Teško je raspravljati sa ljudima koji posle svega veruju u Protokole Sionskih mudraca , oni veruju u svakakve budalaštine koje podhranjuju njihove komplekse i uprkos očiglednoj apsurdnosti njihovih stavova i dalje teraju po svome jer se tu više ne radi o racionalnom mišljenju i traženju istine već psihološkom zadovoljenju. Oni olako Srejovića i Ćorovića nazivaju šarlatanima a opskurne likove poput Momira Jovića proglašavaju kao vrhunske stručnjake .
Ključni argument prof. Pešića prema kome se zasnivaju svi drugi argumenti jeste Velesova knjiga koja je falsifikat . No ti i dalje veruj da to nije falsifikat , takođe i dalje veruj da je Zavera autentična.
U vezi slovenskog pisma . Ne tvrdim da sloveni tj. Srbi nisu imali neko pismo pre Ćirila i Metodija, međutim o takvim pismima vrlo malo znamo a priča o nekakvom srpskom pismu koje se prostire u istorijski nedogled nije ništa drugo nego zloupotreba te nepoznanice (uostalom kao i priča o Velesovim tablicama) .
Sledeće , neću se baviti pojedinačnim stvarima , recimo time kolika je glupost misliti da su Srbi živeli u Egiptu , baviću se metodom kojom se došlo do ovakvih zaključaka. Prvo Dr. Momir piše ovo, kao da piše neki udžbenik , gde su stvari potpuno jasne i istražene i gde ne trebaju nikakva lingvistička objašnjena. Ovaj uvaženi doktor kada interpretira neki citat starih hroničara ne pominje iz kog spisa je taj citat, niti piše o originalnim terminima koje koriste ovi hroničari za Srbe a očekuje od čitalaca da mu poveruju. Pošto sumljam da je on izučavao te spise i analizirao sporne termine ( a to i ne mora) skoro je sigurno da je to uradio neko drugi , međutim on ne pominje ni izvore ni autore tih proučavanja (mislim na ovaj konkretan tekst) . Pošto se radi o analizi tekstova starih pisaca hroničara, analizi toponima, kao i drevnim natpisima koje imaju slični koren kao i neke današnje ili stare srpske reči (naročito reč Srbi) morao je da objasni lingvističko-istorijski metod kojim je povezivao originalan napisan izraz sa pojmom tj. originalan izraz sa našim izrazom. On je taj lingvističko-istorijski metod sakrio , i to s razlogom jer ono što je on koristio ili prepisao je metod koji se u širim naučnim krugovima naziva brabonjanje. Recimo ovde je pomenuta reč banat čiji je koren ban , e ta reč uopšte nije slovenskog porekla već avarskog ili ilirskog. Ako je reč ban ilirskog porekla, pa nije ni čudno da se pojavljuje na Sinaju jer se pretpostavlja da su njihovi preci došli iz Male Azije i naselila ceo Bliski istok i veliki deo Južne Evrope . Mi kao mešanci preuzeli smo tu reč koja jeste deo našeg nasleđa. E sad povezivati planinu Banat na Sinaji sa Srbima (Slovenima) , Banaćanima je smešno . Nisu svi izrazi koje koriste Srbi izvorno slovenski tj. srpski , a za izraz srbi, serbi potpuno je blentavo misliti da je oduvek imao samo ovo današnje značenje.
Drugo, odlaziti daleko u istoriju i tamo tražiti izraze koji imaju zajednički koren sa našim jezikom (a malo šta nema zajednički koren pošto se radi o Arijevskom korenu) u većem delu Azije i Evrope nema nikakvog smisla, jer na taj način se svaki narod može pronaći kao najstariji .
A u vezi naše starosti i kulturnog nasleđa prilepio bi jedan kratak tekst.
"Ne znam šta je kome potrebno da dodaje na zvaničnu istoriju Srba, kada je u pitanju narod sa više od 10 vekova kulturne istorije, čime se mnoge savremene nacije ne mogu pohvaliti. Osim toga srpska kultura zasnovana je na vrlo izraženom kontinuitetu, a Srpska pravoslavna crkva je još u svom konstituisanju (još od sv. Save) nastojala da ne preseče neke kontinuitete i tradicije, pa je tako napravila kompromis i sa narodnim običajima i verovanjima iz prethrišćanskih vremena".
Vidiš, kao što je ovde napisano , nema potrebe imati kompleks niže vrednosti (10 vekova).
Pred sam kraj zamolio bih te da ne citiraš više onakve fušere i kvazinučnike kao što je Dr. Momir Jovic koji od istorije napravi papazjaniju (upravo mu na to knjiga liči) , jer i ono malo argumenata koje imaš ovim citatima gube smisao. A ona glupost o Srbima u Egiptu je legendarna.
Na samom kraju, ova megalomanija, jedna suluda opsednutost veličine vlastitog naroda iako bizarna i smešna nije uopšte bezazlena.
[ame=http://www.youtube.com/watch?v=lT3Bs7WUL-k&feature=related]YouTube [/ame]
Ključni argument prof. Pešića prema kome se zasnivaju svi drugi argumenti jeste Velesova knjiga koja je falsifikat . No ti i dalje veruj da to nije falsifikat , takođe i dalje veruj da je Zavera autentična.
U vezi slovenskog pisma . Ne tvrdim da sloveni tj. Srbi nisu imali neko pismo pre Ćirila i Metodija, međutim o takvim pismima vrlo malo znamo a priča o nekakvom srpskom pismu koje se prostire u istorijski nedogled nije ništa drugo nego zloupotreba te nepoznanice (uostalom kao i priča o Velesovim tablicama) .
Uhh. . ne mogu sad da se bavim sa svakom glupošću koje su ovde napisane (a malo šta nije glupost), jer bilo bi mi potrebno par meseci , zadržaću se samo na par. U predhodnom tekstu je napisano da Lika nema nikakvu leksičku osnovu u grčkom jeziku . Ovakav diletantizam je neverovatan , pa reč likos na grčkom jeziku znači vuk (što znaju svi zoolozi) a Lika ili Likeja je područje na kome žive vukovi . Sad Lika u Krajini, današnjoj Hrvatskoj moguće je da ima veze sa grčkom reči likos ( jer na tom području je živelo dosta vukova) međutim ovo nije dokazano."Но, Клаудије Птоломеј, изразито помиње
Србе и њихове Србице, било као имена градова
или река. Код римских историографа, као Плинија
Старијег (23-79), такође се само наводе Срби.
Разумљиво, Словена још нема. Kao ни код римског
картографа Помпонија Меле (I век после Христа),
који такође документује постојање Срба.
Херодот (484-425), не улазећи овде у
расправу o различитим именима за Србе, директно
наводи: српско језеро код египатског града
Пелусија, према Синају - "Сербонијско језеро".
Документују га: Аристотел и Диодор Сикулски.
На Синају и данас постоје стари српски
топоними: планине - Србија и Банат; и реке -
Мирна и Вировита. Амијан Маркелин (IV век
после Христа), помиње српске планине у пределу
Карпата, данас ердељски "monies Serrorum".
Позната Ксантос стела из Ликије, датирана
je 2.800. године пре Христа, писана je на српском
језику. Страбон (63. пре Христа - 24. после Христа)
наводи кад су Хелени дошли у те пределе
југозапада Мале Азије, око XVI-XV века, затекли су
име реке: Србица, име града: Срб - које су они
заменили са Ксантос (како се и данас зову тај град
и река). Ова грчка реч ксантос значи: плав, смеђ.
Исто име и за тројанску реку Скамандар (Србица =
Ксантос).
На овом месту, поводом овог навођења,
треба још појаснити. Античка област Ликија,
према свом имену, ипак нема никакву лексичку
основу у грчком језику. Док српским језиком
добија своје пуно значење и оправдање.
На Балкану, у Крајини (данас Хрватска),
познат je градић Срб на Уни, у области Лике.Раније се Уна, пре тог свог латинског имена (Једна,
Јединствена), звала: Србица. Отуд Срб на Србици.
Да ли he временом Хрвати променити име граду,
јер им смета све српско - могуће je!
Ho, остаје - област се зове српска Лика,
Личани. У истом смислу, истим именима
обележавана je и југозападна малоазијска,
анадолска област, једино Грци су тој Лици додали:
ија (као такву, бележи je Херодот). У тој Лици,
река се звала Србица, град Срб. У Крајини исто
(балканској). Који од ова два географска топонима
претходи другом - за сада то je немогуће утврдити.
Али, да би то у оба случаја била случајност -
то je сувише, чак и од злонамерних...
Идући још дубље у прошлост, око 14.000
година пре Христа, у ширем комплексу
Индоевропљана, сусрели би Србе према
санскртском: Сораб. Али, ни у тим далеким
временима, нема никаквог помена o имену
некаквих Словена."
Dr. Momir Jovic - Srbi pre Srba
-
Sledeće , neću se baviti pojedinačnim stvarima , recimo time kolika je glupost misliti da su Srbi živeli u Egiptu , baviću se metodom kojom se došlo do ovakvih zaključaka. Prvo Dr. Momir piše ovo, kao da piše neki udžbenik , gde su stvari potpuno jasne i istražene i gde ne trebaju nikakva lingvistička objašnjena. Ovaj uvaženi doktor kada interpretira neki citat starih hroničara ne pominje iz kog spisa je taj citat, niti piše o originalnim terminima koje koriste ovi hroničari za Srbe a očekuje od čitalaca da mu poveruju. Pošto sumljam da je on izučavao te spise i analizirao sporne termine ( a to i ne mora) skoro je sigurno da je to uradio neko drugi , međutim on ne pominje ni izvore ni autore tih proučavanja (mislim na ovaj konkretan tekst) . Pošto se radi o analizi tekstova starih pisaca hroničara, analizi toponima, kao i drevnim natpisima koje imaju slični koren kao i neke današnje ili stare srpske reči (naročito reč Srbi) morao je da objasni lingvističko-istorijski metod kojim je povezivao originalan napisan izraz sa pojmom tj. originalan izraz sa našim izrazom. On je taj lingvističko-istorijski metod sakrio , i to s razlogom jer ono što je on koristio ili prepisao je metod koji se u širim naučnim krugovima naziva brabonjanje. Recimo ovde je pomenuta reč banat čiji je koren ban , e ta reč uopšte nije slovenskog porekla već avarskog ili ilirskog. Ako je reč ban ilirskog porekla, pa nije ni čudno da se pojavljuje na Sinaju jer se pretpostavlja da su njihovi preci došli iz Male Azije i naselila ceo Bliski istok i veliki deo Južne Evrope . Mi kao mešanci preuzeli smo tu reč koja jeste deo našeg nasleđa. E sad povezivati planinu Banat na Sinaji sa Srbima (Slovenima) , Banaćanima je smešno . Nisu svi izrazi koje koriste Srbi izvorno slovenski tj. srpski , a za izraz srbi, serbi potpuno je blentavo misliti da je oduvek imao samo ovo današnje značenje.
Drugo, odlaziti daleko u istoriju i tamo tražiti izraze koji imaju zajednički koren sa našim jezikom (a malo šta nema zajednički koren pošto se radi o Arijevskom korenu) u većem delu Azije i Evrope nema nikakvog smisla, jer na taj način se svaki narod može pronaći kao najstariji .
A u vezi naše starosti i kulturnog nasleđa prilepio bi jedan kratak tekst.
"Ne znam šta je kome potrebno da dodaje na zvaničnu istoriju Srba, kada je u pitanju narod sa više od 10 vekova kulturne istorije, čime se mnoge savremene nacije ne mogu pohvaliti. Osim toga srpska kultura zasnovana je na vrlo izraženom kontinuitetu, a Srpska pravoslavna crkva je još u svom konstituisanju (još od sv. Save) nastojala da ne preseče neke kontinuitete i tradicije, pa je tako napravila kompromis i sa narodnim običajima i verovanjima iz prethrišćanskih vremena".
Vidiš, kao što je ovde napisano , nema potrebe imati kompleks niže vrednosti (10 vekova).
Pred sam kraj zamolio bih te da ne citiraš više onakve fušere i kvazinučnike kao što je Dr. Momir Jovic koji od istorije napravi papazjaniju (upravo mu na to knjiga liči) , jer i ono malo argumenata koje imaš ovim citatima gube smisao. A ona glupost o Srbima u Egiptu je legendarna.
Na samom kraju, ova megalomanija, jedna suluda opsednutost veličine vlastitog naroda iako bizarna i smešna nije uopšte bezazlena.
[ame=http://www.youtube.com/watch?v=lT3Bs7WUL-k&feature=related]YouTube [/ame]
Poslednja izmena: