Prava istorija Srba?!

[luterix]

Imam jedno pitanje za sve vas ...
Da li slucajno neko zna za grad u Srbiji koji vise ne postoji ???
Ali ne zato sto je mu je promenjeno ime !!!!!?

 

[sumadinac80]

Zar ne cujes sebe,ponavljas kao papagaj ono sto su te naucili,i to pogresno.
Niko ovde ne govori sa 100 posto preciznosti da ja bas tako.Ako ne verujes u sebe
nikada neces doci do istine.Zar mislis da su svi ovde budale , a samo ti pametan.Najlakse je ne verovati ni usta i po svemu pljuvati.potrebne su godine istrazivanja da bi se utvrdile cinjenice(ako se do njih uopste ikada dodje) a tako malo je potrebno da se zapocne proces trazenja istine.I nemoj tako da polemises sa ljudima jer to je nepristojno ako ne baratas cinjenicama.Mnogi ljudi iz SANU iako raspolazu mnogim ARTEFAKTIMA ne objavljuju ono sto znaju.I samo da znas da se kockice lagano slazu i kod nas i na jos mnogim mestima u svetu o tome ko su bili nasi dedovi.



Samo malo vere nije na odmet

Slazem se sa tobom da nije lepo napadati bilo koga bez argumenata,ali bas ta ekipa tipa Deretic proglasava 99% nasih istoricara neznalicama i izdajnicima.Sada kazes da SANU ima nekakve dokaze o "pravoj" istoriji Srba ali ne objavljuju.Pa zar i taj bastion srbstva postade ispostava CIAe?Slazem se i ja da nasa istorija mozda nije 100% verodostojna ali u ove istorijsko-geografske vratolomije tipa Srbi u Egiptu,Kini,Americi jednostavno ne mogu da poverujem.

 

[rollmilan]

Kakve kockice , sem fikcije tu nema ništa.

A što se tiče gradova koje više ne postoje , kakav je to argument , znači ako Sloveni nisu osnivali nove gradove onda se nisu ni doselili wacko2 Sloveni kada su dolazili na Balkan prvo su išli u pljačkaške pohode pa tek onda u osvajanja teritorija i gradova radi naseljavanja. Tom prilikom su proterivali ili pokoravali starosedeoce. Zašto bi se neko (bilo ko) odrekao starih naselja koje imaju dobre strateške položaje i privredne mogućnosti, pa ni Turci kada su osvojili ove teritorije nisu pravili nove gradove.
Na kraju nabrojaću neka naselja koja više ne postoje a postojala su , jer bilo je i toga - Naselja vinčanske kulture , naselja lepenskog vira, Gamzigrad, Viminacijum, Novo Brdo (čije naselje nema veze sa današnjim Novim Brdom), Žrnov , Ras . Naravno nestanak ovih gradova nemaju veze sa naseljavanjem Slovena.

@rollmilan -
imas pravo tako da gledas na to, ali imaju pravo i oni koji to rade na sasvim drugi nacin.
Sto se tice knjige Olge Lukovic Pjanovic - tacno je da je po struci lingvista ali to ne umanjuje njeno delo koje predstavlja osvrt na dela drugih pisaca / svaka glava je posvecena drugom autoru ili lingvistickoj pojavi - veoma interesantna knjiga
Ponavljas gresku i ponovo dajes kategorizaciju i ocenjujes neciji lik i delo - za svojevremeno eminentnog profesora milosa milojevica kazes - amater - covek je zaqvrsio u to vreme najprestiznije skole /najvise obrazovanje steko u Moskvi/ za sobom ostavio veliki broj radova od kojih je najveci deo bio jos za njegova zivota zaplenjen i zabranjen za izdavanje - 2 sanduka njegovih pisanija su tako ostala skrivena od ociju javnosti - nebulozna naklapanja se nikada nisu sklanjala. bilo bi leopo da u diskusiji izbacis kategorizacije - nekacitaoci prosude, ako su to gluposti i bajke nema bojazni - samo deca ce poverovati u njih
Sto se tice Alexandra Makedonskog - svaka njegova pobeda je pracena pripajanjem teritorija, teritoriju Tribala nikada nije zauzeo, vodio je "uspesan" pohod, Tribali su se povukli pred njim do jednog ostrva na Dunavu/predpostavlja se da je u pitanju Veliko ratno ostrvo ili neko drugo kod danasnjeg Bg/ gde su mu pruzili ogorcen otpor,nakon kojeg se nepobedivi Aleksandar ranjen vratio u svoju Makedoniji
Naravno odneo je pobedu !!!

To što je Olga Luković Pjanović lingvista nije toliko bitno, ali to što u svom radu ne koristi neke istorijske metode to je zabrinjavajuće. Ako se već usudila da se bavi oblašću koja nije njena specijalnost morala je savladati i primeniti metodologiju nauke kojom se bavi.
U vezi Miloša S. Milojevića prilepljujem tekst :
" Руварац је такође критиковао и рад још једног важног представника романтичарске историографије, Милоша С. Милојевића. Милојевић заправо није ни претендовао да се буде историчар, већ је његов циљ био национални рад и сузбијање бугарске пропаганде у Старој Србији. Главни циљ његовог списатељског рада била је национална пропаганда у Старој Србији. У својим радовима Милојевић се често позиваo на народну традицију, па чак и на гласине како би доказао своје тврдње.

У свом делу Правила св. Петке Параскеве српске, у издању Српског ученог друштва, Милојевић је објавио текст за који је тврдио да представља историјски доказ о српском пореклу ове светитељке. Иларион Руварац је у свом чланку О раду Милоша С. Милојевића објављеном у Гласнику Матице српске из 1873. године веома оштро критиковао Милојевићеве тврдње изнете у овом делу, а такође се критички осврнуо и на Милојевићев целокупни списатељски рад. Темељно и на научан начин Руварац је доказао да је овај спис пун анахронизама и да је на њему Милојевић вршио недопустиве измене и допуне српске историје.
Милојевић је на ову критику одговорио 1881. личним увредама упућеним Руварцу, кога је назвао бугарофилом и издајником српске народности, међутим, без правих аргумената, Милојевић није могао да уђе у неку озбиљнију полемику с Руварцем. Милојевићев рад су још његови савременици оценили као поптпуно неоснован с историографске тачке гледишта и без икакве научне вредности".
К. Милутиновић, Иларион Руварац и Милош С. Милојевић, Манастир Гргетег. Прилози монографији, Нови Сад 1990.
Na kraju o Aleksandru Makedonskom i Tribalima . Tribali su bili prilično ratoboran narod .Zadavali su mnogo muka Aleksandrovom ocu Filipu koji je bio ranjen u sukobima sa njima. Iste probleme su zadavali i Aleksandru jer su stalno napadali Makedoniju. Aleksandar je radi toga pokrenuo vojsku protiv njih da bi osigurao nemirnu granicu sa te strane kako bi spokojno krenuo u veliki pohod ka istoku. Znači njemu je bilo bitno da osigura granicu od daljnih tribalskih upada. Aleksandra je interesovala slava i bogatstvo a to se nalazilo na istoku , teško da je on mogao biti zainteresovan za tribalske čuke i vukojebine.

 

[mihail]

@rollmilan
da krenem redom,mozemo vako dok je sveta i veka -tacnije dok je nas ! To sto si napisao za Olgu Lukovic Pjanovic - ne mogu da uvazim - ona je tom problemu prisla kao lingvista i sa te strane je odradila odlican posao - sada je na nekim drugim da te navode potkrepe nekim drugim stavkama - takve dopune nalazimo recimo kod Jovica itd
Milojevica namerno nisam pominjao - rasprava koju si naveo je vodjena izmedju Ruvarca (smatra se za zacetnika kritickog pristupa istoriji u nas) i prof. Milojevica - argumenti koje su koristili i danas nisu resili dilemu da li je ili ne Sv. Petka srpskog porekla - vise od polovine istrazivaca ali i crkvenih ljudi ostaje pri tome da jeste....Ruvarac je neosporno doneo veliki doprinos nasoj nauci ali je takodje bio i bugarofil /istoriju pisu pobednici ali na nju takodje uticu u mnogome i verski i politicki stav istrazivaca/....sa druge strane nisam ni doveo u pitanje objavljena dela Milojevica ,niti sam se na njih pozivao /koji su osim odlomaka iz istorije Srba i Putopisa po Staroj Srbiji uglavnom informativnog i politickog sadrzaja.milojevic je kao dokazani patriota uzeo ucesce u oruzanim oslobodilackim akcijama na teritoriji Stare Srbije pa je ovakva njegova delatnost i razumljiva. Postavio sam pitanje njegove neobjavljene gradje - dva sanduka njegovih spisa nikada nisu ugledala svetlost dana - slucajnost ili zavera - u slucajnost ne verujem!
Sto se Alexandra Makedonskog tice - cista predpostavka evo kontra argumenta - kakva bogatstva su ga cekala u Avganistanu pa ga je osvojio?!? Ali ko sto sam vec napisao ko drzi kesu ima i istoricara - pa je njegov poraz pretvoren u pobedu a bezanija u povratak ali to su ponovo price koje ne vode nikud - osim ako i on nije bio ko sto deretic navodi Srbin,to bi donekle i objasnilo neke stvari.
s obzirom da istoriju pisu i plasiraju pobednici - ova rasprava nema smisla /revizionizam istorije II svetskog rata izaziva daleko vecu prasinu,lako je izvuci paralele/ - sa druge strane licna shvatanja i ubedjenja su takodje ne promenjiva - po svemu sto si pisao izvodim zakljucak /voleo bi da gresim/ da si pristalica evolucionizma - ja sam sa druge strane pristalica kreacionizma i nema te sile,tog fosila,te izgubljene karike koja ce me ubediti da sam nastao od majmuna - tako je i kod anticke istorije !
Dok god budu crveni i zuti na vlasti - ne brini - teorija doseljavanja divlje horde Srba koja je pred sobom sve rusila i unistavala i koju su tek dugotrajnim mukama koliko toliko pripitomili i civilizovali kulturni Vizantinci -bice na snazi ! Svi argumenti pristalica doseljavanja se svode na sirenje mrznje i totalno ne kriticko napadanje,zatvaranje ociju i usiju i vika iz sveg glasa -to tako nije i ne moze biti - bez i jednog jedinog argumenta. Clanak Antica nije previse ozbiljan ali i ne treba da bude - doseljavanje(tolike mase stanovnistva) naprosto nije bilo moguce izvrsiti ako covek na osnovu ciste logike uzme i razmisli o razlozima seobe,ali i o problemima koje seoba nosi sa sobom - otvorio bi toliko pitanja na koje nikada ne bi mogao da da odgovor. I jos nesto za kraj - to tvoje tumacenje o Tribalima /kao odgovor na navode OLP/ je smesno - uvodis logiku i "zdravorazumsko" zakljucivanje - a takvu istu metodu pobijas kada je primenjuje drugi tabor ! No iskreno po meni sve to nimalo nije bitno jer na zalost danasnje cinjenice su takve da su Srbi definitivno jedan od najstrijih naroda u Evropi /prosecna starost stanovnistva/ - tako da u ovoj situaciji raspredanje nase anticke istorije meni nimalo ne deluje privlacno.....

 

[dulebre]

Slazem se sa tobom... Ta demagogija traje stotinama godina... Sto se tice cara Dusana i Bosne, dr. Jovan Deretic na jednom od svojih predavanja je rekao da je Dusan postavio Tvrtka za bana (vojnog zapovednika), tacnije izabrao ga je jos kada je imao 12 god. i dao mu ucitelje spremajuci ga da bude vladar bosne. Kasnije je krunisan za kralja u manastiru Mileseva, a njegova titula je bila kralj svim srbljem, Raskom i Bosnom. Oni su takodje bili u krvnom srodstvu... To sve govori samo jedno, da je Bosna bila sastavni deo srpskog carstva...

 

[males]

Zasto ne citati i ovo?I ovde ima zanimljivih teza.

 

[SlavisaG]

Moram da pofalim (kao sto rece Milorad Telebak nije isto da vam neko pofali ili po`vali zenu) RollMilana na izuzetnim argumentima i britkom umu, dugo nisam vidio da je neko iskoristio toliko uvreda necijoj umnosti i karakteru, a da u jednu ruku ne poznaje te osobe, sto je samim tim veoma negativna osobina i radi toga uvrede se ne bi trebale tako olako davati. Uvrede su samo odraz ne znanja i nekulture.
Da li se neki autenticni izvori mogu smatrati iole tacnim to je uvjek diskutabilno, kao sto neki smatraju diskutabilnim Olgu Lukovic Pjanovic, Jovana I. Deretica, Antica i ostale, isto se tako mogu smatrati i vizantijski spisi kao diskutabilni, jer istorija se pisala u politicke svrhe, kao sto poznata krilatica sama kaze "Istoriju pisu pobjednici". Kao sto se vidjelo i sa stvaranjem Novoga Zavjeta, od toliko tadasnjih jevandjelja samo su cetiri zadovoljila kriterijume tadasnje vlasti, a imali smo i primjere u komunistickom rezimu koristenja istorije u politicke svrhe, pa zasto bi sada trebalo sada uzimati vizantijske i rimske spise kao valjane, a ne kao instrumente politicke vladavine u jednu ruku. Sa tim da su Sloveni toga doba bili slabi ratnici ne mogu se takodje sloziti, jer ukoliko vidimo sve vojskovodje su srpske ratnike nazivali odlicnima, i takodje srpska konjica koja je imala uticaj i od koje su nastali najbolji evropski konjanici Husari pokazuju dugu vojnicku tradiciju, koju jedan narod nije mogao steci preko noci.
Imate i primjer seobe iliti izlasksa Jevreja iz Egipta gdje se govorilo o stotinama hiljada da bi na kraju spalo na cifru od oko 5000, seobe kao takve su izuzetno teske, i narodi koji su se selili sigurno to nisu radili u ogromnom broju kao sto navodi Konstantin Porfirogent. Sa tim stajalistem da je dosao ogroman broj ljudi, preplavio autohtono stanovnistvo i asimilovao ga je potpuno kontradiktorno, a i vecina tih hordi koje su dosle uspjele su se odrzati samo zbog zastite vecih sila. kao sto je bio slucaj sa Madjarima i drugim nacijama i one jesu uspjele asimilirati to stanovnistvo. I samo navodjenje odredjenih toponima je problematicno jer ono ne pokazuje da su Srbi dosli na ove prostore, ono isto tako moze znaciti da su se oni sirili u tim pravcima.
Vidio sam da dosta pises o crnomanjastim ljudima i o tome kako su srbi dosta "pocrnili", sa tim se bas i nebi slozio, vecina Srba je svjetle smedje kose i tena i smedjih ili plavih ociju. Da je bilo genetskog mijesanja u to ne treba ulaziti, znajuci da nasi preci nikada nisu ubijali zene i djecu, i da se zna da su Srbi i njihovi ratnici sa sobom vodili ranjenike i zarobljenike vrlo je moguce da su im dozvoljavali brakove sa srpskim zenama ili su oni zenili njihove. Uticaj Turaka kod Srba se moze zanemariti, bar sto se tice planinskih krajeva Bosne, to znam iz prica starijih koji su govorili dosta o tome. Jedino sto je bilo poturica koje su se mjesale mozda sa Turcima, ali uzimajuci u obzir koliko je Janjicara tj. mlade djece odvodjeno u Osmanlijsko carstvo i kasnije vracano da budu poglavari u srpskim krajevima ne bih se bas slozio sa tolikim mjesanjem naseg i njihovog naroda. A bljedja komplekcija Luzickih Srba moze znaciti da su se oni mjesali sa nordijskim arhetipom ljudi, tako da su mogli poprimiti te svjetlije tonove.
Sto se tice upada Srba u Egipat, zasto to nebi bilo moguce, kada je sam Corovic pisao o Neretvljanima kao o izvrsnim moreplovcima. Necu reci da Velesova knjiga jeste autenticna, ali me zanima kako je taj pukovnik znao pismo koje je do tada bilo nepoznato, volio bi da malo bolje opisete ovo ako je to moguce. Ako uzmemo u obzir naucno dokazano da se potop jeste desio zasto je tesko uzeti u obzir to da su se ljudi sirili sa planinskih podrucija Balkana dalje u Evropu, kao sto i genetska istrazivanja pokazuju, iako jesu manjeg obima, ipak pokazuju sirenje narode, pa zasto toponimi koji su tada nastali ne bi mogli biti srpskoga porjekla.
Na osnovu nekih postova upotpunosti vidite tacnost knjige prof. Dragoslava Slovica cije cu dijelove citirati ovdje: "Glavna zamka dela koja se bave nacionalnom karakterologijom je, kaže on, što autori lako skliznu u neku od dve krajnosti - hvalospev svom etnosu ili neumerena kritika i obezvredivanje svega što je srpsko. ".
Slobodan Antonic (dr.sociologije): "U Srbiji je zabeležen jedan veoma redak psihološki fenomen", zacudeno primecuje jedna profesorka psihologije – 'negativni autostereotipi'. To je ono kada ljudi svoju sopstvenu grupu vide kao "glupu", 'zaostalu', 'primitivnu', 'idiotsku'... Obicno etnicke grupe imaju pozitivne stereotipe o sebi, a negativne o drugima. Vrlo retko se dešava da se negativni stereotipi razviju prema svojoj sopstvenoj grupi. Za to je potrebno više strašnih, traumaticnih iskustava, za to je potrebno 'utuvljavanje ponavljanjem'. Tada mnogi žele da napuste grupu. Negativni autostereotip je jasan znak krize identiteta i neizbežni uvod u njegovu promenu. Postaje se neko drugi.

 

[rollmilan]

Na osnovu nekih postova upotpunosti vidite tacnost knjige prof. Dragoslava Slovica cije cu dijelove citirati ovdje: "Glavna zamka dela koja se bave nacionalnom karakterologijom je, kaže on, što autori lako skliznu u neku od dve krajnosti - hvalospev svom etnosu ili neumerena kritika i obezvredivanje svega što je srpsko. ".
Slobodan Antonic (dr.sociologije): "U Srbiji je zabeležen jedan veoma redak psihološki fenomen", zacudeno primecuje jedna profesorka psihologije – 'negativni autostereotipi'. To je ono kada ljudi svoju sopstvenu grupu vide kao "glupu", 'zaostalu', 'primitivnu', 'idiotsku'... Obicno etnicke grupe imaju pozitivne stereotipe o sebi, a negativne o drugima. Vrlo retko se dešava da se negativni stereotipi razviju prema svojoj sopstvenoj grupi. Za to je potrebno više strašnih, traumaticnih iskustava, za to je potrebno 'utuvljavanje ponavljanjem'. Tada mnogi žele da napuste grupu. Negativni autostereotip je jasan znak krize identiteta i neizbežni uvod u njegovu promenu. Postaje se neko drugi.

Ovakvo zaključivanje je lišeno bilo kakve logike. Znači da bi čovek bio patriota i da ga ne bi proglasili da ima negativne stereotipe prema vlastitom narodu on mora da veruje u to da su Srbi najstariji narod i da potiču sa Balkana ma koliko takvi argumenti bili besmisleni.

Ako uzmemo u obzir naucno dokazano da se potop jeste desio zasto je tesko uzeti u obzir to da su se ljudi sirili sa planinskih podrucija Balkana dalje u Evropu, kao sto i genetska istrazivanja pokazuju, iako jesu manjeg obima, ipak pokazuju sirenje narode, pa zasto toponimi koji su tada nastali ne bi mogli biti srpskoga porjekla.

Moguće je da su svi Indoevropljani poreklom sa Balkana kao što je moguće da ljudi potiču sa Marsa. Međutim ni za jedno ni za drugo nema nikakvih dokaza , iako postoje ljudi koji tvrde suprotno ,pa i to da smo civilizacija sa Marsa.
Ti napisa da ima nekih genetskih dokaza da Indoevropljani , znači i Sloveni i Srbi potiču sa Balkana , no ja ne vidoh te dokaze , prosto oni ne postoje. S druge strane ako Lužički Srbi nemaju ili imaju zanemarliv procenat južnjačke, znači balkanske ili maloazijske haplogrupe to se ne može nikako drugačije tumačiti nego da ne vode poreklo sa Balkana jer da potiču (sa Balkana) taj procenat bi bio veliki (bar 15 %).
Drugo, autohtona novoromantičarska učenja mešaju dve grupacije naroda , staroevropske narode (i kulture) i Indoevropljane . Što je najparadoksalnije i jedne i druge nazivaju Srbima,Sorabima ili Proto Srbima iako je tako nešto potpuno isključeno jer su se ove dve grupacije naroda razvijale paralelno, znači skoro istovremeno na različitim geografskim lokacijama.
Vinčanska kultura se razvijala od 5 pa do 4 milenijuma p.n.e. novija istraživanja govore do 3 milenijuma p.n.e. Indoevropljani u tom periodu obitavaju na Kavkazu i severno od njega . U drugoj polovini 2 milenijuma kreću seoba i početna granjanja.. Prvo se granaju na persijsku i indijsku granu , kasnije se od persijske grane odvajaju i druge grupacije i sele se ka Sibiru, Maloj Aziji , a jedan deo severno od Crnog mora ili preko Urala u Evropu. Ove seobe išle su u talasima a delovi grupacijije koja je naselila Malu Aziju kasnije pristiže i u druge delove Balkana i Južne Evrope a moguće i severnije. Tako da ako severni evropski narodi i imaju koji procenat maloazijske haplogrupe to nije dokaz da je ona auhtotono maloazijska - mada postoji mogućnost. S druge stane ako je taj procenat zanemarljiv to predstavlja dokaz da oni nemaju nikakve veze sa južnom Evropom a takav slučaj je sa Lužičkim Srbima.
U vezi ovoga :

Vidio sam da dosta pises o crnomanjastim ljudima i o tome kako su srbi dosta "pocrnili", sa tim se bas i nebi slozio, vecina Srba je svjetle smedje kose i tena i smedjih ili plavih ociju. Da je bilo genetskog mijesanja u to ne treba ulaziti, znajuci da nasi preci nikada nisu ubijali zene i djecu, i da se zna da su Srbi i njihovi ratnici sa sobom vodili ranjenike i zarobljenike vrlo je moguce da su im dozvoljavali brakove sa srpskim zenama ili su oni zenili njihove. Uticaj Turaka kod Srba se moze zanemariti, bar sto se tice planinskih krajeva Bosne, to znam iz prica starijih koji su govorili dosta o tome. Jedino sto je bilo poturica koje su se mjesale mozda sa Turcima, ali uzimajuci u obzir koliko je Janjicara tj. mlade djece odvodjeno u Osmanlijsko carstvo i kasnije vracano da budu poglavari u srpskim krajevima ne bih se bas slozio sa tolikim mjesanjem naseg i njihovog naroda. A bljedja komplekcija Luzickih Srba moze znaciti da su se oni mjesali sa nordijskim arhetipom ljudi, tako da su mogli poprimiti te svjetlije tonove.

Da li su Srbi u većem broju svetlo smeđi ili crnomanjasti ne znam . Da li se neko bavio takvim istraživanjem i da li je to bitno takođe ne znam . Međutim činjenica je da su svi zapadni Sloveni kao i Rusi mnogo svetliji od nas a da li su se mešali sa nordijskim ( baltičkim) narodima nije toliko ni bitno jer je fakat da i jedni i drugi potiču iz iste indoevropske grane naroda, zapravo bili su isti narod. E sad u kojoj meri smo se mešali sa Turcima to ne može niko da zna, a činjenica da posedujemo veliki procenat maloazijske i balkanske haplogrupe govori o tome da smo mešanci slovenskih i južnoevropskih (znači i balkanskih) naroda.
Drugo , vidim da imaš idealistički pogled na Srbe koji nikada nisu ubijali žene i decu a posebno ne zarobljenike . Samo letimičan pogled unazad dovoljan je da bi se videlo koliko si u zabludi . U tom smislu nisu Srbi ništa bolji od drugih - u ovim zadnjiem ratu u Bosni nije se puno marilo za zarobljenike. E sad ja ne tvrdim da su Srbi obavezno ubijali žene i decu ali ne može se reći da i toga kroz istoriju nikada nije bilo. Naravno to važi i za druge narode koji su ratovali.

I samo navodjenje odredjenih toponima je problematicno jer ono ne pokazuje da su Srbi dosli na ove prostore, ono isto tako moze znaciti da su se oni sirili u tim pravcima.

E ovde se slažem sa tobom. Moje pominjanje velikog broja toponima slovenskog porekla na Balkanu koji su identični sa onim u Srednjoj i Severnoj evropi jeste dokaz pomeranja stanovništva .Razume se, oni sami po sebi nisu dokaz u kojem se smeru to stanovništvo pomeralo - da li ka Balkanu ili od Balkana ka srednjoj i severnoj Evropi. Međutim u kombinaciji sa drugim dokazima kao i činjenicom da ni Rimljani ni Vizantijci ne pominju Srbe i njihove nazive toponima na (Balkanu) pre seobe , jasno je kojim smerom se odvijala seoba.

Da li se neki autenticni izvori mogu smatrati iole tacnim to je uvjek diskutabilno, kao sto neki smatraju diskutabilnim Olgu Lukovic Pjanovic, Jovana I. Deretica, Antica i ostale, isto se tako mogu smatrati i vizantijski spisi kao diskutabilni, jer istorija se pisala u politicke svrhe, kao sto poznata krilatica sama kaze "Istoriju pisu pobjednici". Kao sto se vidjelo i sa stvaranjem Novoga Zavjeta, od toliko tadasnjih jevandjelja samo su cetiri zadovoljila kriterijume tadasnje vlasti, a imali smo i primjere u komunistickom rezimu koristenja istorije u politicke svrhe, pa zasto bi sada trebalo sada uzimati vizantijske i rimske spise kao valjane, a ne kao instrumente politicke vladavine u jednu ruku.

Što se tiče Rimskih i Vizatinskih izvora, jedini izvori koji su postojali u vreme doseljavanja Slovena su bili Vizantijski . Rim je bio u takvom stanju u kakvom je bio (a to se uči u osnovnoj školi pa ne bih o tome) pa sa rimske strane nemamo nikakve podatke o tom doseljavanju. Znači jedina cilivizovana zemlja u Evropi u to doba bila je Vizantija . E sad mi možemo da ne verujemo njihovim izvorima, imamo pravo na to , međutim pozivati se na izvore koji su skoro 1000 godina udaljeni od tih događaja(Laonik Halkokondil) i takve izvore proglasiti autentičnim ,za tako nešto treba talenat.
Drugo , tačno je to da istoriju pišu pobednici ali što se tiče rimskih i vizantijskih izvora to nisu samo istorijski spisi već i različiti izveštaji , kako diplomatski tako i vojni. Da skratim, u tim rimskim vojnim i adminstrativnim izveštajima ( ne istorijskim) pre doseljavanja Slovena iz balkanskih provincija nema pominjanja nikakvih Srba već samo Ilira , Tračana, Kelta i Dačana . E onda su se novoromantičari dosetili pa ove narode proglasili Srbima , što je više nego smešno.

Moram da pofalim (kao sto rece Milorad Telebak nije isto da vam neko pofali ili po`vali zenu) RollMilana na izuzetnim argumentima i britkom umu, dugo nisam vidio da je neko iskoristio toliko uvreda necijoj umnosti i karakteru, a da u jednu ruku ne poznaje te osobe, sto je samim tim veoma negativna osobina i radi toga uvrede se ne bi trebale tako olako davati. Uvrede su samo odraz ne znanja i nekulture.

Tačno je to da sam ušao u ovu priču a da nisam poznavao likove i dela Jovana Deretića , Olge Luković Pjanović itd . Čitao sam samo Pešićeve tekstove. Tačno je i to da sam moje prve ocene o njima donosio na osnovu pojedinačnih tekstova koje su ovi likovi iznosili. Međutim kada sam ih malo bolje upoznao jasne su bile dve stvari.
Prvo, da među njima izuzev Jovića i Pešića arheologa nema savremenih istoričara. Svi ostali su ili starinski istoričari ili se bave nekim drugim zanimanjem - što apriori ne mora biti diskvalifikujuće ali ako ne poznaju metode nauke kojom se bave to ih isključuje kao relevantne istraživače.
Drugo, među njima ima teško zatrovanih i opterećenjih ljudi sa prepuno predrasuda što je posledica nacionalnih kompleksa. Tu pre svega mislim na Jovana Deretića i Olgu Luković Pjanović. Pošto smo o Deretiću dosta pisali i dokazivali da je jedan običan šarlatan ( a to su priznali i neki novoromantičari ) prešao bih na stavove gospođe Olge Luković Pjanovć.
Postoji jedna ličnost , prilično zaboravljena koja je bila najveći glasnogovornik auhtotone teorije i teorije Soraba kao najstarijeg naroda. Njega danas novoromantičari ne pominju a trebalo bi jer je bio inspiracija mnogim "naučnicima" ove škole. Radi se naravno o Miliću Stankoviću . On kao priznati slikar i medialista izgradio je svoj umetnički svet koji se zasnivao na mitotvoračkoj viziji . Naravno ovakav postupak su gajili i drugi medijalisti , poput Šejke, Vidaka i drugih. Po meni taj njihov - njegov postupak je krajnje opravdan i zanimljiv, jer to je između ostalog i pobuna protiv bezlične apstrakcije koja je tada vladala a koju su nametali državni (partijski) organi.
Međutim Milić se nije zadržao na tome , za razliku od drugih medijalista koji su imali kritičke snage da odrede granice svoga delovanja on je tu umetničku viziju pokušao pošto poto da nametne stvarnosti, zapravo nauci - istoriji i lingvistici. Naravo u izmenjenom kontekstu ta njegova vizija nije ništa drugo nego jedno ludačko lupetanje koga su svesni i neki današnji novoromantičari , zato ga i ne pominju.
Ne bih se njime bavio, njega pominjem jer je kao što rekoh bio inspiracija i veliki prijatelj nekim novoromantičnim naučnicima a posebno Olgi Luković Pjanović.
Godine 2000 Milić Stanković izdaje jednu knjigu posvećenu Olgi Luković Pjanović " Ognjena lavica sa Jelice" u izdanju Kule na sedam vetrova (tako se zove Milićevo zdanje na Zvezdari). Ova zanimljljiva knjiga je pre neki dan sasvim slučajno došla i do mene pa je delimično pročitah. U njoj je objavljena prepiska ovo dvoje bliskih duša od početka 1982 do Olgine tragične bolesti ( gubljenja pamćenja i govora ) 1987 ili 88.
Ova pisma su jako zanimljiva i pobliže otkrivaju Olgine stavove i motive . E sad ja nemam nameru da analiziram sva pisma ali bih izdvojio par detalja.
Ono što se odmah može primetiti je njena oduševljenost i bliskost sa Milićem i njegovim stavovima . To ona svakom prilikom i naglašava . I ne samo da ga ne sputava u njegovim stupidnostima, već izražava slaganje i bodi ga , čak učestvuje u njegovim suludim megalmanskim vizijama o Srbima Atlntiđanima . Zatim ona mu daje savete u vezi motiva koje treba da slika - pa jedan citat :
"U vašem delu za sada - bog se prikrada nekako stidljivo -pozadi - i kroz maske raznih vrsta ! Stavite boga napred u svoj njegovoj veličini i besmrtnoj lepoti kroz sve ono što slikate ! To vam više odgovara ! To je u duhu naše rase ! Čelik je zapad, a mi smo sunce u zenitu , nebo osuto zvezdama i raspevana kosmička duhovna snaga ! Skinite sa nje materijalni omot i pokažite sunčanu stranu svoga bića! Jer ona je pokopana u vama , odakle ona vidljivo izbija ! "
Ovaj citat je samo jedan od mnogih mesta gde je uočljivo kako gospođa Olga ima prilično velike predrasude. Ne samo da nas i zapadnjake prikazuje crno belo, satanizujući zapadnjake (to radi na mnogim mestima) a idealizujći nas, već nas izdvaja kao posebnu rasu . Pa čak i da smo prva nacija na svetu, pa čak i da je naš jezik prvi iz koga su nastali drugi jezici , mi i takozvani zapadnjaci nismo različite rase. Naročito je smešno nas genetske mešance nazivati posebnom rasom u odnosu na zapadnjake (koji su takođe uglavnom genetski mešanci). A ovu reč rasa ona često koristi evo nekoliko citata : " Naša rasna greška je - znam - naša iskrenost , srdačnost i toplina , naša širokogrudost . . . " pa : " I nastavite da budete bezazleni kao golub . . . a mudri kao zmija, ovo drugo nije baš osobina naše rase, odnosno mudrost jeste ali , ali zmijska mudrost nije." Zatim "Gordana i ja - ljubav na prvi pogled - .Svidela mi se njena jednostavnost . Smeta mi pomisao na njenog supruga stranca, no ako je on neki dobar čovek ( ako to mogu da budu ljudi njegove rase ?! ) onda će biti sve u redu."
Ceo ovakav diskurs je prepoznatiljiv, bilo da je pun patosa kao u prvom citatu ili kao hladne konstantacije o rasnoj pripadnosti - ovaj diskurs je blizak sa diskursom germansko - arijevskihih ideloga .
Osnov ovakvog diskursa jeste idelizacija vlastite nacije, sledeći citat je samo jedan takav primer, kojih ima na pretek :
"Još dugo bih mogla s vama da razgovaram .Međutim , čeka me još ogromno mnogo posla , pri kome nisam sama . No oni, koji me okružuju - nisu kosturovi već moji divni Srbi Srbakovići, Srbinde i Srbende - drevni junaci i vitezovi bez straha i mane , jedan lepši od drugoga , jer od njih lepših ljudi nema ! A uz njih je povezano toliko divnih stvari za koje vredi živeti i podčiniti ceo život !"
A sada jedan detalj koji pobliže govori o religioznim stavovima gospđe Olge :
"što se tiče Slovena .Po mom mišljenju prvi internacionalizam koji je gušio naše ime je "Slav". Drugi - hrišćanstvo . A treći - pune su ga vaše slike."
Ovde osim napada na teoriju o Slovenima ( i napada na pretpostavljam prihvatanje zapadnih vrednosti) koji su primetni kod svih novoromantičara, imamo kritiku i hrišćanstva. Ali ta kritika nije sa racionalističkih pozicija (recimo ateizma ili agnosticizma) već sa stanovišta verovanja u nacionalnog Boga a ne Boga svih ljudi , znači ovde se vidi jedna religiozna regresija , jedno vraćanje na teoriju o izabranom narodu . Ne sporim da je gospođa Olga kao pojedinac imala pravo da veruje u šta god, ovo iznosim kao zanimljivost i još jednu potvrdu o njenoj opterećenosti nacijom.
A dokle ide njena idealizaciji srpske religiozne prošlosti pokazuju sledeći citati:
". . . Mi smo bili monoteisti davno pre Jevreja , čiji bog JA/x/BE se "JAVLJAO " .... A prastari Srpski bog "JESE" bio je pre jevrejskog : " EG SUM QUI SUM" . "JE- SAM KOJI JE SAM"
Naša reč UM ide u vremenske prolome! Ona je sveta ! Ona je mistična . S njom je otpočinjala svaka radnja, svaki sveti čin ! "Um caruje - snaga klade valja" . A drevni Srbin se sastojao prvo od UMA: "Zemljom hodim nebo me drži. " itd. itd.

Gospođa Olga se ne zadržava na ovoj frapirajućoj tvrdnji o monoteizmu, ona ide dalje
" . . . Na drugoj strani - pod nedoglednim nebeskim svodom - razleže se prva reč Stvoritelja : U-U-U-M ! Jer - kada je Stvoritelj prvi put progovorio , progovorio je SVE SRPSKIM JEZIKOM.
Koliko li sam na svojim samotnim stazama srećna pri tom saznanju !
A koliko li sam tek srećna, što se na toj teškoj i strmoj stazi našao prvi UM zavičajne mi grude! Koliko li sam srećna što me shvatio i prihvatio , što je tako teško i tako retko u ovo vreme koje je raznim modernim operacionim zahvatima otvorilo lobanje - i raznelo ljudske mozgove na param- parčad, ugradivši na njihovo mesto zmije , žabe škorpije paukove i dr. čudovišta Šekspirovske scene!
Hvala ti dragi moj Mačvane !"

Iz ovoga vidimo da gospođa tvrdi kako je Stvoritelj kad je prvi put progovorio to uradio srpskim jezikom , ne znam odakle joj to , niti to ona objašnjava ali očigledno se radi o kompleksu ideja - manije veličine vlastitog naroda , idejama vodiljama koje inhibiraju mogućnost delovanja vlastite sumlje , objjektivnih činjenica i obavezne naučno kritičke metodologije rada. A da je ona živela u 17, 18 ili 19 veku pa da se takav postupak i razume (zbog tadašnje duhovne klime i stanja nauke kod nas) . Međutim čak i u 19 veku su postojali istoričari koji su se u naučnom smislu uzdigli i prevazišli deskriptivni romantičarski metod koji je vladao u tom vremenu . Jedan od njih je Ilarion Ruvarac . Evo kakav je njegov odnos prema izvorima - pa prilepljujem tekst (izvinjavam se što mešam dva pisma).
" Руварац је утврдио начела да треба избегавати фалсификате и традицију (епске песме) као историјске изворе и да своју пажњу треба посветити изворима који су по времену и месту настанка ближи догађају о коме сведоче. . . такође да нарацију о прошлости треба заменити опипљивим доказима. . .
Основу историјског метода Илариона Руварца чинила је строга критика извора. Правилно читање извора био је према Руварцу први задатак историчара. Велики напор улагао је да протумачи нејасна места код лоших издања извора. Познавању језика посвећивао је велику пажњу а својим знањем језика није био задовољан. Потпуно је знао старословенски, латински и немачки, грчки и италијански знао је мање него што је желео, мађарски је познавао слабо а турски ни мало.
Следећи корак након разумевања извора било је за Руварца његово правилно класификовање Изворе је делио на документе (дипломатичке изворе) и писце (наративне изворе). У документе је убрајао писма, листине и записе савременика. Највише поверења поклањао је повељама и записима савременика. Наративне изворе критиковао је строго често у потрази за историјским податком занемарујући њихову праву вредност. Српске родослове и летописе убрајао је у посебну групу извора. Летописе је ценио више од родослова за које је држао да су врло позни и непоуздани.
Након ових почетних корака следила је код Руварца процена веродостојности на основу строге критике. Примењивао је како унутрашњу критику самог извора тако и спољашњу критику поређењем са другим изворима. Посебно интересантна су му била тешка места у изворима и њих је понекад разматрао и по више година. У оваквим случајевима до посебног изражаја су долазили Руварчева начитаност, оштроумност и интуиција."

izvor - ( Н. Радојчић, О историскоме методу Илариона Руварца, Нови Сад 1955.)
Sa današnjeg stanovišta znamo da je njegova klasifikacija istorijske građe zastarela i neprecizna. Takođe znamo da danas postoje znatno bolje metode ali i povoljniji uslovi istraživanja. No njegova svest o istoriji kao nepristrasnoj nauci uzdiže ga iznad svog vremena i postavlja kao svetli primer srpske istoriografije .
Međutim gospođu Olgu metodologija ne interesuje , zato ona od izvora ne traži verodostojnost i zato koristi sve što joj padne šaka a da se uklapa u njenu hipotezu . Tu su izvori koji su i po hiljadu i više godina udalljeni od izvornih događaja, zatim su tu učitelji ili pesnici Dubrovčani i drugi Dalmatinci koji su živeli u 16 , 17 ,18 veku , stari proučavaoci iz 18 i 19 veka čije su teze odavno opovrgnute i na kraju tu je njena majka koja je izgleda neprikosnoveni autoritet.
Nije samo kod nas ovaj novoromantičarski talas prisutan . On je pristan i kod naših suseda (i šire, ali da ne idem dalje) , a izgleda da , što je manja nacija taj je nacionalni kompleks niže vrednosti veći. Makedonci planiraju grandiozne projekte uređenja centra Skoplja sa ogromnim spomenikom Aleksandru Makedonskom i megalomanskim palatama u klasično antičkom stilu. Crnogorci izmišljaju svoj jezik i nova slova. A Hrvati , tek oni: B92 - Vesti - "Hrvati, narod najstariji..." - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije
Sećam se devedeset i neke kada je u Hrvatskoj bila popularna teza da su Hrvati poreklom Iranci i kad su poslali svoje vrsne antropologe (i arheologe) u Iran na nekoliko lokaliteta . Kad su ih već poslali morali su nešto i da nađu i gle "čuda" pronašli su fosilizovane Hrvate. A kako je prenela HINA "dokaz da su bili Hrvati je taj što su svi imali hrvatski pletar na pojasu i svi su nosili kravate taj odjevni detalj kojeg su još Proto-Hrvati darivali bogovima umjesto brava."
Da zaključim . Sve ovo nije nauka - već sprdnja.
Na kraju, o Ledenom Miliću generalu Lepenskom i pisaru Vlada, kako glasi njegova celokupna samozvana titula ovom prilikom neću ništa pisati, jer njegova tvrđenja prevazilaze svaku racionalnu misao pa ne znam ni šta da napišem.

 

[SlavisaG]

"Patriota", koliko vidim ti pod tim podrazumjevas sovinista, ja sam nacionalista, ali izbjegavam sovinizam, jer da mi neko kaze da moram da mrzim svoj narod to nikada ne bih mogao, a danas se izjasniti kao Srbin izgleda znaci odmah reci da si fasista, zar je zlocin voljeti svoj narod, a niko nije rekao da ti moras vjerovati da su Srbi najstariji narod, ili da se nisu doselili, iako ima dokaza za to, samo covjek treba imati otvoren um za to. Sujeta je izrazito losa osobina, a vecina nasih profesora koja predaju istoriju su izuzetno sujetni ljudi, koji ne zele da priznaju kada nisu u pravu, zato sto bi se to kosilo sa njihovom ucenjem,i odmah bi palo u vodu ono sto su oni ucili, jer njihova diploma u tom slucaju postaje nevazeca. A vecina njihovih objasnjenja se zasnivaju na par spisa i prepisivacini tih spisa, nauka u svom najbojljem svijetlu, nikakvih istrazivanja, nista. I Galiljeu su govorili da nije u pravu, i Koperniku, pa eto mozda za deset godina se to desi i kod nas, pa neki ljudi prihvate odredjene cinjenice, koje su cistije po svojoj sadrzini, nego one koje oni podmecu. A sto se tice patriote, imamo mi i lijepu srpsku rijec, ne moramo koristiti strane rijeci, ukoliko bas nije pod moranjem, jer srpski jezik je jedan od najljepsih i najsavrsenijih, pa mozemo slobodno tu rijec zamjeniti sa rodoljub, kao sto su nasi preci koristili vijekovima.
Nemam idealisticki pogled na Srbe, naprotiv sve donosim na osnovu logickog razmisljanja, odrastao sam sa ljudia koji su odrasli kao Srbi i koji su uceni srpskim vrijednostima, i izuzetno poznajem pravi srpski mentalitet, a danas je on u toliko malom postotku da je to prosto nevjerovatno, a to sta je komunizam uradio od srpskih nacela i vrijednosti u to necu da ulazim, to se sasvim vidjelo u proslom ratu. Imali smo kriminalce koji su dosli sa strane, oformili svoje paravojne jedinice i radili to sto su radili, za mene ti ljudi nisu Srbi, nego zapadni izrodi, ako pogledas regularnu vojsku bilo je malo zlocina, i ono sto je bilo radjeno je iz osvete, jer ko je bio u Bosni u to vrijeme zna kako su se svi odnosili prema srpskom zivlju, i vecina zlocina koje su nam napakovali su bili iscenirani ili su se Muhamedanci sami izmedju sebe ubijali, a kasnije je je to sve fino upakovano da izgleda kao da smo mi to radili. Time zelim da kazem da se odredjena sredstva obavjestavanja mogu koristiti na zataskavanje i unistavanje odredjenih cinjenica. Sto se tice antropologije i genetike, pogledaj malo britanska istrazivanja, kao i neka svicarska, neke stvari koje su tu iznjete su nepobitne, a to je da su Srbi odvajkada na ovom prostoru, kao njihova kultura i jezik. Necu reci da su ti kao sto ih nazivaju novoromanticari upravu u potpunosti, ali da ima stvari koje su mnogo logicnije i blize istini nego ono sto se toliko danas gura je cinjenica.

 

[Jurivaka]

Postoji jedna neosporna činjenica kada je istorija u pitanju. Ona, koliko god bila nauka, uvijek je bila podložna političkom uticaju i političkom tenutku u kome je bila pisana. Ne kaže se badava da istoriju pišu pobjednici. Kada je, recimo, 1945. godine na ovim prfostorima zavladao jedan sasvim drugi društveni sistem, potpuno različit od pređašnjeg, zasnovan na izrazitom antagonizmu prema tom ranijem sistemu, mnoge društvene vrijednosti - moralne, obrazovne, običajne ili tradicionale..., postale su nepodobne i trebalo ih je po svaku cijenu mijenjati, ili, u najboljem slučaju, prilagoditi datom političkom trenutku. Naravno, ni istoriju nije mimoišla ta sudbina. Morala se pisati nova istorija naroda sa ovih prostora, sa aktuelnim ocjenama proteklih istorijskih zbivanja.
Izgleda da se nešto slično dešava i danas. Nastupili su novi društveni odnosi, novi društveni sistem, i on opet zasnovan na antagonizmu prema ranijem, te mnogim društvenim vrijednostima treba dati novu mjeru. Neće ni istgorija pobjeći toj sudbini, a do koje će mjere to ići, ostaje da vidimo.