Covjece ti baratas politckom genetikom, ocito ima i to!
Koja je grupa turska, tako sam je nazvao?
To je J(J2e J2e1 J2 J2f1) - ova gruoa je anatolskog porijekla, najvejrovatnije je sa Osmanlijama dosla na Balkan.
Ove gruoe imaju Hrvati 1,9%, Bosanci i Hercegovci 1,4% dok Srbi cak 8%!
.
Boldovano . Upravo je obrnuto , ti koristiš netačne podatke koje interpretiraš na način koji je izgleda politički motivisan. Ja koristim zvanične podatke iz evropedije koji se stalno osvežavaju (zadnji put u julu 2011).
European Y-DNA haplogroups frequencies by country - Eupedia
Evo iz primera navodne Turske J haplogrupe ćemo to videti. Prvo podaci koje si dao su netačni ( Hrvati 1,9%, Bosanci i Hercegovci 1,4% dok Srbi cak 8%) , stvarnost je drugačija Hrvati imaju J2- 3,5% , J1-0, Bošnjaci J2 - 6 % , J1 - 1%, Srbi J2 - 6,5 %, J1- 0,5% . Znači između Srba i Bošnjaka ova razlika je minorna.
Drugo , sama J haplogrupa nije Turska već indoevropska a ako se mislilo da su je Turci doneli i raširili sa svojim osvajanjima onda se to tako napiše.
A sada da vidimo koja je to J haplogruapa i da li nju treba direktno povezivati sa turskim osvajanjima (skinuto sa evropedije a zatim ubačeno u gugl prevodilac - za one kojima je engleski nepoznat.) ;
Ј Блиског истока хаплогроуп, подељених у северни Ј2 и јужне Ј1. Ј2 је далеко најчешћи разноврсност у Европи.
Хаплогроуп Ј2
Ј2 је настао у северној Месопотамији, као и ширење на запад до Анадолије и јужној Европи, и на исток до Персије и Индије. Ј2 је у вези са Древни Етрурци, (минојске) Грци, јужни Анатолианс, Феничани, Асирци и Вавилонци.
У Европи, Ј2 достиже највећу учесталост у Грчкој (посебно на Криту, Пелопонесе и Тракију), јужној и централној Италији, јужној Француској, и јужној Шпанији. Старих Грка и Феничана су главна покретачка снага иза ширења Ј2 око западној и јужној Медитерана.
Ј2 се сматра да је стигао у Грчку из Анадолије сомтиме између (касно) неолита и бронзаног доба.
Средње-источне Европе и Ј2а
Географска дистрибуција Ј2а носи јаку корелацију са дифузијом пољопривреде из северне Месопотамије (где је пикова) према Анадолији, Грчке, читав Блиски исток, Иран, Авганистан, Пакистан и западне Индије. Његова снажно присуство у Италији се дугује миграција Етрурци са Блиског истока до централне и северне Италије, као и да грчке колонизације у јужној Италији.
Феничани, Јевреји, Грци и Римљани су допринели присуство Ј2а у Иберија. Посебно јака учесталост Ј2а и друге блискоисточне хаплогроупс (Ј1, Е1б1б, т) у југу Иберијског полуострва, указују на то да Феничани играо више одлучујућу улогу у односу на друге народе. Ово има смисла с обзиром да Феничани / Картагињани су били први да стигне, основан највећи број градова (укључујући Гадир / Кадиз, Иберија је најстарији град), и њихова насеља меч скоро тачно већа учесталост зони на југу Аналусиа.
Римљани сигурно помогло ширење хаплогроуп Ј2 у оквиру својих граница, судећи дистрибуције Ј2 у Европи (фреквенција преко 5%), што имају невероватне сличности границе Римског царства.
Светски максимум концентрације Ј2а је на Криту (32% становништва). Субцладе Ј2а3д (М319), изгледа да је пореклом из Крит. Ј2а такође достиже високе фреквенције у Анадолији и на јужном Кавказу.
Индијски Ј2а
У оквиру Индија, Ј2а је чешћи код горње касте и смањења учесталости са касте нивоу. Ово се може објаснити асимилације локалних Ј2а (и Р2) људи из централне Азије од Р1А индоевропски ратника који потичу из модерна Русија (Синтасхта културе) и успоставио се за неколико векова на југу централне Азије, одмах северно од Хинду Куша (укључујући Окус цивилизације) пре преласка на освајање Индијског потконтинента. Ј2а би достигао југу централне Азије са ширењем Блиског истока људи током неолита и меша са локалним ловци-скупљачи који припадају углавном за Р2 (и евентуално неку пред-индоевропских Р1А).
Ј2б
Мутација оснивања Ј2б субцладе можда настао у Грчкој (или у Анадолији?), Као хаплогроуп е-В13 (види доле) на који је уско повезани. Пропагирање Ј2б и Е-В13 одговара отприлике на древне грчке и римске сфера утицаја. Поред Европе, Ј2б се такође налази свуда око Индије, али само на умерен фреквенцијама између Европе и Индије, што значи да, за разлику од Ј2а, то није било Прогресиве и континуирано ширење, као што се очекује од ширења пољопривреде. Из тог разлога, и зато што је углавном међу горњем касте Индије, сматра се да би неки Ј2б родова су део Индо-Аријевска инвазија Јужне Азије (пре 3.500 година) уз Р1а1а. Могуце је претпоставити да мањина Ј2б, Г2а3б1 и Р1б1б из кавкаског региона мигрирали у Волге-Урала региону раног бронзаног доба (види Р1Б историја), ширећи са њима Прото-индоевропски језик, бронза технологије и домаћих животиња на Каспијско степе пре експанзије овог новог културе у централну и јужну Азију (види Р1А историја). високе цонцентратио од И2а2 у северо-истоку Румуније, Молдавије и Украјине централне подсећа на максимално ширења Кукутени-Трипоље културу пре него што је прогутала индоевропски снимљен Уаре културе. То би могло да значи да Кукутени-Трипоље култура била пореклом европски групе ловаца-сакупљача, који је усвојила пољопривреде, након доласка у контакт (са можда неким бракова) са источњак пољопривредницима који су се населили на Балкану (хаплогроупс е-В13, Ј2б и Т) .
Ovde je jasno napisano da je ova grupa potiče iz Mesopotmije i Blikog Istoka ali da je prisutna širom južne Evrope još od praistorije. U tom smislu govori se o prisutnosti ove grupe kod Etruraca , Feničana , na Iberiskom poluostrvu , Balkanu , u Ukraini i Rumuniji (uticaj i širenje tripoljske kulture), govori se da su Rimljani doprineli širenju ove haplogrupe . Znači ovo se sve dešava pre pojave Turaka u Evropi.
Evo grubog preseka današnjeg stanja (preskačem Balkan) ; U Italiji 18 % ( na severu 11 %, kako se ide ka jugu procenat se povećava na 23 % ) , Austrija 12% , Češka 6%, Rumunija 24 %, Francuskoj 7 %, Mađarskoj 7 %, Portugal 9 %, Španija 8%, Ukraina 10%. Sve ove zemlje imaju veći procenat J haplogrupe od Srbije , Bosne (naravno i Hrvatske) iako je uticaj Turske na te zemlje bio znatno manji (Rumunija, Mađarska, Ukraina) ili nikakav (sve ostale nabrojane zemlje). Prema tome krajnje je proizvoljno zasluge za prisutnost J haplogrupe na Balkanu pripisivati Turcima .
Grupa R1a, slavenskog porijekla, ovaj je tip sa Kaspijskog i Crnog mora, najvjerovatnije sa "kurgan-kulturom" dosao u Evropu. Najcesce se nalazi u Rusiji, Ukrajini i na Baltiku.
Kod Hrvata je ima 34,40%
kod Bosanaca 24,6%
Kod Hercegovaca 12,06%
kod Srba 15,93%.
Kako onda mozes nazvati Slavenima Srbe, Bosance, Hercegovce pa cak i Hrvate, jer i kod njih je starosjedilacka najveca?
Eto püa pogledaj tabelu sto sam dao pa ces vidjeti da postoji. Najbolje prebaci u excel pa ces vidjeti bez mnogo mozganja.
Prvo, podaci koji su dati nisu tačni , evo kako je kod evropedije , Bosna 13, 5% , Hrvatska 29 % Srbija 15 %.
Već sam napisao a sada ponavljam , nije samo R1a haplogrupa slovenska , slovene čini i dinaroidna I2a2 haplogrupa koja potiče sa Balkana. Preciznije - iako potiče sa Balkana i u tom smislu jeste starosedelačka, dinaroidna I2a2 haplogrupa jeste i slovenska , tačnije ova grupa sačinjava Slovene . Apsolutno svi autori imaju takvo mišljenje ( već sam dao citat iz evropedije gde je jasno napisano ) , a ovakvu tezu potvrdžuje jasna jezička korelacija kao i kretanje ove haplogrupe, sa teritorijama koje nastanjuju Sloveni. Prosto, retko koja haplogrupa se može tako jasno indentifikovati sa nekom grupom naroda kao što je slučaj dinaroidne I2a2 haplogrupe sa Slovenima.
Još jedna stvar , današnja distribucija ove haplogrupe jeste presek današnjeg stanja a ne zacementirana večna datost. Najveća koncentracija ove haplogrupe u današnjoj Dalmaciji , Hercegovini, Bosni, u velikoj je korelaciji sa istorijskim izvorima , naročito sa Porfirogenitomovim.
Na kraju evo slike I2A2 sa evropedije , gde se vidi da je ova haplogrupa prisutna ne samo na Balkanu (napomena , na ovoj karti osim I2A2 haplogrupe zajednički je prikazana i I2A1 tako da je plavom obojena Sardinija , delovi u Maloj aziji i Španiji gde nije prisutna dinaroidna I2A2 haplogrupa.)
