Priče

[sendi]

Dva vojnika, obojica teško ranjeni zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svaki dan morao sjediti u svom krevetu da bi mu vadili vodu iz pluća. Njegov krevet se nalazio tik uz jedini prozor u sobi.
Drugi vojnik je morao stalno ležati na leđima.Brzo su se upoznali i počeli razgovarati po cijele dane. Pričali su o svojim porodicama, svojim kućama, poslu, gdje su bili u vojsci, i gdje na odmoru. Svaki dan je vojnik koji je sjedio uz prozor opisivao drugom vojniku stvari koje je vidio vani.
Vojnik na drugom krevetu počeo je živjeti za te jedinstvene trenutke kada je njegov prijatelj sjedio i pričao o događajima i bojama vanjskog svijeta. „Vidim park uz jezero s labudovima.“, počeo bi prvi vojnik. „Patke i labudovi se igraju u vodi, a djeca spuštaju svoje male čamce da plove. Mladi parovi zagrljeni šetaju uz cvijeće raznoraznih boja. Veliko i snažno drveće uljepšava okoliš, a u daljini se vide svjetla grada.“
Dok bi vojnik uz prozor detaljno objašnjavao sve to, njegov bi prijatelj na drugom krevetu zatvorio oči te zamišljao sve te slikovite prizore.
Jednoga dana mu je vojnik uz prozor opisivao vojničku paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj nije čuo tu muziku, on ju je čuo u svom umu. Tako su prolazili dani i mjeseci. Njihovi razgovori postali su obavezni.
Jednoga jutra medicinska sestra je donijela vodu za umivanje i u krevetu pored prozora pronašla beživotno tijelo vojnika koji je u snu mirno umro. Pozvala je medicinsko osoblje koje je tijelo iznijelo van.
Drugi vojnik je bio strašno pogođen tim događajem da nije danima progovarao. Prvi vojnik je bio njegova jedina veza sa spoljašnjim svijetom i zbog njegove smrti i sam se je osjećao manje živim. Čim se je malo oporavio, zamolio je medicinsko osoblje da ga premjeste u krevet od onog prvog vojnika, uz prozor. Osoblje mu je rado izašlo u susret i bio je premješten na isto ono mjesto odakle je prvi vojnik gledao svu ljepotu koja se odigravala iza bolničkih zidova. Pobrinuli su se da se je udobno namjestio te ga ostavili samog.
Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi put ugledao vanjski svijet. Konačno je imao priliku sam uživati u vanjskim ljepotama. Pogledao je kroz prozor i ugledao prazan zid!
Prozor je gledao na drugi zid. Nije bilo nikakvog jezera, ni parka, ni ljudi, ni djece. Mogao je vidjeti samo zid. Bio je šokiran. Upitao je odmah sestru, koji je to bio razlog da mu je pokojni prijatelj tako lijepo opisivao stvari u vanjskom svijetu. Sestra mu je rekla: „Taj vojnik je bio slijep. Ne znam zašto vam je tako opisivao stvari u vanjskom svijetu. Možda vas je htio usrećiti!“

 

[nency2]

ПРИЧА О ПТИЦИ КОЈА НИЈЕ ИМАЛА КРИЛА

Зажели Бог да створи птицу најпосебнију од свих. Тако да једног дана, очаран песмом њеном, као својим јединственим делом, овај свет промени у нешто невиђено и чудесно.
Да се разумемо, сва Божја дела су јединствена, прави уникати, али ова птица одскакала је од свих. Била је птица без крила.
Није она сањала о бог-зна-каквом лету, жудела за планинским масивима и небеским пространствима, као остале птице. Али негде у дубини свога срца, стидљиво је чувала жељу да полети међу трешњине крошње, баш у пролеће кад она процвета. Али Божја воља за њу је била другачија.
Па пошто никада неће полетети, дотерала је свој глас скоро до савршенства. Знала је да Бог неће остати равнодушан, да ће у заносу једног трена поклонити јој малу врећицу радости.
А онда је сазнала нови Божји план, који је гласио:" ТИ МОРАШ ДА ПОЛЕТИШ! ТИ СИ ПТИЦА!"
Она га је запрепаштено упитала:" Али како, Боже?! Ја немам крила!!!"
Рече Бог:" Што затражих од тебе, то ћу и добити!".
" Па, како је то могуће,Оче?!", упитала је птица.
Тада јој Бог рече, уверен у њену способност и снагу:" Видиш, створио сам много створења, дао сам им многе могућности, за узврат тражим само онолико, колико сам им дао. Ни трунку више, ни мање. Али ти си посебан створ и од тебе тражим посебан задатак! Знам да ни једна птица не уме да лети без крила, али ти можеш, ти си посебна. Лако је човеку који има очи гледати преда се, и заобићи препреку на путу. Лако је птици која има крила умаћи ловцу у заседи. Али тек кад ти узлетиш, спознаћеш праву цену живота. Само они који немају крила, могу више и брже да полете! Ореоли се стичу тако! И бесмртност исто! Зато лети...У томе је твоја величина! Ти можеш и оно што другима није дано.
Једнога пролећа, тек процвала трешња ширише опојан мирис, зачу се лепет невидљивих крила...

 

[Andjela 7]

Priča o prijateljstvu

Jedan profesor je drzao predavanje svojim studentima. Doneo je teglu za dzem i napunio je lopticama za golf do vrha. Kada je pitao svoje studente da li je tegla puna, odgovorili su da jeste. Onda je sipao sitne kamencice, koji su usli u prazan prostor oko loptica za golf. Ponovo je postavio pitanje da li je tegla puna i studenti su odgovorili da jeste.
Kada je sipao saku peska preko svega toga, pesak je popunio sitne praznine, a studenti su ponovo odgovorili da je tegla puna. Onda je profesor sipao kafu, koja je sve to natopila. Definitivno, tegla je sada bila puna.
Onda je profesor rekao:
Ova tegla je vas zivot. Loptice za golf su sve najvaznije stvari u vasem zivotu, kao sto su porodica, ljubav, prijatelji. Mali kamencici su posao, auto, kuca, a pesak je sve ostalo, kao sto je ciscenje kuce, popravka ves masine, popravka auta... Ako prvo stavite pesak ili kamencice, nece biti mesta za loptice za golf. Onda nikada necete imati mesta u svom zivotu za one stvari koje su vam najvaznije. Ako se velike i vazne stvari uklone iz vaseg zivota, onda vam ostaju one male, ali ne sustinski vazne.
Zato, budite veoma kriticni u svom zivotu. Kucu uvek mozete pocistiti. Vodite racuna o prioritetima, jer sve ostalo je kao pesak.
A onda je jedan student zapitao. Sta je sa kafom. Profesor je odgovorio:
Ti si veoma pametan momak i poenta mog predavanja je upravo u kafi. Bez obzira koliko ti se zivot cinio prepun od svega onoga sto ga cini, uvek postoji jos malo prostora da se setis
svojih prijatelja i popijes solju kafe sa njima.

 

[nency2]

ЖЕЉЕ У БОЦИ - Nikica Banic

Свако има понеку жељу коју скрива од очију осталога света. Руке се склопе, прсти преплету, дланови приљубе - између њих се настани жеља. Ту остане задуго. Ретки су они који се одваже те је шаљу далеко од себе. Пренесу је на папирић предајући га дну тек испијене боце. Запечаћену баце у море и жеља доспе до некога ко се настави бринути о њој.
Георг је сувоњав, ужегао и опор као бакалар. Нос му баца сенку покривајући стопало дуго као осредњи поскок; лице избораније од било које рељефне карте.
У младости је гњечио змију рашљама поврх врата. Њено тело се претварало у невидљиво око фијукавог бича. Изненада би стала, почела да бљује и у локви отрова би се умирила.
Георг и данас воли трешње. За мање од седмице обрсти трешњино дрво. Једе плодове са коштицама.
У ушима му расту толике длачице да је због њихове густине помало наглув. Сваки сан слатко одсања. Локвица пљувачке се искраде преко ноћи и осване на јастуку: стиди се због тога у себи.
"Пловио сам бројним морима, на многим бродовима, под разним заставама. Знао сам данима зурити по површини воде док би се море уливало у моје срце. Свака вода има своју боју и нема боје која није у води.
Са дугих путовања донео сам ових двадесет боца. Већ се прашина по њима ухватила, паучина испреплетала; у њима су жеље. Неки су их бацали из радозналости, а неки из нужде; плутале су грлићем изнад воде." Погледом је миловао стакло. "За њих је доцкан. Ниједну нисам до сада отворио, а и не бих. Оне ме не занимају. Доста ми је мојих жеља. Надам се да ће се неко појавити и рећи: Ово је моја боца. Вратите ми је назад, господине. Радо бих то учинио."
Глас пустолова је замицао у дубину ноћи. Питао сам се шта би било да зна да сам јуче боце отворио. Биле су све до једне његове. Препознао сам му рукопис.
Остало је обојици да се надамо да највеће извињење није потрошено. Упутићемо га један другом већ у берби соли. Ја - јер сам завиривао у његове боце, а он - јер је лагао.
Нешто ми говори да ће изврдати одговор као и увек. Покушаће, отприлике:
"Једном сам бацио боцу са поруком у море да бих спасио наш брод из невоље. Нико то није видео. И помисли, решио сам тада: ако се сада извучемо, никада нећу послати ниједну поруку, ниједну боцу. Сам Бог нам је помогао."
Направићу кисело лице и знаће да нисам поверовао.

 

[sendi]

Čajevi za svekrvu

Jednom davno, djevojka zvana Li –Li se udala i otisla da zivi kod svog supruga i njegove majke.
Za veoma kratko vrijeme Li-Li je shvatila da nikako nece uspjeti da se slozi sa svojom svekrvom.
Njihovo ponasanje je bilo toliko razlicito, da se Li-Li jako ljutila zbog mnogih svekrvinih navika, na sto je svekrva pak odgovarala kritikom.
Prolazili su dani, prolazile su sedmice…
Li-Li i njena svekrva nikako nisu prestajale da se raspravljaju i svadjaju. Medjutim, cinjenica da je Li-Li, shodno staroj kineskoj tradiciji, duzna pokoravati se svekrvi i ispunjavati njene prohtjeve, dodatno je otezavala situaciju.
Zbog svih tih svadja i nesreca u kuci muz je jako patio.
Na kraju Li-Li vise nije imala snage da izdrzi losu narav i ponasanje svoje svekrve, pa je odlucila da sto prije nesto poduzme.
Li-Li je otisla kod ocevog dobrog prijatelja, gospodina Huanga koji prodaje cajeve . Ispricala mu je o cijeloj situaciji i pitala da li bi on imao da joj proda neki otrov, kako bi ona mogla rijesiti problem.
Gospodin Huang se malo zamislio i na kraju rekao: “Li-Li , pomoci cu ti da rijesis svoj problem, ali moras me dobro poslusati i ispuniti ono sto ti budem rekao.” Li-Li rece : “Da, gospodine Huang , ucinit cu sta god mi kazete ”
Gospodin Huang ode u straznju soBiću i vrati se nakon par minuta sa paketom cajeva.
Rekao je: “Mozes koristiti otrov koji brzo djeluje da bi se oslobodila svoje svekrve, medjutim, to moze izazvati sumnje kod ljudi. Zbog toga sam ti dao dosta caja koji ce polako trovati njen organizam. Svakog drugog dana pripremi ukusno jelo i stavi pomalo ovih trava u njen obrok. Ipak, moras paziti da neko ne posumnja na tebe kad ona umre, moras biti veoma oprezna i promjeniti ponasanje prema njoj, budi ljubazna. Nemoj se svadjati, postuj ono sto kaze i odnosi se prema njoj kao da je kraljica”
Li-Li je bila jako sretna. Zahvalila je gospodinu Huangu i pozurila kuci da sto prije zapocne sa njenom zaverom ubistva svekrve. Prolazile su sedmice, prolazili su mjeseci... Li-Li je svaki drugi dan servirala specijalno zacinjeno jelo svojoj svekrvi. Sjecala se sta joj je gospodin Huang rekao kako da izbjegne sumnju u ljudi, tako da je kontrolisala svoju narav, bila je poslusna prema svojoj svekrvi i ophodila se prema njoj kao prema svojoj majci.
Nakon sest mjeseci cijela kucna atmosfera je bila izmjenjena.
Li-Li je naucila kako da kontrolise svoju narav toliko dobro da se cak nikad vise nije ljutila ili bila nervozna. Nije imala cak ni jedan razlog za to od svoje svekrve tokom posljednjih sest mjeseci. Svekrva je djelovala puno njeznije, pa se obostrano slaganje zaista primjecivalo.
Njeno ponasanje prema Li-Li se promijenilo, pocela je da voli svoju snahu kao svoju rodjenu kcerku.
Bez prestanka je pricala svojoj rodbini i prijateljicama kako je Li-Li najbolja snaha koju bi ikad pozeljela.
Li-Li i njena svekrva su se sada mnogo bolje ophodile jedna prema drugoj, bas kao majka i kcerka.
Muz joj je bio jako sretan vidjevsi sta se dogadja u poslednje vrijeme.
Jednoga dana, Li-Li je ponovo otisla kod gospodina Huanga i ponovo ga zamolila za pomoc : „Dragi gospodine Huang, molim vas pomozite mi da sprijecim otrov da ubije moju svekrvu! Ona je postala divna zena i volim je kao svoju majku. Ne zelim da umre od otrova koji sam joj davala!”
Gospodin Huang se nasmjesi i zavrti glavom „ Li-Li , nemoj nista brinuti . Nikada ti nisam dao nikakav otrov. Cajevi su bili puni vitamina da poboljsaju njeno zdravlje. Jedini otrov je bio otrov u tvojim mislima i ponasanju prema njoj, ali ni toga vise nema, jer je tvoja ljubav prema njoj sve izmijenila.”

Jeste li ikada razmisljali da onako kako tretirate sebe, tako ce vas tretirati i drugi?
U Kini kazu: Osoba koja voli druge je osoba koju i drugi vole.

 

[dumspirospero]

Priča o dobrom Samarićaninu

Ustade jedan učitelj zakona da iskuša Isusa pa ga upita: "Učitelju, šta treba da učinim da bih nasledio večni život?"
"Šta piše u Zakonu?", reče mu Isus. "Šta čitaš tamo?"
Ovaj odgovori: "Voli Gospoda, svoga Boga, svim svojim srcem, svom svojom dušom, svom svojom snagom i svim svojim umom, i svoga bližnjega kao samoga sebe."
"Tačno si odgovorio", reče mu Isus. "Čini tako, i živećeš."
Ali ovaj, želeći da se opravda, upita Isusa: "A ko je moj bližnji?"

Isus mu odgovori: "Putovao jedan čovek iz Jerusalima u Jerihon pa pao u ruke razbojnicima. Ovi su ga skinuli i izudarali pa otišli, ostavivši ga polumrtva. A slučajno je tim putem prolazio jedan sveštenik, video ga i zaobišao. Isto tako je pored toga mesta naišao i jedan levit, video ga i zaobišao. Ali, naiđe onuda, putujući, i jedan Samarićanin. I kad ga je video, sažali se pa mu priđe i previ mu rane, zalivši ih uljem i vinom. Onda ga posadi na svoje živinče, odvede u jednu gostionicu i pobrinu se za njega.
Sutradan izvadi dva groša i dade ih gostioničaru, govoreći: 'Pobrini se za njega, a ako potrošiš više, platiću ti kad se vratim.'

Šta misliš, koji je od ove trojice bio bližnji ovome koji je pao u ruke razbojnicima?"
"Onaj koji se na njega sažalio", odgovori učitelj zakona. A Isus mu reče: "Idi pa i ti tako čini."

(Evanđelje po Luci 10:25-37)

 

[sendi]

DOBRO U ZLU I ZLO U DOBROM

Kineski seljak i njegov sin od sve imovine imali su samo jednu kobilu. Nekom prilikom kobila im je pobegla i njihov komsija je dosao i rekao im:
- Kakva uzasna stvar, da vam kobila pobegne.
Seljak je na to odgovorio:
- Ne znam da li je losa ili dobra, takav je zivot.

Sledeceg dana kobila se vratila i sa sobom dovela citav copor divljih konja. Komsije su se okupili i rekli:
- Kakva velika sreca. Tvoja kobila ti je dovela toliko drugih konja. Sada si bogat covek.
A seljak je na to odgovorio:
- Tesko je reci da li je to dobro ili zlo. To je zivot.

Seljakov sin je hteo da ukroti konje i zajahao je jednog. Ali konj ga je zbacio , on je slomio nogu i ostao hrom. Komsije su rekli seljaku:
- Uzasno je to sto ti se desilo. Tvoj sin da ostane bogalj.
Seljak je odgovorio:
- Ja ne znam da li je to zlo ili dobro. To je zivot.

Uskoro su vojnici dosli u selo i mobilisali za rat sve sposobne mlade ljude i uzeli su komsijinog sina, ali seljakovog nisu, jer je bo hrom. Tada je komsija rekao:
- Mozda vise nikada necu videti svog sina. Ali ti si srecan, tvoj sin je postedjen.
Seljak je opet odgovorio:
- Ja ne znam da li je to dobro ili zlo. TO JE ZIVOT.

 

[nency2]

Eho

Jedan čovek i njegov sin su jednog dana išli šumom. Odjednom,
dečak zape i osećajući bol kriknu: "Ahhh!" Iznenada, ču glas
koji je dolazio s planine: "Ahhh!" Znatiželja ga obuze pa dreknu:
"Ko si ti?" Ali, odgovor koji dobi beše: "Ko si ti?" Ovo ga naljuti,
pa ponovo dreknu: "Kukavico!" Glas odgovori: "Kukavico!" De-
čak pogleda oca i upita ga: "Tata, šta se ovo dešava?"

"Sine", reče otac, "obrati pažnju." Tada otac viknu: "Divim ti
se!" Glas odgovori: "Divim ti se!" Otac ponovo uzviknu: "Predi-
van si!" Glas reče: "Predivan si!" Dečak je stajao iznenađen, ali
još uvek ne shvatajući šta se dešava.

Otac mu objasni: "Ljudi ovo zovu 'eho'. Ali, to je ustvari 'život'.
Život ti uvek vraća ono što ti daješ. Život je ogledalo tvojih de-
la. Želiš li više ljubavi, podaj više ljubavi. Želiš li više dobra, po-
dari više dobra. Želiš li razumevanje i poštovanje, tada razumi i sam poštuj.
Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom i da te
respektuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i respektuj ih. Ovo
pravilo odnosi se na svaki aspekat života. Život ti uvek vraća
ono što daješ. Tok tvoga života nije slučajnost, on je ogledalo
tvojih dela."

 

[zjovan29]

[FONT=&quot]Lažes me [/FONT]​

[FONT=&quot]…dokazat ću ti da lažeš! [/FONT]​

[FONT=&quot] I nema veze koliko to trajalo! I kako te bre nije sramota?[/FONT]​

[FONT=&quot]Ali otkud ta potreba da se svaka aktivnost, svaki korak slaže. [/FONT]​

[FONT=&quot] Zar nije jednostvanije reći istinu, pa ma kakva ona bila. [/FONT]​

[FONT=&quot] Koliko snage kostaju laži, [/FONT]​

[FONT=&quot]koje se moraju dobro pripremiti i koliko se mora na sve misliti [/FONT]​

[FONT=&quot]da bi sve bilo perfektno odradjeno.[/FONT]​

[FONT=&quot]Nikada neću razumeti. Nikada! [/FONT]​

[FONT=&quot]I kad mi kažu da se ponekad mora „mutiti“, [/FONT]​

[FONT=&quot]da bi se izbegli koflikti i da ne bi stalno dolazilo do svadja, [/FONT]​

[FONT=&quot] ja poludim…. Ma da, kako da ne?[/FONT]​

[FONT=&quot]Onog trenutka kad me slažeš ti me i ne poštuješ. [/FONT]​

[FONT=&quot] Ili praviš od mene budalu, koja sve može da proguta i da se pravim [/FONT][FONT=&quot]blesava. [/FONT]​

[FONT=&quot]E pa neće da može![/FONT]​

[FONT=&quot]Jako dugo sam izigravo tog blesana, [/FONT]​

[FONT=&quot]doslo je vreme da vam kazem u oči da sam progledao, [/FONT]​

[FONT=&quot]da me boli uvo za sve vas i da svaka moja odluka ima samo za MENE [/FONT][FONT=&quot]važnost, [/FONT]​

[FONT=&quot] a da se više neću obazirati na misljenja drugih i savete tipa [/FONT]​

[FONT=&quot]“ pa trebala bi ovako to da odradiš“ , no way!!![/FONT]​

[FONT=&quot]Oslobodio sam svoje srce. Konacno znam da mogu! [/FONT]​

[FONT=&quot]Sve sile koje su vladale mojim krilima, [/FONT]​

[FONT=&quot]mojim poskocima, mojim osmesima, [/FONT]​

[FONT=&quot]jos nisu shvatile da se promena odigrala u mom srcu a ne na mom licu. [/FONT]​

[FONT=&quot]Iznenadiće se, jer je ta sila bila previše sigurna u sebe [/FONT]​

[FONT=&quot]i svoje postupke i previše sigurna u moju dobrotu i poštenje.[/FONT]​

[FONT=&quot]A kazem vam nije dobro biti uvek takav. [/FONT]​

[FONT=&quot]A sta ću kad nisam umeo ni hteo drugačije.[/FONT]​

[FONT=&quot]Da mi neko kaze da nakon toliko godina poznanstva ne razume moj jezik? [/FONT]​

[FONT=&quot]Da kači kojekakve epitete za moje ime, NEDAM! [/FONT]​

[FONT=&quot]Raširio sam krila jer moram da zastitim ovu malu pticu. [/FONT]​

[FONT=&quot]Krila mi nikada nećeš saseći, [/FONT]​

[FONT=&quot]leteo sam i sa slomljenim i uspevao da preletim ponore. [/FONT]​

[FONT=&quot]Tako posto sam stavio ovaj deo na papir, [/FONT]​

[FONT=&quot] popicu jos jednu kafu i [/FONT]​

[FONT=&quot]odoh da šetam po magli koja se spustila do zemlje.[/FONT]

Tekst je posvećen jednoj osobi primarno
i jos nekim osobicama koje su umislile da su važne
i da mogu da diriguju tudjim životima.
Opet je zavist umešala prste.
Laž doprinela da neki nosevi prevazidju Pinokijev,
a da neke suze kaplju sa iskrenih i neiskvarenih duša.
A za njih bih bos kroz trnje!
​

 

[sendi]

Priča o tri sina

Tri žene sretnu se kod bunara gde su došle po vodu. Zapričaju se o svojim sinovima. „Trebali biste čuti moga sina! Kako samo prekrasno peva, kao slavuj!“ Druga žena se hvali: „A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan! Kada baci kamen uvis, on skoro dotakne oblake!“
Treća žena samo šuti.
Na to je druge dve počnu provocirati: „A tvoj sin?".
„Ne znam što bih vam pričala. Moj sin je mladi, obični dečko, kao i mnogi drugi“.
Žene se upute kući noseći teški teret vode na glavi. Treća žena je i dalje šuela osećajući se neugodno pored dve brbljavice. Sunce je sve žešće pržilo, teret je bio sve teži. Odjednom žene ugledaju na ulazu u selo svoja tri sina. „Počujte kako moj sin lepo peva!“, usklikne prva pokazujući na svog sina koji je sedio na zidiću i zaneseno pevao.
„Pogledajte moga sina“, ushićeno će druga, „kako visoko baca kamen. Divota!“.

Treći sin potrči prema svojoj majci i uzme joj teški teret s glave.