Kalimerčice,
uzeo sam da čitam Antičku Srbiju Jovana I. Deretića i za sada mi je smešno. Niti jednog
ubedljivog dokaza. Ali, svoje utiske ću podeliti sa tobom i ostalima kada budem imao određeniji sud. Molim te još tri stvari:
1) Navedi naslove knjiga ili tekstova istoričara i etnografa koje si predložila na čitanje Šumadincu. Voleo bih da vidim tu argumentaciju u vezi sa Lužičkim Srbima, pošto oni, koliko ja znam, pripadaju zapadnoslovenskoj porodici naroda i jezika. Postoje prilično ozbiljni filološki i istorijski dokazi za tako nešto, ali, eto, hoću da pročitam i nešto novo (ili nepoznato). Ne informišem se (isklljučivo) na Wikipediji, jer u kućnoj biblioteci imam blizu 3 000 naslova, a isto toliko imam i u PDF formatu. Čitam na srpskom, engleskom i ruskom. Pa i na nemačkom, uz pomoć rečnika, premda sam samo njega učio u školi. Ne vladam njima perfektno, ali naučne tekstove koji se podvrgavaju strogom režimu diskursa čitam i razumem bez problema.
2) Zamolio bih te da autore knjiga imenuješ u skladu sa tim kako se potpisuju, dakle Jovana I. Deretića kao Jovana I. Deretića. Za to ima ozbiljnih razloga: u ozbiljnoj istoriji kuture i književnosti srpskog naroda I. Deretiću prethodi njegov, daleko poznatiji i priznatiji imenjak i prezimenjak - Jovan Deretić. Gotovo svi smo bili u prilici da u srednjoj školi pročitamo makar jedan tekst ovog cenjenog naučnika. Po mom mišljenju, njegov život i rad ne sme se ni omaškom pomešati sa radom jednog šarlatana. Najzad, srednje slovo I. tvoj Jovan I. Deretić koristi ne bi li se razlikovao od moga Jovana Deretića: u tom smislu - hvala mu. Jovan Deretić autor je najbolje integralne Istorije srpske književnosti. Autor monografija o Dositeju Obradoviću, Njegoševom Gorskom vijencu, o 150-godišnjem razvoju srpskog romana. Pisac je univerzitetske istorije kulture srpskog naroda. Brojne su njegove knjige ogleda o narodnoj i srednjovekovnoj književnosti i kulturi kod Srba (rad o zagonetki Kraljevića Marka). Toplo preporučujem sve što je uradio.
3) Na kraju, svojevremeno sam se na forumu deklarisao kao nacionalista, zbog čega su me neki odmah spakovali u određeni kalup. Ne volim da raspravljam o tuđim nacionalnim osećanjima, ali hoću da istaknem ovo. Svoj narod, njegovu kulturu i prošlost, kao vid staranja o njegovoj budućnosti - treba voleti i spoznavati na ispravan način. Sve što Jovan I. Deretić radi vrlo je kontraproduktivno u nacionalnom smislu: iz nekih stranih istoriografija, ali prvenstveno u publicistici, u skorije vreme se provlači teza da je boj na Kosovu izmišljotina. E sada, postavlja se pitanje kada bi se u okviru naše nauke obratila pažnja, makar neznatna, na šeretluk i šarlatanstvo J. I. Deretića, ne bi li to bio povod da se čitava naša istoriografija dezavuiše i kompromituje? A time da se dovedu u pitanje i legitimne političke aspiracije Srbije, kao i do sada nepobitni istoriografski fakti. Po mom mišljenju, na I. Deretića treba gledati kao i na bivšeg premijera Milana Panića: lovac u mutnom, pojavio se u mutnim vremenima, mutne prošlosti i mutnih namera (možda i pripadnik neke strane agenture). S tim što je Panić katastrofalno baratao maternjim jezikom, a I. Deretić katastrofalno vlada istoriografijom. Ponavljam, ne samo činjenicama, nego i metodologijom, koja je vrlo bitna stvar bez obzira na bogomdanu genijalnost pojedinca.
Pozdrav, i bez ljutnje!
Evo i jedne moje preporuke za čitanje: Novosađanka Jelka Ređep autor je knijga posvećenih tzv. legendi o Kosovu. Pisane su stručno i argumentovano. Pročitaj, ako ništa drugo, iz lokalpatriotskih razloga.