Kao prvo Jevreji nisu razapeli Isusa vec Rimljani...Vecina Jevreja je volela Isusa to vidimo po Njegovom ulasku u Jerusalem na Pashu, kada ga je narod odusevljeno docekao.Ali manjina Jevreja (okupljena oko zlih svestenika koji su saradjivali sa okupatorom) trazila je od rimskih vlasti da uhapse i razapnu Isusa.E sad da li snosi Jevrejski narod odgovornost za ono sto je uradila manjina kriminalaca?naravno da snosi!
Trebalo bi da znas da Bog preko Jevrejskog naroda ispravlja ''krive drine'', jer su ono trenutno jedini i najsposobniji narod pomocu kojeg Bog moze da 'upravlja' i pomocu kojeg je 'upravljao' kroz istoriju.
Slazem se sa tim da su najvise propatili ali kome je vise dato od njega ce se vise traziti.
Dalje kada kazem Jevrejin mislim na duhovnu kategoriju kako kaze u Svetom pismu ,,nije Jevrejin onaj koji je po telu Jevrejin, nego onaj koji je po duhu Jevrejin.''
Isus kaze: ,,Spasenje dolazi od Jevreja''
Za neke 'svetitelje' znamo da su vaskrsuti a za neke nismo sigurni ali dobro,zanima me gde si procitao da pomenuti svetitelji ,,mogu doci u svaki cas da ti pomognu a da ne pitaju Gospoda er su svojim svetim zivotom koji su vodili dobili to od Gospoda.Ostali svetitelji moraju da pitaju Gospoda ako hoce nesto da ucine ili pomognu nekome.''
Ovo sigurno nigde ne pise u Bibliji !!!
Zbog ovoga ja nisam hteo da ulazim u raspravu sa tobom jer se to moze odvuci u nedogled.Vi ovo ne prihvatate vec dve hiljade godina pa zasto bi sada prihvatili moje objasnjenje.Preporucio bih ti da procitas Svete Oce,svetog monaha Pajsija Svetogorca,svetog monaha Tadeja Vitovnickog i druge svetitelje gdje ces naci sva objasnjenja koja te zanimaju i kako su postali sveti.A dok to ne procitas evo ti malo stiva:
[FONT="]Vizija prepodobnog Grigorija[/FONT][FONT="]
[FONT="]o Strašnom sudu[/FONT] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]S NEBA SALjES SUD,
ZEMLjA SE PREPADA I
MUCI (ps. 75, 8)[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]U vreme Svetog i slavnog prepodobnog Oca naseg Vasilija novog (IX vek), velikog cudotvorca i ugodnika Bozjeg, darom Duha Svetog, Kojim ovaj bese ispunjen jos od detinjstva, desavahu se po njegovim molitvama, Bozjom Blagodacu, silom i premudroscu, divna i neobicna cudesa. Posebno su korisne za opste spasenje svih ljudi, po njegovim svetim i Bogu milim molitvama, dve vizije ucenika njegovog, Grigorija. Prva je o mitarstvima - carinarnicama duse covecje, kroz koja ova ima da prodje i da se ispita, te da joj se odredi mesto vecnog boravka posle smrti. [/FONT]
[FONT="]Druga vizija je
o Strasnom sudu Bozjem i onome sta ce se posle Strasnog suda zbiti.[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
- [FONT="]Iskusenje prepodobnog Grigorija [/FONT]
- [FONT="]Jevreji pod Zakonom [/FONT]
- [FONT="]Idolopoklonstvo Jevrejsko [/FONT]
- [FONT="]Nekrsteni i krsteni [/FONT]
- [FONT="]Pojava Krsta [/FONT]
- [FONT="]Dolazak Hrista [/FONT]
- [FONT="]Nagrada pravednika i kazna gresnika [/FONT]
- [FONT="]Lepote Carstva Bozjeg [/FONT]
- [FONT="]Nagradjivanje pravednika i uvodjenje u Grad [/FONT]
- [FONT="]Prvi koji su Bogu sluzili [/FONT]
- [FONT="]Izlivanje gnjeva Gospodnjeg [/FONT]
- [FONT="]Sud nad hriscanskim jereticima [/FONT]
- [FONT="]O ikonoborcima [/FONT]
- [FONT="]O Jevrejima koji su raspeli Hrista [/FONT]
- [FONT="]Sudbina hriscanskog mucitelja [/FONT]
- [FONT="]Ovde je kraj Sudu Bozjem [/FONT]
- [FONT="]Zatim se pokaza Hram Bozji [/FONT]
- [FONT="]O iskanju svetih od Gospoda [/FONT]
- [FONT="]O premudrih sudova Tvojih Hriste i velike slave Tvoje [/FONT]
- [FONT="]Gospod razgovara s Grigorijem [/FONT]
- [FONT="]Grigorije odgovara Gospodu [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]ISKUSENjE PREPODOBNOG GRIGORIJA[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Jednog dana kada sam ja Grigorije, ucenik svetog starca Vasilija Novog, sedeo u svojoj celiji i molio se Bogu, opomenuh se svojih grehova, smirivajuci dusu svoju pokajanjem. U tom momentu pojavise se u glavi mojoj misli koje me uznemirise i zanese. Mislio sam u sebi i govorio: kako je iskrena vera kod Jevreja, koji su se bojali Boga svoga! Koliko je bio castan Avraam, pravedan Isak, i veliki pred Bogom prorok Mojsije, koji je znamenjima i cudesima porazio Egipat! I kako je onda moguce, mislio sam, da oni iz cije sredine su proizasli ovi slavni muzevi, - ne veruju u Boga koji im je dao zakon na Sinajskoj Gori, i svojim glasom ih naucio deset zapovesti, koje su oni primili i strogo ih cuvali i ispunjavali? Zar je moguce da oni ne postuju i ne veruju u Boga, koji je kroz svoga proroka i vodju Izrailjskog naroda Mojsija, razdelio zbog njih Crveno more, proveo ih kroz pustu i nerodnu pustinju, izbavio ih od teskih ropskih radova misirskih, slao im u nerodnu pustinju manu nebesku, uveo ih u zemlju obecanu?! Prisecao sam se i svega ostaloga iz Starog Zaveta, sto sam bio procitao, tako da na kraju pomislih u sebi i rekoh: zaista su oni pravi narod Bozji! Potom sam citao knjige od njihovog Zakona, i dosao do zakljucka da su oni zaista pravi narod Bozji, i da je sve tako kako sam mislio. [/FONT]
[FONT="]Setih se,medjutim, na kraju, da bi ovo moje uverenje i misljenje moglo da bude i po nagovoru lukavoga. Zato pomislih i rekoh u sebi: ja imam duhovnog oca Bogom prosvecenog, koji zna da mi kaze pravu istinu o svemu ovome, o cemu sam mudrovao i u sebi razmisljao. Zato podjem k njemu i sve mu ispricam, trazeci od njega razjasnjenje. Nasigurno sam znao, da onaj koji ispovedi sve svoje sumnje kod duhovnoga oca Vasilija, biva izoblicen u svojim zabludama i poucen pravom putu, a oni koji bi nesto sakrili i utajili, vec samim tim nisu sluge Hristove nego Antihristove.[/FONT]
[FONT="]Ustadoh, dakle, onoga casa i podjoh svome duhovniku, ocu Vasiliju. Nasao sam ga u mestu zvanom Arkadiana. U taj dan su izvodjene konjske trke, gde se bese skupio sav narod. Odavno nisam gledao to pozoriste, ali se setih strasnih reci svetoga Jovana Zlatousta kojima on osudjuje taj greh. Kad sam vec bio blizu konjskog trkalista, na mestu zvanom Dioptin, rodi se u meni silna zelja, koja me navuce da zastanem i da posmatram trke konja. Posle toga uputih se svetom ocu Vasiliju i nadjoh ga u mracnoj celiji na molitvi. Pridjem mu i ucinim uobicajeno poklonjenje. On me tada blagoslovi, pomoli se za mene, kao sto imase obicaj, i odmah poce sa velikom srdnjom da me izoblicava, govoreci mi: eto, dodje mi u posetu covek, koji je po svome mudrovao o Judejstvu; koji je procitao sav Stari Zavet, a ne poznaje istinu, obmanut svojim mislima. Zato ga djavo i drugi put navede na greh, kad je dolazio ovamo. Pomislio je u sebi: kako je iskrena i pravilna vera Jevrejska! Mracnog li i slepog shvatanja![/FONT]
[FONT="]Potom sveti Otac produzi: kazi ti meni, Grigorije, sta stvarno veruju Judeji? Na ovo pitanje nisam znao sta da mu odgovorim. Onda on poce da mi potanko o svemu objasnjava, govoreci: Gospod je kazao u svome Jevandjelju: "Onaj ko ne postuje Sina, ne postuje ni Oca koji ga je poslao". Vidis li, da za lakomislene nema spasenja? Oni koji hoce da se priblize Bogu, verom u Njega, a ne priznaju Sina Njegovog, mogu li se spasiti? - Zato je na drugom mestu kazao Gospod Hristos Judejima: "Niti mene znate, niti ste Oca kad znali". Zar Ga oni nisu videli u svojim zbornicima i skupovima kada ih je poucavao, mnoga cuda cinio i s njima razgovarao? Bio u njihovoj sredini, hodio sa njima po njihovim gradovima i selima? I pored svega toga, nisu Ga poznali, niti su Ga primili. Otkud onda oni mogu da znaju i da ispravno veruju u Oca Njegovog koga nisu videli? Zar to nije bezumlje njihovih misli? Ni jednog idola oni nisu ostavili kojem se ne bi poklonili. Tako u dane Jerovoama, sina Solomonovog, koji je carovao nad Izrailjem, oni nacinise dva zlatna teleta, i u zabludi svojoj klanjahu im se i govorahu: "Evo bogova nasih, koji nas izvedose iz Egipta", I to se produzavalo do Ozije, cara judejskoga, koji se naposletku okrenu Bogu svome. I kako oni veruju u Boga kada su ga mnogo puta ostavljali i klanjali se idolima? Gospod Isus Hristos govorio je Jevrejima: "Ja dodjoh u ime Oca moga, i vi Me ne primate, a kada drugi dodje u ime svoje, njega ce te primiti, i u grehu svome ce te izginuti i dom vas ostace pust".[/FONT]
[FONT="]Vidis li ti, Grigorije, kako ih je Bog odbacio od sebe, i razbacao ih po svima krajevima zemaljskim... Sa njima se desilo ono sto i sa smokvom, na kojoj Gospod ne nadje ploda, kad je bio gladan, pa je prokleo govoreci: da od sada ne bude ploda na tebi nikada, i smokva se odmah osusi. Zar se to isto nije desilo i sa Judejima, kad su otpali od zakona Mojsijevog, kada je Gospod dosao na zemlju i nasao Jevreje da su pogazili zakon koji su dobili na Gori Sinajskoj, time sto ga nisu ispunjavali? Oni su ispunjavali samo spoljne strane zakona, a srcem su bili daleko od zapovesti Bozjih. Zato ih je Bog i odbacio od sebe sto su i oni odbacili zakon Njegov. Za vreme Mojsija oni su cisto drzali i ispunjavali zakon Bozji, no u vreme kad je Gospod Isus Hristos dosao na zemlju nisu po njemu ziveli i verovali, zato su i odbacili Hrista i odrekli se njegovog Jevandjelja, i svega onoga sto je vodilo ka jedinom savrsenom zakonu koji je Gospod Hristos dao, i koji je zaista savrseni zakon ljubavi.[/FONT]
[FONT="]Treba i to, Grigorije, da znas da je Gospod rekao Mojsiju pred njegovu smrt: ti ces umreti u veri svojih otaca, a ovi ljudi posle tebe klanjace se tudjim bogovima, a Mene ce ostaviti i zavet koji sam im dao nece sacuvati. I zato se ja na njih razgnjevih, okrenuh lice svoje od njih, i dadoh da se raseju po svim krajevima zemlje, gde ih postizu mnoge bede, nevolje i zalosti. Ili kako je kazao Gospod kroz proroka Isaiju: "Oduzecu palicu Moju od njih i razoricu zavet Moj od doma Izrailjeva i doma Judina, razvalicu razvalinom velikom, okrenucu lice moje od njih, i odbacicu ih za navek, i nikad im se necu okrenuti". Vidis li, cedo Grigorije, da su oni odbaceni od Boga? Kako, onda, da mi ispovedamo zakon koji je prestao da vazi i koji je postao besplodan? Prouci, cedo, i opomeni se da, posle Isusa Hrista, medju Jevrejima se nije pojavio ni jedan prorok, i ni jedan pravednik, kao sto je o njima rekao prorok i car David, da su oni odbaceni i da se ne mogu nicim opravdati. Isti David i na drugom mestu kaze: "Da vaskrsne Bog i da se razveju svi neprijatelji njegovi".[/FONT]
[FONT="]Kad je Gospod nas Isus Hristos vaskrsao u treci dan iz mrtvih, i posle cetrdeset dana vazneo se na nebo i kada su sveti ucenici i apostoli Njegovi poceli da propovedaju Jevandjelje po svima krajevima sveta, i razglasili po svima narodima radosnu vest o Hristovom vaskrsenju iz mrtvih, tada se iznova razgore gnjev Bozji nad Jevrejima. Dodje, naime, rimski vojvoda Tit sa silnom vojskom i udari na Judeje, te za svoja bezakonja izgibose i u ropstvo padose.[/FONT]
[FONT="]Rimljani ih rasejase po svima krajevima sveta, domove njihove ostavise puste, kao sto je Gospod za njih prorekao mnogo pre toga kroz proroka i cara Davida: "Necu skupiti skupstinu od njihova naroda, niti cu ih spomenuti u ustima svojima". Oni su pre bili sinovi carstva Bozjeg, ali su sada isterani otuda i na njihovo mesto dosli neznabosci, koji su poverovali u Gospoda Isusa Hrista i Svetu Trojicu, i to je novi Izrailj, narod hriscanski, novozavetna Crkva Hristova, sabrana iz svih naroda, jezika, i plemena i ujedinjena jednom i istom verom u Svetu Trojicu, i u ovaplocenje Sina Bozjeg, Gospoda Isusa Hrista, koji je rodjen od svete Devojke Marije i Duha Svetoga, ziveo na zemlji, stradao i treci dan vaskrsao iz mrtvih i uzneo se u slavi na nebo.[/FONT]
[FONT="]Eto, sada vidis, cedo Grigorije, da je tvoje misljenje bilo po savetu lukavoga demona, koji je hteo da ti dusu okuje u neverstvu judejskom. Sada odbaci to svoje gresno misljenje, i duboko veruj u ono sto je kazao Gospod Hristos i njegovi sveti apostoli, da onaj koji ne veruje da je Gospod Isus Hristos Sin Bozji, koji je dosao da spase svet, taj je proklet, i da je taj isti kao i onaj koji ne veruje u Boga. Jer onaj koji ne veruje u Svetu Trojicu i u ovaplocenje Hristovo, - prvenac je i preteca Antihrista. Gospod nas Isus Hristos, Sin Bozji i Rec Bozja, koji je sisao na zemlju radi naseg spasenja, jedini je Zivot i covekoljublje, Milost i Istina, Put i Svetlost i Vaskrsenje. Oni pak koji u sve ovo ne veruju, pice iz case gnjeva Bozjeg, i bice prokleti i svake osude dostojni, i postici ce ih vecno mucenje, kako ovde, tako i u buduce vreme i vavek vekova.[/FONT]
[FONT="]Kada starac sve to izrece, ucuta. Tada mu se ja obratih i rekoh: Blagodarim ti, sveti oce, sto si me urazumio, i sto si mi pokazao i otkrio istinski put ka nezalaznoj svetlosti i otvorio oci moje i srce moje osnazio tvojim recima, no ako smem da te zamolim, sveti oce: pomoli se Bogu za mene, da Gospod posalje bilo kakav znak i utvrdi me u veri, i ispravi moje maloverstvo, koje sam gajio u srcu svom. Tada mi sveti otac odgovori: velika je tvoja molba, cedo moje Grigorije! No ja verujem da Gospod ne zeli smrti gresniku nego da se ispravi i obrati Bogu, i da zeli sve ljude da spase i da ih privede poznanju Istine. On ce sve uciniti sto je na korist, i na spasenje tvoje duse, samo ako ti budes sa verom od njega molio i trazio. Zatim me sveti otac Vasilije blagoslovi i otpusti s mirom kuci mojoj.[/FONT]
[FONT="]Te noci, dok sam spavao na svome odru, ugledam sebe na nekom plodorodnom, svetlom i prohladnom polju, ukrasenom sa premnogim i prekrasnim cvetovima, dok je tihi i prohladni vetar carlijao po njemu. Nad poljem se dizao kao svetli dim iz koga se sirio divni miomir. Dok sam tamo stajao i divio se svemu sto sam video oko sebe, i radovao u srcu svome, pristupi mi jedan sveti covek, lepolik, u odelu belom kao sneg, koji je drzao u ruci svojoj palicu. Priblizi mi se i upita me: sto stojis ovde i divis se svemu ovome sto si video? Ja mu odgovorih da ni sam ne znam od kud sam se ovde nasao. Tada mi on rece: to te molitva tvoga duhovnog oca Vasilija dovela ovde, da vidis sve ono o cemu si se molio i sto si od Boga trazio. Ja mu rekoh: sta sam to izmolio od Gospoda? A on mi odgovori: kad si mislio i govorio, kako je duboka i iskrena vera u Jevreja, pa ti ugodnik Bozji Vasilije objasnio zasto su oni odbaceni od Boga, ti si ga onda zamolio, da izmoli od Gospoda za tebe znak i otkrivenje, i da utvrdi pravu veru u tebi. I evo, Gospod Isus Hristos, po molitvi ugodnika svoga Vasilija, pozva te u duhu, da ti ispuni zelju tvoju i pokaze ti znak koji si sa verom trazio. Hajde sada sa mnom i ja cu ti pokazati svaku veru svakoga naroda. I kakvu silu ima svaka pojedina vera pred Bogom. Zatim me uze i podjosmo na Istok.[/FONT]
[FONT="]Tada se pojavi oblak, koji nas podize i odnese na neizmernu visinu, i pokaza mi se u snu kao na javi: videh neku lepu nepoznatu zemlju i zadivih se. Kad se oblak udalji od nas, nadjosmo se na nekakvom cudesnom i svetlom, ali za mene nepoznatom polju. Zemlja na tom polju bese cista i providna kao led, ili staklo, i mogase se otuda videti ceo svet. Tu je bilo bezbroj lepih i svetlolikih mladica; slatko i milozvucno su pevali i pesmama svojim slavoslovili Svetu Trojicu, jedinoga Boga. Posle toga odosmo na neko jos strasnije mesto, koje bese obuzeto ognjem Bozjim. I ja videh to mesto, i obuze me veliki strah. Tada mi se otkri ko su bili oni koji boravljahu tu pored strasnog ognja. Pomislih sam u sebi: kako ovo mesto ne sagori, kada ga je toliki oganj obuzeo? Potom videh mladice krilate, svetle i divno odevene. Kada su hteli da lete u visinu, podizahu se na svojim krilima, obuceni u bele haljine kao sneg. Pitao sam se u sebi: da li su to andjeli Bozji, koji neprestano hode i kade visnji zrtvenik, odnosno, mesto ognja duhovnog, prigotovljeno za sluzbu Bozju?[/FONT]
[FONT="]Posle toga se uspesmo na nekakvu veoma visoku goru, sa velikim trudom. Tada mi rece onaj svetlonosni covek, da upravim pogled prema Istoku. Tamo videh neko drugo polje, neobuhvatno i strasno, koje se blistalo kao zlato. Kada ga ugledah, srce mi se napuni neizrecive radosti. Ugledah potom kao kakav grad, divan i sirok, od cije lepote i cuda sam bio izvan sebe. Nekoliko sati sam stajao kao zaboravljen. Stojeci tako na vrhu te planine i diveci se svemu sto sam tu video, upitah svoga vodju: Gospodine, kakav je ovo grad tako sirok i strasan i cudesan za vidjenje moje, od koga se um moj zaneo? On mi na to odgovori: ovo je visnji Jerusalim, koji je nerukotvoren. Tako je beskrajan, kao svod nebeski. Ustrojen je u sirinu i duzinu, ne od smole niti od kamena mermera, niti od drveta i stakla. Nije on kao vase zemaljske i trulezne stvari. I sam vidis kako je sve u njemu cisto i sjajno kao zlato. A stvoren je od dvanaest kamenova.[/FONT]
[FONT="]Ugledah ga, i cudesno izgledase, bese takav, kakvog oci covecje nisu videle, niti su usi cule, niti na um coveciji dodje, cak ni andjelski um nije u stanju da ga shvati i obuhvati. Cinilo mi se da je visok grad, ne manje od tri stotine lakata, pa i mnogo vise. Imadjase dvanaest vrata, sirokih i tvrdo zatvorenih. Sva vrata behu izmedju sebe jednaka, i napravljena od po dvanaest kamenih blokova, cistih i sjajnih kao svetlost sunca.[/FONT]
[FONT="]Razmisljao sam o tom cudnom, lepom ali i strasnom vidjenju, i pitao se u sebi: da li je taj grad, tako divan i cudesan, predstavljen meni u snu ili na javi, i ko moze da predstavi i da opise sve ono sto se nalazi u njemu? I od toga cudnoga i strasnoga vidjenja, obuze me strah, pa zapitah moga vodju - andjela Gospodnjeg: kakav je to grad, i ko zivi u njemu, ko je car toga grada, i ko ga je stvorio? Kad prodjosmo malo dalje, onda mi onaj svetli mladic odgovori: Eto, to je grad velikoga Cara o kome je cudno predskazao David. Gospod nas Isus Hristos hteo je, po svrsetku svoga zemaljskog zivota, i posle svoje smrti i vaskrsenja, a po vaznesenju svome na nebesa Bogu Ocu, da pripravi mesto svojim ucenicima i apostolima, i svima koji kroz propoved poveruju u Njega. Kao sto je i sam kazao u svom Jevandjelju: "U domu Oca moga mnogi su stanovi. A da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravim mesto". A to i jeste upravo ovo siroko i lepo mesto zivota, koje je On obecao njima i svima koje je voleo, koji su imali ljubav prema Njemu. Ime pak ovoga grada je Novi Sion, Grad hriscanski, Grad iznad svake moci i vlasti. On nije prenastanjen. I sam vidis ko sve zivi u njemu, i da nema mnogo ljudi. A Car njegov, zbog koga si ti dosao ovde, kaze: znaj, na osnovu svega sto si ovde video, kako ce svako, ko uzveruje u Sina Bozjeg, ziv biti; ko drzi nauku Njegovih svetih apostola i ucenika, po kazivanju i ucenju svetih i bogonosnih Otaca, sa verom u svetu, sabornu Crkvu Bozju. Onaj pak koji u sve to ne veruje, nece naslediti zivot vecni nego ce biti predat vecnom mucenju.[/FONT]
[FONT="]Malo dalje, na sredini grada, bese breg visok kao neka planina. Povrsina toga brega se sijala kao usijano gvozdje, i zablista na njemu divan krst, koji osvetljavase veliki prostor. Na krstu golub, beo kao sneg, sijase neopisivom svetloscu. Videvsi to, udivih_se. Odmah iza toga, zasija sa neizmerne visine, svetlost kao munja, i spusti se na grad jedan mladic koji ga poce pripravljati i ulepsavati, kako bi bilo sve spremno za sretanje Cara. Odmah iza njega, spusti se na grad drugi mladic, koji nosase cudan presto i namesti ga na vrhu toga brega za docek Cara. Potom se zacu gromovni glas koji je govorio: sad ce u grad doci Car sa silom i slavom velikom. Iza toga spustise se cetiri mladica u svetlim i veoma lepim haljinama, drzeci velike svece u rukama, koje gorahu silnim Bozanstvenim ognjem, i zapevase svi zajedno: zasija blagodat Tvoja Gospode, dodji i proslavi se u svetima Tvojim Visnji, Sine Boga zivoga. Posle ovih spusti se jos mnogo mladica na grad govoreci: sada ce biti Vaskrsenje iz mrtvih i Sud za sve ljude svih vremena, da prime platu od pravednoga Sudije za svoja dela. Za njima se spusti sa visine stub ognjeni, iz kojeg se cuo strasan glas.[/FONT]
[FONT="]Ali taj ognjeni plamen u vidu stuba ne ostade nad gradom, nego se spusti dole na svet i rasplinu se po vazduhu na sve cetiri strane sveta i obavi svu zemlju. Zatim se cu silan glas koji govorase: izli se sila Visnjega, koja ce sabrati svako stvorenje! I raznese se taj glas nad svima ljudskim kostima. I sabrase se kost kosti, i zglavak zglavku, i clanak clanku. Tada se spustise brojni mladici, koji su drzali ognjeni svitak, poslan od Gospoda Satani, u kome pisase: svrsila se tvoja vlast i gospodstvo, jer su prosle godine, koje su ti bile date da carujes nad svetom. I stade mladic ispred Antihrista, cara zemaljskog i procita mu onu poslanicu, zatim ga sa velikom silinom i gnjevom izvuce iz carskog dvora, svezavsi mu glavu na kraj zemlje. Inace bi on izbacio iz sebe svu zlobu, pogibiju, bes, neistinu i strasnu viku, i sav zli jed, ovakvu necistotu i nepravdu, osetivsi da mu se priblizio kraj. I on ce biti bacen u veciti oganj sa svom vojskom svojom.[/FONT]
[FONT="]Posle ovoga videh kako se uskomesase po vazduhu vojske nebeske i sile, i cu se plac stradalni, plac i jecanje mnogobrojnih ljudi, koji silno gonjahu i terahu oni na vatrenim konjima, ubijajuci pred sobom sve koji su laznim naukama varali ljude i radili za Antihrista i njegovo carstvo na zemlji. Odmah potom videh kako staresine i vojvode vojske nebeske, sidjose blagoliko na zemlju, i pocese se pripravljati za docek dolaska Gospodnjeg. Medju njima bese jedan mladic koji se blagolikoscu izdvajase od ostalih i koji je drzao u ruci zlatnu trubu. Sa njim behu dvanaest drugih mladica sa isto takvim zlatnim trubama. Kad su sisli na zemlju, prvi zatrubi njihov glavni vojvoda, i glas trube njegove odjeknu od jednoga kraja sveta do drugoga. Za njim zatrubise drugih dvanaest mladica, i razleze se kao grom glas od njihovih truba, i sva se zemlja zatrese i ustalasa kao more. Tada se sve ljudske kosti obukose u svoja telasa, ali ostadose i dalje da leze u zemlji, zato sto ne bese zivota u njima. Potom zatrubi drugi red andjela i otvorise se grobovi svih umrlih od pocetka sveta i u grobnice pokopanih. Zatim se spustise bezbroj mladica, kao u moru peska, koji vaskrsavahu mrtve, time sto su dusu svakoga coveka stavljali u njegovo telo. Iza toga zacu se i treci red truba od cijeg zvuka se prepade nebo i zemlja, i svi mrtvi ustadose zivi. A svi oni koji ustadose iz mrtvih, bili su u onoj slavi i casti, koju su verom i delima zasluzili: zavisno od vrline ili grehovnog zla, behu svetli ili tamni i mracni.[/FONT]
[FONT="]Posle toga - mora, reke, jezera, blata, sume i sve zverinje, povratise sa strahom cele, sve one koji su poginuli u njima ili od njih. I pojavi se bezbroj ljudskih stvorenja, koliko peska u moru, a uzrastom behu svi jednaki medju sobom. Muz je stajao pored svoje zene, i svaki narod, svako koleno, i svaki rod bese se sabrao. Nisu se secali tajne vaskrsenja, a mene obuze strah i s drhtanjem pomislih u sebi: bili su od zemlje, u zemlju su povraceni, i opet svi ustadose iz zemlje, celokupni i zivi! Veoma se zacudih tome, i videh kako se lica nekih od njih svetle kao zvezde sjajne; u drugih opet svetlost bese manja, a kod nekih kao svetlost dana. Podobno onome sto je kazao sveti apostol Pavle, da se zvezda od zvezde razlikuje u slavi. U jednih su lica sijala kao mesec u tamnoj noci, a u drugih kao usijano gvozdje, sto sipa varnice, a u drugih kao sunce; kod nekih su lica bila kao svetlost i bela kao sneg, dok kod drugih kao morski talasi. Kod jednih od njih lica su bila kao cvet, a u svakoga bese knjiga u rukama i natpis na celu. U jednih je bilo napisano: prorok Gospodnji, u drugih: propovednik Bozji, a u nekih: apostoli Hristovi ili mucenici Gospodnji. Jedni su se zvali: uzdrzljivi Gospoda radi, drugi: svetitelji Gospodnji, svi pravedni i svi prepodobni Isusa Hrista. I mnogo drugih i raznih natpisa, na kojima se jasno videla vrlina svakoga od njih. Na onima koji su ustajali iz mrtvih bilo je i ovakvih natpisa: siromasni duhom, smireni srcem, muke pretrpeli u pustinji radi Gospoda, mirni i smireni radi Gospoda, milostivi i dobri, cisti srcem, mirotvorci koji mir grade, na pravdi progonjeni; siromastvo i napast pretrpeli radi Gospoda, pravedni svestenici Gospodnji, koji casno sluze sluzbu Bozju; radnik Gospodnji, covekoljupci koji polazu dusu svoju za bliznje svoje, koji cine pravdu i uce dobru, sacuvali telo svoje neokaljano, pokajanjem Gospodu ugodili. I jos mnogo drugih razlicitih natpisa bilo je na celima onih koji vaskrsose iz mrtvih.[/FONT]
[FONT="]Na celima su isto tako bili napisani gresi onih koji su ustali iz mrtvih: zloba, prevara, necistota, nevaljalstvo, i razni drugi gresi. Kod jednih je bilo napisano na celu, a kod drugih u vazduhu nad glavom. Sve je to bilo tako vidljivo, jasno i ocigledno za svakoga. Bilo je mnogo i onih koji su sagresili u hriscanstvu, i umirali bez pokajanja i ispovesti. Kod nekih od njih lica su bila kao zemlja s pepelom pomesana, a u drugih kao gnoj. Kod tih sto im lice bese kao gnoj, gmizali su i crvi po licu njihovom. U jednih su obrazi bili crni kao u satane, a kod drugih kao koza zmije otrovnice, kod mnogih opet kao koza od hijene, zvera. Neki su imali lice kao u slona, a lica drugih i sva koza od glave do nogu, bese pokrivena sa gnojem i smradom. Svi oni su se okretali jedan drugome i govorili: oh, tesko nama, jer eto dodje dan suda Bozjeg, za koga mi nismo nekad hteli da cujemo i znamo, a sada ustadosmo da primimo platu svaki po svojim delima. O, tesko nama nepokornima i gresnima, jer smo opoganjeni i pomraceni, i Gospod nas je odbacio od sebe. O, tesko nama! Da smo bar koliko toliko imali stida u sebi! I mnogo sto sta drugo su jos govorili i ukoravali sami sebe, proklinjuci i dan i cas svoga rodjenja. Stajali su sa pognutim glavama u iscekivanju presude pravednoga Sudije. Mnogi su stajali i govorili: ko je Bog? Ko je Hristos? Mi nismo znali, mi smo imali vise bogova, kojima smo sluzili i ugadjali, pa su oni duzni sada da nas spasu, - govorili su s pouzdanjem.[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]JEVREJI POD ZAKONOM[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Mnostvo drugih ljudi stajali su i govorili: ako nas bude Bog sudio po zakonu Mojsijevu, mi cemo dobiti mnoga dobra, zbog toga sto smo bili rasejani po svim zemljama, pretrpeli razne muke i napasti, i sto osim jednoga Boga drugoga nismo hteli priznati. Ali ako dodje da nam sudi Sin covecji (Hristos), onda tesko nama! Mi sio Njega prezirali i hulili, rugali Mu se i cinili mnoga zla. Predali smo Ga na raspece i smrt, ucenike Njegove ubijali, i nismo im verovali, niti smo priznavali njihovog Ucitelja. Mi o tome nismo ni mislili da se moze desiti da On dodje da nam sudi kao Bog. U nasem mestu je ziveo, i osudjen zato sto je govorio: Ja sam Sin Bozji i ravan Bogu. Bilo bi lepo kad bi ga sada ovde videli i nazvali Ga lazom. Jer je tvrdio da ce biti nas Sudija i da je Gospod Bog rekao: On nece suditi nikome, nego ce sav sud dati Sinu svome, da On sudi svemu svetu. I najedanput se proglasio za Sina Bozjeg. No mi dobro znamo sta je Bog govorio Mojsiju na Gori Sinajskoj: da niko nikada nije Boga video. Dok su tako Jevreji medju sobom razgovarali i ocekivali dolazak pravednog Sudije, pitali su jedan drugog: da li je ko video Hrista ovde, da Ga uzmu i izvedu pred Boga. I pred samim Sudom Bozjim oni behu gordi. [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]IDOLOPOKLONSTVO JEVREJSKO[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Drugi pak Izrailjci, stajali su u velikom skupu i govorili: tesko nama, verovali smo, ali nismo po Zakonu priznavali Boga, nego smo se klanjali laznim bogovima i raznim idolima od zlata; zlatnom teletu i drugim neznabozackim bogovima. Mi nismo znali otkuda nam se priblizila necistota. [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]NEKRSTENI I KRSTENI[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Na nekima od vaskrslih pokaza se natpis crvenim slovima - na muskima: muz ubica, a na zenskima: zena ubica. Na drugima je bilo napisano: kradljivac i kradljivica, lopov i lopovica, bludnica, bludnik, idolosluzitelj i idolosluziteljka, carinarnici i zelenasi, deteubica ili ubica zene, zavidljivac, gnjevljivac. Na nekima je bilo napisano: surov, krvolocan, zloga srca i nemilostiv, srebroljubac. Na drugima: jeretik, duhoborac, maniti savelijani, pavlikijani, jakoviti, origenisti, manihejci, bogomili i svi drugi skupa, koji su se pridrzavali bilo kakve bezbozne izmisljotine. I ne samo nekrsteni, nego i oni koji su sagresili posle hriscanskog krstenja, i umirali bez pokajanja i ispovesti, stideli su se kad su videli svoje pravo oblicje. Zato su uzdisali i plakali. Kad sam sve to video, veoma sam se svemu tome zacudio. [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]POJAVA KRSTA[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Posle toga, pojavise se najednom andjeli sa sjajnim Krstom, i pevahu neku bozanstvenu pesmu. Krst stavise na presto, da ga vide svi koji su ustali iz mrtvih. I narod se neobicno zacudi kada vide tako lep svetao Krst. Kada ga ugledase Jevreji, cutali su i drhtali od straha, na licima im se video stid, i udarali su se po obrazima svojim govoreci: ovaj znak sto ga vidimo u tolikoj slavi, nije za nas dobar, jer to je znak Raspetoga. To znaci da ce On doci da nam sudi. Kako da se s Njim sretnemo, i kuda da se sakrijemo ispred Njega? Mi znamo da smo Mu mnoga zla ucinili, kao i onima koji veruju u Njega. [/FONT]
[FONT="]Dok su Judeji tako govorili medju sobom i plakali, meni rece moj vodja andjeo: vidis li, Grigorije, kako Jevreji pocese da placu i kako uzdrhtase, kad ugledase casni Krst? A ja sam stajao na uzvisenom mestu, te mi se sve otkri i pokaza. Zatim se podigoh jos vise u vazduh, i videh sve od kraja do kraja sveta. I sve sam cuo o cemu se dalje govorilo. A sve sto sam svojim usima cuo i sto je god ko govorio, sve sam to dobro upamtio.[/FONT]
[FONT="]Posle svega toga, cuh govor, jaku huku i strasan zvuk od koga me uhvati strah. Videci to moj sveti andjeo, rece mi: ne boj se, sve ce ti se jos jasnije otkriti! Tada se sveti andjeli razdelise pred Sudijom, koji je dolazio da sudi svima, i da svakome plati po delima njegovim. Pocese se javljati strasne i bezbrojne Sile nebeske pred prestolom Sudije. Kada i to videh jos se vise uplasih, no sveti andjeo Bozji odmah me ohrabri i rece mi, da sam duzan sve pamtiti i sve razumeti, jer sve sto se dogadja pred mojim ocima, sve ce mi biti od koristi.[/FONT]
[FONT="]Dok mi on ovo govorase, blesnu munja, a sa visine cu se strasan glas kao gromovi, i zemlja zatreperi kao list na grani. To ne uplasi one kojima su lica bila svetla, sta vise, pocese da se raduju i da se vesele. Tiho i cuteci, priblizise se prestolu Sudije u sjajnoj krasoti, kojoj bi se zadivio svaki covek. Na idolopoklonicima pak i jereticima, i svima nevernima, video se samo strah i stid, i uzas pomracenih lica. Pojava Krsta im je bila opomena da ce Hristos svima suditi, zato su klonuli duhom i zastideli se. A svi verni, od Avraama do Hrista, nisu se plasili, nego su se jos i radovali. Jevreji su do pojave Krsta govorili, kako je veliki njihov Bog jevrejski. Ali kada svi ugledase sjajni kao sunce Krst Gospodnji, setise se u sebi, koje je vere on znak, pa govorahu: o, tesko nama! Isus Hristos, koga postuju i veruju hriscani, taj ce nas sve osuditi. Lica im potamnese i napunise se stida i sramote. Oni pak koji su verovali u Njega, radovahu se i klanjahu Krstu Gospodnjem, na kome je Gospod Isus Hristos bio prikovan po svojoj volji i ljubavi.[/FONT]
[FONT="]Zatim se pojavi svetao oblak sa munjom, koja osvetli bozanstveni Krst i za dugo ostade na njemu. Oko Krsta je bio obavijen cudan i prekrasan venac. Kada ga videse Judeji i Agarjani (Muslimani), zacudise se i uzdrhtase od straha. Neznabosci i idolosluzitelji, koji su bili mucitelji svetih, izbezumise se od straha i ne mogahu ni reci progovoriti. A hriscani se napunise radosti, podigose ruke svoje gore i slavljahu Gospoda. Zatim zasija munja i cu se huka i grom. Pojavise se andjeli i arhandjeli i sve obuze strah i drhtanje. Andjeli sa blagim osmehom dodjose i ustavise se na mestu prigotovljenom za Sudiju. A gresnici se iznenadise kada videse kako se svaka njihova tajna pomisao otkri i vidna postade. Jer je Gospod Hristos kazao: da nema tajne koja se nece otkriti. Presto Bozji nije stajao na zemlji nego u vazduhu, u visini oko cetrdeset lakata. I andjeli su hodili, ali ne po zemlji, nego po vazduhu. Neki od njih stajali su na istocnoj strani, drugi na juznoj, treci na severnoj, a cetvrti na zapadnoj strani. Svi behu jedan od drugoga razliciti; jedni su bili kao sneg i kao suncana svetlost, drugi su bili podobni plamenu ili zlatu koje svetli, i podelise se na cetiri dela i svojim prisustvom napunise sav prostor ispod neba. A zemlja je bila napunjena ljudima.[/FONT]
[FONT="]Posle ovoga pojavise se vatrena kola. Unaokolo su se kretali sestokrili Serafimi i mnogoociti Heruvimi, koji pevahu: Svet, Svet, Svet je Gospod Savaot, puni su nebo i zemlja slave Njegove! Zatim zapevase andjeli: Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! i od njihovih slavoslovlja, sjedinise se i sastase nebo i zemlja. Oni koji dolazahu ognjenim kolima, opkolise presto Bozji. Jevreji i Agarjani su slusali kako andjeli slave zajedno sa Bogom Ocem i Gospoda nasega Isusa Hrista, pa pocese plakati i jaukati govoreci: o, tesko nama! Mi Njega (Hrista) ne ocekivasmo, ali On dodje.[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]DOLAZAK HRISTA[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Posle svega ovoga zacu se strasan trubni zvuk, koji obavesti o priblizavanju Sudije. Onda se cu druga truba i pokaza se carska zastava i vlast. Na kraju se pojavi oblak beo kao sneg, i po sredini oblaka Gospod nas Isus Hristos, a oko Njega bezbrojne bestelesne sluge Njegove, koje se ne smedose pribliziti oblaku. U tom momentu zasija Gospod nas Isus Hristos jace od sunca, i sav se svet zasija Njime. To je tako bilo da se umom ne moze shvatiti, ni jezikom iskazati sva lepota Bozja, koja je bila pripremljena da sudi celom svetu. Nikakvo sunce ne bi bilo u stanju da osvetli tako duboke tmine, kako ih osvetli svesvetli Gospod Isus Hristos. Svi pogledi bili su uprti na Njega, cak i pogledi onih koji Ga probodose. Andjeli zapevase: Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Bog Gospod dodje da, sudi zivima i mrtvima. [/FONT]
[FONT="]Oni koji sve ovo cuse i videse, padose nicice i poklonise Mu se. Posle toga Gospod sidje dole sa oblaka i sede na presto slave Svoje. Nebo i zemlja zatreptase kao gora od silnoga vetra. Oni koji ne primise ili odbacise nauku Hristovu, uvidese sta ih ocekuje, pa gorko zaplakase i zaridase. Sveti pak i pravedni, videci Gospoda svoga u neopisivoj slavi, ne mogose se vise uzdrzati i progovorise: Ti si Hristos, Sin Boga zivota koga su raspeli Judeji; Ti si Rec Bozja sa visine, koju Otac rodi pre stvorenja sveta. Ti si udvojen sa voljom i snagom, jedan Gospod Isus Hristos, koji se ovaplotio od preciste Djeve Marije i dosao da cini cuda i znamenja. Ti si Bog nas sa Ocem i Duhom Svetim, i osim Tebe nema drugog Boga! Ove reci slusahu Ana, Kajafa, bezumni Arije, prokleti Muhamed i svi Judeji koji ne primise Hrista i hriscanstvo, i zadrhtase i postidese se. Posle ovoga Gospod stade na nebo, a ono se izmace od pogleda Njegovog, stade na zemlju a ona se poce udaljavati od Njega, jer je bila uprljana delima covecjim; na posletku sasvim se sakri, tako da se sve sto je na njoj bilo razidje po vazduhu. Gospod stade na visinu nebesku, i nebo postade novo i bolje, a na mesto svetlosti sunca, meseca i zvezda, pokaza se nova Svetlost, koja nikad ne zalazi (Hristos). Zatim Gospod nas Isus Hristos sidje u dubinu, koja nema meru, i zemlja se pokaza mala, ne kao sto je pre bila, nego se svetlela, a posle toga na zemlji se sve promeni. Gospod stade na more i u taj cas voda usahnu i pretvori se u vatru, od koje se podize plamen do neba. I sve je bilo obuhvaceno neopisivim strahom od tog ognja. On je prozdirao sve nevernike, gresnike i idolosluzitelje. A ognjeni andjeli metnuse na njih ruke svoje, ali ne bacise sve gresnike u ognjeno more nego neke ostavise. A ja se ispunjen strahom, obratih svome andjelu vodji za utehu, i on me utesi i pokaza mi zasto se nisu mogli da spasu oni Judeji koji nisu verovali u promisao Bozji, iako se nisu klanjali idolima; drzeci se slova zakona, nisu priznali Hrista.[/FONT]
[FONT="]Ovde se sada ispunjavala rec Bozja, napisana u Jevandjelju: "Tu ce biti plac i skrgut zuba", gresnika pobacanih u ognjeno more. Veliki je bio plac i jecanje, izazvan stradanjima i mukama gresnika, zbog nevaljalih dela njihovih. Ostali koji nisu gresili, ili koji su se ocistili pokajanjem od grehova - radovali su se i veselili, sto su sacuvali veru i zakon Bozji u sebi. Potom pogleda Gospod na Istok, andjeli zatrubise, i od onih andjela koji su bili na istocnoj strani, mnogi se razidjose po svoj zemlji, srecuci bezbrojna svetla i radosna lica, s kojima se u radosti celivahu, Tako su obisli i munjom ocistili svu zemlju. Onda Gospod pogleda na sever i jug, a andjeli Bozji postavise one koje su doveli Sudiji, sa leve strane. Bilo ih je tako mnogo, kao peska zemaljskoga. Oni koji su stajali na desnoj strani, sijali su nezlobivom svetloscu, a oni na levoj strani, bili su crni i tamni kao noc.[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]NAGRADA PRAVEDNIKA I KAZNA GRESNIKA[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Tada se Gospod okrete onima sto su stajali sa desne strane i rece: hodite blagosloveni Oca mojega i primite Carstvo koje vam je pripravljeno od stvorenja sveta. Jer ste Me nahranili kad sam bio gladan, i ugasili Moju zedj, odevali Me kad sam bio go, sluzili Me kad sam bio bolestan, u zalosti i nevolji vi ste Me tesili. Na to Mu pravednici odgovorise: Vladiko i Gospode, nikada Te nismo videli gladna da Te ponudimo, nikada Te nismo videli zedna da Te napojimo, nikada Te nismo odenuli i u zalosti i bolesti nismo Ti posluzili. A Gospod im na to odgovori: Vi ste davali onima koji su siromasni, kada ste njima to cinili, Meni ste cinili. [/FONT]
[FONT="]Zatim se Gospod okrete onima sa leve strane; i rece im: idite od mene prokleti u oganj vecni, pripravljen djavolu i slugama njegovim? Jer kad sam bio gladan, niste Mi dali da jedem, kad sam bio zedan niste Mi dali da pijem, kad sam bio stranac, ne primiste Me u kucu, a kada sam bio bolestan i u tamnici, vi Me ne obidjoste. Idite od Mene nevaljalci koji ste sav zivot proveli u grehu i zlobi, Ja vas sada ne poznajem. Oni Mu kroz plac odgovorise: Gospode, kada smo Te videli gladna i zedna, ili golog ili bolesnog, a ne posluzismo Ti? Sudija im odgovori: zaista vam kazem, kad niste nekome od ovih malih i siromasnih ucinili, niste ni Meni ucinili. Idite od Mene, prokleti, koji se Mene odrekoste pred ljudima i sluziste djavolu. Sada se i Ja vas odricem. Kad oni cuse takav strasan odgovor, pocese odmah gorko plakati i moliti za oprostaj, no Gospod im ne oprosti. U taj cas pohvatase ih andjeli i bacise u ognjeno more. U velikim i strasnim i neiskazanim mukama, vikali su oni: tesko nama! No na njihovo uzdisanje, vrisku i jauk, niko nije obracao paznju, niti je hteo da im se smiluje. Odmah su potonuli u dubinu mora, gde su se za svagda izgubili.[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]LEPOTE CARSTVA BOZJEG[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Gospod opet stade na zemlju, zasadjenu prekrasnim vockama i mnostvom drugog divnog i prekrasnog drveca, koga se covek ne moze nagledati. Ja upitah moga andjela vodica: kako ce biti Carstvo Bozje i da li moze biti nesto lepse od ovoga? Na ovo pitanje andjeo mi odgovori: ne znas sta govoris! Eto, to je zemlja mira o kojoj Gospod govori u svome Jevandjelju: "Blazeni su krotki jer ce naslediti zemlju". A nebesko Carstvo, koje nije moguce opisati i iskazati, mnogo je lepse. [/FONT]
[FONT="]Gospod ponovo pogleda na zemlju, a ona se u taj cas pokri svakojakim zelenilom i krasotom, kojoj sam se u cudu divio.[/FONT]
[FONT="]Potom po svoj zemlji potekose dve velike reke. Jedna je bila napunjena cistim i slatkim medom, a druga mlekom, i mleko se ne pomesa sa medom. Reke su tekle na sve strane i napajale korenja od drveca. Posle toga videh kako prolecu ptice, nebeske, lepe i svakojake vrste, koje je nemoguce opisati. Napunise sav vrt i pocese da pevaju cudnim glasovima, da ih se nikada naslusati ne bi mogao. I nije moguce iskazati lepotu njihovih pesama, koje su se do neba uzdizale.[/FONT]
[FONT="]Posle toga stade Gospod na visinu nebesku, odakle su silazili andjeli i mnostvo Sila nebeskih, koje su nosile sa sobom veliki Grad, Novi Jerusalim, kome je tvorac sam Bog, u Svetoj Trojici proslavljeni. I namestise Grad na Istok, po sredini je bio raj Edemski, a unaokolo sveti andjeli Bozji. Vrata na tom Gradu svetlela su se kao sunce. Zatim andjeli zatrubise i sva stvorenja Bozja, nebeska i zemaljska, pocese slaviti Boga. Sve su to gledali i slusali oni sa leve strane, i medju njima cu se glas: o nepokajani bezakonici, zloga i tvrdoga srca, lenjivi i neverni, nedostojni i prokleti, kakvoga se blaga i lepote mi lisismo i izgubismo ga; kakvo zlo nas postize za nasa prljava i zla dela! Tada Gospod Isus Hristos usta sa prestola svoga, i rece onima koji su Mu stajali s desne strane tihim glasom: dodjite blagosloveni Oca mojega i ljubljeni Moji, udjite u radost obecanu vam od Gospoda Boga vaseg. To cuse i oni sa leve strane i pocese odmah da proklinju sebe, jer nicega strasnijeg i tezeg od toga za njih nema.[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]NAGRADjIVANjE PRAVEDNIKA I UVODjENjE U GRAD[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Prva podje Hristu, od onih sa desne strane, Presveta Bogorodica, cije je lice sijalo kao sunce u svoj sili svojoj. Dodje blizu Gospoda i pokloni Mu se. A Gospod je susrete, prikloni svoju Precistu glavu i rece joj: udji sveta moja Mati u radost Sina svog, jer je sve ovo dostojanje tvoje. A ona se smireno pokloni Gospodu i izljubi preciste ruke Njegove. Dok je ona veselo i sa radoscu ulazila u sveti Grad, zapevase svi andjeli i pravednici. [/FONT]
[FONT="]Posle Presvete Bogorodice podje sveti Jovan Krstitelj i dvanaest svetih apostola. Izdvojise se njih dvanaestorica, obuceni u carske haljine, i podjose prema vratima doticnog Grada. A Gospod Isus Hristos poljubi ih u lice sa radoscu i rece: udjite u radost Gospoda svoga. Oni Mu se poklonise i udjose u sveti Grad. Andjeli pak i za njih proslavise Boga.[/FONT]
[FONT="]Za apostolima podjose onih sedamdeset ucenika Hristovih, i dodjose po zapovesti Sudije na gradska vrata. Behu obuceni u munjesjajne haljine, i poklonise se Gospodu, On im rece da udju u Grad. Sve to videse oni sa leve strane, i gorko plakahu i cupahu kosu sa glave, secajuci se svojih grehova zbog kojih su izgubili zanavek takvo blago.[/FONT]
[FONT="]Jevreji koji ne primise Hrista i ne primise krstenje, pocese iznenada i iz sveg glasa da proklinju pravednoga Mojsija govoreci: gde je on sada? Ne vidimo ga ovde medju nama. Mi ne poznajemo Onoga kome smo trebali da budemo pokorni, nego smo Ga se odrekli. I tako trazeci Mojsija, ne mogose ga naci, jer i on bese na istom mestu sa Avraamom, Isakom, Jakovom i sa ostalim prorocima, sa desne strane pravednog Sudije.[/FONT]
[FONT="]Po zapovesti pravednoga Sudije, odeli se mnostvo ljudi s desne strane, kojima su lica bila svetla kao sunce, i koji behu obuceni u crvene haljine. To su bili sveti mucenici i mucenice za Hrista. Dodjase kod Gospoda i poklonise Mu se, On ih primi i pokaza da udju u sveti Grad, sto oni sa radoscu ucinise. Posle njih dodjose drugi ljudi, svetloliki i sa sjajnim kao oganj haljinama. To su bili ispovednici prave vere, i oni udjose u radost Gospodara svoga. Za ispovednicima prave vere dodjose blize Gradu Blagovesnici. Lica su im bila kao sneg blistava, a haljine im se sijahu kao blistajuce zlato. I oni udjose u radost Gospodara svoga.[/FONT]
[FONT="]Za blagovesnicima podje manja grupa svetitelja, cija su lica bila svetla i blaga; obuceni behu u bele kao sneg haljine. Na plecima su im bili omofori; to su bile vladike i svetitelji, kojima je Gospod zapovedio da udju u slavu Njegovu, a andjeli proslavise Boga Svedrzitelja.[/FONT]
[FONT="]Za svetiteljima dodjose uzdrzljivci, cija lica behu kao beli ljiljan. Oni se priblizise Gradu i poklonise Gospodu. To su bili isposnici, kaludjeri, koji su se potrudili Hrista radi. Gospod pogleda na desnu stranu i otuda mu dodje mnostvo kaludjera, koji se ocistise istinskim pokajanjem. Gospod i njima pokaza da udju u sveti Grad, podize ruke preko njih, a oni proslavise u Trojici Jednoga Boga.[/FONT]
[FONT="]Za kaludjerima i isposnicima, pridjose Gradu i kaludjerice, koje se Hrista radi odrekose zemaljske radosti i podjose za Hristom. Gospod im zapovedi da udju, te i one udjose sa radoscu u Grad. Odmah za njima dodjose mucenici, koji su krv svoju prolili za Hrista i Gospod ih smesti u Grad.[/FONT]
[FONT="]Videh i one koji su stajali na levoj strani, kako urlaju od bola i ocajanja i proklinjahu sebe i one koji su ih na greh navodili. Videvsi Slavu Gospodnju i sveti Grad i one koji ulaze u njega, tukli su se u glavu i lice, cupajuci svoju kosu.[/FONT]
[FONT="]Zatim se opet Gospod okrenu na desnu stranu i otud mu dodjose pravednici sa licem sjajnim kao mesec u punoj svetlosti svojoj; i oni udjose u radost Gospoda svoga.[/FONT]
[FONT="]Posle pravednika pozva Gospod Avraama, Isaka, Jakova i dvanaest starozavetnih patrijaraha, odevenih u bele haljine. Gospod i njima pokaza da udju u sveti Grad. Oni udjose i zapevase pesmu Bogu. Za njima dodje mnogo naroda svi su bili ponizni drug drugu i sijahu se kao sunce. Gospod ih pohvali za njihovu cistotu duse, jer su cuvali sebe, ne oskvrnivsi se od rodjenja svoga. Kada su ulazili u Grad, svi sveti andjeli proslavise Boga. Za njima dodjose svi proroci, osim Mojsija i Arona. Proroci su blistali kao zvezde nebeske i veselo udjose u Grad.[/FONT]
[FONT="]Za prorocima dodje mnogo ljudi koji su bili milostivi i smerni, lica im bela a glave pomazane sa jelejem. I oni se poklonise Gospodu, a On zapovedi da udju u grad - Novi Jerusalim. Oni su svoj zivot proveli u suzama i postu i time zadobili milost Bozju i ulazak u Grad.[/FONT]
[FONT="]Zatim dodje Mojsije i Aron. Lice je Mojsijevo bilo proslavljeno Slavom Bozjom a haljine njegove blistale su kao munja. Sa njim su bili Aron, Eleazar i drugih dvanaest proroka, koji su prvi proricali o Hristu. Medju njima su bile sve pravedne sudije Izrailjske do proroka Samuila, za njima car David i svi carevi izrailjski, koji ne behu idolopoklonici. I behu tu svih dvanaest plemena izrailjskih, koji su ziveli po zakonu mojsijevom i nisu sa klanjali neznabozackim bogovima. I Gospod ih sve uvede u Grad.[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]PRVI KOJI SU BOGU SLUZILI[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Tada pozva Gospod Adama, Avelja, Sita, Enoha, Noja, Melhisedeka, i sve izbranike svete, muskog i zenskog roda, svi su oni usli u radost Gospoda svoga, jer je On zapovedio svome predstavniku da im da dostojna i odgovarajuca mesta. [/FONT]
[FONT="]I oni su ugodili Bogu, mada nisu znali zakon, ali se nisu klanjali idolima, nego su postovali istinitoga Boga. Gospod i njima zapovedi da udju u sveti Grad.[/FONT]
[FONT="]Zatim dodje manji broj ljudi sa svetlim licem i slobodno udjose u Grad. To su bili oni, Hrista radi ponizni i jurodivi (ludi) koji su bili ismevani od ljudi i pretrpeli mnoga zla i uvrede, zbog toga udjose u radost Gospodnju. Posle toga Gospod zapovedi jednoj vecoj grupi ljudi, koji su stajali na desnoj strani, da pridju blize. Tada dodje mnostvo naroda, koji su izgledali vrlo lepo u licu, sa sjajnim haljinama. To su bili smerni duhom, ili siromasni duhom i oni su usli u sveti Grad.[/FONT]
[FONT="]Zatim se pojavi skup naroda, pokriven svetlim oblakom. Gospod im se okrete i progovori im tihim i blagim glasom: udjite, udjite ljubimici moji, u radost Gospoda svoga, uzivajte plodove trudova svojih. A to su bili pokajnici, koji su se pokajanjem i suzama ocistili. Za njima dodje mnostvo ljudi, koji behu tihi i mirni. Odelo njihovo bilo je svetlo kao dan; i njima Gospod pokaza da udju u sveti Grad, kao smirenim i poniznim.[/FONT]
[FONT="]Posle njih dodje drugi skup ljudi. Lica su im bila kao med cista, a haljine im bejahu sjajne kao svetlost. To su bile pravedne sudije Novoga Zavjeta, koji ne primahu mito, nego sudise po pravdi svakome. Gospod i njima zapovedi da udju u Grad.[/FONT]
[FONT="]Gospod opet pogleda na desnu stranu i pristupise mu ljudi, koji su bili obuceni u crvene kao krv haljine, sa vencima na glavama, a obrazi su im bili namirisani miomirom. Gospod im zapovedi da udju u Grad. To su bili milostivi, gledao sam ih i neiskazanu Slavu u Svetome gradu. I videh lepe dvorove i mnogo stanova koje je trebalo napuniti. Bilo je mnogo onih koji su ulazili u Grad, a meni rekose: nije ni cetvrti deo toga Grada napunjen.[/FONT]
[FONT="]Za milostivima dodje pred Gospoda jedan mali skup ljudi, koje pozva Gospod da udju u Grad. Na svima su bile haljine bele ciste kao kristal, a lica su im bila svetla. To behu mirotvorci.[/FONT]
[FONT="]Zatim Gospod dozva veliki sabor ljudi, u jos lepsoj slavi i casti, sa veselim licem. To su bili prognani pravde radi, ogovarani i tuceni bez krivice; i za sve ono sto su pretrpeli za ime Hristovo, nasledise radost Gospoda svoga i udjose u Grad.[/FONT]
[FONT="]Odmah za njima dodje drugi veliki sabor. Lica su im bila belja od snega, a haljine svetle kao munja, u rukama su drzali zlatne svece. Njih Gospod pozva i rece: udjite u radost Gospoda svoga. I oni sa velikom radoscu udjose. A to su bili devstvenici, koji su sacuvali svoje devicanstvo neokaljano.[/FONT]
[FONT="]Opet pogleda Gospod na desnu stranu i dozva jedan vrlo mali skup zena, koje su u licu bile lepe i rumene, odeca im bese bela kao sneg, a glave okicene vencima. One dodjose i poklonise se Gospodu. On im zapovedi da udju u Grad, a sveti Bozji andjeli proslavise Gospoda. To su bile zene koje su casno i neporocno posle za svoga muza i ne okaljase toga vecnoga zivota; moze li zena imati svoga muza, ili, hoce li muz imati zenu svoju, koji su neokaljani i u strahu Bozjem proveli zivot svoj na zemlji? Na to mi on odgovori: ovde vise nema telesnih zelja, nego su oni dosli u vecni zivot, i zive kao andjeli Bozji na nebu. Ponovo upitah svoga vodica o svemu drugom sto sam video, i sve mi pokaza, po redu i po imenu o pravednicima i o gresnicima, i gde ce ko dobiti mesto, i kakav ce ko dar dobiti od Boga, ako spada medju one koji su ljubili Gospoda svoga.[/FONT]
[FONT="]Zatim videh kako se sveti Krst podize sa mesta na kome je stajao, i ode blize svetome Gradu, i stade kod vrata gde stajase Gospod, koji pozivase svoje svete i uvodjase ih u Grad. Po svoj zemlji stajalo je mnogo gresnika, bilo ih je kao peska u moru, od vremena Adamova do dolaska Hristova, od svakog plemena i jezika. I svi oni koji umrese nepokajani u gresima svojima, moljahu Boga za oprostaj. Stajali su sa strahom, ne ocekujuci ni od koga pomilovanje. Tu su bili nazovi hriscani, oni koji su se samo zvali hriscanima, ali nisu ispunjavali ni jednu hriscansku zapovest, niti su tvorili ono sto je Gospod Hristos kroz svoju svetu Crkvu naredio i ostavio. Gospod se okrete prema njima i vide znakove i natpise od svakog greha i zla koje su ucinili, Zatim videh kako Gospod sa palicom u ruci, razdeli gresnike jedne od drugih, sve po jeziku i po narodnosti, odvoji i veru od vere, i svaku gresnu jeres. I svaka od njih stajase na svome mestu. Na jednoj strani stajali su gresni Jevreji, koji nisu ispunjavali zakon Mojsijev, nego se jos klanjahu idolima. Na drugoj strani stajahu oni koji nisu verovali u Isusa Hrista i u Njegov dolazak na zemlju, kroz rodjenje svete Djeve i Duha Svetog, i koji su Ga raspeli i ubili, cineci mnoga zla apostolima i potonjim hriscanima.[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]IZLIVANjE GNjEVA GOSPODNjEG[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Posle toga Gospod pogleda sa velikim gnevom na zapad, i dodjose sa munjevitom brzinom vatreni andjeli, spremni da pobacaju sve gresnike u jezero ognjeno i sumporno. I na znak Sudije poce hitro bacanje gresnika u ognjeno more. Oni pak urlali su od straha i bola, sve dok ih bezdan ne proguta. [/FONT]
[FONT="]Tada podjose vatreni andjeli na onu stranu gde su se nalazili hriscani, koji se za vreme gonjenja odrekose Hrista Boga naseg, te i njih pobacase u ognjeno more. A oni gromovno vikahu i javljahu se Bogu sa molbom, ali pomilovanja ne dobise.[/FONT]
[FONT="]Zatim odeli Gospod jednu grupu ljudi koji su imali isti udeo: pripadali su razbojnickim bandama i ubicama, obuceni behu u krv, cuveni po svojim nevaljalstvima, tela im behu trnovim ranama izranjavljena. Iz obraza im je tekao gnoj, a noge im behu iskrivljene. I Gospod se razgnjevi na njih, naredivsi vatrenim andjelima da ih pobacaju u ognjeno more. Plakali su i vikali, ali pomoci ni od kuda. Tu su bili i oni koji su izvrsili samoubistvo, i na taj nacin naruzili Boga, a djavola obradovali, tako da ce sa djavolima biti muceni.[/FONT]
[FONT="]Potom pristupi jedna grupa ljudi, koji stajahu zasebno pored Gospoda. Lica im behu veoma tamna i zlovoljna a haljine sve poderane, a na nogama kozja koza. Gospod zapovedi andjelima da im svima vezu noge i ruke, i tako svezane da ih pobacaju u vatru neugasivu. To su bili lopovi i razbojnici. Kad ih andjeli u oganj bacise, iz plamena se cu strasan urlik i grom, koji se cuo do neba, kao da je zeleo da sve istrebi. A pobacani gresnici gorahu kao suve trske.[/FONT]
[FONT="]Zatim Gospod prizva jos jednu grupu ljudi sa leve strane. Oni sidjose i stadose pred Sudiju. Iz njihovih usta kiptali su crvi i smradan vazduh. Haljine su im bile crne kao dimom opaljene, a lica njihova kao ugalj. I na njih se razgnjevi Gospod, zato sto su bili laze krivokletnici, i mnogim nevaljalstvima nanosili stetu i drugima, zaboravivsi na Boga. Zato ih Gospod predade u ruke strogih i ognjenih andjela, koji ih pohvatase i bacise u vecne muke. U tim strasnim mukama molili su za pomoc, ali pomilovanja nije bilo ni od koga.[/FONT]
[FONT="]Posle krivokletnika Gospod odeli jos jednu grupu, od onih sa leve strane, koji su bili tamom pokriveni, a u licu su bili strasni i izgledali kao risovi, zubima su skrgutali, a jezici su im visili kao u besnih pasa. Iz ociju su im sevale varnice. To su bili gnjevljivci, klevetnici, zlopamtljivci, zavidnici, podsmevaci i rugaci. I njih Gospod osudi na strasne muke u jezeru koje gori ognjem i sumporom, tamo gde crv ne umire i oganj se ne gasi. Oni su gorko plakali, i umesto suza iz njihovih ociju tekla je krv, no ipak ne bise postedjeni.[/FONT]
[FONT="]Zatim bi odvojena jedna velika masa ljudi, kojima lica behu izgorela i crna, a haljine odvratne, kao potoci od krvi i znoja. Oni stadose pred Gospoda izobliceni i bez opravdanja. A zato behu takvi, sto se u zemaljskom zivotu nisu kajali ni ispovedali svoje mnogobrojne grehe, niti su milostinjom ocistili duse svoje, da bi njome zadobili od Sudije milost i oprostaj. Nisu prastali uvrede onima koji su ih vredjali, i zato se sada njima ne oprasta. I ja cuh od andjela sta je trebalo ciniti: prastati bliznjima svojim, da bi i njima Bog oprostio. U vreme milosti strogi Sudija im se pokaza milostiv i blag, i tada su smeli da mole za oprostaj. Da su i oni drugome oprastali, Gospod ne samo da bi im oprostio, nego i Carstvo nebesko bi im darovao. Ali oni se time nisu koristili dok je bilo vreme milosti na zemlji, gde su mogli jos da isprave svoja dela, da ostave zlo i da cine dobro. Radili su po svojoj zlobi i pakosti, i rugali se Bozjem trpljenju. Kada bi ljudi vodili jedino brigu o spasenju svoje duse, tada im vrag ne bi mogao naskoditi, niti bi bio u stanju da ih pogubi. Ljudi sami sebe upropascuju. Ko ne cini drugome stete, ne moze mu ni sam satana naskoditi. Zbog toga smo mi duzni sebe ispravljati, ne druge osudjivati. Medju ovima bilo je i takvih koji su se predavali pijanstvu i zderanju, i na njih se razgnjevi Gospod, a andjeli ih pohvatase i bacise u ognjeno jezero.[/FONT]
[FONT="]Posle toga odeli Gospod drugu grupu ljudi sa leve strane, cije haljine behu ispunjene grozotom i crvima, iz ociju im je tekla krvava pena, obrazi su im bili gnojavi, iz srca ispadali crvi, a na nogama im visile pijavice, koje su im pile krv.[/FONT]
[FONT="]Iz nozdrva im izlazase smrad kao od mrtve telesine. Pogleda Gospod na njih, veoma se rasrdi i rece im: o rode preljubotvorni, hodili ste po zeljama srca svoga, da bi vam kraj bio vecna muka. Kad oni to cuse, pocese svi iz glasa kukati i vapiti: pomiluj nas, Boze, i postedi svoja stvorenja; zgresili smo, ali od Tebe nismo odstupili, nismo se klanjali tudjemu Bogu. Zatim zatrubi andjeo tri puta i Gospod zapovedi i rece: idite od Mene prokleti da vas vise ne vidim. Da ste pre vase telesne smrti prineli vase suze i vase pokajanje, to bi se jos i mogli ocistiti od grehova vasih - u mukama i sam se satana kaje. Nego idite od Mene prokleti u oganj vecni. I u taj cas ognjeni andjeli ih pohvatase i strmoglavise u jezero.[/FONT]
[FONT="]Odmah zatim za ovima odvoji Gospod jos jednu grupu s leve strane, koji behu na izgled vrlo lepi, a bili su po cinu kaludjeri. Kad ih videh, veoma se zacudih i u sumnji pomislih: kakvi su to bili kaludjeri Hrista radi? Oni su bili na levoj strani zato sto nisu ispunili ono sto su se zavetovali Gospodu. Lica su im bila crna, u rukama drzahu svetilnike ali bez ulja, sa ziscima skoro ugasenim. Na svima njima videla se lenjost i nebriga o dusi. U licu su izgledali kao sove. Nad njima se videla zamisljenost i podmuklost kao u zmije. Behu opasani nepokornoscu kao teskim gvozdjem. Gospod pogleda na njih i veoma se rasrdi, zato sto su prepustali svojim strastima i telesnim zeljama, i sto nisu obecanje ispunili, nego su u pomislima svojim bili sluge necistote. Oni pak iz sveg srca moljahu i vikahu: pomiluj nas Gospode, jer smo mi Tebe jedinoga poznavali, i Tvome svetom Imenu danonocno sluzili, i Tvojim Imenom besove proterivali. Na to im Gospod trubnim glasom odgovori: vi niste hteli ranije da poslusate Moj glas, zato i Ja vas sada ne slusam. I odmah bise gurnuti u oganj od andjela u vecne muke. A meni pokaza moj andjeo zasto su ovi pri svrsetku svoga veka pali u pogibao: malo je bilo medju njima onih koji su voleli monaski podvig i smirenje, i sve ostale vrline na koje su se bili zavetovali Bogu. I na kraju ovoga veka i sveta nastace hiljadugodisnje carstvo satanino po svoj zemlji. On ce svakojakim laganjem i obmanama privuci k sebi mnoge slabe i neobazrive duse.[/FONT]
[FONT="]Posle ovih, odvoji Gospod sa leve strane i one koji su bili duhovno slepi i koji nisu ziveli po volji Bozjoj. Na njima nije bilo nikakvog zla, bili su skoro kao pravednici. I pogleda Gospod na njih, i ne razgnjevi se, nego se razgnjevi na roditelje njihove, zato sto ih nisu prosvetili svetim hriscanskim krstenjem. I rece Gospod da im se da poslednje mesto na zapadu, i da naslede neki mali deo vecnoga zivota, bez gledanja lica Bozjeg. A oni zavikase: Vladiko i Gospode, blagosloven si Ti i blag, i milostiva srca. Ti si Gospodar od zivota i od smrti, uzeo si nas prevremeno iz zemaljskoga zivota, po nekakvim cudnim tajnama tvojim. No za jedno Te molimo, opomeni nas se, Gospode! I Gospod im darova malo svoga dara i dobitka. To su bila deca hriscanskih roditelja koja ne ponese svetoga krstenja. A sva behu jednakoga rasta.[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]SUD NAD HRISCANSKIM JERETICIMA[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Posle toga Gospod odeli od onih koji su stajali na levoj strani, jednu grupu ljudi koji pripadahu Arijevoj jeresi. Clanovi toga zborista imali su vid satane, lica su im bila kao zmija otrovnica, a iz usta su im ispadali zivi crvi. Na njih se Gospod najvise razgnjevi, i potrazi Arija od koga je potekla ova necista jeres. Arije se brzo nadje pred Gospodom i Gospod mu rece: zar Ja nisam bio Bog istiniti jedinosusan sa Ocem i savrseni covek? Kako si se ti, onda, usudio da moje Bozanstvo sravnis sa zivotinjom. Tako si prevario ceo ovaj narod, i doveo ga do vecne muke i propasti. To rece Gospod i okrenu svoje precisto lice od njih. I pohvatase ih ognjeni andjeli, metnuse na njih teske gvozdene lance, i pobacase ih u ognjeno jezero gde se nalazio djavo sa svim demonima, i Juda izdajnik Hristov. [/FONT]
[FONT="]Odmah za ovim pozva Gospod drugu grupu jeretika koji su pripadali saboru Makedonijeve jeresi. Lica su im bila po izgledu puna zla, iz usta im je izlazio silan smrad, tako da su sav vazduh okuzili, a oci im behu pune mraka. Pogleda Gospod na njih i potrazi onoga od koga je proizasla ova sablazna i necista jeres. Makedonije se brzo nadje pred Gospodom, i Gospod mu rece: Duh Sveti, koga si ti ruzio, omalovazavao i ponizavao, doci ce sada i osudice te, zato sto je On istiniti Bog i Gospod. Zatim zapevase sve nebeske sile strasne pesme, i prizivahu Svetog Duha recima: Care nebesni, utesitelju Duse Istine, koji si svuda i sve ispunjavas, riznico dobara i Zivotodavce, dodji i javi se, da bude porugan onaj koji je Tebe ruzio. Po svrsetku ove pesme, sa visine zasija cudna i velika svetlost, zaplamtese vatrene zvezde, a zatim blesnu silna munja. Potom se pokaza presto nacinjen kao od mudrosti, i na njemu videh Gospoda Duha Svetoga Utesitelja u vidu beloga goluba. I dodje Sveti Duh i stade na jedinorodnom Sinu Bozjem, koji je jednake casti sa Bogom Ocem. Na taj nacin bi osramocen skverni Makedonije. Zatim se pojavise ognjeni andjeli, te sa njima uradise isto sto i sa Arijem i njegovim skupom. A Sveti Zivotvorni Duh vrati se sa Slavom onamo otkuda Je i dosao.[/FONT]
[FONT="]Opet pogleda Gospod na levu stranu, i priblizi mu se velika grupa ljudi i stadose pred Gospoda. Lica su im bila mrska i tamna. A Gospod se rasrdi na njih vrlo i pozva Nestorija, od koga je potekla ova jeres. Kad Nestorija stade pred Gospoda, Gospod mu rece: gde su u Meni dva lica, kako si ti to o Meni govorio i sa tim ovoliko naroda uveo u propast? Zar Ja nisam jedini Sveti, jedini Gospod Isus Hristos, u dve prirode (bozanska i covecanska), a u jednom Licu. Meni pripada poklonjenje svih stvorenja neba i zemlje. A sluzitelji Nestorijeve jeresi i nauke, poznadose Gospoda i priznadose svoju zabludu, ali ne smese nista progovoriti. Zatim se pojavi sveta Precista nasa Vladicica Bogorodica i prisnodjeva Marija, koja tiho pridje Sinu svome i Bogu, osvetljena neiskazanom slavom, i ukrasena nevidjenom svetloscu. Andjeli joj sluzahu, a pri njenom dolasku zapevase joj pesmu: Raduj se ti koja si se udostojila da budes Mati Hrista Boga! U tom momentu necastivi Nestorije pade i srusi se, a Gospod okrete Lice svoje od njega. Zatim ga uhvatise ognjeni andjeli, svezase mu i noge i ruke i bacise ga onamo gde su bili baceni Arije i Makedonije. A precista i sveta Carica Bogorodica vrati se opet sa slavom tamo otkud je i dosla uz slavljenje svetih andjela Bozjih.[/FONT]
[FONT="]Sada prizva Gospod drugu grupu jeretika i na njih se veoma rasrdi, pozivajuci onoga koji ih je prevario. U taj cas pokazase se dva coveka, vrlo crna, kao i sam satana, i Gospod im se srdito obrati: a ko vas je naucio da govorite da je u Meni ostala jedna priroda posle telesnog rodjenja i dolaska na zemlju? Zar Ja nisam jedan Bog u dve prirode, bozanskoj i covecanskoj, kao sto su vas ucili i utvrdili sveti Oci i ucitelji Crkve, nadahnuti mojim Duhom? I kako ste vi smeli da izvratite moju nauku, koju sam predao Crkvi svojoj i zapovedio svojim izabranim ucenicima da je propovedaju i drugima da je predaju?! Posle toga pozva Gospod andjele mucitelje da i sa njim ucine ono sto ucinise sa ostalim jereticima.[/FONT]
[FONT="]Molim vas, braco i oci, kad ovo procitate, niko da ga ne smatra za neistinu i da ne kaze: gresnom i nedostojnom coveku bilo je nemoguce videti takve tajne, jer od stvorenja sveta do danas niko od svetitelja ne udostoji se da vidi ovakva strasna cudesa, mada su medju njima bili oni koji su zadobili velike darove Duha Svetoga, svaki po svome dostojanstvu. Meni se otkrilo sve ovo od Gospoda, ne zato sto sam bio dostojan, nego po molitvi Njegovog ugodnika Vasilija. I sam sam se cudio tom Bozjem otkrivenju. Ali zar ne znate da je Gospod i tajnu svoga Vaskrsenja otkrio zenama pre nego drugima, pa i pastiri su prvi doznali o Njegovom rodjenju, a prosti i neuki ribari postadose propovednici Njegove nauke. Mi vidimo i u mnogim drugim opisima podrobno izlozena cudesa i darove Duha Svetoga, kao na primer, kod Velikog Pajsija i mnogih drugih svetitelja. Jedni su dobili otkrivenja, a drugi dar raznih drugih cudesa, njima slicnih, kao sto smo i kod apostola videli razlicite darove Duha Svetoga. A sto se mene tice, ja sam poslednji od ljudi, kome je sve ovo otkriveno, i to sto mi je bilo pokazano, sada ovde opisujem, radi koristi onih koji ovo citaju i slusaju. A sve ovo sto sam ovde opisao, nisam sam izmislio. Zbog toga molim svakoga, koji nadje ovde nesto nerazumljivo, neka me ne osudjuje, jer ja samo verno prenosim, bez oduzimanja i dodavanja, ono sto mi je pokazano. Opisujem ono sto sam video i cuo, ali za one koji ce citati sa smirenim srcem. Pisem istinito a ne lazno, u cemu mi je Bog svedok. A sada da se povratimo na predjasnje razgovore.[/FONT]
[FONT="]Posle svih ovih, odeli Gospod od onih sa leve strane jos mnogo drugih jeretika, medju kojima behu tri lazna coveka: Origen, Evagrije i Didim. Oni behu vezani i tamom pokriveni. I Gospod se okrenu od njih, a andjeli ih toga trena pobacase u kljucalo more, zajedno sa ostalim jereticima.[/FONT]
[FONT="]Opet pogleda Gospod na levu stranu i dozva k sebi drugu grupu jeretika i otpadnika, medju kojima behu pet velikih: Sergije, Honorije, Kir, Pir i Didim. Lica im behu kao izgorela necista i okaljana. I Gospod im sa gnjevom rece: zasto izvrnuste Moje bozanske reci, uceci da je u Meni jedna volja i jedna energija, i tako prevariste ovaj narod vasim laznim naukama? Uzmite ih odavde, rece Gospod ognjenim andjelima. Tako i oni bise baceni sa ostalima u ognjeno jezero.[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]O IKONOBORCIMA[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Posle toga odeli se druga grupa ljudi, od onih sto su stajali na levoj strani. Licili su na idole, strasni i puni zlobe. To su bili Severijani i drugi ikonoborci, koji su ruzili ikone i govorili: da je Gospod nas Isus Hristos svoje telo skinuo s neba, i da nije od ciste krvi preciste Vladicice nase Bogorodice i Devojke Marije rodjen. Gospod se rasrdi na njih vrlo i sa velikim gnjevom rece im: idite od mene svi koji nepravdu cinite zato sto ste se sami od Mene odrekli i ikonu moga Lika (obraza) obescastili i porugali dve prirode Moje, i dve volje Moje odrekli, i sa time mnoge povukli u pogibao, koja i vas ceka bespostedno. Ovo rece Gospod i okrenu svoje precisto Lice od njih, a vatreni andjeli napadose na njih i pobacase ih u ognjeno more. [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]O JEVREJIMA KOJI SU RASPELI HRISTA[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Posle toga vide Gospod kako mu dolazi veliki skup, bezbrojno mnostvo ljudi, pogruzeni u tesku tamu. Lica su im bila pokrivena sa gnojem i krvlju, a glave belom bolescu. Usi su im bile namazane smolom, u rukama drzahu konjske repove. Noge im behu iskrivljene i obrasle magarecom kozom. Kad ugledase jedni druge, zacudise se sami sebi i sapatom govorahu: tesko nama svima koje prevarise Ana i Kajafa sa Pontijskim Pilatom, koji su Hrista osudili na krst i razapeli, Njega koji sada sudi zivima i mrtvima. O zli sablaznitelji i lazljivci, zbog kojih mi ne poverovasmo u Hrista Sina Bozjeg, pa zato sada potpadosmo pod Njegovu nemilost i sud. Mi bez odgovora pred Njim stojimo, jer ucinismo mnoga zla Njemu i Njegovim ucenicima i apostolima. A da smo poverovali u Njega i krstili se kao i drugi koji sada, kako vidimo, ulaze u Njegovo Carstvo nebesko, to bi i mi tamo bili uvedeni. [/FONT]
[FONT="]Dok su oni tako govorili, rece im Gospod kroz andjelsku trubu: zar ja nisam Gospod Isus Hristos, Sin Boga Oca, koji sam se spustio s nebesa, sisao na zemlju i rodio se od Duha Svetoga i svete preciste Devojke Marije? Dolazio sam na vase sabore i govorio vam: Ja i Otac jedno smo, i ako meni ne verujete, verujte delima Mojim. Vi ste videli dela Moja, kako sam mrtve vaskrsavao, slepima oci otvarao, kljasti su ustajali na noge svoje, isterivao sam zle duhove iz opsednutih, i lecio svaku drugu bolest. I vi ste sve to videli i ne hteste Mi verovati jer vas gordost vasa zaslepi, da gledajuci ne vidite i slusajuci ne cujete. Zato sada ne mozete sa Mnom carovati, jer sve ono sto ste Mi zlo cinili bilo vam je milo i po volji. Vi ste Mene na krst raspeli, i rebro moje kopljem proboli. Vidite sada ruke moje i rebra moja koja svedoce o vasoj zlobi prema meni, ali Ja vas necu za to osuditi, nego zato sto niste poslusali izbranike moje, ucenike i apostole, koje vam poslah da vas pokrenu na pokajanje. No vi se ne pokajaste, nego se jos vise okrenuste na gori put. I proteraste Moje ucenike iz vase sredine i postadoste Mi jos gori neprijatelji, izgubivsi tako Carstvo Bozje.[/FONT]
[FONT="]Kada oni to cuse, pocese gorko plakati i jaukati. Jedni su se tukli u grudi, a drugi grebahu kozu sa lica svoga i govorili: Mojsije, Mojsije, o tesko nama! Gde si ti sada, dodji, da li si ti bar zasluzio milost od Boga? Izbavi sada i nas iz nevolje. Ali im Gospod nanovo rece: vas je deo u vasem neverstvu, a Mojsije koga vi trazite sad, na sudnom odgovoru, u Meni nadje pravi put. Zato ce vas on ismejati i izobliciti. Pri toj reci pojavi se Mojsije u velikoj slavi. Oni cim ga videse, poznadose ga i povikase: o Mojsije, ti si nam dao zakon, mi smo taj zakon sacuvali kako si nam zapovedio, a ovoga sadasnjega Sudiju raspeli smo i ubili. Sad nam kazi ko je On, i zasto nam u tvom zakonu nisi kazao o njemu, i reci nam kako da se sada izbavimo iz njegovih ruku. Jer vidimo i svuda nalazimo Njegovu vlast, i svuda nas postize sud Njegov i gnjev. On ce nam svima suditi, i nema nikoga ko bi nas izbavio od suda Njegovog.[/FONT]
[FONT="]Tada Mojsije odgovori Jevrejima: o nevaljali i tvrda srca sinovi, ali ne Avraamovi, nego sinovi djavolji! Zar vam nisam pisao u zakonu vasem govoreci: takvog jednog Proroka podici ce vam Gospod Bog izmedju brace vase, kojeg ste vi duzni slusati kao i Mene, sto bi vam god zapovedio. A svaka dusa, koja ne poslusa toga Proroka, bice istrebljena iz sredine vase. O tome vam je jos jasnije kazano i na jednom drugom mestu u vasem zakonu: On ce biti carujuci Car od kolena Judina, koji treba da dodje. On ce biti onaj koga je narod ocekivao, i o kome se mnogo govorilo, o kome vam je citano po zbornicama vasim u dan subotnji. I zato ste liseni dolaska Mesije, o kome je svedocila nasa vera, jer ste Ga se vi odrekli, i upisali se u neznabosce.[/FONT]
[FONT="]Oni mu na to odgovorise: kako mi mozemo u njega verovati, kad on naziva sebe Sinom Bozjim, a to u tvome zakonu nije napisano, i proroci nisu o tome nista govorili? A Mojsije im na to rece: Ja Njega prorokom zovem kao i sebe, zato sto se ovaplotio i postao covek savrsen, ostavsi savrseni Bog. On je bio apsolutno savrsen, ali zavist, zloba i pakost vasa, ne dade vam da poverujete u Njega, i radi toga vas ocekuju u buducem veku vecne muke, i udeo u ognjenom jezeru. Ovo im izrece Mojsije i otide od njih.[/FONT]
[FONT="]Posle toga odeli Gospod jos jednu grupu od onih sa leve strane, koji izgledahu puni lukavstva. Oni su bili gori od svih drugih. Oci im behu tamne i mracne kao noc, na celima njihovim stajao je satanin natpis. U rukama su drzali dascice, na koja je bilo napisano njihovo zlo i nevaljalstvo.[/FONT]
[FONT="]Gospod se i njima obrati sa recima: o necastivi, zasto ste Me ostavili, i Antihristu se okrenuli, zanjuci za njega vasu pogibiju? Vi se odrekoste Mene, a sada se Ja odricem vas, i necu vam se smilovati, nego cu i vas oterati na mesto gde je on, u muke vecne i u vatru neugasivu. Zato sto ste njemu sluzili, imacete tu cast, da zajedno sa njim vecno gorite. Tada ih uhvatise sveti andjeli, po zapovesti Bozjoj, i bacise u propast satansku. I njihova vika i jaukanje, behu strasni za slusanje. A i ja, kad sve to videh i cuh, strah me obuze veliki. Milost su iskali ali milosti nisu dobili.[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]SUDBINA HRISCANSKOG MUCITELjA[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Posle svega ovoga cuh glas kao riku lava, koji skripi zubima i besno urlice od straha i muka u kojima se nalazi: oh, raspeti Boze, kako Te ne poznadoh kada si se ocovecio i rodio u telu kao covek, i odrekoh se Tebe, i nisam hteo cuti Tvoga imena, a sad vidim da si Ti jedini visnji Gospod Isus Hristos. Bio sam neprijatelj Tvoj i protivnik, a sada iz ovih muka Tebe kao Gospoda Boga ispovedam. O, tesko tome koji Tebe ne ljubi, i Tvoga dolaska na zemlju se ne opominje! O, tesko onima koji Tebe istinitoga nisu poznali, koji Ti ne verovase, i ne krstise se Tvojim svetim krstenjem. O, tesko i meni, jer se uzasno mucim u ovom plamenu! O, smrti, gde si sada da me izbavis od ovih muka! Ko je to mogao pomisliti, da ce se sa mnom ovako nesto dogoditi! [/FONT]
[FONT="]Slusajuci ovo strasno jaukanje i urlikanje, zapitah moga vodju andjela: ko je ovaj sto je dopao pod tako strasne i nepodnosljive muke? Na to mi sveti andjeo odgovori: to je Dioklecijan mucitelj hriscana.[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]OVDE JE KRAJ SUDU BOZJEM[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]U taj cas nestade strasni Sud Bozji; strasne muke se zatvorise u dubinu zemlje. Odmah zatim cuh nedostizno pojanje andjela, koji su prinosili hvalu pravednome Sudiji. Dok su andjeli pevali, pojavi se Gospod koji udje u veliki Grad, i svi andjeli sa Njim. Vrata od Grada se zatvorise, i Gospod sede na prestolu Slave svoje i zapovedi andjelima da prinesu duhovne darove i nagrade nebeske. Po naredjenju Gospodnjem javise se svi sveti, i dobijahu iz ruke Njegove nagrade, po meri svojih dobrih dela. [/FONT]
[FONT="]Prva od sviju pokaza se precista i Presveta Bogorodica, Mati Gospoda nasega Isusa Hrista. U taj cas Gospod skide sa preciste svoje Glave cudan venac, i stavi ga na Njenu glavu i rece joj: primi Mati moja ovu slavu, koju mi darova Otac moj, za pobedu nad djavolom i smrcu kojoj odoleh, primivsi telo od Tebe. Zatim joj dade pravu odezdu, bagranicu Carsku, koju je samo On oblacio, kao Bogocovek. Podari joj i jos mnogo drugih duhovnih darova, postujuci je i recju i delom kao Mater svoju. Ona Mu se tada priblizi, i posadi je na svoj bozanski Presto, uzvisivsi je tako nad svima svetima. Pohvali Gospod njenu dusevnu i telesnu cistotu, spominjuci i njene usrdne molitve i tople suze, koje Mu je ona prinosila za sve hriscane. Uzvisi je Gospod, kao Gospodju i Vladateljku nad svima nebeskim Silama, koje joj zapevase sa velikom radoscu.[/FONT]
[FONT="]Posle toga dozva Gospod sve svoje svete ucenike i apostole, pa dade i njima carske haljine, vrlo lepo ukrasene; dade im i dvanaest prestola napravljenih od cistoga zlata, oblozenih skupocenim kamenjem i biserom. Zatim uze vence koji su se sijali kao suncana svetlost, stavi ih na njihove glave, i venca ih kao careve. Tada ih postavi Gospod na prestole, i pokaza im da su oni Sudije nad dvanaest plemena Izrailjevih, davsi im vecni Zivot u Carstvu nebeskom, koji prevazilazi sva blaga ovoga sveta.[/FONT]
[FONT="]Potom pozva Gospod i ostale svoje ucenike i dade im besmrtne darove. Razdeli im nagrade, ali ne u vidu venaca, nego svakome od njih dade pocast, po meri njihove vrline.[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]ZATIM SE POKAZA HRAM BOZJI[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Posle svega ovoga videh Hram Bozji, koji se sijao kao najcistije zlato, i pred Hramom dveri kao most. Po mostu su isli mladici, koji su bili u cinu djakonskom. Duznost njihova bese da prigotove Hram za sluzbu Bozju. A sirina Hrama bese priblizno do tri hiljade stadija. Hram je bio u vidu krsta, i pretstavljao sobom ogromno zdanje sa cetiri kubeta. U njemu su bila tri prostrana oltara, i imase unutrasnji izgled, cetiri ulice koje vode na cetiri strane. Svo zdanje bilo je sazdano rukom Bozjom, od cistoga zlata i dragoga kamenja, i blistalo je kao sunce. Providnost Hrama omogucavala je onima unutra, da vide sve one koji su bili u njemu. A sve ono sto se u Hramu nalazilo, sve je to takvo bilo, da ga je nemoguce opisati ni iskazati. Jer je sve, sav Hram, bilo ispunjeno Svetim Duhom. Video sam kao mramorom oblozene stubove, koji su podrzavali Hram u oblaku. [/FONT]
[FONT="]Kada mladici sve pripremise, gromko oglasise: blagoslovi Vladiko! Gospod sede na svom divnom prestolu, sedose i dvanaest apostola na svojih dvanaest prestola, sest sa desne, a sest sa leve strane. Gospod se okrenu djakonima i rece im: pozovite od svuda izabranike Moje. U taj cas andjeli zatrubise i cu se glas: dodjite blagosloveni Oca mojega u Hram svete slave Moje, da svrsimo novu Zrtvu radosti i veselja. U tom momentu, svi sveti se sabrase u Hram. Presveta Vladicica nasa i Bogorodica ustade sa cudnoga prestola svoga, i podje Sinu svome, Gospodu nasem Isusu Hristu. Na njoj je bila cudesna odezda i venac koji joj Je dao Gospod. On joj pokrivase glavu, kao sto o tome i car David govorase: "Stade carica s desne strane Tvoje, u rizu pozlacenu odevena i sveukrasena."[/FONT]
[FONT="]Posle toga dodjose sedamdeset drugih apostola, koji bijahu neopisivom svetloscu, a za njima svi prepodobni i pravedni, koji se udostojise ove velike slave. Svaki od njih je stajao na svome mestu u Hramu Bozjem, jer su sva mesta bila sa natpisom oznacena, kome pripadaju od prepodobnih i pravednih. U taj cas zasija neobicna svetlost, a njihova srca se ispunise neopisivom radoscu. Mnogi od njih se ne mogose uzdrzati, nego od radosti zapevase divne umilne pesme.[/FONT]
[FONT="]Zatim videh Gospoda gde ustade sa svoga cudnoga Prestola, da svrsi tajnu Sluzbu. Sluzahu mu u parovima Heruvimi i Sarafimi, sa strahom i trepetom, i pevahu trisvetu pesmu. Drugi pak andjeli, kojih je bilo bezbrojno mnogo, stojahu u krugu oko Prestola. Sa Gospodom sluzahu dvanaest apostola i proiznosahu vozglase, a posle njih andjeli pevahu. Kad bi andjeli svrsavali svoju pesmu, sveti su je produzavali i na nju odgovarali. Kad dodje vreme Svetom Pricescu, Gospod se pricesti od duhovne Mane Zivota Svoga. I tada otkri Gospod strasne tajne Svoga vecnobica svima Svojim izabranicima. U tom momentu svima postade razumljiva sva Tajna Mudrosti, nepristupna ucenju i umu. I svi proslavise Gospoda nasega Isusa Hrista, jedinorodnog Sina Bozjeg i okusise novoga Zivota, to jest vecne Slave Bozje.[/FONT]
[FONT="]Posle toga udjose svi sveti, i dospese svi do Novog Siona i Grada Jerusalima. Gospod nas Isus Hristos napravi svoje cudne palate, koje su se nalazile na Istoku od svetoga Grada Siona. Tu pred neobicno velicanstvenim vratima ovoga Grada, stajahu i cekahu Heruvimi i Serafimi. U tom divnom Dvoru razlivalo se umilno pojanje andjelsko. Pred Dvorom je stajalo nekoliko stolova sa spremljenim raznovrsnim jelima. Bila je tu trpeza dvanaest apostola, pa stolovi za pravednike i sve svete. Svaki je imao oznaceno svoje mesto.[/FONT]
[FONT="]Tada izadje Gospod iz svoga cudnoga Dvora, u koji niko nije mogao nikada uci. Bio je okruzen bezbrojnim mnostvom andjela, koji su pevali pohvalne pesme. Potom Gospod sede za trpezu, a za Njim posedase i svi sveti, svaki na svoje mesto. A sveti andjeli sluzahu za trpezom, i neprestano pevahu radosne pesme. Zatim se Gospod obrati svima svetima i rece: braco moja i drugovi moji, i svi koji ugadjaste Ocu Mojemu i Meni, jedite i pijte i nasitite se Mojih vecnih dobara, koja su za vas pripravljena od stvorenja sveta. Sve su to oni slusali i radovali se velikom radoscu. I svi jedose to duhovno jelo i pise to duhovno pice (vino). A sve ono sto je bilo postavljeno na trpezi, nikako se ne umanjivase, kao sto to biva ovde na zemlji, nego je izgledalo kao da se niko nikada nije ni priblizio tim stolovima, i izgledase kao Edemski vrt.[/FONT]
[FONT="]Kada se nasitise duhovnim veseljem, ustadose od trpeze. Ustade i Gospod i svi Sveti sa Njim. Tada ih Gospod uze sa Sobom i svi podjose u divan Vrt koji se nalazio na Istoku. To i jeste Edemski Raj, Bogom zasadjeni, iz koga je Adam bio isteran. Kada udjoh unutra, izbezumih se od cuda i lepote, sto se mogase videti u ovom Vrtu. Nasladjivao sam se blagim i prijatnim mirisima, cudnih i neiskazanih rajskih cvetova. Andjeli su divno i umilno pevali, Aliluja i druge bozanstvene pesme. Videh tako sirinu neiskazane Rajske krasote. Pokazase mi i celo Bogom sazdano obitaliste, koje je obecano svetima. A Gospod se povrati u Grad.[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]O ISKANjU SVETIH OD GOSPODA[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]I molise sveti Gospoda govoreci: poslji na nas, Gospode, blagodat Tvoju, i ucini i ovde u netruleznoj i blazenoj zemlji i Hramu svetoga Imena Tvoga, da bi mogli dolaziti u Njega, kao sto smo do sada cinili i slaviti Te, sa Tvojim Svetim Ocem i Presvetim i Zivotvornim Duhom Svetim. Tada Gospod podize Svoju bozansku ruku i blagoslovi krstoliko na sve cetiri strane, i u taj cas zapali se sva zemlja i sav vazduh jarkim i kao sneg belim plamenom. Kada se plamen podize ka nebu, pojavise se po svoj zemlji divni hramovi, palate, kuce, stanovi i dvorovi, i razna cudna zdanja, sa skupocenim svetim prestolima, kao i vrtovi sa plodovima neiskazano lepim i divnim, koji su nepostizni za um ljudski. Sve to Gospod darova svojim svetima. I oni praznovahu duhovno, i dostojno se radovahu za sve sto im Gospod ucini. [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]O PREMUDRIH SUDOVA TVOJIH HRISTE I VELIKE SLAVE TVOJE[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Za one koji odlaze u zivot vecni nema ni zime, ni leta, ni dana, ni noci, jer se vremena ne izmenjuju; tu nema zedji ni gladi, nema zalosti ni uzdisaja. Njima nije potrebno da prave kuce ni zemlju da obradjuju, jer se ove izmenilo i postalo novo: nebo, zemlja i covek. Tu je zivot miran i bez zalosti, jer im je tudja sva telesna volja i zelja. Oni tu ne znaju za gnjev ni za zlo. Sve je to sa djavolom pobacano u propast. Ovi se tamo nasladjuju sa vecitim blagom, koje je besmrtno i neizmenljivo, sijaju svetloscu, i slicno andjelima, ne podlezu promeni. Sve mi to pokaza moj vodic, andjeo Gospodnji. Zatim videh, kako sveti andjeli izlaze iz svetoga Grada, i dele naselja, skinije (satore), stolove i prestole, svakom po zasluzi. Jednima na zemlji, drugima u vazduhu. A i oni na zemlji, i oni u vazduhu, svi se duhovno veseljahu i radovahu. Sve sam to sa velikom paznjom posmatrao i o tome razmisljao. [/FONT]
[FONT="]Posle toga zatrubi strasno Hristos Car i Bog nas, i od Njegovog glasa zatrese se sva zemlja. Na Istoku se otvorise vrata Nebeska, koja cuvaju strogi Serafimi, a koja su plamtela u sjaju neiskazane svetlosti. Zatim izidje Gospod iz Dvora svoga i slave velike, okruzen velikim mnostvom nebeskih svetih andjela, koji su pevali pesme bozanstvene. I dodjose ka otvorenim vratima Nebeskim. Sa njima podjose i neki od svetih, koji su imali velike zasluge. Bila su im data velika krila, sa kojima su mogli da lete kuda su zeleli. Pre sviju, udje sa Sinom svojim Precista Bogorodica, prekrasna kao munja. Ja upitah svoga vodju, svetoga andjela, i on mi rece da smo u Carstvo Nebesko usli. Potom opet videh Gospoda sa svima svetim andjelima nebeskim i svima svetima, svi podjose sa Gospodom u Grad nebeski. A svi oni koji su sa Gospodom bili, behu jos vise proslavljeni i od onih prvih, i mislim da ne gresim ako kazem, da su bili podobni Bozanstvu. A radost im bese neiskazana.[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]GOSPOD RAZGOVARA S GRIGORIJEM[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Tada Gospod, koji stojase kod vrata Svetoga Grada, okrenu se prema nama, i tihim i krotkim Bozanskim glasom rece: evo, Grigorije, radi molitava Moga ugodnika Vasilija, sve ti pokazah, a ti se sad postaraj da predas i drugima sve ovo sto si video i cuo, da bi se i drugi, cuvsi ovo, pokajali i popravili za svoje spasenje. A ja ti kazem: koji ne zivi po Mome svetom Jevandjelju, i svemu onome sto je u njemu napisano, i ko ne poslusa glasa Crkve Moje, koju sam krvlju svojom utvrdio, nece biti mio Ocu Mojem ni Meni, i potpasce pod sud i propast vecnu. I ko ne bude Meni sluzio, taj ce se nazvati sinom paklenim. A koji se trudom ili postom, i drugim dobrocinstvima ne usavrsava i ne ulazi na vrata po Mojem Jevandjelju, taj je lopov i razbojnik. A ti se postaraj da umnozis poruceni ti dar, i svim onim sto ti je pokazano, sto si video i cuo, da spases dusu svoju i budes drugima na korist; da i oni cuvsi ovo spasu duse svoje. Ne sakrivaj u zemlju Moga duhovnog bisera, nego ga saopsti mnogima koji poveruju. Mnogi ce te za sve ovo poslusati i spasce duse svoje. Ali Ja znam da te mnogi nece poslusati, kao sto ni Mene ni Moje svete apostole ne poslusase, i zato u svome bezakonju i nepravdi izgibose. Ustace na vas zli i nevaljali, i prognace vas kao sto su i Mene progonili. [/FONT]
[FONT="]Sav ovaj svet, i sve sto je u svetu, sve je prolazno i privremeno. A koji se u ovaj prolazni svet zaljubi, a vecni zivot odbaci, izgubice dusu svoju u ognjenom jezeru. Ti se pak postaraj da ispunis ovo sto ti sada govorim. Od svega je najbolje zudeti za vecnim i neprolaznim zivotom. Na kraju ti kazem: koji ovo cuju i ne postaraju se da se isprave i pokaju, ti neces zato biti kriv, a oni ce po delima svojim biti osudjeni u ognjenom jezeru, gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi.[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]GRIGORIJE ODGOVARA GOSPODU[/FONT][FONT="] [/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Vladiko i Gospode! Kako mogu ja sve to ispuniti, kada sam necist dusom i srcem, i umom pomracen? Kako da iskazem tajne, koje ni Heruvimska usta, ni Serafimski umovi ne mogu postici? Znam da ni um svih nebeskih i zemaljskih bica to ne moze dostignuti, i sa strahom i trepetom prozreti u te reci. [/FONT]
[FONT="]A Gospod mi rece: Ja znam sta ti mozes a sta ne mozes uciniti. Ali cu ti ja poslati blagodat Svoju, koja ce se obilno izliti na tebe, prosvetiti te bozanskom Svetloscu, i pobuditi u tebi zelju i ljubav prema Meni. I dacu ti silu i razum, volju i snagu, da bi sve sto si sada video i cuo, mogao opisati, za svedocanstvo svima Crkvama, a na korist svima onima koji ce sa cistim srcem poverovati. Blago onima koji prostim umom i cistim srcem na ovo pomisljaju, i koji se staraju i izbegavaju svako zlo i greh, drzeci se samo dobrog i pravednog puta Gospodnjeg. Tesko onima koji ne cine dobro, i koji u sve ovo sto je tebi pokazano ne poveruju i ne poslusaju. No oni koji u ovo posumnjaju, nece imati udela sa spasonosnim sinovima i naslednicima Carstva Nebeskog. Oni pak cija su imena napisana u knjizi Zivota, primice sve ovo sa radoscu. I sa cistim srcem i ljubavlju citati ga i slusati. A koji se postaraju da ispune napisano, i drugima predadu, veliku korist cine sebi i drugima. Oni pak koji su se toliko zaljubili u ovaj prolazni svet, i koji su osvojeni nistavnim zemaljskim mislima, kojima gospodari telesna zelja, oni koji na veru i vecni zivot ne polazu nista, nego se jos i podsmevaju i rugaju, njihov udeo je u jezeru ognjenom i sumpornom.[/FONT]
[FONT="]Rugace ti se, rece mi Gospod, i ukoravace te. No ti trpi ukor i bez obzira na to, postaraj se da ovo predas usmeno i pismeno. Predaj potomstvu sve sto ti je pokazano. Predaj Crkvama Mojim, i svima verujucim. Kazi predstavnicima Crkve, i boljemu i srednjemu i najmanjemu, jer cu ja brzo doci, i platu cu svakom sa sobom poneti. Blazeni su oni koji uredjuju zivot za spasenje svoje duse. Tesko onome svesteniku koji nije imao brigu za povereno mu stado da ga poucava. Takav ce dati strogi odgovor pred strasnim i neumitnim Sudijom. Ja sam vam dao tu zapovest, i stedim vas, da ne propadnete u vasem neznanju. Jer se svi vi slabo starate za spasenje svoje duse.[/FONT]
[FONT="]Izbegavajte zelje tela vasega i ostavite svako zlo i nepravdu, da vas ne snadje smrt iznenada, u nezgodan cas, i umrete bez pokajanja. Jer onda i vera malo koristi donosi. Ja sam Gospod i Bog vas koji pravdu ljubim, i covekoljublje izlivam na vas, Ja koji sam bio na krstu raspet vas radi, i mnogo postradao od nepokornih Judeja. Ja sam milostiv svima koji se iskreno kaju, i oprastam im sve grehove. Jer posle smrti nema mesta pokajanju, nema ni koristi od suza i moljenja. Sta moze tada uciniti za sebe gresnik, koji se nije pokajao za zivoga ovoga na zemlji? Ja ne utajih od vas nista od onoga sto bi vam moglo biti na korist, a dadoh vam slobodnu volju i razum, da mozete izabrati sto zelite: zivot vecni u Carstvu Nebeskom, ili pak vecne muke u Adu paklenom. Ja sam sad milostiv svima koji se kaju, ali cu na Sudu svome biti strog u kaznjavanju gresnika. Ja sam Gospod Isus Hristos, koji vavek zivim sa Ocem Svojim i Svetim Duhom.[/FONT]
[FONT="]Sve mi je ovo Gospod pokazao, da bi ga predao svima ljudima koji zele da spasu duse svoje. Ja sam o svemu tome razmisljao i u sebi mislio: kako se moze sav svet izmeniti i postati netrulezan? I kojim Crkvama sam ja duzan posvedociti o svemu sto sam video i cuo od Gospoda? To je meni sve pokazano kao na snu, ali ono ce se dogoditi i na samom delu, na svrsetku ovoga sveta, o Drugom Hristovom dolasku na zemlju.[/FONT]
[FONT="]Tada ja dodjoh sebi od cudnog vidjenja buducih dogadjaja, od koga sam se strasno uplasio. Ponavljam, od straha koji me bio obuzeo, za dugo vremena bio sam bez svesti. I nekoliko dana nisam izlazio iz svoje celije. Opominjao sam se svega sto sam video i cuo. I zeleo sam da brzo zapisem sve, da se ne bi nesto od toga zaboravilo. Zarko sam molio Gospoda, da mi On prosveti um, i da mi da takvu silu i moc, kako bih ispunio zapovest Njegovu. Prodje od tada nekoliko dana, i u srcu mojemu zasija radost, a lice se moje izmeni.[/FONT]
[FONT="]I u mojem duhu radoscu ispunjenom, sve mi dodje na pamet i setih se potanko svega onoga sto sam video i cuo, i sto mi je Gospod pokazao i naredio da se po njemu upravljam: da sve to opisem i predam Crkvama.[/FONT]
[FONT="]Tesko je bilo i pretesko, opisati sve ono sto sam cuo i video, jer za to nedostaju reci ljudske. Pisao sam prosto i razumljivo. Ne lepo ispletenim filosofskim recima, nego sto je moguce prostije i razumljivije. Napisano je plod blagodati Bozje, koja me je osenila, kad sam se oslobodio straha.[/FONT]
[FONT="]Posle svega ovoga sto se desilo sa mnom, uputih se prepodobnom Vasiliju, koji mi, posle vecernje molitve, rece da sednem pokraj njega. I odmah poce da mi govori o ovom ili onom vidjenju. Trudio sam se da prestavim sebi radost prepodobnog oca Vasilija, osobito kad saznadoh, da me Gospod udostojio po njegovoj molitvi da vidim sve ovo i da prenesem drugama. Sve to me ispuni radoscu, i ubedi me da je ovo bilo istinito otkrovenje Bozje.[/FONT]
[FONT="]Prepodobni Vasilije bese u to vreme u dubokoj starosti i zivot njegov se priblizavase kraju. Sveti Starac je odranije znao za cas svoje smrti, i rekao mi je o tome.[/FONT]
[FONT="]Sve ovo je bilo ovako, i ja Grigorije, pisem sve ono sto videh i sto cuh i sto mi Gospod Isus Hristos zapovedi. A sada neka je Bogu slava! A ljudima neka bude na spasenje i zivot vecni. Amin.[/FONT]
