Šta je novo?
Član
Učlanjen(a)
29.08.2009
Poruka
133
[FONT=&quot]
[/FONT]

[FONT=&quot]PRICA O EKSERIMA
[/FONT]

[FONT=&quot]
[/FONT]

[FONT=&quot]Bio jedan mali decak koji je imao losu narav. Otac mu je dao vrecu punu eksera i rekao da svaki put kada pobesni i izgubi kontolu nad sobom , ukuca jedan ekser u ogradu.

Prvoga dana decak je ukucao 37 eksera. Tokom sledecih nekoliko meseci on je naucio kontrolisati svoj bes, i broj zakucanih eksera se smanjivao. [/FONT]
[FONT=&quot]Otkrio je da je lakse kontrolisati narav nego zakucavati eksere u ogradu.

Napokon je osvanuo dan u kom decak nije zakucao ni jedan ekser. Otisao je ocu i rekao mu kako tog dana nije pobesneo. Otac mu je tada odgovorio:
- Svakoga dana kada uspes kontrolisati svoje ponasanje, iz ograde iscupaj po jedan ekser.
Dani su prolazili i jednog dana cecak je rekao ocu da je izvdio sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde. Tada mu je rekao:
- Dobro si to uradio sine moj ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda vise nikada nece biti ista. Kada u besu kazes neke stvari one ostavljaju oziljak, kao sto su ove rupe u ogradi. Mozes coveka ubosti nozem i izvuci noz i posle toga nije vazno koliko puta kazes da ti je zao, rane ostaju. [/FONT]

[FONT=&quot]
Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizicka. Prijatelji su vrlo vredan dragulj, oni cine da se smesis, ohrabuju te da uspes u necemu, oni su spremni da te saslusaju, da podele tvoju bol, imaju lepih reci za tebe i uvek im je srce otvoreno.[/FONT]


[FONT=&quot]
[/FONT]
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
29.08.2009
Poruka
133
Priče

Na jednom dalekom usamljenom ostrvu usred okeana živjeli lijepo i u slozi Ljubav, Bogatstvo, Tuga, Sujeta i Znanje. Živeli su mirno na tom ostrvu daleko od svih svjetskih briga i dogadjanja. Ali nakon mnogo vjekova primetili su da njihovo ostrvo polako , pa sve brže i izvjesnije nestaje. Vrlo brzo shvatili su da ostrvo ubrzano tone. Uznemireni oni spakuju svoje stvari i krenu polako da napuštaju svoje lijepo, carobno, ali tonuce ostrvo, koje im je vjekovima pružalo srecu.

Jedino Ljubav , postojana po prirodi, riješi da ostane. Jedino je ona vjerovala i nadala se da je sve to privremeno i da ce doci bolji dani kada ce sve biti lijepo i veselo kao nekada. Medjutim vremenom i Ljubav shvati da nema nade i da mora i ona da napusti svoj dom. Spakuje lepo ono malo stvari i puno uspomena sa sobom, ali ... sada više nije bilo nacina da ode sa ostrva. Svi camci, brodovi i splavovi vec su otplovili, a za pravljenje novih više vremena nije bilo. Ljubav je pocela da doziva upomoc.

Nekako u to vrijeme, put tuda nanese Bogatstvo. Ljubav se obraduje srecnoj slucajnosti i zamoli Bogatastvo da je primi na svoj brod:
- Primi me molim te, ostrvo tone, udavicu se - rekla je Ljubav.
- Izvini ali moj camac je pun zlata i dragog kamenja. Nema mesta jos i za tebe Ljubavi. Ako i ti budes ušla, bojim se potonucemo - rece Bogatstvo i ode.

Ljubav je pocinjala da hvata panika. Ostrvo je vise tonulo i vode je bilo više. U panici, Ljubav je i dalje dozivala u pomoc. Onda je na svom splavu naišla Tuga. Ljubav se obradovala starom prijatelju:
- Tugo, molim te spasi me. Potonucu zajedno sa ovim nasim ostrvcetom. Bilo bi šteta da svijet ostane bez ljubavi.
- Žao mi je Ljubavi - odgovorila je tuga - Toliko sam tužna da ne mogu da te povedem sa sobom. Želim da budem sama. I ostavi ljubav daleko iza sebe.

Na ostvru Ljubav vec hvata ocaj . Ne vidi nacina da se spase iz nezgodne situacije u kojoj se našla i to zato što je verovala u bolje sutra. Medjutim, tracak nade, ili je možda u pitanju vjera, još uvijek su je nagonili da i dalje doziva u pomoc. Njena dozivanja privuku pažnju Sujete koja je tuda slucajno prolazila.
- Povedi me sa sobom. Ti si mi jedina nada - zamoli LJubav.
- Ne dolazi u obzir! Vidi kakva si prljava i mokra, hoceš da mi pokvasiš camac . Sama si kriva! Sad snosi posledice. Lijepo sam ti govorila da odeš dok se još moglo. - I jos uvredjena ode i ostavi Ljubav sa njenom tužnom sudbinom .
Izgubivši i poslednju nadu, Ljubav se predala sudbini.


Dodato posle 20 Sati 47 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

[FONT=&quot]Istina o dva vuka[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Nekada davno je deda svome unuku ispricao jednu životnu istinu.
U duši svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba izmedju dva vuka. U duši svakoga od nas.
Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam...
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, saoosećanje i veru.

Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reci, pa ga upita;
-Koji vuk na kraju pobedi?
Deda odgovori sa smeškom na svom starom licu:
-Pobedjuje uvek onaj koga hraniš...[/FONT]

 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
08.10.2009
Poruka
1.849
Put ljubavi

Čovjek umire i odlazi na nebo.
Anđeli mu kažu:”Odvešćemo te u raj, ali prvo da ti pokažemo pakao.”
Odvode ga na mjesto sa ogromnom posudom punom svakakve hrane.
Oko posude okupile su se gladne i jadne osobe. Svaka od njih ima kašiku
dugačku po tri metra. Hranu mogu dohvatiti, ali je, zbog dužine,
ne mogu prinijeti ustima. I tako, ove patetične osobe gladuju pored izobilja hrane.
Zatim ga anđeli odvedoše u raj.
Na njegovo iznenađenje, ugleda istu scenu. Ponovo gigantska posuda sa hranom,
ponovo ljudi sa kašikama od tri metra. Samo što su ovi zadovoljni, srećni, nasmijani i zdravi.
“Zašto? U čemu je razlika da su ovi ljudi srećni i siti, a drugi gladuju?”, upitao je anđele.
“Pa zar ne vidiš?”, upitali su ga.
Kada je pažljivo pogledao primijetio je da svaka osoba hrani kašikom susjednu osobu.
“Ovdje ljudi hrane jedni druge. Oni su srećni i zadovoljni zato što su naučili put ljubavi.”
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.575
Divan tekst o ljubavi. Naša draga članica Kalista, koja nas sada malo ređe posećuje, na svom profilu je imala rečenicu: "Mi smo anđeli s jednim krilom. Samo zagrljeni možemo leteti". :)
Ovaj tekst me je podsetio na to.
Samo ljubav je "odgovor na sve", i samo voleći druge, možemo znati da smo na pravom putu, a samim tim, i mi ćemo biti voljeni.
 
Član
Učlanjen(a)
29.08.2009
Poruka
133
Priče

[FONT=&quot]Ljubav[/FONT][FONT=&quot]


[/FONT]

[FONT=&quot]Covek umire i odlazi na nebo.[/FONT][FONT=&quot]Andjeli mu kazu:"Odvescemo te u raj, ali prvo da ti pokazemo pakao."[/FONT][FONT=&quot]Odvode ga na mesto sa velikom sredisnjom posudom punom kasaste hrane. Oko posude su jadne i gladne osobe. Svaka od njih ima kasiku dugacku po tri metra. [/FONT][FONT=&quot]Hranu mogu dobaviti, ali je, zbog duzine, ne mogu prineti ustima. I tako, ove pateticne osobe gladuju pored izobilja hrane.[/FONT]
[FONT=&quot]
Zatim ga andjeli odvode u raj.
Na njegovo iznenadjenje, ugleda istu scenu. Ponovo gigantska posuda sa hranom, ponovo ljudi sa kasikama od tri metra. Samo ovi su zadovoljni, srecni, nasmejani i zdravi.
"Zasto? U cemu je razlika da su ovi ljudi srecni i siti?", upitao je andjele.
"Pa zar ne vidis?", upitali su ga.[/FONT]

[FONT=&quot]
Kada je pazljivo pogledao primetio je da svaka osoba hrani kasikom susednu.
"Ovdje ljudi hrane jedni druge. Oni su naucili put ljubavi."[/FONT]

 
Član
Učlanjen(a)
08.10.2009
Poruka
1.849
Zovem se ljubav

Postojala sam prije nego što je bilo šta postojalo u Univerzumu, postojala sam prije nego što je postojala priroda, postojala sam prije nego što je postojao čovjek. Bila sam usamljena, htjela sam da podijelim sve ovo što nosim sa sobom kroz nebrojene vijekove i stvorila sam svijet koji sam htjela da se mojim imenom zove. Uvukla sam se u more i jezera, u rijeke i potoke, u planine i beskrajna polja, u šume i proplanke. Ja sam ona u kojoj se umivate, ja sam ona u kojoj lice svoje ogledate, ja sam ona koju udišete.
Volim da dođem iznenada, kada se ne nadate, volim da vam oduzmem dah, volim da vam oduzmem moć govora.
Volim da vam srce brzo zakuca, da vam kolena klecaju, da često izgovarate nesuvisle rečenice.
Volim da zbog mene radite nepromišljene stvari, da se smijete kao djeca, volim da šetate livadama i berete rijetko cvijece.
Volim da ste radosni zbog mene, volim da zbog mene pjevate, volim da zbog mene pjesme pišete, da zbog mene priče izmišljate kojima nijedna bajka ravna nije.
Ali sam tužna kada me se bojite.
Tukli ste me, mučili, zatvarali u tamne kleti, izbacivali iz hramova, ostavljali me gladnu i žednu, zaklanjali ste sunce od mene, slali vječne kiše i tmurne oblake, krali ste duge od mene. Vezivali ste me lancima, niste mi dali da se širim i razvijam, govorili ste čak i da ne postojim. Niste vjerovali u mene, izmišljali ste strašne stvari samo da prikrijete moje ime, palili ste, pljačkali ste, ubijali ste.
Ali sve sam zbog vas izdržala.
Nisam se bunila, plakala sam u tajnosti da me ne vidite nesrećnu, da vas ne rastužim. Sve lance sam pokidala, sve sam oblake rastjerala, neprimjetno, tiho i tajno, da mi se ne prepadnete naprasno. Šunjala sam se kao mio lopov oko vaših srca, omekšivala ograde koje ste postavljali i mislili ste da vam se neće moći nikada više ukloniti. Brisala sam vam suze sa lica kada ste mislili da vam ih nema ko obrisati, tjerala na smijeh kada ste mislili da ćete vječno plakati, tjerala vas na govor i tada kada biste se zarekli na vječno ćutanje.
Ne bojte se.
Primite me u svoje dvorove, otvorite mi vaše hramove. Pripremite sudove duše svoje da vam ih napunim radošću i veseljem. Ja ću biti vaša molitva, ja ću biti vaš vid kada ne vidite, ja ću biti vaš sluh kada ne čujete, ja ću vas nahraniti kada ogladnite, ja ću vas napojiti kada ožednite. Ja ću biti vaša svjetlost u mraku, ja ću biti put po kojim ćete hoditi kada budete mislili da prolazite nepoznatim predjelima.
Ne bojte se. Otvorite srce i primite me u sebe. Jer sam tu. Jer postojim.
Zovem se Ljubav, samo me pozovite i biću tu.
 
Član
Učlanjen(a)
29.05.2010
Poruka
475
[FONT=&quot]
[/FONT]

[FONT=&quot]PRICA O EKSERIMA
[/FONT]

[FONT=&quot]
[/FONT]

[FONT=&quot]Bio jedan mali decak koji je imao losu narav. Otac mu je dao vrecu punu eksera i rekao da svaki put kada pobesni i izgubi kontolu nad sobom , ukuca jedan ekser u ogradu.

Prvoga dana decak je ukucao 37 eksera. Tokom sledecih nekoliko meseci on je naucio kontrolisati svoj bes, i broj zakucanih eksera se smanjivao. [/FONT]
[FONT=&quot]Otkrio je da je lakse kontrolisati narav nego zakucavati eksere u ogradu.

Napokon je osvanuo dan u kom decak nije zakucao ni jedan ekser. Otisao je ocu i rekao mu kako tog dana nije pobesneo. Otac mu je tada odgovorio:
- Svakoga dana kada uspes kontrolisati svoje ponasanje, iz ograde iscupaj po jedan ekser.
Dani su prolazili i jednog dana cecak je rekao ocu da je izvdio sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde. Tada mu je rekao:
- Dobro si to uradio sine moj ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda vise nikada nece biti ista. Kada u besu kazes neke stvari one ostavljaju oziljak, kao sto su ove rupe u ogradi. [/FONT]

[FONT=&quot]
Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizicka. Prijatelji su vrlo vredan dragulj, oni cine da se smesis, ohrabuju te da uspes u necemu, oni su spremni da te saslusaju, da podele tvoju bol, imaju lepih reci za tebe i uvek im je srce otvoreno.[/FONT]


[FONT=&quot]
[/FONT]

Ovo je fantastična priča,ali mi se najviše sviđa ova rečenica-

Mozes coveka ubosti nozem i izvuci noz i posle toga nije vazno koliko puta kazes da ti je zao, rane ostaju. Istina!
 
Član
Učlanjen(a)
29.08.2009
Poruka
133
Priče

[FONT=&quot]Prica jedne svece ...[/FONT][FONT=&quot] [/FONT][FONT=&quot]

[/FONT]
[FONT=&quot]Zapalili ste me i gledate moje svetlo. Radujete se jasnoci i toplini koju darujem. Veselim se da mogu goreti za vas. Da nije tako lezala bih u nekoj kutiji bez koristi. Smisao dobijam tek kada gorim.
Ali, dobro znam, sto duze gorim, to kraca postajem, to se vise blizim svome kraju. «Izgorela je» reci cete, a ono sto je ostalo vi cete baciti. Znam, za mene postoje dve mogucnosti: Ili da ostanem u kutiji u tami, ili da gorenjem postajem kraca. Dajem sve u korist svetla, a time dovodim samu sebe kraju . Ipak lepse je ako mogu nesto dati...

Gledaj, isto je tako s ljudima! Ili se povuku , ostajuci sami za sebe i sve je hladno i prazno; ili se priblize ljudima i daruju im od svoje topline i ljubavi i onda zivot dobija smisao. Ali, znaj i to da za ovo moras dati nesto od sebe samog, nesto od svoje radosti, od svoje srdacnosti, od svog smeha, mozda nesto i od tuge. I ne trebas bojazljivo razmisljati o tome kako ces sacuvati samo sebe. Mislim da samo onaj ko druge veseli postaje sam veseliji. Samo onaj ko je svetlo drugima, sam ce primiti svetlo. Sto vise goris za druge to ce svetlije biti u tebi samom.

Mnogi su ljudi samo zato tmurni i neraspolozeni, jer se boje biti ovde za druge, zale se i neprestano mrmljaju na teska vremena. Jos uvek nisu shvatili ovo: Jedno jedino svetlo koje gori, vece je i vrednije nego sva tama sveta.
Dopustite dakle da vas malo ohrabrim, ja, mala sveca.[/FONT]
[FONT=&quot][/FONT]

 
Član
Učlanjen(a)
28.04.2010
Poruka
1.625
Sve price su predivne i sa nestrpljenjem cekam da procitam sledece
 
Član
Učlanjen(a)
29.08.2009
Poruka
133
Priče

[FONT=&quot]RAZGOVOR SA BOGOM[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]"Dakle, ti bi želeo da razgovaraš sa mnom?" reče Bog.[/FONT]
[FONT=&quot]"Ako imaš vremena" rekoh.[/FONT]
[FONT=&quot]Bog se nasmeši."Moje je vreme večnost" .[/FONT]
[FONT=&quot]"Šta si me hteo pitati?"[/FONT]
[FONT=&quot]"Šta te najviše iznenadjuje kod ljudi?"[/FONT]
[FONT=&quot]Bog odgovori:[/FONT]
[FONT=&quot]"Što im je detinjstvo dosadno. Žure da odrastu, a potom bi želeli ponovo biti deca. [/FONT]
[FONT=&quot]Što troše zdravlje da bi stekli novac, pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.[/FONT]
[FONT=&quot]Što razmišljaju usko o budućnosti, zaboravljajući sadašnjost. Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.[/FONT]
[FONT=&quot]Što zive kao da nikada neće umreti, a onda umiru kao da nikada nisu živeli."[/FONT]
[FONT=&quot]Bog me primi za ruku. [/FONT][FONT=&quot]Ostadosmo na trenutak u tišini.[/FONT]
[FONT=&quot]Tada upitah: "Kao roditelj, koje bi životne pouke želeo da tvoja deca nauče?"[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Osmehujući se, Bog odgovori:[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]"Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Mogu samo voleti. Da nauče da nije najvrednije ono što poseduju, nego ko su u svom životu. Da nauče kako se nije dobro uporedjivati s drugima ... Da nauče kako nije bogat onaj čovek koji najviše ima, nego onaj kojem najmanje treba. Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se izleči. Da nauče opraštati.... tako da sami opraštaju. Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nežno vole, ali to ne znaju izreći niti pokazati. Da nauče, da se novcem može kupiti sve. Osim sreće i ljubavi. Da nauče da dve osobe mogu promatrati istu stvar, a videti je različito. Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima ... a ipak ih voli. Da nauče kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi opraštati.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Ljudi će zaboraviti šta si rekao. [/FONT]
[FONT=&quot]Ljudi će zaboraviti šta si učinio. [/FONT]
[FONT=&quot]Ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaje u njima pobudio."[/FONT]
 
Top