Povrtarstvo

[Nostradamus]

Nedovoljna ishranjenost biljke može biti uzrok kasnijeg cvetanja i osipanja cvetova i cvetnih pupoljka.
Zametanje i razvoj ploda, deo je integralnih procesa u celoj biljci, a posebno u proizvodnji i kretanju asimilata u zelenim delovima. Veličina ploda zavisi od broja semenki, što pokazuje da su oprašivanje i oplodnja bitni procesi u razvoju plodova.
Sl.1 i 2 Loše zametanje cvetova i oplodnja usled viška etilena.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

Sl.3 Oprašivanje pomoću bumbara.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Sl.4 Oprašivanje pomoću elekrične zujalice.

 

[Nostradamus]

Sl.5 i 6 Deformacije poloda nastalo hormonim tretiranjem.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Prašnik je zreo, i tučak može prihvatiti polen, dva dana pre otvaranja cveta, a ta sposobnost mu ostaje još do četiri dana. Polen je zreo tri dana pre otvaranja cveta, a polenske kesice pucaju kad se cvet otvori, što omogućuje oprašivanje. Kad polensko zrnce dospe na njušku tučka, već za jedan sat počinje rast polenske kesice, a do oplodnje dolazi za 18 do 30 sati, pri temperaruri oko 20 0C. Količinu polena određuje genetski faktor (kultivari otporni na TMV virus, proizvode malo polena) i uslovi sredine. Visoke temperature, oko 30 0C, i niske, oko 10 0C, smanjuju proizvodnju polena i njegovu klijavost. Zbog higroskopnosti polenske kesice, za pucanje je potreban mehanički nadražaj, što u prirodi obavlja vetar, a u zaštićenim prostorima se primenjuje potresanje armature, vibrator (veštačka pčela), bumbari, itd.

 

[Nostradamus]

Ako je relativna vlažnost vazduha manja od 70%, a temperature su niže od 17 0C, ili više od 24 0C, smanjuje se efikasnost oprašivanja.
U proizvodnji na otvorenom, najčešći razlog slabije oplodnje su nepovoljne temperature (noću, više od 26 0C, a danju više od 40 0C, ili niže od 10 0C noću). Tako visoke temperature su, kod nas, retke, ali niske noćne temperature, u ranoj proizvodnji na otvorenom, gotovo redovno, smanjuju broj plodova na prvoj cvasti. Tome može doprineti i nekoliko kišnih dana, s visokom vlagom vazduha.
U zaštićenim prostorima, posebno onim bez grejanja, češća je pojava nekompletnog oprašivanja, slabijeg zametanja plodova i razvoja sitnijih plodova, zbog malog broja semenki.

 

[Nostradamus]

Od oplođenog tučka, do zrelog, potpuno obojenog ploda, potrebno je 7 do 9 nedelja, u zavisnosti od kultivara, položaja cvasti na biljci i uslova sredine. Prve dve do ti nedelje, rast ploda je vrlo spor i postiže oko 10% konačne veličine. Posle toga, nastupa intenzivan rast ploda, tokom 3 do 5 nedelja, kada postiže gotovo konačnu masu, u fazi takozvane zelene zrelosti. Tokom poslednje dve nedelje, rast ploda je vrlo spor, ali se u njemu događaju važni metabolički procesi koji dovode do pune zrelosti.
Dva do tri dana posle zelene zrelosti, počinje promena boje, od zelene do žute, ružičaste i crvene. Oko 10 dana posle prve promene boje, stvara se sloj odvajanja između ploda i čaške, što može dovesti do opadanja ploda. Glavne grupe pigmenata u plodu su hlorofil i karotenoidi.

 

[Nostradamus]

Velicčina ploda i broj semenki su, u jakoj, pozitivnoj korelaciji (vezi). Različiti kultivari imaju, u tucčku, 250 do 1.000 semenih zametaka, a oplodi se 20 do 50%. Nije objašnjeno da li tu vezu uslovljavaju same semenke, ili auksini koje one proizvode.
Posle oplodnje, sadržaj suve materije u plodu pada od 17% na 10%, posle 10 dana, a posle 20 dana na 5 do 7% i, približno toliko, ostaje sve do zrenja. Polovinu suve materije ploda čine šećeri, uglavnom glukoza i fruktoza. Tokom razvoja ploda, raste količina organskih kiselina, pretežno limunske i jabučne, i u zrelosti dostigne do 13% suve materije ploda.

 

[Nostradamus]

Na veličinu ploda i sadržaj suve materije, najviše utiče sunčana radijacija i priticanje asimilata iz lišća. U zimskoj proizvodnji, u zaštićenim prostorima, pri slabom intenzitetu svetla, i do 80% plodova, iz prvih cvasti, može biti šuplje, to jest komore nisu ispunjene pulpom, a sadražaj suve materije je nizak (4 do 5%).
Na intenzitet rasta ploda utiču i temperature. Misli se da je najpovoljnija noćna temperatura od 15 do 20 0C, a dnevna oko 7 0C viša. Temperature utiču i na stvaranje pigmenata. Crvena boja ne razvija se ispod 16 0C.
Tabela 1. Temperaturni uslovi za rast i razvoj paradajza.

 

[Nostradamus]

Nejednaka obojenost ploda može biti posledica nejednakog zagrevanja ploda. Plodovi su vrlo osetljivi na niske temperature, pa stradaju vec pri -0,5 0C.
Nedovoljno snabdevanje biljke vodom, smanjuje razdoblje rasta ploda, plodovi su sitniji, imaju više suve materije, šećera i kiselina. Dobro snabdevanje biljke kalijumom, povoljno utiče na nakupljanje suve materije u plodu, naročito kiselina, a poboljšava oblik i boju ploda.
Veličina ploda, kod mnogih kultivara, zavisi i od položaja ploda u cvasti. Plodovi iz prvih otvorenih cvetova, i bliži peteljki cvasti, obično su krupniji. Tome može biti razlog veće priticanje asimilata u prve plodove, ali i ograničavajuće delovanje prvih polodova na one sledeće.

 

[Nostradamus]

U nepovoljnim uslovima za oprašivanje i oplodnju, zametanje ploda moguće je i bez oplodnje, odnosno proizvodnja partenokarpnih plodova bez semena. Partenokarpija može biti genetski određena. Ako je potpuna, takva se linija može razmnožavati samo vegetativno. Češći je slučaj da se partenokarpni plodovi zameću samo u nepovoljnim uslovima. Nekim kultivarima, za zametanje partenokarpnih plodova, potrebna je stimulacija neklijavim polenom, stranim polenom, ili čak prašinom, a nekima to nije potrebno.
Ako partenokarpija nije genetski određena, može se postići primenom različitih regulatora rasta, a za to se, najčešće, koriste auksini. Te mere se koriste, u zaštićenim prostorima i na otvorenom, kad su nepovoljni uslovi za normalnu oplodnju.

 

[Nostradamus]

Sredstva koja se najčešće upotrebljavaju:
4-hlorofenoksisirćetna kiselina. Koncentracija: 15 do 50 ppm.
Primena:u zaštićenim prostorima koristi se samo niska doza (15 ppm). U stakleniku i na otvorenom, cvasti se prskaju finim raspršivačem, kad se cvetovi otvore. Pojedinačna cvast, prska se samo jednom. Na otvorenom se prska svakih 10 do 15 dana, ali najviše 5 puta u sezoni. Sledeće je 2-(3-hlorofenoksipropionska kiselina). Koncentracija: 25-40 ppm. Primena: samo u proizvodnji u zaštićenom prostoru. Sredstvo N-m-toliftalamicna kiselina. Koncentracija: 0,1-0,5%. Primena: u ranoj fazi proizvodnje paradajza na otvorenom, u Izraelu, prska se cela površina useva, kada su na biljci 2-3 cvasti, sa po 2-3 otvorena cveta. Sredstvo: 2-naftoloksisirćetna kiselina Koncentracija: 40-60 ppm. Primena: U proizvodnji paradajza na otvorenom, prska se cela površina sa 340-560 l/ha, ako se koristi vučena prskalica, ili 160-225 l/ha, ako se prska iz vazduha, uz pomoć aviona.