POROK PUŠENjA - GREHOVNA NAVIKA

[Kalimerčica]

Kad sam ja rekla da sam na visokom nivou? - Pljujem po sebi na sav glas ograđujući se pri tom od poistovećivanja sa ljudima kao što je npr. pitoma i smirena Kalimerčica - kojoj svaka čast. yes3

Hehe, ja pitoma i smirena. Pa, hvala ti mnogo, ali ja sam jedan opasan nervčik smile3 u šta se Jurivaka više puta svojelično uverio. Hehe.

 

[Mindfulness]

Kalimercice, jesi li ti nervozna ili je nervoza u tebi?

 

[Kalimerčica]

Kalimercice, jesi li ti nervozna ili je nervoza u tebi?

Nervoza je u meni pa sam onda ja nervozna kad se unervozim a to izgleda ovako: :-x

 

[Mindfulness]

Hahahahahah

 

[Max 357]

Paranoja:


Pa kaže - pa pa paranoja (ili ti - naknadno moje informisanje u žitijima svetih ):


Atanasije Veliki: Znajte da mi služmo ne vremenu već Bogu.
*

Pri svemu - na umu treba imati da - cilj čistote duše i srca nije kroz misticizam.

Sveti Jovan Zlatousti: Za spasenje duše neophodna je Prava Vera i dobra dela... -
(- u koja – dodaću ja - ne spada borba protiv borbe protiv pušenja)

- ... Bez prave vere spasenje nije moguće.

(- a ja ću dodati da – nažalost – usled iskustva - ne verujem u moralnost čoveka, taman i samim primerom u ovoj temi – te da - zašto bih i verovala u njega kad nije u stanju ni da spase decu od duvanskog otrova tj. dima? – da se ograničim na samo takav vid spasenja, pa taman i spasenja duše pred samim sobom)
*

Povlađivanje slabostima: Ubićemo sina Njegovog i zavladaćemo nalsedstvom. Oslobodivši se od Hristovih Zapovesti – materijalisti tako mogu postati slobodni vladari života na Zemlji.
*
Gordost dovodi do sladostrašća a ona pak u svoju nepogrešivost. (Jel' te...)
*

Profesor Dr. Miodrag M. Petrović – Teolog i pravnik: Vlast, gordost – deformišu čoveka.
*

Ivan Karamazov: Bog je mrtav i zato čovek postaje bog i sve je moguće.
*

Dostojevski: Tamo gde Boga nema sve je dozvoljeno.
*

Zajednička molitva sa jereticima i neznabošćima odvojenim od crkve istine i palim u bezdan zabluda i jeresi - podpada pod greh protiv Duha Svetoga.
*

Lažno špekulisanje Isusovih Reči o ljubavi prema bližnjem od strane jeretika – dovodi do toga da se poistovećuje - ljubav prema ličnim neprijateljima – sa osećanjima koja treba gajiti prema neprijateljima Istinske Vere – Pravoslavne – tj. prema jereticima kao neprijateljima Božijim koji unose zablude u duše Pravoslavnih ljudi.

To osećanje koje se javlja prema njima treba da je gnušanje (za koje naknadno saznah - a identično je onome što osećam... )
*

Sveti Filaret Moskovski: Ljubite bližnje neprijatelje, borite se protiv neprijatelja otadžbine, a gnušajte se neprijatelja Božijih.
*

Takođe bitno za shvatiti - ukoliko imate dovoljan kapacitet za poimanje uopšte – ovde meni niko nije lični neprijatelj – ali jeste neprijatelj Duha Svetoga i Pravoslavlja
*

Sveti Marko Efeski: ... Hula na Duha Svetoga je najveća od svih opasnosti i jeretike treba odbaciti.

Tako da – sa raskolnicima i jereticima nema kompromisa.
*

10. Apostolsko pravilo glasi:
Ako se neko pomoli sa odbačenim od crkve – da i on bude odbačen.
*

Apostol Jovan Bogoslov (iz - O ljubavi / Ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjem): Ako neko dolazi ka vama i ovo učenje ne donosi – ne primajte ga u kuću i ne pozdravljajte ga.
(što takođe naknadno pročitah – te zajedno sa svešću o svojoj gordosti – ovo doprinosi mom uverenju o samosvesti i istinitom putu)
*

Apostol Pavle: Braćo, čuvajte se da vas ko ne zarobi praznom prevarom po kazivanju čovečijem - a ne po Hristu.

Apostol Pavle: Čoveka jeretika po prvom i drugom savetovanju – kloni se.
*

Sveti Makarije Optinski: Valja uvek izbegavati ona društva i ljude koji su zaraženi bezverjem (jeresima ili drugim porocima), da se ne bismo zarazili njihovom bolešćcu i postradali, jer Sveto Pismo kaže:
„S' prepodobnim ćes prepodoban biti... i s neposlušnim ćes se razvratiti“.
*

Sveto Pismo: S' prepodobnim - prepodoban ćeš biti, a sa razvraćenim i sam ćeš se razvratiti.

(moja napomena je da su pridev i glagol izvedeni od termina razvrat - usko povezujućeg sa bludom i nemoralom)
*

Marko Efeski: I šta treba mnogo govoriti? Svi Učitelji Crkve, svi Sabori i sva Božanska Pisma savetuju nas da bežimo od drugačije mislećih (jeretika) i da izbegavamo opštenje sa njima.
*

Apostol Pavle: Jedna Crkva, Jedna Vera, Jedan Bog i Otac svih.
*

Ava Justin Popović: Ja sam dužan da zaštitim moj put kojim idem, tačnnije – ne moj - Put Hristov. On je tim putem Išao, On ga Je Utvrdio. To je prvi, jedinstveni put iz smrdljivog bezdana ka visini blaženstva neba, prvi i jedini i drugoga nema.
*

Sveti Maksim Ispovednik:. Ja ne želim da se jeretici muče, niti se radujem njihovom zlu, - Bože sačuvaj! - nego se većma radujem i zajednički veselim njihovom obraćanju. Jer šta može vernima biti milije nego da vide da se rasturena čeda Božja saberu u jedno. Ja nisam toliko pomahnitao da savetujem da se nemilost više ceni nego čovekoljublje. Naprotiv, savetujem da treba sa pažnjom i iskustvom činiti i tvoriti dobro svima ljudima, i svima biti sve kako je kome potrebno.
Pritom, jedino želim i savetujem da jereticima kao jereticima - ne treba pomagati na podršku njihovog bezumnog verovanja, nego tu treba biti oštar i nepomirljiv. -
Jer ja ne nazivam ljubavlju nego čovekomržnjom i otpadanjem od božanske ljubavi kada neko potpomaže jeretičku zabludu, na veću propast onih ljudi koji se drže te zablude.


Kako razgovarati sa ljudima koji pokušavaju da vas “spasu”?

Doktor Ros Miler

Oni vas zaustavljaju ispred škole, kucaju vam na vrata, “prave vam zasede” na ulici. Oni žele samo par minuta vašeg vremena... Da vas procene, ili da govore o svojoj veri. Kako da se postavite prema ovim, nekada nasrtljivim ljudima?

Budite oprezni. Iako će mnoge od ovih osoba ceniti vašu privatnost, inteligenciju, i slobodu, drugi nisu uvek željni da znaju šta vi mislite, osećate ili verujete.

Njihova pitanja su sa ciljem da:

1. ako su “hrišćani”, da procene vašu mogućnost spasenja (a bilo koji odgovor, koji odstupa od njihovog ubeđenja, svrstava vas u “nespasene”, čak i ako ste kršteni, idete u Crkvu) i pretpostavimo da ste pali na njihovom testu:

2. da vas nateraju da osetite duhovnu nesigurnost, i da osetite da vam je neophodno ono što vam oni nude. Ove osobe su više trgovci, nego moralni propovednici, koji bi svedocili svoju veru na ljubazni, dostojan poštovanja način.

Ne očekujte dijalog. Dijalog podrazumeva obostranu razmenu ideja, u atmosferi međusobnog razumevanja. Uskoro ćete shvatiti, da njih vrlo malo interesuju vaši pogledi. Oni ne očekuju da pronađu neku duhovnu korist u vašim izjavama. Njihov cilj je, kao što oni govore, da vas “pridobiju za Hrista”, ili za nekog gurua, ili religijsku priliku – vrlo snažan koncept! I oni vrlo snažno osećaju da su oni autoriteti za “Hrista”, ili nekog već drugog.

Odupirite se iskušenju da se raspravljate! Pre svega, ako niste dobro upoznati sa Svetim Pismom i teologijom, loše ćete proći. A ako ste spremni da se raspravljate, budite sigurni da će vaši nadmoćni argumenti, retko uspeti da promene nekoga od njih. (Oni mogu da budu iznenađeni da je neko siguran kao i oni, pošto uglavnom sreću neuke i nesigurne osobe. Ali će oni najverovatnije pretpostaviti da vas je “đavo obuzeo”, ili da ste u dubokom neznanju.) Osim toga, iako ta rasprava moze biti i zabavna, “demoliranje” vašeg protivnika argumentima, ne mora da da ishod koji želite.

Ne mislite da je vašepoimanje Boga nedovoljno, ako se ne uklapa u njihove obrasce. Za neke osobe, obraćenje (okretanje Bogu) je iznenadno i neodoljivo osećanje. Drugi iskuse više postepenu promenu i rast u veri. Bog nema samo jedan način za menjanje ljudi.

Ne brinite ako ne možete da odgovorite na njihova pitanja. Ako vas njihova pitanja uznemiravaju i zbunjuju, ne mislite da su oni u pravu, a da vi grešite. Potrazite odgovore kod vašeg svestenika.

Što je vrlo važno: ne pokušavajte da ih prevarite! To je njihova igra. Ne dozvolite da vaša pitanja, njima posluže, kao još jedan vid njihovog ubeđivanja da radite ono što oni žele.

Pokušajte da budete prijatni i ljubazni, ali ne budite budalasti. Zapamtite, ove osobe koje pokušavaju da vas “sateraju u ćošak”, su osobe koje Bog voli. Uprkos njihovoj odglumljenoj snazi, oni mogu biti osobe čije prisustvo u totalitarnoj grupi, zadovoljava snažnu potrebu za zavisnošću. Svesnost da su ipak, oni samo obični ljudi, moŽe vas spasiti od zamke koju vam nameštaju i možda vam pomoći da ih jasnije posmatrate.

Svedočite sopstvenu veru. Mozda niste u stanju da potkrepite vaše ispovedanje argumentima iz Pisma, ali ipak, moguće je da imate snažna uverenja, koja su utvrđivana godinama preko roditelja, predaka, sredine, vašeg sopstvenog učenja i razmišljanja. Vi ne morate često da govorite o vašoj dubokoj odanosti svojoj veri, ali ta osećanja su tu. I možete da svedočite vrednosti vašeg religijskog ubeđenja.

Budite zahvalni. Ovaj susret će verovatno pokrenuti vašu duhovnu potragu. Moze da vas ohrabri da se dublje upoznate sa svojom verom. Možda ćete na kraju i biti zahvalni ovim “misionarima” za njihovu “pomoć”. Ali...

Ne potpisujte, niti pristajte na bilo šta! Ovi ljudi koji pokušavaju da vas “spasu” su trenirani, profesionalno obučavani kao trgovci, da vas nagovore da ih pratite. Oni bi silno želeli da vas dovedu na jedan od njihovih sastanaka... “samo da bi i vi mogli da pokušate”. (Ako vas nisu “osvojili”, pokušaće da dobiju pomoć od njihovih starijih ubećivača – ljudi koji su njih “pridobili”. ) Najbolje je da se rastanete bez oklevanja.

Vi ih uvek možete naći, ako nakon razgovora sa roditeljima, sveštenikom ili stručnjacima, odlučite da se bolje upoznate sa njihovom grupom.


Eto yes3 - šta sve može malo gugla i kopi paste-a u svrhu argumenta smile3 - da ne bih ponavljala greške - sada kada i tako imamo razloge za stresne i konfliktne, eksplozivne situacije. i kada nema potrebe da im se dodaje još jedan – konflikt na religioznom tlu, pun najnepredvidljivijih posledica.

Dakle - poenta je da su se pojedinci ovde iz samo njima znanih razloga - pronašli merodavnim i pozvanim da stanu ili u odbranu grehovne navike pušenja - grehovne prema bližnjima koji ne žele da udišu duvanski dim - sebično, egocentrično zastupajući svoju materijalnu ovisnost - ili da kao neki ovde - iskoriste još jednu ''dobrodošlu'' temu da udare na Pravoslavlje i propagiraju verovanje kulta kog poštuju, te u isti ''na kvarno'' - vrbuju - na temi gde nigde nema postavljenog pitanja: U šta ti veruješ, ili ne veruješ?

Mislim da je to (nevezano za moje poimanje sveta) evidentno iz postova pojedinaca - te da moj negativan stav prema takvom licemerju nema potrebe nazivati paranojom samo zato što je neko - sklon cenzuri jer se sa stavom teiste kao npr. ateista - ne slaže ili ga - zato što se ipak tu i tamo pronalazi pa i vređa (čemu nema mesta - jer mi namera da uvredim nije - ali jeste da ukažem na zabludu i licemerstvo usled nečije nedovoljne samosvesti i besprizorne uljuljkanosti u istu lažljivu samoobmanu - čime bližnje - npr. - decu - dovodi u opasnost pri npr. - izlaganju otpadnih kancerogenih materija iz duvanskog dima).

Nažalost - ono što je za materijaliste ateiste - koji ne veruju ni u šta - pa ni u zlo kao ikakvo drugačije do izvorno ljudsko i mestimično/ sporadično - a ne - nažalost - preovlađujuće među ljudima - pogubno, je upravo to što time (svojim neverovanjem i neupućenošću / ignorisanjem zla) olako postaju oruđe u rukama onih koji se zlu klanjaju. Ateisti - pak - u takve ljudske i neljudske - izvore zla - ne veruju, pa se od njega i ne štite., i ne štite ni svoju bližnju okolinu.

I sama sam materijalista - verujem da je materija neuništiva i da može samo prelaziti iz jednog oblika u drugi a verujem i u to da je energija koja predstavlja pokretačko čudo svega - neuništiva. Duša je neuništiva i jedno je sa svim pa i sa Duhom Svetim - Koji Je i Zaslužan za stvaranje svega što jeste.

Tako da - mislim da imam pravo da ispovedam religiju koja mi je jedino kao istinita - prihvatljiva - Pravoslavlje - bez da time idem unaokolo i naturam je drugačije verujućim ili neverujućim u nos. I to sve ustavom zagarantovano - pride.

Naravno - isti oblik dobre slobodne volje - očekujem i od ostalih - bez da se kriju iza termina kao što su tolerancija ili nepoštovanje - onoga što kao negativno i zlo ne zavređuje taj vid odnosa - koji pak u današnjem moralno propalom svetu jedino stoji kao zamena za gotovo izumrlu ljubav - jer - ona majka koja puši u trudnoći svoju bebu niti sebe ne voli niti čak bar poštuje - na primer.

Toliko

P.S.: ako laže koza ne laže rog:
http://serbianforum.org/dokumentarni-filmovi/92729-rat-za-duse-2009-a.html

 

[Jurivaka]

Upozorenje!
Molim da se ne postavljaju postovi u koloru ili djelimičnom koloru. To nije dozvoljeno ni Pravilnikom Foruma, a na što bi ličile ove stranice kada bi svi radili tako.

 

[slobadidi]

ja lepo rekoh,ko puši ne oboljeva od alchajmerove bolesti...duvan je zdrav,cigarete nisu...crkva šta zbori mene ne interesuje...
ko tvrdi da je porok duvan???
ili ko će meni da zabrani moje ustavno pravo???
razmislite gde vas sateruju...

 

[Max 357]

Zagarantovana prava

***

​

Jao jao jao - opet neki - kao u obdaništu - ja pa ja pa ja - kao da vas drugarica pita kako i/ili šta.

Ko je pitao ovde nekog - Šta to tebe interesuje ili neiteresuje?

Niko ne pita ovde nikog za mišljenje. Ovde ličnim doživljajima nema mesta, samo golim činjenicama.

Jedna od njih je da:

Nikotinska ovisnost odnosi više od 50 života na sat!!!


​

Ustavno pravo na aktivno (a ne eufemistički pasivno) ubistvo i samoubistvo - je Hvala Bogu - ovih dana - ustavom postalo kažnjivo - i kamo sreće da su svi pušači pravna lica pa da ih se kaznom revne onoliko koliko je to ustavom/zakonom propisano - jer makar toliku odštetu svi mi pušači planeti Zemlji i svemu čemu naškodismo - pa i deci - dođemo.

A pošto je neko našao za shodno da opet zastupa neka samodestruktivna prava ne obazirući se na opšte dobro - da bacimo pogled na to - ko još i kakva prava ima:

​

Prava deteta danas su priznata i u nacionalnom i u međunarodnom pravu.

Na međunarodnom planu najbitniji dokument predstavlja upravo Konvencija o pravima deteta, donesena 1989. godine.

Istorijski razvoj koji je doveo do usvajanja ovog međunarodnog ugovora nije bio lak, a trebalo je da prođe nekih sedamdesetak godina da se prepozna neopnodnost njegovog donošenja.

Prava koja se priznaju detetu ovim međunarodnim dokumentom pokrivaju sve aspekte njegovog života - državu, porodicu, školu, institucije i dr.

Prava deteta nisu nešto što država ili porodica daje detetu.

Samim rođenjem ova prava deci pripadaju i niko ne može da im ih oduzme.

Osnovni cilj Konvencije je da menja stavove koji postoje prema deci i da se iz zaštitničkog (a u nekim društvima i negativnog) odnosa pređe na ideju jednakosti deteta sa svim drugim ljudskim bićima.

Danas Konvencija predstavlja jedan od najvažnijih međunarodnih ugovora, koji ne samo da prvi put jasno i eksplicitno definiše prava deteta, i to kroz veoma široko izlistavanje svih prava (građanska, politička, ekonomska, kulturna i sl.), već je ugovor sa najvećim brojem ratifikacija u svetu.

Naša zemlja je ratifikovala Konvenciju o pravima deteta i time preuzela obavezu da brine o njenom ostvarenju, tj. da štiti prava deteta i da unapređuje položaj dece.

Međutim, to nije obaveza samo države, već i pojedinaca, koji kroz svakodnevne postupke mogu da pokažu da priznaju i poštuju prava koja mladi i deca imaju

Konvencija o pravima deteta

(prihvaćena 11. 12. 1989. godine)
​

Član 1: Definicija deteta

Svaka osoba ispod 18 godina smatra se detetom, ukoliko ta starosna granica nije prema nacionalnim zakonima niža.

Sva prava važe bez izuzetka za svako dete. Obaveza je svake države da decu zaštiti od bilo kakve forme diskriminacije.
*

Član 3: U najboljem interesu deteta

Kod donošenja političkih, pravnih i društvenih odluka najpre se u obzir moraju uzeti interesi deteta.
*

Član 4: Provođenje prava

Vlade se obavezuju da će učiniti sve kako bi se u praksi provela prava navedena u Konvenciji.

(što nažalost - gotovo ni jedna vlada u dovoljnoj količini ne čini)
*

Član 6: Opstanak i razvoj

Svako dete ima pravo na život. Država se izričito obavezuje da će garantovati opstanak i razvoj deteta.

(što ne razumem kako je moguće u potpunosti ispoštovati ako mu uskraćujemo elementarno za zdrav i neometan razvoj - nesmetan dotok kiseonika u organizam i protok do mozga kroz telo)
*

Član 9: Odvajanje od roditelja

Svako dete ima pravo na zajednički život sa roditeljima, osim kad taj zajednički život ugrožava dobrobit deteta. Dete, također, ima pravo da kontaktira sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od oca, majke ili od oboje.

(ono što je meni evidentno je da svaki roditelj koji puši u okolini svog deteta, kako njegovu dobrobit - tako i to isto dete - ugrožava)
*

Član 12: Mišljenje deteta

Svako dete ima pravo da svoje mišljenje javno kaže.

Dete ima pravo da bude saslušano u svim prilikama ili merama kad ga se to tiče.
*

Član 13: Sloboda mišljenja

Svako dete ima pravo da iznese svoje namere i da bude informisano, ne obraćajući pažnju na nacionalne granice država.

(12. + 13. = što se u mom primeru - iako nije reč o mojoj deci niti o deci prečesto u mojoj blizini - pokazalo kao delotvorno pri oslobađanju od nikotinske zavisnosti)
*

Član 19: Zaštita od zloupotrebe i zapostavljanja

Država štiti dete od svake forme zlostavljanja od roditelja ili drugih osoba koje imaju pravo na brigu, te razrađuje odgovarajuće socijalne programe da bi sprečila zloupotrebu i pomogla onima kojima je pomoć potrebna.
(po savesti - ako je ko i još koliko ima)
*
I sada - veoma bitna stavka:

Član 24: Zdravlje i zdravstvene službe

Svako dete ima pravo na najviši mogući standard u smislu zdravstvene brige.

Pri tome, u najvažnije zadatke države spadaju osnovna zdravstvena briga, preventivna medicinska zaštita, zdravstveni odgoj putem pojašnjenja datih u javnosti, kao i redukovanje stope smrtnosti kod novorođenčadi.

Sve države se u vezi s tim obavezuju na razvijanje saradnje u cilju omogućavanja pristupa zdravstvenim službama svoj deci sveta.
*

Član 27: Životni standard

Svako dete ima pravo na životni standard koji mu omogućava potpun telesni, duhovni, duševni, socijalni i ćudoredan razvoj.

Obaveza roditelja je, na prvom mestu, da za decu obezbede odgovarajući životni standard.

Ali, obaveza države se sastoji u brizi o tome da se prava deteta mogu ostvariti....

(možda umišljam ali - standard je i čist vazduh, nezagađena voda i zdrava hrana - koliko za početak - kako se rodi pa zavapi - jedino ište)
*

I naj - NAJbitnije:

Član 33: Zloupotreba droga

Deca imaju pravo biti zaštićena od upotrebe droga i opojnih sredstava, kao i od učešća u produkciji ili trgovini drogom.

(a neke mama rodi da joj idu po cigare u prodavnicu - npr.)
*

Član 36: Ostale forme iskorištavanja

Svako dete ima pravo na zaštitu od bilo koje forme iskorištavanja.

(pa i od: idi mi po cigare, dodaj upaljač, donesi pikslu)
*

Navešću i sledeći član - koji - nažalost - neće svako u ovom kontekstu moći da u potpunosti shvati:

Član 39: Rehabilitacija

Država se obavezuje da deci koja su žrtve oružanih konflikata i deci koja su bila mučena, zapostavljana, iskorištavana i zlostavljana osigura odgovarajuću brigu s ciljem njihovog oporavka i socijalne integracije.

***

Tako da - ne moje mišljenje - već je gola činjenica da - sve nas odrasle treba da je sramota da tražimo ikakva svoja prava sve dok najčistijima i najnevinijima i najkrhkijima i najugroženijima - koji bi pak trebali biti najbezbriižniji - ista uskraćujemo - iako spadaju u našu vrstu - koju tako slobodno nazivamo - ljudskom.

Sramota i .

Ko misli da nije - nek dobavi zalihu cigareta za godinu dana, zatvori se u prostoriju koju neće vetriti - i nek puši - da vidimo - do kad?

Eto - možda bi valjalo da nas kao takve tako negde sateruju - na principu Hitlerovom - jer - ako smo mi kao upravo takvi prema deci - Konobar, jedan alchajmer za mene molim, dupli!

​

Bor, 10.07.2009. Autor: O.Hadžić

Jedan od vodećih uzroka smrti u svetu i jedini legalan proizvod koji ubija one koji ga konzumiraju je duvan.

U svim razvijenim zemljama vodeći motiv za odvikavanje od pušenja je društvena klima nepušenja. U Srbiji pušačka statistika je poražavajuća, jer svaki drugi muškarac i svaka treća žena, a svako četvrto dete od trinaest do petnaest godina puši. Prošle godine registrovano je 3.500.000 pušača u Srbiji, i po tom broju nalazi se na trećem mestu u Evropi i na petom mestu u svetu, ispred se nalaze Grci, Japanci, Turci i Rusi.

U borbi protiv pušenja i duvanskog dima najveća pažnja strućnjaka usmerena je na prevenciji i edukaciji mlade generacije. Ljudi ,prvenstveno mladi, počinju sa pušenjem kako bi bili društveno prihvatljivi, na uticaj prijatelja 51 odsto, 18 posto je uticaj roditelja, deca kopiraju roditelje pušače koji su loš primer. Prisutno je i to da duvan otklanja stres. Posle jedne popušene cigarete nikotin direktno ulazi u metabolizam ćelije mozga i kada čovek zapali cigaretu dolazi do lučenja seratonina, hormona sreće, i čovek se samo trenutno nekoliko minuta oseća lepo. Ali kasnije stvara se jedan začaran krug, gde moždane ćelije traže sve veću i veću dozu nikotina, tako da imamo jednu tipičnu zavisnost koja se vremenom razvija kod aktivnih pušača.

Pušači tvrde da imaju samo jedan život i da će svakako umreti bez obzira na pušenje. Da li će to biti u dubokoj starosti ili u najboljim godina i da li će to možda biti u najvećim mukama sa opasnom bolešću? Obično se događa to da ljudi kada im je život ugrožen tog momenta ostavljaju duvan ali to u globalu u praksi bude kasno.

Evropska povelja protiv duvana podrazumeva vazduh bez duvanskog dima. Da svako dete i adolescent ima pravo da bude zaštićen od dima, da svaki građanin ima pravo na vazduh bez dima u zatvorenim javnim prostoriji i sredstvima prevoza, a svaki zaposleni ima pravo da udiše čist vazduh na svom radnom mestu.

​

Duvanski dim je serijski ubica

30. novembar 2009. Autor: Radmila Vukelić

Akcije preventivnog centra u borbi protiv pušenja

• U svetu godišnje od posledica pušenja umre oko četiri miliona ljudi, a u Srbiji 16.000 stanovnika

• Po broju pušača naša zemlja je na neslavnom drugom mestu, odmah iza Turske, dok joj po broju žena pušača pripada čak prvo mesto

• U Srbiji u duvanskom dimu uživa svaki četvrti osnovac i svaki drugi student

Zaposleni u Preventivnom centru Doma zdravlja, koji svojim brojnim aktivnostima u proteklih nekoliko godina upozoravaju na štetnost pušenja po zdravlje, povodom Nacionalnog dana bez duvanskog dima, 31. januara, u saradnji s Predškolskim i Školskim dispanzerom, održali su nekoliko akcija i pažnju posvetili najmlađima.

Dr Tanja Aleksić naglasila je da pušenje smatra najrasprostranjenijom bolešću i da u svetu postoji milijardu i 200 miliona pušača, što čini jednu trećinu odraslog stanovništva.

- Srbija je po broju pušača na drugom mestu, odmah iza Turske, i nažalost, na prvom mestu po broju žena pušača.

Zabrinjava to što je među pušačima sve više mladih, pa zato njima danas poklanjamo posebnu pažnju.

Podaci govore da je pušač svaki četvrti osnovac i svaki drugi student.

Alarmantna je činjenica da kada se s pušenjem započne u mlađim godinama, životni vek se skraćuje za oko 20 godina, a to znači da je duvanski dim tihi ubica.

Pušenje je aktuelno i među zdravstvenim radnicima, ankete pokazuju da 37 odsto lekara i još oko 50 odsto medicinskog osoblja su takođe pušači. U duvanskom dimu nalazi se preko 4.000 štetnih hemijskih supstanci, među kojima su nikotin i amonijak, pa je od prošle godine pušenje u svetu postala vodeća bolest zavisnosti i to čak ispred heroina, kokaina i alkoholizma.

Godišnje u svetu od bolesti nastalih usled štetnog dejstva nikotina umire 3,5 do 4 miliona, a kako iz dana u dan broj pušača raste, smatra da će 2020. godine broj umrlih godišnje iznositi 10.000.000.

U našoj zemlji od posedica pušenja godišnje umre oko 16.000 ljudi, što je dnevno 44 osobe.

Pušenje predstavlja faktor rizika za sve vrste karcinoma, ali i obolevanja svih drugih organa - upozorava dr Tanja Aleksić.

Doktorka je naglasila i da pasivni pušači, koje čine dve trećine stanovništva, čak u 50 odsto slučajeva imaju iste simptome kao što ih imaju pušači.

U Predškolskom dispanzeru, 30. januara, bebama su delili portiklice s natpisom: „Hvala što ne udišem duvanski dim", s namerom da roditelje upozore na štetnost pasivnog pušenja kojem mnogi od njih neodgovorno izlažu svoje mališane.

Dr Gordana Ilkić, načelnica Predškolskog dispanzera, trudnice pušače upozorava da njihovom plodu prete ozbiljne komplikacije.

- Zbog negativnog uticaja duvana trudnoća se već u prvim mesecima može završiti pobačajem, a nisu retki slučajevi prevremenih porođaja i rađanja mrtvorođenčadi.

Kada je reč o bebama koje su u porodici izložene pasivnom pušenju, one češće obolevaju od upale grla, bronhitisa i astme - istakla je dr Ilkić.

Istog dana, u Školskom dispanzeru, deljene su sveske s natpisom koji upozorava na štetnost duvanskog dima i propagandni materijali. Milan, jedan od pacijenata koji je strpljivo čekao svoj red za pregled, za „pPRESc" je rekao da zna sve o posledicama koje sa sobom nosi duvanski dim i dodao da ga se gnuša, kao i to da u porodici puši samo jedna osoba, ali da su joj ukućani za užitak u poroku odredili terasu.

U želji da se sugrađanima još jednom skrene pažnja na štetnost pušenja, ekipe Preventivnog centra, 30. januara, ispred Kulturnog centra, prolaznicima su delile savete i propagandni materijal kako bi im pomogle da se odreknu loše navike.

Porok koji ugrožava zdravlje, može se nadjačati snagom volje, tvrde stručnjaci, ali i raznim pomoćnim sredstvima i posetom Savetovalištu za odvikavanje od pušenja, koje je u Preventivnom centru počelo da radi 3. februra.

Zabraniti disanje na ulicama Pančeva

Jasmina Večanski, direktorka Kulturnog centra, koja očekuje radosni događaj, mišljenja je da trudnice i buduće majke treba da se klone duvanskog dima, ali o zabrani pušenja u javnim prostorima našeg grada ima neobičnu opservaciju.

- Naravno da misleći na svoje zdravo potomstvo trudnice a i roditelji ne bi smeli da puše u prostoru gde borave njihova deca.

Međutim, ukoliko zakonom bude zabranjeno pušenje na javnim mestima, naša ustanova, gde su već odvojeni prostori za pušače i nepušače, poštovaće to u potpunosti.

Apsurdno je pričati o zabrani pušenja u pančevačkim kafićima, jer u našem gradu postoji daleko važnija stvar, a to je enormno aerozagađenje, pa bismo najpre morali da zabranimo disanje na ulicama Pančeva - kazala je naša sagovornica.

​

Pušenje ili zdravlje

Svake godine građani Srbije na cigarete potroše onoliko novca koliko se iz Fonda zdravstvenog osiguranja izdvoji za lečenje obolelih i kupovinu lekova.
Godišnje se u našoj zemlji potroši milijardu i 400 miliona paklica cigareta, a više od polovine zaposlenih na svom radnom mestu izloženo je duvanskom dimu.

U Srbiji pojednako strasno puše oni koji donose zakone o zabrani pušenja, ali i oni koji bi trebali da imaju najrazvijeniju svest o tome kakve posledice pušenje ostavlja po zdravlje – zapaljenu cigaretu drži trećina lekara i čak 44 odsto srednjeg i višeg medicinskog kadra, a istraživanje Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" svedoči da među belim mantilima ima više pušača nego u opštoj populaciji.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije, pokazuju da se Srbija nalazi na petom mestu po broju pušača u Evropi – iza Bosne, Mađarske, Slovačke i Španije. Iako predstavnici Ministarstva zdravlja ističu da je broj odraslih pušača u Srbiji smanjen za pet procenata u 2006. godini u odnosu na 2000. godinu, učestalost pušenja je veoma visoka – svakodnevno puši 39 odsto muškaraca i trećina žena. Više od polovine tinejdžera je do svoje 15. godine bar jednom probalo cigarete, a 16 odsto devojaka i 15 procenata mladića svaki dan kupuje cigarete. Statistika onkoloških oboljenja svedoči da se svake godine dijagnostikuje 4.300 novoobolelih od pušačkog raka pluća.

I dok pogled na planetu zemlju otkriva da svake godine od posledica pušenja umire pet miliona ljudi, duvanski dim "potpisuje" mnoge smrtovnice i u našoj zemlji – od sto osoba, 58 njih će umreti od bolesti srca, a 17 od malignih oboljenja, među kojima prednjače karcinomi bronha, što i ne treba da čudi ako se ima na umu podatak da pluća pušača godišnje sagore 7,5 kilograma duvana. Ako se epidemija pušenja nastavi dosadašnjim tempom, do 2020. godine udvostručiće se broj umrlih, a polovinu ljudi koji danas puše ubiće ova zavisnost, upozoravaju čelnici Svetske zdravstvene organizacije.

Međutim, strast prema pušenju je internacionalnog karaktera o čemu ilustrativno svedoče podaci jednog istraživanja u kome je čak 80 odsto Britanaca izjavilo da bi se pre odreklo seksa nego cigareta. I dok u svetu svakog sekunda jedno dete umre od gladi, pet miliona plodne zemlje naše planete zasađeno je biljkom koju nijedna životinja, ni u stanju najveće gladi ne bi okusila, jer sadrži čak 4.000 štetnih sastojaka, od kojih su čak 43 kancerogena.

Dr Snežana Simić, pomoćnik ministra zdravlja Srbije ističe da je "Britanska doktorska studija", koja je započeta 1951. godine i trajala celih pola veka – prva studija koja je obezbedila kvalitetne dokaze o povezanosti pušenja sa rakom pluća. Rezultati ove studije nedvosmisleno govore da je polovina pušača umrla od bolesti koje su bile direktno izazvane pušenjem, a četvrtina njih umrla je u srednjim godinama života. Studija je takođe potvrdila tezu da pušači u proseku žive deset godina manje, a tokom posmatranih 50 godina šest miliona stanovnika Velike Britanije umrlo je zbog upotrebe duvana.
A da pušenje zaista nije privatna stvar nedvosmisleno potvrđuju rezultati brojnih studija koje govore da je život sa pušačem – opasan po zdravlje.

Medicinski statističari barataju sa podatkom da se rizik nepušača od dobijanja raka pluća povećava za 12 do 20 odsto ako žive u duvanskom dimu, a rizik za nastanak koronarne bolesti iznosi od 25 do 30 procenata.

Procene SZO govore da je u Evropskoj uniji oko 7,5 miliona radnika izloženo duvanskom dimu i da svake godine između 50 i 100.000 zaposlenih nepušača umire zbog prisustva pušača na platnom spisku preduzeća .

Studija o zastupljenosti pušača u zdravstvenim ustanovama, koja je izvedena u svim institutima i zavodima za javno zdravlje u Srbiji prošle godine i čiji je autor Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dala je zaprepašćujuće podatke – procenat pušača u zdravstvenim ustanovama veći je nego u opštoj populaciji i iznosi 44 odsto. I to nije sve – samo mali procenat pušača (14 odsto njih) odobrava potpunu zabranu pušenja u zdravstvenoj ustanovi.

Ukoliko u Srbiji želite da zapalite cigaretu na javnom mestu, to zadovoljstvo kršenja zakona na javnom mestu koštaće vas 5.000 dinara. Naravno, pod uslovom da ste baš toliki baksuz da se pored vas smesti neko nadležno lice iz inspektorata zdravlja, rada ili sanitarne inspekcije. Ako je verovati statistici Ministarstva zdravlja, u toku protekle godine naplaćeno je 189 mandatnih kazni i pokrenut je 391 prekršajni postupak zbog pušenja u zatvorenim prostorijama. Međutim, ako se ima na umu da zvanična statistika govori da 40 odsto muškaraca i trećina žena drži zapaljenu cigaretu, onda jezik brojki i slova svedoči da je veća verovatnoća da vas udari grom nego da vas po ramenu potapše inspektor kome je u opisu posla kažnjavanje zbog zapaljene cigarete na javnom mestu

Zašto pušimo:

​

Srbija prva u Evropi po broju žena pušača
31. 05. 2008.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) očekuje da će se broj žena pušača utrostručiti tokom naredne generacije ako se trenutni trend nastavi. SZO očekuje da će više od 200 miliona žena umreti od bolesti izazvanih duvanskim dimom. Ali, one koje prekinu da puše mogu da poboljšaju svoje šanse da izbegnu rak pluća i druge bolesti povezane s duvanom, navela je ta svetska organizacija. Isti trend je prisutan i u Srbiji, što potkrepljuje podatak da je naša zemlja na prvom mestu u Evropi po broju žena pušača.

Broj mladih žena pušača povećan je drastično tokom poslednjih godina. SZO navodi da epidemija pušenja pogađa žene i devojke u razvijenim i zemljama u razvoju. Studija koja je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja bavila se zdravstvenim rizicima zbog pušenja kod žena i procenom koliko se brzo ti rizici smanjuju kada žena prestane da puši. Naučnica i autorka studije Stejsi Kinfild, sa Univerziteta Harvard, izjavila je da postoji toliko značajno opadanje faktora rizika za neke bolesti da žene koje prestanu da puše vrlo brzo osete dobrobiti prekida pušenja.

Istraživači su pratili oko 100.000 žena tokom 24 godine. Oni su upoređivali broj smrtnih slučajeva zbog različitih bolesti među trenutnim i bivšim pušačima sa ženama koje nikada nisu pušile.

- Tokom prvih pet godina od prekida pušenja ustanovili smo kod 21 odsto ispitanika smanjenje rizika od smrti i raka pluća, a kod 50 odsto smanjenje rizika od smrti od kardiovaskularnih oboljenja, posebno koronarnih. Dvadeset godina posle prekida pušenja, rizik od smrti kod žena pušača postaje isti kao kod nepušača. Kada jednom uklonite kancerogeni duvanski dim iz tela, ono je sposobno da se revitalizuje - rekla je Stejsi Kinfild.

Bolje stanje nije ni u Srbiji. Dr Nataša Lazarević, koordinatorka u Komisiji za pušenje Ministarstva zdravlja, potvrđuje za „Blic“ tačnost podataka koje su izložili SZO i napominje da u Srbiji puši 30 odsto žena i 38 odsto muškaraca, kao i 18 odsto dečaka i 13 odsto devojčica u dobi između 15 i 19 godina.

- Kod nas se u periodu od 2000. do 2006. godine smanjio broj pušača za oko sedam odsto, ali je znatno manje žena ostavilo pušenje nego muškaraca. Takođe poražavajući podatak jeste taj da je čak 62 odsto naših ljudi izloženo duvanskom dimu u svojim kućama ili na radnom mestu - kaže dr Lazarević.

I pored ovog smanjenja broja pušača, u Srbiji je prisutan trend sve većeg broja žena pušača, čemu doprinose i kampanje duvanskih kompanija, koje se sve češće obraćaju ženama i mlađoj populaciji.

Opasnosti zbog pušenja su brojne. Lekari upozoravaju da muškarci koji puše jednu paklu cigareta dnevno imaju 22 puta veći rizik od karcinoma pluća u odnosu na nepušače. Kod žena je taj rizik upola manji. Dodatni faktori koji utiču na razvoj karcinoma pluća jesu godine početka pušenja, stepen inhalacije, koncentracija katrana i nikotina u cigaretama i korišćenje filter cigareta. Jedna od najtežih bolesti uzrokovana pušenjem jeste hronična opstruktivna bolest pluća, koju karakteriše kašljanje, iskašljavanje ili jutarnji pušački kašalj, otežano disanje, zviždanje. Pušenje izaziva rak pluća, jezika i glasnih žica, a pušači rizikuju da obole i od raka jednjaka, želuca, grlića materice, bešike. Dokazano je i da pušači češće boluju od akutnih i hroničnih bolesti disajnih organa. Pušenje izaziva srčani i moždani udar, bolesti krvnih sudova kao što su pušačka noga i impotencija.

- Zabluda je da pušenje cigareta sa filterom ili pušenje lule umanjuje rizik. Velikom riziku su izloženi i nepušači kada udišu dim cigarete u svom okruženju. Praktično smo svi izloženi riziku od pasivnog pušenja. Više od 90 odsto muškaraca i 79 odsto žena obolelih od karcinoma pluća jesu pušači - upozorava dr Nataša Lazarević.

Pušači se veoma teško i nerado odlučuju na odvikavanje od pušenja. Najefikasnija metoda jeste detoksikaciona, odnosno kombinacija leka „ziban“ i savetovanje u Detoksikacionom savetovalištu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Uspešnost ovakvog vida lečenja je i do 96 odsto.

Prim. dr Petar Borović iz Detoksikacionog savetovališta ističe da ako je neko pušio 20 godina i onda zaista ostavi cigarete, povukao je jedan od najboljih poteza u životu.

Stagnira broj pušača među mladima

Broj pušača među mladima stagnira, ali neophodno je intenzivirati kampanju protiv pušenja kako bi opao broj pušača, rečeno je juče na konferenciji za novinare održanoj povodom 31. maja, Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.

Istraživanje, koje je među studentima beogradskog univerziteta realizovalo Zdravstveno potporno udruženja studenta, pokazalo je da 26,45 odsto ispitanih studenata puši, a da je u ukupnom broju studenata pušača, udeo mladića 40,3 odsto.

Odvikavanje regeneriše organizam

- Brojne su promene nabolje u organizmu nakon prestanka pušenja. Povišen krvni pritisak se vraća u normalu, kao i povišene masnoće. Hemoroidi se povlače, prestaju problemi sa varenjem, a žene se, doslovce, prolepšaju.

Poboljšava se disanje, a ljudi počinju ranije da se bude. Zaista se dešava preporod. Zato svi koji žele da na pravi način ostave pušenje treba da se jave Savetovalištu telefonom na broj 011-2452-159, svakog dana od 10 do 14 sati - kaže dr Petar Borović.

​

Kako ostaviti duvan?
01 02 2006

U Srbiji puši više od polovine muškaraca i trećina žena
31. januar u Srbiji je Nacionalni dan za borbu protiv pušenja, što je bio povod da se počne sa doslednom primenom propisa koji zabranjuju pušenje na javnim mestima i da se značajno povećaju kazne za one koji krše te propise.

No, da li će to zaista uticati da se u Srbiji manje puši ili je potrebna drugačija motivacija?

"Prvi dim sam pokušala da uvučem sa 11 godina, ali to nije bilo pušenje. I to je bilo starije društvo, pa hajde malo. I bilo je odvratno."

"Sećam se prve, nije mi prijala. I više prvih mi nije prijalo. Bilo mi je muka, vrtelo mi se u glavi, ali sam se posle navikao i zavoleo."

Dragana i Aleksandar puše po dvadesetak godina, počeli su u istom životnom dobu, na prelazu iz osnovne u srednju školu i spadaju u revnosne pušače, dnevno potroše barem jednu paklu cigareta.

Na pitanje da li se stide ili ponose tom svojom navikom odgovaraju da vole da puše, mada ne bi imali ništa protiv ni da prekinu.

Samo, iz iskustva znaju da to teško ide:

"Hvatala me je panika vrlo brzo, uspevala sam da smanjim ili da na kraće vreme prestanem, ali sam brzo popuštala."

"Ja sam dva puta ostavljao pušenje. Prvi put pred kraj studiranja, kada sam hteo da okrenem novi list u životu. Međutim, kada sam diplomirao, pušenje mi je falilo da čitav taj proces zaokružim i da u njemu uživam."

Ovo dvoje Beograđana predstavljaju pušačku većinu u Srbiji.

Porazne statistike

Više od polovine odraslih muškaraca u Srbiji puši skupa sa trećinom žena, a po broju žena koje puše Srbija je na prvom mestu u Evropi.

Prema rečima doktorke Snežane Simić, pomoćnice ministra zdravlja u vladi Srbije, borba protiv pušenja podstaknuta je pre svega negativnim posledicama pušenja po zdravlje pušača, ali i nepušača koji sa njima dele prostor.

Pušenje verovatno ometa ljude i u radu, jer se pokazalo da zemlje sa velikim procentom pušača imaju znatno slabije ekonomske rezultate od onih gde je pušenje suzbijeno.

No, Srbija ima jaku duvansku industriju, naročito nakon privatizacije, kaže doktorka Simić, navodeći da su borci protiv pušenja to imali prilike da osete:

"Oni su nama odložili primenu jednog člana zakona o duvanu koji kaže da se na 40 posto površine paklice cigareta mora staviti natpis da je pušenje štetno po zdravlje ili da pušenje izaziva rak, kao što je slučaj u EU. Primena tog člana počeće tek od 1. januara 2007."

Akcenat javnosti je ovih dana stavljen na nove kaznene mere, ali doktorka Simić napominje da je to tek deo aktivnosti koje se sprovode, odnosno da je podjednako, ako ne i važnije, edukovanje pušača i onih koji se na to spremaju o štetnosti duvana.

Nove mere - 'teško sprovodive'

S druge strane, neki pušači smatraju da je politika da se kažnjava samo krajnji konzument, pogrešna:

"Ako je već utvrđeno da je pušenje štetno za zdravlje u toj meri i na taj način kako se govori, onda smatram da bi trebalo uvesti mere duvanskoj industriji. I da bi trebalo ograničiti ili zabraniti proizvodnju duvana. A ne ograničavati prava pušača od koji mnogi posredno žive," kaže beograđanka Dragana, dugododišnji pušač.

Pitanje je i koliko će nove mere protiv pušenja biti sprovodive, odnosno ko će biti spreman da prijavi kolege koji puše na radnom mestu.

Tim pre što cigareta nije u potpunosti proterana ni iz zdravstvenih ustanova, odnosno veliki broj lekara takođe puši.

Doktorka Snežana Simić kaže da će uspeh borbe protiv pušenja veoma zavisiti od ljudi koji su na čelu institucija:

"Mi imamo zdravstvene ustanove koje su nepušačke, tamo su direktori nepušači. A tamo gde su nam direktori pušači mi strašne muke imamo da postignemo da se propisi poštuju. Jer ako on kao glavni menadžer kuće to ne poštuje ne može ni sva inspekcija ovog sveta da ga utera u red."

Šansa za nepušače koji se osećaju ugroženim je približavanje Evropskoj uniji, gde su propisi protiv pušenja veoma strogi, poručio je građanima ministar zdravlja.

Za one koji to ne mogu da čekaju izvesno ohrabrenje predstavljaju strani investitori, koji zabranu pušenja na radnom mestu polako donose u Srbiju.

Srećom po pušače, ti procesi ne teku preterano brzo.

​

 

[Jurivaka]

Ova zadnja slika u tvome postu? Da li je to reklama za pušenje?

 

[letoh]

U redu, pušenje je štetno za zdravlje. Kako onda ostaviti pušenje? Nije to uopšte lako i kao i svaka strast teško se to leči. Inače strast daje samo trenutno, prividno olakšanje i osećaj zadovoljstva, a posle bude još gore pa opet posežeš za strašću i tako u krug. Što bi rekao patrijarh Pavle da je strast nasilje nad svojom prirodom i sad moramo da učinimo nasilje nad nasiljem (stečenom strašću) da bi se oslobodili. A to nije ni malo lako. Šta da radi pušač koji želi da ostavi pušenje ali kako vreme odmiče počne kriza, šta onda da radi u tim trenucima, kako da se bori i čime? Jel možda iz straha od raznih bolesti koje mogu da ga strefe kao na onim slikama? Ja ne znam, možda su prva tri dana presudna i najteža kao što bi rekao onaj u dokumentarcu "supersize me". I još jednom ko ima bilo koju strast on je njen rob i neće biti slobodan sve dok ne uspe da je pobedi.