Povrtarstvo

[Nostradamus]

Iako se izazivanjem partenokarpije može postići više plodova, odnosno veći, naročito rani prinos, partenokarpni plodovi često su deformisani, naduti, ili šuplji.
Partenokarni plodovi imaju više topive suve materije, naročito šećera, ali manje kiseline, nego plodovi sa semenom. To bi moglo biti interesantno za konzervnu industriju, ako bi bilo povezano s ostalim poželjnim osobinama.

 

[Nostradamus]

ZEMLJIŠTE, KLIMA I PROIZVODNA PODRUČJA

Paradjz je biljka tople klime, ali ima veliku mogućnost prilagođavanja zahvaljujući poreklu i, već dugotrajnom, oplemenjivanju, uz korišćenje njegovih divljih srodnika. Vrste divljeg paradajza, u svojoj domovini, rastu u različitim uslovima: u obalskom području slatinastih zemljišta, u ekstremno suvim područjima, u vlažnim humidnim područjima i na planinskim područjima, do 3.000 m nadmorske visine. Kroz različite periode, i u različitim sezonama, paradajz se uspešno gaji u gotovo svim zemljama sveta, od 550 severne geografske širine, do vlažnih, tropskih područja na 150 severne širine. Za proizvodnju na otvorenom, bitne su granične temperature u pojedinim fazama rasta i razvitka, kako se vidi iz tabele 1

 

[Nostradamus]

Količina i raspored padavina od važnosti su, ne samo za snabdevanje biljke vodom, nego i za relativnu vlagu vazduha, potrebnu za normalnu oplodnju, ali i za sprovođenje potrebnih mera u proizvodnji. Česte padavine i visoka vlažnost vazduha, omogućuju razvoj većeg broja bolesti, a neke od njih se, i pored česte primene pesticida, ne mogu sasvim suzbiti, a do sada nema otpornih kultivara. Kritično vreme je zametanje, razvoj i zrelost plodova, kada česte padavine mogu da nanesu velike štete.

 

[Nostradamus]

Primenjujući različite tehnologije proizvodnje, paradajz može uspevati na različitim zemljištima, od ekstremno lakih peskovitih, do težiš zemljišta. Tolerantan je na blagu zaslanjenost (do 2,0 dS/m, tj. oko 640 mg soli/litri) i dosta širok raspon pH zemljišta (5,5-7,9). Optimalne su tople, humozne ili peskovite ilovače, mrvičaste strukture, dobre propusnosti za vodu i dobrog kapaciteta za vazduh, blago kisele reakcije.
Izbor područja za tržišnu proizvodnju paradajza zavisi, prvenstveno, od klimatskih uslova. Za proizvodnju u svežem stanju, prednost ima toplija područja, gde je moguće navodnjavanje. Klimatski uslovi omogucavaju ranije rasađivanje i raniji početak berbe, a završetak berbe u kasnu jesen, odnosno bolje iskorišcsvanje kapaciteta rodnosti kultivara. U kontinetalnom području, na aluvijalnim zemljištima u dolini reka, povoljni su uslovi za proizvodnju paradajza za konzervisanje i potrošnju u svežem stanju, uz glavnu sezonu berbe u avgustu i septembru. Proizvodnja iz rasada, uz navodnjavanje, na podršci ili bez nje, prikladnija je za paradajz za tržište, a uzgoj direktnom setvom, uz manja ulaganja, prikladniji je za paradajz za preradu.

 

[Nostradamus]

Mesto u plodoredu

Paradajz srazmerno dobro podnosi sam sebe. Ali, zbog mogućeg nakupljanja uzročnika bolesti i štetočina (nematode), uzročnika venuća i plutavosti korena, poželjne su, najmanje, dve godine pre ponovnog sađenja na isto mesto. Pretkultura ne može biti iz iste porodice (krompir, paprika). Zbog brojnih agrotehničkih mera i više berbi, paradajz nije dobar predusev, jer ostavlja dosta zbijeno zemljište. Posle paradajza, preporučuju se mahunarke ili žitarice.

U zaštićenim prostorima, u specijalizovanim gazdinstvima za proizvodnju paradajza, obično se gaje, još jedna ili dve, kulture kratke vegetacije, u istoj godini, a sledeće godine, uz dezinfekciju zemljišta, često se, opet, uzgaja paradajz.

 

[Nostradamus]

Potreba za hranivima i đubrenje
Za 100 kg tržišnog prinosa paradajza potrebno je, prosečno, 0,28 kg N, 0,08 P2O5, 0,40 kg K2O i 0,07 kg MgO. U našim kontinetalnim područjima, u proizvodnji na otvorenom, u povoljnim klimatskim uslovima, prinos zavisi od količine hraniva, koju biljka usvoji do kraja jula. Paradajz dobro reaguje na đubrenje organskim đubrivima. Preporučuje se 25 do 40 t/ha stajskog đubriva, ili odgovarajućeg organskog đubriva, ali je požaljeno da stajsko đubrivo već bude dobro kompostirano, jer je paradajz osetljiv na proizvode razgradnje organske materije. Na kiselim zemljištima, kiselijim od pH 5,6, dobro je dodati 1-3 t/ha kreča, ali uneti ga u zemljište, do dubine 30 cm, najmanje 2 meseca pre setve ili sađenja. Kad se već pojave znakovi nedostatka kalcijuma na plodovima, folijarna prihrana kalcijumom slabo može da pomogne. Za startno đubrenje, preporučuje 32 kg P2O5, 160 kg K2O i 20 kg MgO/ha, a neposredno pred rasađivanje, 80 kg N, za prosečan prinos od 40 t/ha.

 

[Nostradamus]

Pri nižim temperaturama zemljišta od 14 0C, biljka slabo usvaja fosfor, zato se, kod direktne setve paradajza u proleće, preporučuje primena kombinovanog đubriva (4-14-11, ili sličnog) 3-5 cm pored i ispod setvenog reda, da se mladi koren ne ošteti od prevelike koncentracije hraniva. Ako se paradajz gaji iz rasada, đubrivo se primenjuje istovremeno sa rasađivanjem, 7 do 10 cm pored i ispod korena. Kad su plodovi na prvoj cvasti veličine oraha, prihrana sa 50 do 60 kg N/ha, ce osigurati dobru ishranjenost plodova na trećem, i višim cvastima, a oko 50 kg/ha K2O, bolji kvalitet plodova. U prihrani, za vreme polodonošenja, treba izbegavati amonijumski azot, jer može pospešiti pojavu trulež vrha plodova. Ako se paradajz gaji na malču od crne PE folije, uz sistem navodnjavanja kap po kap, azotom i kalijumom se prihranjuje fertirigacijom, 1.000 do 2.000 g/ha dnevno, a za dobar kvalitet plodova, preporučuje se odnos N:K2O - 2:3, ili 1:3.

 

[Nostradamus]

Kroz celu vegetaciju, usvajanje azota i forsfora je ravnomerno, a kalijum se najviše troši u vreme plodonošenja.
Nedostatak mikroelemenata može biti problem na zemljištima visoke, ili niske, pH vrednosti. To se, u praksi, najčešće rešava primenom kombinovanih đubriva s dodatkom mikroelemenata, primenom potrebnih mikroelemenata kroz fertirigaciju, ili folijarnom primenom.

 

[Nostradamus]

Znakovi nedostatka pojedinih hraniva i fizioloških poremećaja
Kod proizvodnje paradajza na otvorenom, retki su izraziti znakovi nedostatka pojedinih hraniva na biljci. Izuzetak je trulež vrha ploda koja je, srazmerno, česta.
Kod proizvodnje u zaštićenim prostorima, takođe, može doći do nedovoljne snabdevenosti biljke pojedinim hranivima zbog različitih uzroka. Poznavanjem simptoma nedostatka, kao i prekomernme količine pojedinih makro i mikro hraniva, može se pravovremeno intrevenisati, i izbeći zastoje u rastu i veće štete na usevu.

 

[Nostradamus]

Znakovi nedostatka i toksičnosti viška hraniva u staklenickoj proizvodnji paradajza.
Foto: The Diagnosis of Mineral Deficiencies in Plants by Visual Symptoms
Nedostatak azota
Sl.10 Simptomi manjka azota.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Usporeni rast, biljka je vretenastog izgleda. Donje lišće je žutozeleno, a kasnije cela biljka je bledozelena. Listovi su sitniji, više uspravni, s ljubičastom nervaturom na naličju. Plodovi su sitni.