Povrtarstvo

[Nostradamus]

Cvet je dvopolan, u osnovi pentameran, sa pet lapova, pet latica i pet prašnika, ali većina krupnoplodnih kultivara, ima i više. Zeleni lapovi obuhvataju pupoljak, iz kojeg se pomaljaju žute latice. Prašnici su izduženi, cevasto srasli i obuhvataju tucak. Prašnice uzužno pucaju s unutrašnje strane, još dok cvet nije sasvim otvoren, polen dospeva na tučak, i tako je osigurana samooplodnja. U nepovoljnim uslovima, naročito kod visokih temperatura, tučak se može naglo izdužiti, a njuška pojaviti iznad prašnika. Tada može doći do stranooplodnje, ako neki insekat (najčešće tripsi) donese strani polen, ili neoplođen cvet otpada. Plodnica je dvogradna, trogradna ili višegradna, iz koje se razvija plod boba.

 

[Nostradamus]

Plod se sastoji od mesa (zidova perikarpa i pokožice) i pulpe (placente, semena i želatinoznog tkiva oko semenki koje ispunjava komore – gnezda). Plod može biti različitog oblika i boje. Nedozreli plod može biti, svetlozelen do tamnozelen, sa tamnije zelenim prstenom oko peteljke, ili bez tamnijeg prstena. Pokožica zrelog ploda može biti bezbojna ili žuta, a boja zrelog ploda žuta, narandžasta, ružičasta, crvena, ili crvenoljubičasta.

Meso ploda može biti žuto, narandžasto-crveno, žuto i crveno. Želatinozno tkivo, oko semenki nekih kultivara, može biti zeleno, a radijalni zidovi perikarpa, ponekad, su svetlije ili bele. Parenhimsko tkivo takvih zidova, ima međućelijske prostore ispunjene vazduom, što daje prvid bele boje.

 

[Nostradamus]

Veličina ploda opisuje se kao: okruglopljosnat gladak, okruglopljosnat rebrast, okrugao malo spljošten, okrugli (kuglasti), okrugli malo izdužen, srcoliki, cilindrični, kruškoliki i šljivoliki. Peteljka ploda ima, u osnovi, sloj ćelija uz čiju pomoć se plod odvaja, zajedno sa delom peteljke i čaškinim listićima, koji ostaju uz plod, a tokom rasta ploda, još se malo povecavaju. Taj deo se vidi kao malo zadebljanje na peteljki. Oplemenjivanjem su dobijeni kultivari koji nemaju taj sloj, pa se, kod berbe, plodovi odvajaju bez peteljke, što je poželjno za, mehanizovanu, berbu paradajza za preradu. Naprotiv, paradajz za tržište u svežem stanju, prodaje se sa peteljkom po kojoj se vidi da li je plod sveže ubran.

 

[Nostradamus]

Zahvaljujući već stogodišnjem razvoju tehnologija gajenja paradajza u zaštićenim prostorima, biologija rasta i razvoja paradajza predmet je brojnih istraživanja do današnjih dana.
Seme paradjaza je ovalno i spljošteno, do 5 mm dugo, do 4 mm široko i do 2 mm debljine, pokriveno gustim dlačicama.
U jednom gramu može biti 250 do 350 semenki. Pri povoljnim uslovima čuvanja, zadrži dobru klijavost više godina. Seme brzo bubri, ali klijanje neće početi, ako temperature nisu povoljne. Paradajz normalno klija pri temperaturama od 15 do 25 0C, a optimum je 20 do 25 0C. Minimalna temperatura klijanja je 13 0C, ali ima kultivara koji počinju klijanje već pri 10 0C. Kultivari koji mogu klijati pri nižim temperaturama, dobro klijaju i pri višim temperaturama, sve do 35 0C, a zabeležena je i 30% klijavost pri 37 0C. Seme paradajza najbolje klija u mraku, a ima kultivara koji ne mogu klijati na svetlu. Primena regulatora rasta (giberelinske kiseline GA, naftalensirćetne kiseline NAA, indolpripionske kiseline PA, i dr.) može pospešiti klijanje i nicanje.

 

[Nostradamus]

U proizvodnji paradajza na otvorenom, rast i razvoj je ograničen temperaturama, snabdevanjem vodom i količinom pristupačnih hraniva. Pri temperaturi od 0 0C biljka strada, ali ako je rasla pri suboptimalnim temepraturama, pa je dobro zakaljena, može preživeti i do -2 0C, ako takvi uslovi ne traju dugo. U zaštićenim prostorima, uz zagrevanje, svi ti uslovi se mogu podesiti blizu optimuma, a ograničavajući mogu biti dužina i intenzitet osvetljenja. U letnjim uslovima, pri punom osvetljenju, novi listovi se zameću svaka dva dana, a u zimskim uslovima, kad je intezitet svetla manji, svaka 2,5 dana.

 

[Nostradamus]

Uopšteno se misli da se skladan rast biljke paradajza postiže pri dnevnim temperaturama od 20 do 25 0C, i noćnim od 13 do 17 0C. Poželjna razlika, između dnevne i noćne temperature, je oko 7 0C. Biljka je posebno osetljiva na temperaturne uslove u početku razvitka, kao rasad, ili na otvorenom. Osetljiva faza započinje 8 dana od otvaranja kotiledona i traje oko dve nedelje. To objašnjava činjenica da se prva cvast zameće (diferencira), u vegetativnom vrhu, oko tri nedelje posle otvaranja kotiledona, kada je treći pravi list oko 10 mm. Dobra rasada može imati zametnuto već 4 do 5 cvasti. Niže temperature u vreme diferenciranja cvasti, 13 do 15 0C, uslovljavaju zametanje cvasti posle manjeg broja listova (5 do 7), a pri temperaturi od oko 25 0C, cvast se javlja posle 10 do 12 listova, a može izazvati grananje cvasti i zametanje više cvetova u cvasti. Međutim, ako niže temperature duže potraju, to odlaže cvetatnje.

 

[Nostradamus]

Pored temperatura, u fazi zametanja cvasti od odlučujuće važnosti je intenzitet svetla. U ogledima, smanjenjem intenziteta svetla od 10.000 luksa, na 2.500 luksa, odloženo je zametanje cvasti za 29 dana, a razvilo se još 7 listova pre cvasti. Uticaj svetla bio je veći pri 25 0C, nego pri 15 0C. Dužina dana manje utiče na generativnu fazu. Neki kultivari su neutralni, a neki su kvantitativno kratkog dana. U uslovima kratkog dana, razviju manje listova do prve cvasti, i procvetaju nekoliko dana ranije

 

[Nostradamus]

Rast i razvoj cvasti, u narednom razdoblju, brži je pri višim temperaturama. Pri srednjoj temperaturi pod 20 0C prvi cvet, prve cvasti, otvorio se 12 dana radnije, nego pri temperaturi od 16 0C. Pri nižim temperaturama, plodnica može razviti više karpelnih listova, pa plodovi od takvih cvetova mogu biti, više ili manje, rebrasti. Pri visokim temperaturama tučak se izdužuje, što onemogućuje oplodnju i dovodi do osipanja cvetova.

 

[Nostradamus]

Pri intenzitetu svetla od 20.000 luksa, optimalna temperatura, za cvetanje i zametanje ploda, je od 27 do 30 0C. Za normalno cvetanje potreban je intenzitet svetla od, najmanje, 10.000 luksa. Pri temperaturi nižoj od 13 0C polen slabo klija, pa ne može doći do oplodnje. Povećana koncentracija CO2 u vazduhu, kod proizvodnje paradajza u zaštićenim prostorima, pored većeg intenziteta fotosinteze, može uticati na broj cvetova i zametnutih plodova. Prema istraživanjima, kod rane proizvodnje paradajza bez primene CO2, 53% cvetova je abortiralo. Primenom CO2, oko 0,06% u vazduhu, abortiralo je 26% cvetova, uz 0,1% otpalo je 15% cvetova, a kod 0,14% CO2 samo 11%.

 

[Nostradamus]

Visoki intenzitet svetla, odnosno visoka solarna radijacija, takođe, može imati negativan uticaj, zbog povišene temperature u zoni lišća. Smanjuje se fotosintetska aktivnost, delimično i zbog zatvaranja stoma, biljka u podnevnim satima vene, što utiče na razvoj plodova. Zbog toga se preporučuje senčenje zaštićenih prostora u letnjem periodu. Na fotosintetsku aktivnost utiče još i snabdevanje vodom (turgor) i hranivima. U uslovima niskog intenziteta svetlosti, dodatno osvetljenje tokom dužeg vremena, ima bolje dejstvo, nego dodatno povecanje intenziteta svetlosti.
Cvetni pupoljci su vrlo osetljivi na etilen, a nešto manje na propilen, pa do osipanja svetova može doći nepažljivim korišćenjem CO2, iz gasova izgaranja propanbutana, pri grejanju zaštićenog prostora.