na ovo, naravno, ali sada mogu samo da kažem da je ovo gomila sr***.

'Aj' ti na pos'o, "pacijenti" te čekaju. :haha:

 

[100Dinara]

Industrija moderne psihijatrije je službeno poludela. Gotovo svaka emocija doživljena od strane ljudskog bića – žalost, tuga, teskoba, frustracija, nestrpljivost, uzbuđenje – sada se klasifikuje kao „mentalni poremećaj“ te zahteva hemijski tretman (s lekovima na recept, naravno).

Ovo jednostavno nije tačno. Ovo je samo banalizovanje i simplifikovano predstavljanje onih stanja koja se zaista klasifikuju kao poremećaji. Svako stanje emocionalne neuravnoteženosti mora da se manifestuje određeni period (od mesec do šest meseci) da bi zadovoljilo kriterijum poremećaja. Sad ti meni reci da osoba koja je konstantno tužna 6 meseci nema nikakav poremećaj?

„Mentalni poremećaji“ navedeni u DSM-5 uključuju „General anksiozni poremećaj“ ili GAP kratko. GAP se može dijagnostikovati samo kod čoveka koji se oseća malo uznemiren dok radi nešto poput, recimo, razgovora s psihijatrom. Dakle, sam čin upuštanja psihijatra u mogućnost donošenja dijagnoze uzrokuju „simptome“ koji se magično pojavljuju u dijagnozama.

Jedva se suzdržavam od smeha - generalizovani anksiozni poremećaj već postoji u DSM-IV klasifikaciji, kao i u klasifikaciji ICD-10. Da bi se isti dijagnostifikovao simptomatsko ponašanje individue mora da traje barem 6 meseci a karakteriše ga izraženo, iracionalno strahovanje od neodređenih stvari. Isto kao i gore, ono onemogućava osobu da živi normalnim životom.

To se zove šarlatanska nauka i cirkularno zaključivanje, ali to je indikativno kod cele psihijatrijske industrije koja je postala ismejavana među naučnim krugovima da su čak i skeptici nauke počeli okretati leđa s gađenjem. Psihijatrija danas nije više „naučna“ negoli astrologija ili čitanje dlana, ali njeni praktikanti se još uvek nazivaju „lekarima“ psihijatrije kako bi pokušati napraviti da nadrilekarstvo zvuči verodostojno.

Cirkularno zaključivanje - premisa od koje se počinje u sebi već sadrži rezultat do kojeg se želi doći. Ne vidim šta je ovde cirkularno zaključivanje.Verovali ili ne, psihijatrija pomaže ljudima. Astrologija, čitanje dlanova, religija i ostale gluposti to ne čine. Psihijatrija počiva na naučnom saznanju i nazvati je šarlatanskom naukom potpuno je besmisleno.

Evo kako moderna psihijatrija stvarno deluje: hrpa važnih samo sebi, preplaćenih intelektualaca koji žele da zarade mnogo novca iz izmišljene bolesti koju ću nazvati „Hoogala BOOGALO poremećaj“ ili HBP.
Dizanjem ruku, oni glasaju za postojanje „simptoma“ koji se žele povezati s Hoogala BOOGALO poremećajem. U ovom slučaju, simptomi mogu biti spontano pevanje ili kopanje nosa s vremena na vreme.

Oni tada uveravaju nastavnike, novinare i vladine regulatore da je Hoogala BOOGALO poremećaj stvaran – i što je još važnije, da milioni dece pate od nje. Bilo bi nemilosrdno da se taj tretman ne ponudi deci, zar ne?

Dijagnostička klasifikacija poremećaja u psihijatriji ne može da počiva na istim principima kao u drugim granama medicine. To je iz razloga što su mentalni poremećaji multifaktorski uslovljene. Ne postoji ni jedan faktor koji je sam po sebi dovoljan da se razvije mentalni poremećaj, niti postoji i jedan faktor koji mora biti prisutan da bi se dijagnostifikovao mentalni poremećaj. Multifaktorski uslovljene znači da su u etiologiji mentalnih poremećaja bitni i biološki, i neurološki, i psihološki, i sredinski faktori. Kada se određuje neka dijagnoza onda se ne radi o pukom dogovoru samo dijagnoze radi. Ne, nego se posmatraju simptomi koji se često javljaju zajedno i tada se određuje neka kategorija poremećaja u cilju boljeg tretmana pacijenata. Jer, recimo, jedan skup simptoma bolje reaguje na određeni lek ili terapiju, pa je onda i logično da se tom skupu simptoma da neko ime kako bi se lakše klasifikovao i prepoznao, te se lakše tretirao kod pacijenata.

Tako počinje poziv za „lečenje“ potpuno izmišljene bolesti. Od tada, to je pobeda Farmaceutske kompanije koja će izmišljati šta god je potrebno naučnim podacima kako bi se „dokazali“ da su speed, amfetamini, farmaceutski crack ili kakav god otrov žele prodati „smanjuje rizik od Hoogala BOOGALO poremećaja.“

Psihijatri koji zvuče ozbiljno – ti isti koji se smeju u zadnjoj sobi – zatim „dijagnostikuju“ decu s Hoogala BOOGALO poremećajem i „propisuju“ recept leka koji tvrde da će ga izlečiti. Za ovu akciju, ti psihijatri – koji su, priznajmo, opasni predatori dece – dobijaju mito od velikih farmaceutskih firmi.

Ako postoji problem u ponašanju onda ne možemo govoriti o "izmišljenoj bolesti". U protivnom, trebali bismo ostaviti stvari onakvima kakvima jesu i reći "Pa da, Jovan čuje glasove u glavi i priča sa telefonskim stubovima ali neka, to je normalno".

Što se tiče ovog podebljanog dela - ovo su tri reda smešnog, tragičnog napada na nešto što se apsolutno ne poznaje koristeći nešto što se ne može nazvati argumentima. Oni su opasni predatori dece???? Molim te...

Kako bi se povećao njihov mito i Velika Pharma, skupine tih psihijatara svakih nekoliko godina se skupe zajedno na kongresima i izmišljaju još više fiktivnih poremećaja, šireći svoj izmišljeni priručnik pod nazivom DSM-5.

DSM je sada veći nego ikada, a to uključuje i bolesti kao što su „Poremećaj Manjka poslušnost“ (PAR – Obedience Defiance Disorder), koji se definiše kao odbijanje lizanja čizama i slediti lažni autoritet.

Ne, oni se sastaju svakih 20-ak godina kako bi revidirali priručnik. To znači da su neke klasifikacije izbačene, neke promenjene, a neke dodate. To nije ništa čudno jer nauka napreduje svakog dana tako da sada znamo mnogo više nego pre 20 godina.

Jedini način biti „normalan“ kada vas posmatraju ili „dijagnostikuju“ kod psihijatra – proces koji je potpuno subjektivan i potpuno lišen bilo kakve stvarne nauke – je pokazati da ste apsolutno bez emocija ili ponašanja uopšte.

Ne, za svaki poremećaj postoji lista simptoma koja mora biti prisutna kod individue, i koji moraju da traju određeno vreme kako bi se dala određena dijagnoza. Pored toga, postoji i niz testova, nezavisnih od klasifikacija, koji pomažu psihijatrima i psiholozima da utvrde o kojem se poremećaju radi.

Ovde su neke jednostavne istine koje treba ponavljati i ponavljati:
Normalnost se ne postiže lekovima. Normalnost nije nepostojanje raspona emocija. Život nužno uključuje emocije, iskustva i ponašanja koje su s vremena na vreme, korak izvan granica zemaljskog. To ne znači da ljudi imaju „mentalni poremećaj“. To samo znači da nisu biološki roboti.

Možda bi autor teksta trebao da pročita klasikifaciju bolesti, poneki udžbenik iz psihijatrije i kliničke psihologije. Jer potpuno sam siguran da ni najveći kreten ne bi mogao ovako nešto da napiše kada bi pročitao bar nešto od navedenog.

​

Ishrana je lek, a ne lekovi!

Nutritivni nedostaci su uzrok gotovo svih „duševnih bolesti“. Neravnoteža šećera u krvi uzrokuje moždane smetnje jer mozak radi na nivoima šećera u krvi, kao svog primarnog izvora energije. Nedostatak cinka, selena, hroma, magnezijuma i drugih elemenata izaziva neravnotežu šećera u krvi koje izaziva naizgled „divlje“ emocije ili ponašanja.

Gotovo svako ko je bio s dijagnozom mentalnog poremećaja u našem savremenom svetu, zapravo pati od prehrambene neravnoteže. Previše obrađena, otrovna junk hrana i nedovoljno zdrava superhrana i ishrana.
S vremena na vreme, imamo i trovanja od uzimanja previše vakcina (aluminijum i živa) ili jedući previše otrovne hrane (živa u ribi, kadmijum, arsenik, itd), nedostatak vitamina D naročito u Velikoj Britaniji i Kanadi gde se sunčeva svetlost teže dobija na stalnoj dnevnoj osnovi.

To je jednostavna, očita istina: Naše društvo će biti puno srećnije, zdravije i produktivnije ako cela farmaceutska industrija i industrija psihijatrije jednostavno nestanu preko noći.

Sa DSM-5 priručnikom, savremena psihijatrija je napravila sprdnju sebi. Ono što se nekad posmatralo da možda ima neke osnove u nauci sada se naširoko smatra smešnim šarlatanstvom.
Psihijatrija sama se sada čini potpuno luda.

Izmisli svoje izmišljene bolesti!

Ovaj deo članka treba odštampati i deliti svima kao primer aspolutnog nepoznavanja nauke, psihijatrije, psihologije, profesionalnog novinarstva i zdravog razuma.

Kriviti nepravilnu ishranu kao uzrok šizofrenije ili bipolarnog poremećaja? Pa da li autor zna da mentalni poremećaji postoje od kada je ljudi? Postoje u svim kulturama, na svim kontinentima.

Zapravo, možda sam trebao svojim pacijentima da preporučujem da jedu više zelene salate i šargarepe, umesto što su primali antipsihotike. Tada im sigurno ne bi padalo na pamet da ubiju komšiju jer im je on posadio "bubice" u dimnjak kako bi ih prisluškivao dok pričaju sa vanzemaljcima.

 

[Nuala]

Članak je komedija! Ja bih ga i shvatila kao da je pisan s namjerom da nasmije. U protivnom bi novinar trebao kod psihijatra, vidim ja tu naznake paranoidnosti.

 

[100Dinara]

Ali pazi ovu rečenicu: "Za ovu akciju, ti psihijatri – koji su, priznajmo, opasni predatori dece – dobijaju mito od velikih farmaceutskih firmi."

Fenomenalno!!!

 

[Jurivaka]

Ja sam sada skroz zbunjen. Kome vjerovati? "Ludim psihijatrima", ili ludim novinarima?
Hm, u zadnje vrijeme se stalno smijem... Rasteretite me i recite da to nema nikakve veze sa ovim poremećajem koji se zove Hoogala BOOGALO! Nemam pojma šta je to, ali strašno zvuči!

 

[Maja78]

Vidjećemo hoće li biti smješno kada taj "priručnik" u skorije vrijeme ugleda svjetlo dana. Dok se to ne desi evo jedan zgodan, preveden filmić o još jednom "predatoru djece", psihopati koji je dobio status "naučnika". Uživajte i pazite da ne precrknete od smijeha, zaraznije je od THC-a.

P.s. Ovo je moglo i u temu o pederima, ali sve jedno. I psihologija i psihijatrija su podjednako kvazinaučne tj. šarlatanske discipline.

 

[100Dinara]

Možeš reći i da slonovi nose Zemlju na leđima ako želiš, ali to samo govori nešto o tebi i ništa više od toga

 

[starstuff]

Ali pazi ovu rečenicu: "Za ovu akciju, ti psihijatri – koji su, priznajmo, opasni predatori dece – dobijaju mito od velikih farmaceutskih firmi."

Fenomenalno!!!

Nije lako odbraniti se od ovoga, pogotovo sto na zapadu ima zloupotrebe. Poceli si i kod nas lekari da postaju dileri za farmaceutske kompanije. Zato treba dici svest kod ljudi ali to je tesko, pogotovu posle ovakvog jeftinog clanka. Koliko se vec bavis ovim poslom? Psiholog ili psihijatar?

 

[100Dinara]

Naravno da ima zloupotrebe, kao i posvuda. Ali napadati zbog toga psihijatriju i nazivati je šarlatanstvom (a pri tome ne dajući ni jednog jedinog argumenta) krajnje je apsurdno.

Nemam više, barem trenutno, kontakta sa kliničkom psihologijom. Jedno vreme sam obavljao praksu na psihijatrijskom odeljenju i odande vučem onaj primer sa pacijentom sa kojim sam baš ja radio. Ne bavim se dugo, nedavno sam tek diplomirao ali sam u toku studija, i pre prakse, imao prilike da se susrećem sa psihijatrijskim pacijentima i načinom rada.

Ono što je šokantno u tom tekstu jeste potpuni izostanak poznavanja makar i osnova osnova psihijatrije i kliničke psihologije. Reći da su mentalni poremećaji posledica loše ishrane, to je toliko apsurdno da mi prosto ne ide u glavu da neko u to može čak i da poveruje. Nazivati one lekare koje sam ja video tamo kako iskreno pomažu ljudima sa teškim poremećajima šarlatanima, po meni je krajnje neukusno. A video sam svakakve poremećaje, veruj mi.

Jedan slučaj koji mi je ostao duboko u pamćenju - mlad momak, rane dvadesete godine, dovežen je na lečenje u izrazito lošem stanju - imao je vidne i slušne halucinacije, bio verbalno i fizički agresivan, imao je poremećaj doživljavanja sebe i slično. Saznali smo da je takvo stanje trajalo mesecima a roditelji nisu hteli da ga vode kod lekara nego su ga vodili kod popova i "iscelitelja" jer im je komšinica rekla da je na momka bačena crna magija pošto je našla kokošije pero u kuhinji ispod stola. Tek kada se majka uplašila za sebe odlučili su da ga dovedu u bolnicu.

Da, ono što me je baš nasmejalo jeste to da su oni GAP opisali kao nešto novo i do sada neviđeno, a isti postoji u ranijim klasifikacijama.

Ljudi sa tim poremećajem, a imao sam prilike da ih upoznam, žive vrlo iscrpljujućim životom jer su stalno u strahu i brizi. Ono što se dešava, nažalost, jeste da oni, kada potraže pomoć, žele da to bude "preko noći". Tada se jave lekaru opšte prakse, on im da lekove za smirenje i onda ih oni cuclaju ostatak života. To jeste loše jer lekovi za smirenje, u tom slučaju, leče simptome a ne uzroke poremećaja. Efikasno rešenje u ovom slučaju bila bi psihoterapija. E sad, to zahteva mnogo više truda od strane pacijenta (koji često veruju da oni ne moraju ništa da rade kako bi ozdravili) pa im pacijenti nerado pribegavaju.

Da li je uopšte potrebno reći da se GAP ne dijagnostifikuje tako što se utvrdi da je pacijent "malo nervozan" dok priča sa psihijatrom?

 

[starstuff]

Naravno da ima zloupotrebe, kao i posvuda. Ali napadati zbog toga psihijatriju i nazivati je šarlatanstvom (a pri tome ne dajući ni jednog jedinog argumenta) krajnje je apsurdno.

Nemam više, barem trenutno, kontakta sa kliničkom psihologijom. Jedno vreme sam obavljao praksu na psihijatrijskom odeljenju i odande vučem onaj primer sa pacijentom sa kojim sam baš ja radio. Ne bavim se dugo, nedavno sam tek diplomirao ali sam u toku studija, i pre prakse, imao prilike da se susrećem sa psihijatrijskim pacijentima i načinom rada.

Ono što je šokantno u tom tekstu jeste potpuni izostanak poznavanja makar i osnova osnova psihijatrije i kliničke psihologije. Reći da su mentalni poremećaji posledica loše ishrane, to je toliko apsurdno da mi prosto ne ide u glavu da neko u to može čak i da poveruje. Nazivati one lekare koje sam ja video tamo kako iskreno pomažu ljudima sa teškim poremećajima šarlatanima, po meni je krajnje neukusno. A video sam svakakve poremećaje, veruj mi.

Jedan slučaj koji mi je ostao duboko u pamćenju - mlad momak, rane dvadesete godine, dovežen je na lečenje u izrazito lošem stanju - imao je vidne i slušne halucinacije, bio verbalno i fizički agresivan, imao je poremećaj doživljavanja sebe i slično. Saznali smo da je takvo stanje trajalo mesecima a roditelji nisu hteli da ga vode kod lekara nego su ga vodili kod popova i "iscelitelja" jer im je komšinica rekla da je na momka bačena crna magija pošto je našla kokošije pero u kuhinji ispod stola. Tek kada se majka uplašila za sebe odlučili su da ga dovedu u bolnicu.

Slazem se sa tobom da je clanak poput ovog bezobrazan, zlonameran i moze da ima lose posledice,
Sto se tice ponasanja i ishrane , pogledao sam prosle godine dokumentarac ( predavanje srednjoskolcima) pa kad budes imao vremena pogledaj ga i prokomentarisi. Pod utiskom sam da je vrlo edukativan i bilo mi je krivo sto nisam imao priliku da cujem tako nesto jos u srednjoj skoli.

Nutrition & Behavior - Russell Blaylock, M.D. - YouTube