- Učlanjen(a)
- 11.02.2009
- Poruka
- 8.070
Mire, nisu oni revni zato što ih na to vodi Duh, nego zato što misle da tako treba, oko toga im je bazirana čitava teologija. Nije im bazirana na tome da se čovek obrati i poveruje Evanđelju, da primi Isusa kao svog Boga, spasitelja i otkupitelja. Nije im cilj da čovek ima nadu, nego da stalno živbi u strahu u iščekivanju. Zato se i zovu Adventisti, oni koji iščekuju. Zato i opsednutost datumima, zato i iskrivljene vizije. Inače, to nije samo Adventistička ujurduma, nego je ta opsednutost poslednjim vremenima, zajednička svim protestantima, nekima više, nekima manje. Adventistima posebno, jer su oni, tj njihovi osnivači su ih ubedili da su oni Izrael u vreme iščekivanja Mesije. Pogledaj samo filmove sa prikrivenim biblijskim temama. Naime, pošto se niko od Sola Scriptura pastora i evanđelista ne trudi da pročita Biliju na pravi način, nego je bukvalno i doslovono tumače, a da pre toiga niti znaju i poznaju jezike na kojima je ona pisana, zaboravljajući pri tome i da je jezik Bogu hvala živa pojava i da se meja kroz vreme, tumače znake mešajući ih kao što kockar meša špil karata. Pa tako pojedini očekuju krvave reke, nadjezde skakavaca, grad u pustinji, pomor prvorođenaca.... da ne govorim o uzdizanju ili rupture, gde svako malo pojedini Biblijski "nadahnuti" revnitelj objavi da će tog i tog datuma doći do uzdizanja, pa se to ne desi.
Koliko je ratova, epidemija, pada i uspona carstava, prirodnih katastrofa, lažnih učenja, revolucija, nemorala, haosa bilo od 33 godine do danas? Ogorman boj, da pomenem samo dva svetska rata, pa onda erupcije vulkana u 17 veku, pa se drugi dolazak ne desi. Da li to znači da se neće desiti? Ne. Nego to znači da se još nije ispunilo vreme, da Bog šaljhe opomene, ali da još nije čas. A mi ne treba ni da ga znamo. Jer Dan Gospodnji, Dan Gneva dolazui kao lopov u noći. Njihova opsednutost time, je kao kada bi smo mi nestrpljivo iščekivali lopova, zaboravljajući na sve ostalo. Da ne govorim o tome da se nisu ispunili svi uslovi da do toga dođe.
A to su:
1. Da se Evanđelje proširi do na kraj zemlje, Tačnije da većina ljudi na planeti poveruje u Njega. Pod verovanjem podrazumevam pravu Nauku, a ne iskrivljeno tumačenje. Iako su Hrišćani, ako se sabere broj svih koji se deklarišu kao Hrišćani, ili koje smatraju Hrišćanima oko broja od 2 milijarde, to još uvek nije većina stanovništva planete. Jer, broj onih koji svoju veru žive se smanjuje, posebno u razvijenim zemljama. Uračunaj tu i uticaj sekularizma, raznoraznih ideologija, ali i Sola Scripoturalizam, koji je ma šta njegovi akoliti tvrdili mnogo ljudi oterao od vere. Protestantizam, koji se barem deklarativno poziva na Evanđelje je razdeljen na mirijade sekti, Crkvu zapada potresaju skandali, medijski naduvani, Crkvu Istoka potresaju nacionalne i političke podele, i ne malo zaveštanje komunizma. A sve zajedno napada i uništava moderni liberalizam i glumljenje vrline u korist seksualnih alternativaca, genderizma, i klanjaoca crnog kamena.
2. Da se nivo strahota, ratova revolucija, patnji, bolesti, zala poveća do te mere da većina ljudi na planeti, posebno Hrišćana to više ne može da trpi. Tj da život na zemlji bude u najvećoj meri ugrožen.
3. Znaci na nebu, političke promene, što je sve povezano sa brojem dva.
4. Pojava lažnih proroka, onih koji zavode. Otpad trećine Hrišćana, tj otpad većine stanovnika zemlje. Pojava onih koji tvrde da su Hristos. Pojava Antihrista, uspostavljanje sinkretističke religije. Ustoličenje Antikhrista u Jerusalemu za gospodara sveta.
Da li su se sve ove stvari dogodile? Nisu. Da li će se dogiodtit? Hoće. Kada? Nije na nama da uopšte znamo. Na nama je da živimo evanđelje, budemo dobri prema bližnjem svom, da se radujemo i zahvaljujemo svakom novom danu, svakom novom detetu. Da radošću slavimo Boga, i da ga iščekujemo. Ne u strahu i grču, jesmo li jeli zabranjeo, jesmo li drđali mlađake, sabate, jesmo li obrezani i tako to. Naše je da ne gradimo bogove od novca, ljudi, knjiga, filmova. Da ne brinemo više o životinjama i planeti, a manje o ljudima, da nahranimo gladne, napopojimo žedne, obučemo gole, obujemo bose, damo utočište beskućnicima. Da ne lažemo, da ne krademo, da se ne kurvamo. Da mi budemo gospodari svojih nagona, koje nam je Bog dao da ga njima slavimo, a ne da oni gospodare nama. Da budemo skromni, ponizni kao deca pred roditeljem. A ne da se pod maskom lažnog humanizma odajemo bludu i dozvoljavamo pad čoveka na nivo životnje, a to Sotona i hoće, da bi Bogu rekao "evo ti tvojih miljenika, na sliku si ih svoju stvorio, a oni su gori od životinja."
