Govoris o svom navodnom iskustvu sa Bogom, a ujedno a sudis da li ga je drugi doziveo.
Upravo su tebi upucene reci koje si ti uputio drugima, jer autoritet istine nismo ni ti ni ja, vec Bog i rec Bozja u koju se ti kunes.
Ja tvrdim da ti nisi molio Boga da ti on sam otkrije sta je istina, jer da si ga iskreno molio on bi to ucinio, i ne bi ovde iznosio neistine jednim yajedljivim duhom, a onda slatkorecivoscu pokusao da to prikrijes kako navodno to cinis iz pravih pobuda i u ime Boga.
Ja licno iskustvo sa Bogom imam, imam i rec Bozju, a ti se moli jer vidim da robujes svojoj subjektivnosti, i namerno ne zelis da je predas Bogu da on bude tvoj vodic i spasitelj.
Cini kako zelis, to je tvoja slobodna volja.
Pozdrav
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
PROROČANSTVO O 2300 GODINA
Pre nego što počnemo sa objašnjenjem proročanstva o 2300 godina ili 2300 dana i noći, ja bih želeo da nešto naučimo, kada je u pitanju jevrejska svetinja. Postoji nekoliko perioda u istoriji jevrejske svetinje. Prva svetinja koju su Jevreji imali bio je šator ili neka vrsta jedne male građevine koja je postojala. Međutim, jevrejska svetinja nikada nije menjala svoju suštinsku strukturu. Ona je menjala, naravno, građevinu. To je postao kasnije jerusalimski hram. Međutim, na samom početku, kada je Bog dao svetinju Jevrejima, onda je ona izgledala na sledeći način. Ja ću pokušati da vam to dočaram. Bog je kazao da daje svetinju svom narodu da na jedan poseban način počiva u sredini svoga naroda. To je vrlo važna misao. Dakle, da stanuje na jedan poseban način u svom narodu. Ovo što ćemo u ovom predavanju reći je vrlo bitno, jer postoje ozbiljni hrišćanski teolozi koji smatraju da se doktrina o svetinji nalazi kao neka vrsta skeleta koji stoji iza cele Biblije. Dakle, kada se govori o jedinstvu Biblije, postoje ozbiljni hrišćanski teolozi koji smatraju da ovo učenje o svetinji je neka vrsta kičme koja povezuje sve biblijske tekstove. Zato je važno da pokušate, koliko god vam izgledalo na prvi pogled jednostavno, postoji posebna doktrina o svetinji. Vi možete učiti godinu dana, i analizirati sve ove detalje. Ovo je jedan mali pokušaj da jednostavno shvatimo šta se događa. Znači prva stvar, Bog je dao svetinju svom narodu da prebiva na jedan poseban način u sredini svog naroda, da oprašta greh narodu.
Jevrejska svetinja se delila na dva dela. Prvi deo se zvao "Svetinja". Drugi deo se zvao "Svetinja nad Svetinjama". Dakle, još jedanput, dva klasično različita dela. Prvi se zvao svetinja i tu je bio ulaz, i drugi svetinja nad svetinjama. Između svetinje i svetinje nad svetinjama nalazila se jedna zavesa, jedno platno, koje nije išlo do vrha. Koji je nameštaj bio u svetinji? U prvom delu, kada bi se ušlo u svetinju, možda je dobro da spomenemo da se već u predvorju svetinje nalazio jedan umivaonik gde su sveštenici prali ruke i takođe jedan oltar koji je bio sazidan od kamenja, i na vrhu tog oltara bile su prinošene žrtve. Taj prvi oltar koji se nalazio u predvorju svetinje se zvao "žrtvenik" ili "žrtveni oltar". Sveštenik bi, ja ću malo kasnije reći, prinosio žrtve, onda bi oprao ruke i ulazio u svetinju. U prvom delu ili u svetinji sa desne strane se nalazio sto na kome je bilo 12 hlebova. Ovi hlebovi su svaki dan, svako jutro postavljani ovde. Sa leve strane se nalazila čuvena "menora" ili sedmokraki svećnjak. A tu do zavese se nalazio jedan drugi oltar koji se zvao "kadioni oltar". On je imao kao neke vrste rogova.
U "svetinji nad svetinjama" se nalazio uglavnom kovčeg koji je bio načinjen od skupocenog drveta, koji je bio obložen zlatom, u kome su se nalazile dve ploče zakona koje je Bog dao Mojsiju, Deset Božjih zapovesti. Ove ploče zakona je pokrivao jedan čuveni poklopac koji su Jevreji zvali "kaporet". Grci su ga zvali "hilasterion". Imao je posebno značenje, kao što ćete videti. Ovaj kovčeg su pokrivali svojim krilima anđeli, dva anđela simbolično, koji su bili načinjeni od nekog lepog materijala. Dakle, na taj način, simbolično, Bog je sam štitio ove ploče zakona. Još jedanput ću ponoviti. U predvorju hrama se nalazio žrtveni oltar ili žrtvenik, i nalazila se jedna posuda gde su sveštenici prali ruke. U prvom delu ili svetinji se nalazio sa desne strane sto sa 12 hlebova. Svaki hleb je predstavljao jedno pleme sinova Izrailjevih, jer je bilo 12 plemena. Sa leve strane se nalazio sedmokraki svećnjak ili menora. Onda se nalazio jedan drugi oltar, kadioni oltar, zatim se nalazila zavesa, čuvena zavesa koja je delila svetinju od svetinje nad svetinjama. I zatim se nalazio kovčeg, Zavetni kovčeg, u kome su se nalazile dve kamene ploče na kojima su bile ispisane Deset Božjih zapovesti. Ova svetinja je toliko puna dubokog smisla da ja nemam vremena ovde, niti je to moja tema u ovom predavanju. Ali mogli bismo jedno predavanje posvetiti samo da govorimo o ovoj svetinji. Čitav plan spasenja Božjeg se nalazi tu opisan. Ja bih vas samo podsetio na ovo: kada je Hristos u Jevanđeljima kasnije kazao: "Ja sam hleb života", on je očito aludirao na ono što se nalazilo u svetinji. Ili kada je kazao: "Ja sam svetlost svetu", takođe je aludirao na svećnjak ili menoru koja se nalazila u prvom delu ili u svetinji.
Kako se odvijala služba? Ovo je sada važno. Postoje dve službe, dve vrste službi koje su se odvijale, takozvana "svakodnevna služba" i "godišnja služba". Ovo je novo za vas i može izgledati komplikovano. Znači, u svetinji se odvijala služba. Prvi deo službe je bila svakodnevna služba. Šta se događalo svakoga dana u svetinji? Svakoga dana je sveštenik uzimao jedno jagnje, nad glavom toga jagnjeta je ispovedao grehe, stavio bi ruke na glavu, simbolično gresi su sa njega prelazili na to jagnje. Ovo je simbolično. To jagnje je bilo zaklano, ono je bilo prineto na žrtveni oltar, a sveštenik bi sa malo krvi tog jagnjeta svaki dan ulazio u svetinju i sa malo krvi tog jagnjeta bi poprskao ovu zavesu. Još jedanput ću ponoviti. Strašno, užasno. Svaki dan, na primer, jedan Izrailjac je mogao da živi sto kilometara daleko od svetinje, ali on je znao da se u svetinji prinosi žrtva svako jutro i veče. Postoji takozvano vreme jutarnje i večernje žrtve. Sveštenik bi prineo zaklanu žrtvu, simbolički gresi su sa njega prelazili na jagnje, sveštenik je predstavljao narod. Jagnje je predstavljalo koga? Isusa Hrista. Jagnje je bilo prineto na žrtvu, a sa malo krvi tog jagnjeta sveštenik je ulazio samo u prvi deo svetinje i poprskao bi ovu zavesu. Na taj način, zapazite, molim vas, simbolički gresi su beleženi, ostajali su tu na zavesi. Gresi su se sakupljali, prljali su ovu zavesu. Tragedija. Ja, kad sam nedavno govorio negde o ovome, ustade jedna gospođa i kaže: "Ma, molim vas, prestanite, gospodine", i zaista je strašno. Strašno koliko je i greh strašan, jer je greh razarajući princip. Da bi Bog poučio svoj narod kako je greh strašan, zato su ljudi činili ovo. Ovo je bila žrtva za celi narod. Znači Izrailjac se nalazio sto kilometara daleko, učinio je greh, nije mogao da dođe u svetinju, ali on je znao da se svakog jutra i večeri prinosi žrtva za njega i on se molio Bogu, i on je znao da je ova žrtva bila prinošenja i za njega. Dakle, ujutru i uveče, jutarnja i večernja žrtva. Simbolično svetinja je prljana, gresi su unošeni u svetinju svakog dana. To je svakodnevna služba. Naravno da je i pojedinac koji je sagrešio takođe mogao da dođe u svetinju i da takođe ispovedi svoje grehe i da prinese žrtvu.
Postoji i takozvana godišnja služba, jedanput godišnje, na takozvani "jom kipur"; "jom" na jevrejskom znači "dan", "kipur" znači "očišćenje". Znači, bio je postavljen jedan dan, danas je "Jom kipur" jedan od najvećih praznika Jevreja, onih Jevreja koji nisu prihvatili hrišćanstvo. "Jom kipur" je bio dan kada su se svi gresi koji su se skupljali u svetinji, koji su prljali svetinju, bili očišćeni. Kako se to odvijalo? Jedanput godišnje, to više nije vršio sveštenik, nego je bio prvosveštenik, znači po rangu viši. On je vršio službu tog dana. Bila su dovedena dva jarca obično, ne jagnje ovom prilikom, dva jarca. Onda je bacana kocka i rečeno je da jedan od tih jarčeva će biti za Gospoda, a drugi za Azazela. Azazel predstavlja u Bibliji sotonu. I šta se događalo? Tog dana posle kocke, ako bi se znalo da je jedan jarac za Gospoda, onda bi prvosveštenik nad glavom tog jarca za Gospoda ispovedio grehe naroda. Simbolično gresi su prelazili sa njega na jarca. Jarac je bio zaklan, prinet na žrtvu, a sa delom te krvi prvosveštenik ovom prilikom nije ulazio samo u svetinju, nego je ulazio u svetinju nad svetinjama. Dakle jedanput godišnje, ne obični sveštenik nego prvosveštenik je sa krvlju jarca za Gospoda ulazio i iza zavese. I šta se događalo? On bi ne više poškropio krvlju ovu zavesu nego je poprskao krvlju kaporet ili poklopac ili hilasterion.
Kakva je bila simbolika toga? U kovčegu su se nalazile dve kamene ploče. Na njima su bile Deset Božjih zapovesti. Božje zapovesti kažu: "Ko sagreši taj mora da umre, plata za greh je smrt." To kažu zapovesti. Ali, sada je tu krv. Dakle, neko je umro. Zahtevi zakona su ispunjeni, gresi naroda su očišćeni krvlju životinje koja je predstavljala Isusa Hrista. Onda bi prvosveštenik izlazio iz svetinje nad svetinjama, vraćao se nazad, i te iste grehe bi ispovedio nad glavom jarca za sotonu ili Azazela. Taj jarac je obično vođen u pustinju gde su ga obično rastrgle divlje zveri, ili je bacan sa neke visoke stene dole u more gde je uginuo.
Kakva je bila simbolika? Duboka simbolika. Čitav plan spasenja je ovde. Isus Hristos će umreti za grehe narodne, on će zadovoljiti zahteve zakona, ljudi će moći da budu spaseni, ali na kraju istorije čovečanstva svi gresi će ipak biti svaljeni na glavu sotone, i on će biti uništen jednom zauvek. Na taj način, jedanput godišnje, svetinja je čišćena. Zato se ovaj dan zvao "Jom kipur" ili Dan očišćenja, dan kada je svetinja bila očišćena od svih onih greha koji su se u toku godine gomilali u svetinji. Dakle, da ponovim još jedanput. Dve vrste službi: svakodnevna i godišnja. Svaki dan gresi su unošeni, prljali su svetinju. Jedanput godišnje, posebnom službom koju je vršio prvosveštenik, svetinja je bila očišćena od greha naroda. Pošto ovo znamo, idemo u Knjigu proroka Danila. Sve ovo je zapisano u Mojsijevim knjigama. Čitava poglavlja su posvećena svetinji. I ako je to Bog uradio, znači da je smatrao da je to jako važno.
Knjiga proroka Danila, 8. glava, čitaćemo 13. i 14. stih. Tekst kaže: "Tada čuh jednoga sveca gde govoraše, i jedan svetac reče nekome koji govoraše: 'Dokle će trajati ta utvara za svagdašnju žrtvu i za otpad pustošni da se gazi svetinja i vojska?'" Ovo vam je sve čudno i strano. Za sada samo zapazite pitanje jednog nebeskog bića koje pita: "Dokle će trajati ta utvara za svagdašnju žrtvu," znači za svakodnevnu žrtvu, "i za otpad pustošni, da se gazi svetinja i vojska?" I onda stoje misteriozne reči koje su predmet našeg proučavanja u ovom predavanju: "I reče mi: 'Do dve tisuće i tri stotine dana i noći, onda će se svetinja očistiti.'" To je poznato proročanstvo, najduže proročanstvo u Bibliji. Ono glasi ovako: od vremena Danila, nakon 2300 dana i noći, svetinja će se očistiti. Ne znamo u ovom trenutku ni kada počinje ovo proročanstvo, ni kada se završava, ni šta se događa između. Ja vam mogu samo ovo reći u ovom predavanju, da jedan profesor koji je ostavio možda najdublji trag na moj intelektualni razvoj bio je Jevrejin koji je pohađao sve rabinske škole, kome je jevrejski tekst njegov maternji jezik, ali koji je postao hrišćanin zahvaljujući ovom proročanstvu. Zato ga smatram vrlo, vrlo bitnim. Znam da možda neće sasvim biti jasan svaki detalj, ali pokušajmo da sa Biblijom idemo dalje. Znači, za sada samo znamo da je neko nebesko biće kazalo Danilu: Do 2300 dana i noći, a znate da jedan dan u Bibliji predstavlja jednu godinu, znači nakon 2300 godina, i onda će se svetinja očistiti.
O čemu je reč? Da čitamo dalje: "A kad videh ja Danilo ovu utvaru, i zaiskah da razumem, gle, stade preda me kao čovek. I čuh glas čovečiji nasred Ulaja, koji povika i reče: 'Gavrilo", to je jedan anđeo, "kaži ovome utvaru.' I dođe gde ja stajah, i kad dođe uplaših se, i padoh na lice svoje, a on mi reče: 'Pazi sine čovečiji, jer je ova utvara za poslednje vreme.'" Pazi sine čovečiji, jer je ova utvara, ovo proročanstvo, ova vizija o 2300 dana i noći posle čega će se svetinja očistiti, za poslednje vreme. "A dok mi on govoraše, ja bijah izvan sebe ležeći ničice na zemlji, a on me se dotače i ispravi me, te stadoh. I reče: 'Evo ja ću ti kazati šta će biti na kraju gneva", vidite, poslednje vreme, na kraju gneva, to je ta reč "kec", "jer će u određeno vreme biti kraj." Kraj će biti u određeno vreme, kaže Gavrilo Danilu. Prvi deo 8. glave Knjige proroka Danila je vama poznat, mi smo o tome govorili u prošlim predavanjima. Ono što nas interesuje to je 26. stih: "A rečena utvara o danu i noći", kom danu i noći? O 2300 dana i noći. "A rečena utvara o danu i noći istina je, zato ti zapečati utvaru jer je za mnogo vremena. Tada ja Danilo zanemoćah, i bolovah neko vreme, posle ustah i vrših poslove carave, i čudih se utvari, ali niko ne dozna." Razboleo se Danilo. Zašto se razboleo? Evo zašto. Postojalo je jedno drugo proročanstvo proroka Jeremije koje je glasilo ovako: da će Jevreji otići u ropstvo, i da će u ropstvu ostati 70 godina. To je bila nacionalna tragedija za jevrejski narod, dakle raspad jednoga naroda i jednoga grada. Međutim, tri proroka su delovala za vreme vavilonskog ropstva. To su bili: Danilo, Jeremija i Jezekilj. Jeremija je ostao u Palestini, Danilo je bio u ropstvu, kao i Jezekilj. Pre Danila, Jeremija je kazao da će Jevreji ostati u ropstvu 70 godina. I Danilo, otišao je kao mladić, i nadao se da će se nakon 70 godina Jevreji vratiti iz ropstva, jer je to kazao Jeremija. Međutim, sad mu Bog kaže: "Do 2300 godina, onda će se svetinja očistiti."
Za Danila svetinja je bio Jerusalim, tamo se nalazila svetinja, ona je bila obesčašćena. Tu su neznabošci došli, zauzeli su grad. Svaki Jevrejin je očekivao dan kada će se vratiti nazad u Jerusalim da ponovo očisti tu svetinju, a sada dolazi proročanstvo: do 2300 godina i tek onda će se svetinja očistiti. I Danilo se razboleo. I pogledajte šta je uradio u tom trenutku, 9. glava: "Prve godine Darija sina Asvirova od plemena Midskoga, koji se zacari nad carstvom Haldejskom, prve godine njegova carovanja ja Danilo razumeh iz knjiga broj godina, koje beše rekao Gospod Jeremiji proroku ...", ponovo je Danilo uzeo Bibliju u ruke koju je imao u svom vremenu, uzeo je Knjigu proroka Jeremije i kazao je: "Ja želim da vidim da li sam ja u pravu, ono što je Bog kazao preko Jeremije": "... 70 godina i onda će se navršiti razvalinama jerusalimskim." Šta to znači? Jerusalim će ponovo biti sazidan, obnovljen, svetinja će biti očišćena. I razumeo je da je to 70 godina. I šta je onda Danilo zaključio? Verovatno zbog greha naših, zbog greha naroda Bog je produžio 70 godina na 2300 godina. I evo Danilo se moli.
Ovde nalazimo jednu od molitava, jednu od divnih molitava zapisanih u Bibliji. Danilo kaže: "I okretoh lice ka Gospodu Bogu tražeći ga molitvom i molbama s postom i s kostrijeti i pepelom", to je bila posebna vrsta odela. "I pomolih se Gospodu Bogu svojemu i ispovedajući se rekoh: 'O Gospode, Bože veliki i strašni, koji držiš zavet'", drugim rečima: "Gospode, ti si obećao 70 godina, ti držiš zavet, nemoj menjati svoje mišljenje." Danilo je očito mislio da je Bog produžio vreme ropstva sa 70 godina na 2300 godina. I Danilo se moli Bogu za oproštaj greha naroda, a onda 21. stih: "Dok ja govorih moleći se, onaj čovek Gavrilo, kojega videh pre u utvari, dolete brzo i dotače me se o večernjoj žrtvi." Vidite, vreme su merili na osnovu jutarnje i večernje žrtve. "I nauči me i govori sa mnom i reče: 'Danilo, sada iziđoh da te urazumim'", da ti objasnim viziju koju ranije nisi razumeo. 23. stih kaže: "U početku molitve tvoje iziđe reč, i ja dođoh da ti kažem, jer si mio", Danilo je često u Bibliji nazivan "mili čovek", Bog njega naziva: "Danilo, mili čoveče". Kako je to lepo kad Bog nekog nazove "mili čoveče". "Zato slušaj reč i razumi utvaru".
Sada počinje objašnjenje utvare koju je Danilo video u 8. glavi, 14. stihu. Tamo je pisalo: "Do 2300 dana i noći, i onda će se svetinja očistiti." Mi u ovom trenutku ne znamo početak ovoga proročanstva, ne znamo ni šta se događalo između, ne znamo ni kraj. Dozvolite mi da vas unapred pripremim da je ovo jedno od najfascinantnijih proročanstava, izvanredno. Naravno, potrebno je vreme da svaki detalj shvatite. Vi ćete čuti ovde puno detalja, i verujem da to neće biti jednostavno da sve odmah savladate. Hajmo redom. Dakle mi imamo jedan ogroman period vremena. Taj period u Bibliji se naziva period od 2300 godina. Ja vas podsećam da je u 8. glavi rečeno da je ova vizija za poslednje vreme. "Pazi, sine čovečiji, jer je ova vizija za poslednje vreme." Sada je ovde Danilu obećano da će mu ta vizija biti objašnjena. 24. stih, počinje objašnjenje. Tekst glasi ovako: "Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, da se pomaže sveti nad svetima." Puno detanja. Za sada znamo ovako: "70 je nedelja određeno tvome narodu." Koji je to bio Danilov narod? Jevrejski narod. U originalu piše: 70 nedelja je "čatak", što znači "odsečeno". 70 nedelja je odsečeno. Od čega je odsečeno? Znači imamo prvi detalj ovoga proročanstva. Mi još uvek ne znamo početak, ali u proročanstvu piše: 70 nedelja je odsečeno, dato tvom narodu. 70 nedelja, koliko je to dana? 490 dana odnosno godina. Znači, za sada samo znamo da je od ovog velikog proročkog lanca odsečeno 70 nedelja, odnosno 490 godina, i taj period vremena je dat Danilovom narodu. Zašto je dat Danilovom narodu? Da se svrši prestup i da nestane greha.
Vi se sećate da smo govorili da je Bog izabrao jevrejski narod. Izabrao ga je za jednu posebnu misiju, za jednu posebnu službu, da bude vrsta svetla celom svetu, da taj narod bude tvrđava istine. Preko tog naroda je Bog želeo da objavi sebe svim drugim narodima. Međutim, na žalost, taj narod u celini nije uvek želeo da sledi Božja uputstva. I zato je ovde neka vrsta milosti Božje kada Bog kaže Danilu: "Tvom narodu dajem još 490 godina. To je neko vreme koje je vreme za pokajanje, ne bi li se oni pokajali." Jer tekst kaže: "70 nedelja je određeno tvom narodu i tvom gradu da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje." 70 nedelja ili 490 godina milosti Božje koje je Bog dao jevrejskom narodu kao vreme milosti za pokajanje tom narodu. Mi ćemo o tome i kasnije govoriti, o istoriji jevrejskoga naroda koja je vrlo zanimljiva. Ima jedna knjiga na francuskom koja je jako dobra. Ja sam zaboravio naslov. Autor je Pjer Valares. U toj knjizi se tačno opisuje istorija jevrejskog naroda i šta je Bog sve od tog naroda očekivao, kako je taj narod reagovao u određenom trenutku. Za sada znamo da je ovaj period, period milosti za jevrejski narod.
Šta će se još dogoditi u tom periodu? "Da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda." Ko je večna pravda u Bibliji? Ko je onaj ko je apsolutna pravda? Isus Hristos. Znači u tom periodu od 490 godina, mi još uvek ne znamo kada, znamo da će doći večna pravda, da će Isus Hristos biti rođen. I onda kaže: "Da se zapečati utvara i proroštvo." Šta to znači? Preko 270 proročanstava iz Starog Zaveta je upućivalo na ličnost Isusa Hrista. Kada bude "večna pravda" došla, sva proročanstva će naći svoje ispunjenje, zapečatiće se. I onda dalje tekst kaže: "... i da se pomaže sveti nad svetima." Pomazanje u Starom Zavetu odgovara krštenju u Novom Zavetu. Hristos je ovde "sveti nad svetima", znači On je savršeno svet. Ja vam ovde neću objašnjavati zašto teološki pomazanje odgovara krštenju. Mi saznajemo dakle da će u ovom periodu doći Mesija, da će doći Isus Hristos, da će biti zapečaćene utvare i proroštva koje su ukazivale na Njega jer će se On pojaviti na ovom svetu, i da će se On krstiti.
25. stih kaže: "Zato znaj i razumi: otkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida", ovo je već važno, odkad, znači imamo početak. "Otkad iziđe reč da se Jerusalim ponovo sazida", o čemu je reč? Uvek se setite istorijskog trenutka jer bez toga ne možemo ništa razumeti ovde. Jevreji su bili u ropstvu, to je bilo medo‑persijsko carstvo, oni se nisu vraćali iz tog ropstva u koje su otišli za vreme Vavilonjana. "Otkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida", bilo je nekoliko dekreta, ne želim da vas zamaram istorijom, nekoliko dekreta kojim su persijski carevi davali mogućnost Jevrejima da ponovo sazidaju grad Jerusalim. Ali šta se dogodilo? Sećate se da smo govorili da su Vavilonjani, i Asirci pre njih, imali praksu da sele narode. Preselili bi jedan narod na drugu teritoriju. Kada bi se narod našao na nekoj drugoj teritoriji onda nije postojala želja da budu ratoborni i tako dalje. Kada su Jevreji bili odseljeni u Vavilon, Vavilonjani su doselili druge narode na teritoriju Palestine. Tu na teritoriji Paleestine ostali su samo starci i deca, oni koji nisu mogli pešačiti 1500 kilometara do Vavilona. Mešavinom tih preostalih Jevreja i neznabožaca koji su došli stvorio se jedan narod. Taj narod se zove Samarićani. Za jednog Jevrejina nije postojalo ništa strašnije nego to što se dogodilo. Naravno, Samarićani su zauzeli njihove kuše, vinograde, polja, maslinjake.
I kada je došao dekret, ja ću spomenuti nekoliko dekreta, ali jedan ključi, za koji verujem da je ispravan, je izdat 457. godine pre Hrista. Persijski car je dao dekret Jevrejima da se mogu vratiti u svoju zemlju. Kada je došao ovaj dekret jedan deo Jevreja se vratio u Palestinu. Međutim, kada su se vratili u Palestinu nisu imali gde da se vrate. Jednostavno, Samarićani su bili protiv toga. Ne samo to, Jevreji su pokušali da ponovo zidaju grad Jerusalim. Međutim, ono što bi oni danju sazidali, noću su Samarićani porušili. Veliko je bilo neprijateljstvo između Samarićana i Jevreja. Postojalo je nekoliko dekreta. Međutim, 457. godine pre Hrista, jedan Jevrejin, činovnik persijskog dvora, koji se zvao Nemija, isposlovao je posebnu dozvolu. I on je sa posebnom dozvolom došao iz Vavilona u Palestinu. Tada su Jevreji dobili administrativnu samostalnost i administrativnu dozvolu da grade svoj grad. Zbog toga mi u istoriji uzimamo 457. godinu, to jest treći dekret kao početni datum velikog proročanstva o 2300 dana i noći. Zašto? Tekst kaže: "Odkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida", dakle to je početak.
I sada imamo dalje detalje koji glase ovako: "Do pomazanika vojvode", ko je pomazanik vojvoda? To je Isus, to je Mesija, "biće 7 nedelja i 62 nedelje." Znači 7 nedelja i 62 nedelje. Znači, odkad iziđe reč, dekret, da se Jerusalim opet sazida, do dolaska pomazanika, Isusa Hrista, biće 7 nedelja i 62 nedelje. Koliko je to ukupno nedelja? 69 nedelja. Koliko je to godina? 483 godine. Koliko nam je ovde ostalo? Ostala nam je jedna nedelja, jer smo "potrošili" 62 i 7, to je 69 nedelja. Dakle, ostala nam je jedna nedelja. Biblijsko proročanstvo je kazalo: "Otkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida, do pomazanika, do pomazanja, krštenja, biće 69 nedelja." Ovde su postojali i neki detalji u koje ne želim da ulazim sada. Kada od 457. godine pre Hrista oduzmete 483 godine, vi znate da su godine išle unazad, dolazimo tačno u 27. godinu naše ere, kada se Hristos krstio. Možda je komplikovano, ali vi koji želite da istražujete kao što je to Njutn radio, možete. "Otkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće 7 nedelja i 62 nedelje"; kada od 457. godine oduzmete 483 godine, naravno godine su išle unazad, dolazite u 27. godinu naše ere kada se Isus Hristos krstio. Prvi frapantni detalj koji je za svakog pažljivog čitaoca Biblije i poznavaoca proročanstva neverovatan.
Pogledajte 26. stih: "A posle te 62 nedelje", znači imamo 7 pa 62, a posle tih 62 šta će biti? "Biće pogubljen pomazanik." Smrt Hristova je prorečena 7 vekova pre Hrista. Još ne znamo kada. "I ništa mu neće ostati." E sada, ovde naš prevod nije jasan, zato bih želeo da vam skrenem pažnju. Ovde piše: "Narod će vojvodin doći". Imate utisak da je ovde reč o nekom Hristovom narodu. Međutim, u originalu piše "car naroda će doći", i Septuaginta koja je grčki prevod takođe to naglašava. Ovde je očita aluzija na Rimljane, one koji su vladali svetom dok je Isus Hristos bio na Zemlji. I šta će uraditi? "Razoriće grad i svetinju i kraj će mu biti s potopom." Šta je sve prorečeno sa ovim proročanstvom? Prorečeno je da će Isus Hristos biti kršten, za sada znamo tačno godinu, ne znamo kada ali je rečeno da će umreti, da će biti pogubljen, znamo da posle tog pogubljenja će doći Rimljani i razoriće taj grad koji Jevreji sada zidaju, jer su se oni vratili da zidaju. Bog kaže: "Vi ga zidate, ali doći će dan kada će doći jedan narod i razoriti taj grad i svetinju", "i kraj će mu biti s potopom, i određeno će pustošenje biti do svršetka rata."
Najlepši detalj celog proročanstva se sada ovde nalazi, u 27. stihu. Tekst kaže: "I utvrdiće zavet s mnogima za nedelju dana", kojih nedelju dana? Šta to znači "utvrdiće zavet"? Očito da je ovo aluzija na Hrista i na Njegove učenike. Hristos je propovedao ljudima, sklopio je zavet sa svojim učenicima, sa mnogim učenicima. A pogledajte najlepši detalj, on glasi ovako: "A u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos." To je najlepši detalj proročanstva. "U polovinu nedelje." Isus se krstio u 27 godini naše ere. Koliko je aktivno radio na ovoj zemlji? Tri i po godine. Tačno u polovinu nedelje Isus Hristos je svojom smrću na krstu Golgote ukinuo sve starozavetne žrtve koje su bile "tipos". "U polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos." Ja se sećam jednog mog profesora koji se zvao Žak Dukon i koji je kazao: "Što je previše, previše je." Dakle, jedan detalj, drugi detalj, tačno godina, u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos. Ovo je rečeneo šest vekova pre Hrista. Koja je to godina? 31. godina.
I onda, šta se dalje događa? U koju godinu ovde stižemo, ako dodamo još tri i po godine? U 34. godinu. Zašto je onda važna 34. godina? Znači, ja ću ponoviti celo proročanstvo, znam da često posle ovakvih predavanja ljudi kažu: "Ništa nisam razumeo." Ali, nešto ćete razumeti, pa sledeći put ćete još malo više razumeti. Znači, proročanstvo glasi: "Odkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida", ta reč ili dekret istorijski postoji, izašao je 457. godine, "do pomazanika vojvode biće 7 nedelja i 62 nedelje." Kada od 457. godine pre Hrista oduzmete 483 godine i dođete u našu eru, dolazite tačno u godinu Hristovog krštenja. Zatim se kaže: "A posle toga će biti pogubljen pomazanik, i u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos", tačno tri i po godine posle toga, i mi dolazimo u godinu 34. Pre toga je rečeno: "70 je nedelja odsečeno tvome narodu." Biblijski komentatori smatraju da ova godina označava konačno prestanak jevrejskog naroda da bude Božji narod kao narod u celini. Tada je jedna grupa Jevreja kamenovala jednog od najvernijih ljudi, Hristovog sledbenika koji se zvao Stefan. I mi slavimo slavu na ovim prostorima ‑ Sveti Stefan. Sveti Stefan je kamenovan od grupe Jevreja 34. godine. Jedna grupa Jevreja je zauvek odbacila Hrista.
Druga grupa Jevreja je krenula za Hristom. Prva hrišćanska crkva je bila jevrejska crkva. Zato biblijski komentatori smatraju da je vreme milosti za jevrejski narod, kao narod u celini, isteklo 34. godine naše ere. Od tada svaki Jevrejin se može spasiti, naravno, ali kao pojedinac, ne kao narod. Isus je kazao: "Zato će vam se uzeti vinograd i daće se drugom narodu." Znači, mi smo u 34. godini naše ere. Međutim, imamo ogromno proročanstvo, 2300 godina. Da oduzmemo 490, da vidimo koliko nam ovde još ostaje, jer proročanstvo glasi: "Do 2300 dana i noći i onda će se svetinja očistiti." Dakle, ako od 2300 oduzmemo 490, ostaje nam 1810 godina. Ako dodamo 34 godina, na osnovu Biblije, nakon 2300 dana i noći svetinja će se očistiti, dolazimo u 1844. godinu. Dozvolite da vas podsetim na jednu istorijsku činjenicu. Ona glasi ovako: ako se vratimo onim prvim idejama o proročanstvu, Bog je kazao: "Zapečati ovu utvaru jer je za mnogo vremena, jer je za poslednje vreme, jer će u određeno vreme biti kraj", kaže Bog.
Ako pogledate prvi vek naše ere, oralo se plugom, stoka je vukla plug. Koje oružje su koristili ljudi u Hristovo vreme za ratovanje? Mač, koplje i tako dalje. Ako pogledate ogromni vremenski period, recimo od prvog veka pa sve negde do 18. veka, kako su Napoleonovi vojnici ratovali? Imali su već neke puške, ali koje im je bilo osnovno oružje, ako čitate "Rat i mir" od Tolstoja. Čime su ratovali? Takođe mačem. Već su postojale neke primitivne puške, ali uglavnom je bio mač. Kako se oralo u vreme Napoleona? Još uvek se oralo plugom i stokom koja je vukla. Zašto o tome govorim? Kao da je punih 18 vekova čovečanstvo spavalo. A onda iznenada, od sredine 19. veka eksplozija. Mi danas imamo automobile, telefone, otišli smo na Mesec. Mi zaboravljamo da su to sve produkti poslednjih sto godina. Molim vas, treba biti realan. U redu, bilo je napretka tu i tamo, postojala je zvanična inkvizicija koja je sprečavala napredak, to su drugi faktori. Međutim, činjenica je da je punih 18, 19 vekova čovečanstvo bilo u mestu. Bilo je napredaka, ali uglavnom u mestu. Odjednom, za nepunih sto godina, mi ćemo izmisliti voz, automobil, avion, rakete, čuda, i uništićemo ovu planetu za nepunih sto godina. U 6. veku pre Hrista Bog je kazao da će sredinom 19. veka otpočeti vreme koje Biblija naziva "vreme kraja", vreme posletka istorije ovoga sveta. To je zanimljivo.Ja bih vas podsetio da se tada pojavljuju različi pokreti. Recimo, 1848. godine je izašao "Komunistički manifest", 1856. je Darvin izdao svoju knjigu "Poreklo vrsta". Veliki pokreti se javljaju tada, veliki naučni poduhvati. Odjednom sve počinje da buja. Neverovatna vera u čoveka. Odjednom su svi verovali da će nauka doneti rešenje čoveku. "Bog je izmišljena želja ljudi." "One najfinije težnje čoveka", kazao je Fojerbah, "to je ustvari Bog." "Čovek je čoveku Bog. Sve je u rukama čoveka. Čovek će naukom, tehnologijom i vaspitanjem rešiti sve probleme sveta." To je i "Komunistički manifest" i "Poreklo vrsta". "Čovek konačno može vladati ovom planetom." Međutim, Biblija je kazala i nešto drugo. Biblija je kazala da je to početak vremena kraja za ovu planetu. Ne samo to, setite se proročanstva: "Do 2300 dana i noći, i onda će svetinja očistiti." O čemu je reč? Biblija kaže, da ne samo da postoji svetinja na ovoj Zemlji, nego da je ova svetinja na Zemlji minijatura jedne svetinje koja postoji na nebu. Na nebu, ja verujem, ne postoje žrtve, međutim, postoje realnosti koje odgovaraju simbolima na ovoj Zemlji.
Da ne dužim teološke činjenice, biblijski teolozi veruju da od Hristovog vaskrsenja, kada se Hristos vazneo na nebo 31. godine naše ere, da je od tada pa do 1844. godine On obavljao onu vrstu službe, jer Biblija kaže da je Hristos naš prvosveštenik, da je On naš zastupnik, da je On posrednik između Boga i ljudi, da je On vršio onaj deo službe koji je sveštenik vršio u ovozemaljskoj svetinji svaki dan. Šta se događalo svaki dan u svetinji? Gresi su unošeni u svetinju, svetinja je prljana, prljana svaki dan ujutru i uveče. Hristos je dakle bio naš posrednik i zastupnik, ali na osnovu ovog biblijskog proročanstva biblijski teolozi veruju da je 1844. godine otpočeo drugi deo Hristove službe, a to je čišćenje nebeske svetinje. Zašto? To je prva faza nebeskog suda, to je vreme kraja, vreme posletka. Biblija govori o knjigama. Ja ne verujem da na nebu postoje knjige, verovatno Bog ima mnogo savršenije stvari od samog kompjutera. Ali kada Hristos bude došao na ovaj svet, da li će se već znati ko će biti spašen a ko neće? Znaće se. Da bi se to znalo, zamislite recimo ime Petar Petrović u nebeskim knjigama. I sada imate izveštaj, uzmimo ljudski jezik. Recimo, u nebeskim knjigama piše: "Loše je učinio, ponovo loše, ali ovde ima i nešto dobro." U Bibliji kaže da je Bog Otac sudija, tu će biti i stanovnici i drugih planeta i reći će se recimo: "On je sagrešio, dakle, on mora da umre." Ali Isus Hristos koji je naš zastupnik, koji je umro za nas, on će reći: "Da, on je sagrešio, ali on je prihvatio mene kao svoga spasitelja, ja sam umro za te njegove grehe i ja sam zadovoljio zahteve svemira kada su u pitanju ti gresi." I šta će biti učinjeno sa ovim gresima? Šta će ostati u nebeskim knjigama? Ovo su antropomorfizmi, ovo je naš jezik, kako mi možemo shvatiti ono što se ustvari zbiva na nebu kao realnost.
Kako to Bog obavlja mi ne znamo, ali ono što znamo jeste da je problem greha veliki problem celog svemira. Ja sam o tome govorio i ja se nadam da shvatate težinu greha. Kad Isus dođe na ovaj svet, kako će on gledati mene ako prihvatim Hrista za svog Spasitelja? Gledaće me kao pravednika, ostaće samo ono dobro. Tako dakle mi verujemo da na osnovu ovog biblijskog proročanstva, da je na nebu od sredine 19. veka otpočelo poslednje vreme za ovu planetu. Ali tada je otpočela i prva faza suda na nebu gde Bog želi da objasni celom svemiru kako On može da spasi grešnika i da ostane pravedan. Kako vi možete mene opravdati ako sam ja grešan? Kako? To je najveći problem Boga i o tome Pavle govori. Kako opravdati nekog ko je kriv? Na taj način što je Isus Hristos ispunio zahteve zakona. Zato je On naš zamenik, "lutron", otkup za grehe naše.
