Kako - npr. ovako:
*
Nema me 1 dan i sekta dođe da napravi promotivni zijan - daleko bilo...
Iskreni vernici ne meditiraju i kuš, sotono više, odabi sekto najcrnja i najgora, ko hijena - strašno...
Iskreni vernici se tokom molitve u stvari iskreno mole, a meditiraju meditanti... (što se zna sa čime se rimuje)
Toliko od ''inkvizicije'' - a sad:
Kako ostaviti cigare:
Jako teško ali u stvari i ne toliko - ako se na takav korak zaista odlučiš.
Npr.:
U svakom mestu postoji u sklopu medicinskog centra i
Preventivni centar koji se bavi i problemom odvikavanja od pušenja.
Oni svakog mogu uputiti u tehnike koje veoma pomažu pri odvikavaju i apstinencijalnim krizama.
Kada sam (pošto je to iskustvo koje sam prošla) prvi put odlučila da ostavim cigare - bila je 2003.
Od tada pa do 2009. sam pokušala da ostavim cigarete samo oko 4 -5 puta ali - nikada mi to nije - do prošle godine - pošlo za rukom na duže od 45 sati.
Ono što je bitno da se shvati je da - ako se na pušenje gleda samo kao u okviru individualnog i ni sa čim više povezanim doživljajem - ja onda uživam u pušenju i da je kao i Šilji u crtaću - to jedna od mojih strasti...
Međutim - postoji nešto što se zove
obzir.
Ne plašim se bolesti jer se ne plašim ni da koliko već danas umrem.
Sa raznim formama i oblicima bolova i bolesti - tokom celog svog života izlazim na kraj - tako da mi nikakva pretnja ikakvim bolom ne predstavlja ništa posebno strašno.
Dakle -
da bi se ostavile cigarete - bitan je obzir ali -
najbitniji je motiv.
Znači - u mom slučaju nije razlog bio ni što su mi nešto posebno smetale - šta više - uživala sam u njima kao i do tad..., niti je neki strah od bolesti.
Motiv mi je bio da
ne želim da budem rob nečem tako smrdljivom, malom, destruktivnom po okolinu, to što nisam htela da budem više puki šupljoglavi konzument i još jedan nepromišljeni i bezobzirni potrošač u lancu kojim su nas korporacije okovale - dakle
- primarni motiv mi je bio upravo sticanje zasluga za termin obzira
Nije lako - samo prva tri dana - posle je čovek sve više svoj na svome.
Kako koji dan odmiče - postaje sve više i više svestan samoga sebe i kao da se ponovo rađa.
Zaista.
Neopisivo je osećanje slobode koja se skidanjem tog okova spoznaje.
Ono što je meni od svega - posle nekih 2, 3 nedelje - bilo skoro najzanimljivije - je to
da je čovek u stvari nervozniji dok puši, a kad prođe kriza i primarno čišćenje organizma -
neopisivo je i to osećanje oslobađanja od dotadašnje (u mom slučaju dugogodišnje)
napetosti.
Ovde - zbog zlih jezika što u mom odsustvu palacaju - je bitno napomenuti da postoje više vrsta napetosti i da ova koju mi pojedini povremeno izazivaju - nema veze sa onom ''nikotinskom''.
Inače -
neverovatno je i to kako se čovek lakše ''smiri'' od nekih životnih situacija - kada se oslobodi cigareta - nego do tad - sa cigaretama i crnim katranskim opijajućim dimom iz njih.
Zanimljivo je i kako mozak nekako brže i bolje radi - kad ste Zigaretten Frei.
Pre mi je to bilo nezamislivo - da kao učim ili nešto ''umno'' radim bez kraj mene upaljene cigarete - a sad - nije mi jasno uopšte - ko je živeo taj moj takav život.
Stvari koje su meni pri odvikavanju od pušenja pomogle
-
osim izlaganja vizuelnim i drugim informativnim izvorima o štetnosti pušenja po pušača a pogotovu po okolinu - je:
-
drvena olovka koju sam prvo vreme držala umesto pljuge u ruci, i njome se služila povremeno simulirajući pušački oralni tik, i u trenutcima trenutnih ovisničkih poriva je grizla ili između zuba vrtela u krug.
Drugo pomoćno sredstvo je preporučivo
samo onima koji imaju veštačke zube jer se pokazalo jako pogubno po prave
-
mentol bombone - tzv. - međ narodom poznate i kao - švalerke
Najsavršenije sredstvo su -
semenke od bundeve - neoljuštene - koje vi ljuštite.
Interesantno je da
posle trećeg dana apstinencijalni napadi traju vrlo kratko - tek minut il' dva - i veoma su retki.
Takođe bitno je i to da - je
kafa bez cigarete neverovatno lepša, ukusnije i daleko više prija - kao oblik strasti (ne baš štetan - u razumnoj meri - naravno)
Međutim - nije je zgoreg izbegavati makar prvih 5 dana - koliko sam ja.
E, sad - ja spadam među one ljude koji po buđenju iz sna ''mora'' da popije kafu u prvih sat vremena ili padam u veoma čudno stanje i pospanost kojoj je nemoguće odoleti, pa potom i neprirodan san...
Sama apstinencija od cigara krajem drugog i početkom trećeg dana - tera u san (i bez odricanja od kafe) - pa sam ja treći i četvrti dan apstinencije gotovo sasvim prespavala.
Iz ovog razloga je preporučivo ostaviti pušenje kada se to neće kositi sa npr. poslovnim obavezama, dakle - tokom odmora. raspusta...
Šestog dana
sam normalno počela opet da pijem kafu i samo mi je prvih dana bilo malo čudno.
Veoma bitno pri ostavljanju pušenja je - konzumiranje vode.
Npr. - baš u mom slučaju je odigrala značajne uloge jer sam imala
pušački bronhitis i pri pojavama prve krize sam dobijala napade gušenja koji bi trajali sve dok ne bih zapalila cigaretu - kada bi tek nestali i kada bih tek mogla normalno da dišem.
Taj simptom sam pobedila - vodom.
Takođe - voda je bitna i za sledeće:
Kada vam se zatraži cigareta - a vi gutljaj, dva - tri sveže vode.
Može i da se malo zadrži u ustima ali i ne mora - prema potrebi.
Meni je za tu svrhu - služila samo uz kafu.
Ono što će meditanti jedva dočekati je -
duboko disanje.
E, sad - da se odma' ogradim od sektaških učenja realnim činjenicama - po pitanju disanja.
Ako je ko imao prilike da ide na planine u čist vazduh gde je koncentracija kiseonika veća - znaće kakav to
osećaj smirenosti kod čoveka izaziva samim tim što do mozga dolazi više kiseonika koji potom deluje smirujuće, čak i opijajuće.
Po tom principu - i pri apstinencijalnim napadima krize - veoma zna da pomogne 3 do 5 dubokih uzdisaja i izdisaja - onako - polako, natenane (što takođe važi i kad vas nešto iznervira).
Treba imati i na umu da se kod nekoh javlja ''fantomski'' bol u grudima - posle nekih mesečak i nešto dana.
Ne bih za to ni znala - nego sam - nakon što sam usred noći stigla kod interniste koji je utvrdio da mi
sve radi u savršenom stanju (broj otkucaj srca, pritisak... ) - se požalila drugu koji je godinu dana pre mene ostavio cigarete - na incident i pojavu, na šta mi je on rekao:
- Nisi valjda i ti? Joj blama smile3 ...
~ pri tom mislivši na to da se isto i njemu desilo - pa smo ispali hipohondri.
Fora je u tome što
organizam počne normalno da radi i kapacitet pluća se povećava - pa nam
ubrzano lupanje srca - koje
je u stvari normalno ali mi na njega nismo navikli pa kod nas izaziva strah od nečeg ''''novog'' - a u stvari - zaboravljenog.
I tako - ima toga još - pa ću nastojati da ovih dana skeniram, uploadujem i postavim ceo program za odvikavanje od pušenja preventivnog centra - nije preopširan i obiman - ali nemam video predavanje... - pa ga u nekom od prethodnih postova navedena prezentacija može zameniti kao i promo film i ...
I da stavimo više tačku na sektaško vrbovanje po ovom topiku - banalizovati problem pušenja nakon svega do sad navedenog na termin strasti govori o moralnom potencijalu i kvalitetu osobe koja to čini.
Postoje i razne druge sadističke strasti, kao i pedofilske - ali to ne znači da onima koji su im skloni treba povlađivati.
Sve što po decu nije dobro - je zna se šta - loše i tu dalje ikakve rasprave nema.
Naravno da upustiti se u borbu sa zlom, a pogotovu sa onim zlom koje obitava u nama samima - nije lako.
treba ga prvo uočiti i priznati kao slabost sebi - što su retki u stanju učiniti - nažalost.
Potom treba naći načina kako se sa tim nečim treba ophoditi.
Ima ljudi pokušaju, ne uspeju odmah i predaju se - što je žalosno jer
Život ne predstavlja pobedu nad nečim zlim već konstantnu borbu.
Kada u nekoj borbi ne uspeš, padneš i naizgled propadneš - lepo ustaneš pa opet čovo nanovo.
Ili ti - kako svojevremeno napisah - pa za ovde prilagođavam:
Nemoj biti slep u toj magli od dima,
kakva je to klima u kojoj istina ne štima?
Bež' iz tmine dima
i pruži O2 svima
ah, sve je manje tog o2
dok svet je gasna komora.
Ustani, digni glavu gore,
udahni duboko i veruj - biće ti bolje,
Ne daj se - ne dozvoli da poklekneš
pa za cigaretom da nanovo posegneš
Samo teži boljem i bolje ćeš naći
Bori se, iz crnila izađi.
Izlaza uvek, baš uvek ima
fokusiraj ga svojim mislima
Jer sloboda uvek negde postoji
nju neće naći samo onaj koji se boji
I zato nemoj kukavica biti
Ona nije samo nešto o čemu treba sniti
Da stigao bi je uvek moraš ići dalje
I kad najslabiji si ti - u sebi nađi snage
Inat svoj sav u taj trud izruči
i shavti da se svako u svojoj koži muči
Zato ne daj da te išta ubije u pojam
pomoć ne očekuj - pomozi sebi sam
Pusti korak u prirodi, kraj reke što žubori
Ako imaš mašte - život biće ti bolji
Isuviše lako jeste da se predaš
Mnogo je teže da u oči pogledaš
sivilo i bedak sa koima ležiš,
sve više im težiš, i još na druge režiš,
Daj - stani na noge a ne od istine da bežiš!
Kukavica samo od života beži
al' takav slabić ne moraš biti i ti
Ne moraš a to i ti sam znaš
zato probaj šansu sebi i drugima da daš.
Jer život je jedan - i suviše vredan
Jer život je lep - hajde nemoj biti slep.