Povrtarstvo

[Nostradamus]

[h=3]NS-6 F[SUB]1[/SUB][/h]

• Indeterminantan, srednje bujan, rani hibrid.
• Plod je okrugao, gladak, čvrst, crvene boje i ne puca.
• Prosečna masa ploda kreće se oko 140 g.
• Gaji se na jedno stablo bez prekraćivanja vrha.
• Odlikuje se visokim ranim prinosom

 

[Nostradamus]

[h=2]Plavi patlidžan (Solanum melongena L.)[/h]
[h=3]DOMAĆI POLUDUGI[/h]

• Spada u grupu ranih sorti.
• Biljke su visine od 70-80 cm sa 3-4 grane.
• Plod je tamnoljubičaste do plave boje, duguljastog oblika, mase od 270-500 g.
• Gaji se iz rasada.

 

[Nostradamus]

[h=2]Lubenica (Citrulus vulgaris Schard.)[/h]
[h=3]CRIMSON SWEET[/h]

• Srednje kasna, bujna sorta.
• Plod je okrugao do ovalno okrugao, svetlozelene boje sa tamnozelenim prugama, krupan.
• Masa ploda je od 9-14 kg.
• Meso je svetlocrveno, nežno i slatko, sa oko 11 % šećera.
• Uzgaja se direktnom setvom ili iz rasada.

 

[Nostradamus]

[h=3]NS-43 F[SUB]1[/SUB][/h]

• Rani hibrid, raniji je od sorte Crimson sweet za oko 9 dana.
• Biljka je srednje bujna.
• Plod je okrugao ovalan, tamnozelen sa nejasno izraženim prugama, mase od 5-8 kg.
• Meso je crveno, nežne zrnaste strukture, slatko sa oko 12% šećera.
• Veoma je dobar za ranu proizvodnju iz rasada.

 

[Nostradamus]

[h=3]NS-44 F[SUB]1[/SUB][/h]

• Hibrid srednje bujnosti, raniji za oko 10 dana od Crimson sweet.
• Plod je skoro okruglog oblika, zelene boje sa jasno izraženim tamnijim prugastim šarama.
• Mase od 6-9 kg.
• Meso je svetlo crveno, nežne konzistencije i slatko, sa oko 12% šećera.
• Namenjen je za ranu proizvodnju iz rasada.

 

[Nostradamus]

[h=3]DANKA[/h]

• Lubenica je po svojim karakteristikama slična sorti Crimson sweet.
• Plod je okruglo-izdužen, mase 8-12 kg.
• Upotrebljiv deo ploda veći je od 60%.
• Boja mesa je svetlo crvena, izuzetno slatko, sadržaj šećera prelazi 12%.
• Proizvodi se iz rasada ili direktnom setvom.
• Sazreva za 3-4 dana ranije od Crimson sweet.
• Seme je braon do tamno braon, apsolutne mase od 45-47 g.

 

[Nostradamus]

[h=2]Dinja (Cucumis melo L.)[/h]
[h=3]ANANAS[/h]

• Rana sorta, izvanredne arome.
• Plod je okrugao, malo spljošten, mase oko 1 kg.
• Meso ploda je slatko, sočno, bledozelene boje.
• Proizvodi se direktnom setvom ili iz rasada.

 

[Nostradamus]

[h=3]DESERTNA[/h]

• Kasna sorta, odličnog ukusa.
• Plod je okruglo ovalne forme, glatke, blago urezane kore.
• U tehnološkoj zrelosti boja ploda je tamnožuta, do svetlomrka.
• Meso ploda je slatko, sočno, aromatično, boje žuto-narandžaste.
• Masa ploda je 2-3 kg. proizvodi se direktnom setvom ili iz rasada.

 

[Nostradamus]

DINJA Cucumis melo L.










Dinja je poznata od davnina. Pre 4.000 godina su je koristili u ishrani. U Bibliji se spominje da su Izraelci ka su s četrdeset godina lutali pustinjom i čeznuli za dinjom. I Rimljani su još poznavali dinju.
Potiče iz jugozapadne Azije i to nekadašnje Persije, današnjeg Irana i Indije.
Opis biljke
Dinja je jednogodišnja biljka. Ima dobro razvijen žiličast koren. Stabljika je vreža, razgranata. Naraste od 2 do 3 m. Listovi se nalaze na dugim peteljkama, po ivicama su nazubljeni i tamno zeleni. Dugi su od 6 do 15 cm. Cvetovi su žute boje. Plod dinje je boba, okruglog ili blagoizduženog oblika. Kora ploda može da bude hrapava, mrežasta sa režnjevima ili glatka. Unutrašnji deo ploda (pulpa) je žute ili beličasto zelenkaste boje, glatke površine.semenkehttp://agroekonomija.wordpress.com/2011/04/20/cudo-od-semenki-dinje/ su elipsastog oblika, bele ili svetlo žute. Dužina im je 8-16mm, širina 3-6 mm, a debljina 2-3mm.

Stanište
Dinja se uzgaja. Nikada nije pronađena kao divlja.
Hemijski sastav
Pulpa dinje sadrži dekstrozu, limunsku kiselinu, masti,karotin, vitamin B ivitaminChttp://www.dijetalnaishrana.com/vitaminc.html, kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe, cink, bakar, fosfor.
Semenke sadrži visok procenat (35,36%) iproteinahttp://www.dijetalnaishrana.com/proteinska_dijeta.html (29,90%), globulin, glutine, arginin, histidin, lizin, cistin, triptofan, galaktan i glukozu.
Koreni sadrži: nenemetin, kalijum malat i pektin.
Semenke sadrži visok procenat proteina (29,90%). Proteina semena bili bogati u arginin, a glutaminske kiseline Asparaginska dok ograničavaju amino kiseline metionin i lizin su bili. Osim toga, semenke sadrže velike količine antioksidanata i odličan su izvor folne kiseline.
Ulje semenki sadrži: linoleinsku, oleinsku, palmitinsku, stearinsku i miristinsku kiselinu, zatim lecitin i hloresterin.Gasnom hromatografijom ulja utvrđeno je prisustvo 24 masnih kiselina. Njihova koncentracija varira od količine u tragovima do oko 54,8%, od C6 do C24 sa izuzetkom C11, C19, C21 i C23.

Lekovitost
U lekovite svrhe se koriste: koren, pulpa i semenke. Dinja štiti organizam od:

• kardiovaskularnih bolesti,
• starenja,
• upale urinarnog sistema,
• prekomerne telesne težine
• stomačnih probema
• nervnih poremećaja
• promena na noktima

Zbog bogatstva u karotinu smatra se i antikancerogenom hranom. Pulpa se može koristiti kao sredstvo za čišćenje ili hlađenje kože, kao losion za hronični i akutni ekcem, za uklanjanje pega. Dinja je delotvorna i kao prva pomoć za lečenje opekotina
Upotreba
Dinja ima primenu u tradicionalnoj medicini, prehrambenoj i kozmetičkoj industriji i u kulinarstvu.

Drugi nazivi
Naziva se još dina, melon, pekun, pipun i pepun

 

[Nostradamus]

PARADAJZ
Lycopersicon esculentum
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Rod Lycopersicon je mali, ali važan, deo familije Solanaceae i obuhvata još oko 80 vrsta. Latinsko ime paradajza pojavljuje se, kod različitih autora različito, a taj problem još nije, sasvim, razrešen. Jedno od najstarijih imena je, upravo, Lycopersicon esculentum koje je predložio Miler 1768, a do danas se najviše upotrebljava.