Poplave u regionu

[Torrent Maniak]

Jagodina: Dezinfekcija u toku

JAGODINA - U Jagodini je u toku dezinfekcija javnih i privatnih objekata koji su bili poplavljeni, i očekuje se da taj posao bude završen do kraja iduće nedelje, izjavio je danas načelnik Odeljenja za društvene delatnosti Skupštine grada Jagodine Marinko Kiklić.

"Dezinfekcija i dezinsekcija su u punom obimu i očekujemo da do kraja naredne sedmice bude u celosti završena", rekao Kiklić Tanjugu.

U Jagodini je, prema proceni Gradskog štaba za vanredne sitauacije poplavom bilo zahvaćeno oko 1.530 stambenih, ekonomskih i pomoćnih objekata.

Kiklić je napomenuo da je u toku i zaprašivanje komaraca sa zemlje, a predviđeno je i iz vazduhoplova.
Direktor JKP "Standard" Dragan Lukić izjavio je danas na sednici Štaba za vanredne situacije da je počelo uklanjanje improvizovanih nasipa i verća sa peskom, koji su bili postavljeni na obali Belice da bi se zaštitio grad od poplavnog talasa,
kao i pranje poplavljenih delova i ulica kuda su tekle vodene bujice.
"Pere se i čisti ceo grada, bukvalno 24 sata cesterne sa vodom ne prestaju da rade", rekao je on.
Predsednik Skupštine grada Dragan Marković - Palma, naložio je Direkciji grada da od Javnog preduzeća "Srbijavode" traži početak sanacije toka Lugomira i Belice, "sa posebnim osvrtom na mesta gde su ove reke probile nasipe".

Marković je ocenio da se Trnava Selo nije moglo braniti, "poplava nije došla od reke, već od jakih bujica koje su nadirale sa brojnih strana".

On je najavio razmatranje mogućnosti podizanja novog odbrambenog zida uz reku Belicu u nekim delovima grada.
Koordinator komisija Skupštine grada koje procenjuju štetu Branko Ilić, izjavio je Tanjugu da su te komisije, ima ih sedam, do sada pregledale 1.220 objekata oštećenih u poplavi, a obrađeno su 1073.

Šteta na objektima se procenjuje na oko 110 miliona dinara bez infrastrukture i poljoprivrednog zemljišta, a "konačana šteta znaće se tek kada se voda u celosti povuče iz sela i sa poljoprivrednog zemljišta", ocenjeno je na sednici štaba.

FOTO TANJUG/ DUSAN ANICIC

 

[Torrent Maniak]

25.05.2014 16:10
I dalje teška situacija u RS, nove poplave u BiH

BANJALUKA - Nakon poplava u Republici Srpskoj, teška situacija je i dalje u Bijeljini, Šamcu, Šekovićima i Doboju koji je najviše stradao, ocenio je danas vršilac dužnosti direktora Uprave Civilne zaštite Veseljko Elez.

On je u izjavi novinarima u Banjaluci rekao da smatra da se uskoro prelazi u drugu fazu koja dolazi i koja je mnogo teža od prethodne.
"Ta druga faza je mnogo lakša kada je reč o životima ljudi, ali mnogo teža u organizaciji sistema i zato mislim da trebamo sve subjekte staviti u funkciju kako bi prevazišli ovaj problem", rekao je Elez.

U Doboju, Bijeljini i Šamcu još se sanira situacija nakon poplava, a u Šekovićima je problem veći broj klizišta koja ugrožavaju oko deset stambenih objekata iz kojih je evakuisano 20 osoba.

Po podacima Civilne zaštite RS u opštini Šamac i dalje su poplavljeni delovi grada, a stanovništvo je evakuisano.
U Bijeljini je stanje na Dašničkom nasipu stabilno i nastavlja se dalje praćenje situacije. U toku je evakuacija preostale stoke u poplavljenom području uz reku Savu, kao i prikupljanje uginule stoke.

U Doboju klizište u naselju Cerovica ugrožava stambeni objekat i pomoćne objekte, prenosi Fena.
U BiH su do sada registrovane 23 žrtve poslednjih poplava.


Kiša u BiH uzrokovala nove poplave

Kiša koja je u subotu padala na severoistoku Bosne i Hercegovine uzrokovala je nove poplave, pri čemu su poplavljena naselja Orahovica i Donja Orahovica kod Gračanice, u Tuzlanskom kantonu.

U samo 15 minuta ova dva naselja je poplavila Moranjacka reka, koja na to područje dolazi iz pravca grada Srebrenika kao pritoka reke Spreče, prenosi Dnevni avaz.

Meštani Orahovice navode da je, kako navodi sarajevski list, brdski deo pogodio prolom oblaka i da se sva voda slila prema ravnicarskom delu naselja.

Za samo 15 minuta voda je potopila prve spratove domaćinstava, a nivo vode je iznosio i do 120 cm, javlja BHlive.info.

Taj deo Gračanice bio je potopljen 15. i 16. maja ove godine izlivanjem reke Spreče.

Štete današnjom poplavom za stanovnike ovog kraja su još veće i nenadoknadive, jer većina stanovništva živi od poljoprivrede, podseća Avaz.


U Bosanskoj posavini i dalje na snazi vanredne mere odbrane

Za područje Bosanske posavine i danas je na snazi stanje vanredne zaštite od poplava, saopštila je bosanskohercegovačka Agencija za vodno područje reke Save.

U redovnom izveštaju ove agencije navodi se kako vodostaj Save i dalje opada, pa je on u protekla 24 sata niži do 27 centimetara.

Voda se i dalje sporo povlači iz poplavljenih područja, naročito u opštinama Bosanski Šamac, Odžak, Domaljevac i Orašje. Veliki broj osoba, uglavnom starijih, žena i dece i dalje su u centrima za kolektivni smeštaj gde su evakuisani posle poplava prošle nedelje, a potrebna su im hrana i lekovi, kao i medicinska pomoć.

U poplavama u Bosni stradalo je 23 ljudi.

Iz službi civilne zaštite i opštinskih kriznih štabova u Bosanskoj posavini podsećaju na povećane opasnosti od zaraza zbog naglog porasta temperature vazduha i najezde komaraca, ali za sada nema naznaka pojave epidemija, prenosi HINA.


tanjug.rs

 

[Torrent Maniak]

Civilna zaštita samo na papiru
TRAGOM
Autor: B. Cvejić

danas.rs


Beograd - Institucija civilne zaštite predviđena je u Srbiji Zakonom o vanrednim situacijama, ali problem je u tome što se te odredbe ne primenjuju u praksi, kaže za Danas Marko Milošević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, povodom sve češćih komentara u javnosti zašto u zemlji više ne postoji civilna zaštita koja bi bila od velike pomoći poslednjih dana u odbrani od poplava. On dodaje da je koncept civilne zaštite dobar i koristan, ali da je pitanje zašto niko ne snosi odgovornost za to što se zakonske odredbe ne primenjuju.

Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić rekao je medijima da je obuku civilne zaštite prošlo 1.500 ljudi i da su svi bili u akciji spasavanja. Prema njegovim rečima, jedan od većih problema je što se već godinu dana čeka da se nabave uniforme, a nada se da će Srbija jednog dana imati 7.000 vatrogasaca i 8.000 pripadnika civilne zaštite.

Civilna zaštita, prema Zakonu o vanrednim situacijama, kao deo sistema zaštite i spasavanja je humanitarna i nevojna aktivnost od opšteg interesa za Srbiju. Civilna zaštita koristi međunarodni znak raspoznavanja: ravnokraki trougao plave boje na narandžastom polju. Mere civilne zaštite predstavljaju planske i organizovane radnje i postupke koje pripremaju i sprovode svi subjekti sistema zaštite i spasavanja u Srbiji, radi zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara od opasnosti i posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća.

„Subjekti sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji pripremaju i sprovode mere civilne zaštite, a naročito preventivne mere, mere zaštite u slučaju neposredne opasnosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, mere zaštite kada nastupe elementarne nepogode i druge nesreće i mere ublažavanja i otklanjanja neposrednih posledica od elementarnih nepogoda i drugih nesreća“, navodi se u zakonu koji objavljen na sajtu MUP-a.

Na civilnu zaštitu odnosi se i Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. „Materijalna obaveza je pravo i dužnost građana Republike Srbije, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika čije je sedište na teritoriji Republike Srbije, da pokretne i nepokretne stvari kojima raspolažu a koje su određene kao stvari posebne namene za potrebe odbrane, Vojske Srbije i civilne zaštite ustupe na privremeno korišćenje uz naknadu državnim organima, Vojsci Srbije i civilnoj zaštiti“, navodi se u ovom zakonu.

U tom dokumentu precizira se i šta tačno građani moraju da ustupe nadležnim organima kada je to potrebno. Međutim, dalje se dodaje da se „materijalna obaveza izvršava u uslovima vanrednog i ratnog stanja“, ali ne i vanredne situacije koja je bila na snazi prethodnih sedam dana zbog poplava.

Marko Milošević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku objašnjava za naš list da je koncept civilne zaštite, koji je nekada postojao i u okviru kojeg su svi građani išli na vežbe, bio veoma koristan i da su druge zemlje kasnije preuzele taj koncept. Civilna zaštita, navodi on, ukinuta je 1993. jednim delom, a definitivno nakon 2000. godine.


Dobrovoljci bez komandnog lanca

„Tokom vanredne situacije u Srbiji zbog poplava, postojao je veliki broj dobrovoljaca, ali ne i komandni lanac. Nije postojao nikakav sistem. Zato bi u ovakvim situacijama civilna zaštita bila korisna. Da se taj koncept primenjuje, problemi bi u ovom trenutku verovatno bili manji nego što su sad“, ocenjuje Marko Milošević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

 

[Torrent Maniak]

Reporter Blica posetio sela u donjem toku Mlave
S. Mirković | 25. 05. 2014. - 18:01h | Foto: S. Mirković | blic.rs
Kada se iz Požarevca krene na poplavljena područja prvo se naiđe na selo Bubušinac. U njemu su neke kuće već šesti dan pod vodom od reke Mlave koja se izlila.

Krunoslav Kamenović priča da je evakisan jer je u kući voda bila metar i po.






- Sve je pod vodom i nije bilo uslova za život i mene suprugu i dvoje maloletne dece smestili su u hotel u Kostolcu. Redovno dobijamo hranu i vodu ali neznam kada ću moći da se vratim jer je kuća i dalje u vodi i sve je u njoj uništeno, žali se Kamenović. Put od Bubušinca vodi do sela Maljurevac koje je najviše stradalo.



U njemu se uz pomoć pumpi voda izbacuje iz dvorišta i kuća. Svuda se širi neprijatan miris ustajale vode i truleži. Iz kuća neki iznose nameštaj i pokućstvo i suše. - Evakuisali su me pomoću kašike na utovarivaču jer drugačije nisu mogli da dođu do mene pošto je voda u kući bila do grudi. Pukla je brana na Mlavi i voda je krenula munjevitom brzinom. Za pet minuta bilo je poplavljeno celo dvorište i vodsa je ušla u kuću. Kada su spasioci stigli ulica je ličila na reku.

Nisam stigao ništa od stvari da ponesem. I do saada je bilo poplava ali ovako nešto nikada nisam zapamtio, priča Vladimir Aljužni. U selu nema struje ni vode. Moćnim pumpama izbacuje se voda iz dvorišta i kuća a potom se ceo prostor dezinfikuje. Radiša Stojanović priča da je uspeo da spase koze, svinje i živinu jer ih je podigao u magazu visoku pet metra. - Sada nam dostavljaju hranu za stoku i žurim da je preuzmem, kaže Radiša.



U saniranju posledica poplave pomažu radnici JP iz Požarevca i Francuzi.



Kapetan iz Francuske Kristof Karije kaže da je prvi put u Srbiji i da je od stanovnika lepo primljen. - Radili smo u Drmnu i branili termoelektranu a sada smo u Maljurevcu jer je ljudima ovde potrebna pomoć. Ima nas 14 a u toku dana trebalo bi da stignu još naše kolege. Sa ovakvim poplavama i do sada sam se susretao ali vi morate preduzeti mere da se preduprede ovakve situacije, naglašava Kristofer.

Stanovnici su zadovoljni onim što čine francuzi i ističu da bez odmora rade i danju i noću. Kroz Maljurevac se ne ne može ići vozilima već se saobraćaj do susednog sela Bradarac obavlja zaobilaznim, poljskim putem. Vozila se sporo kreću a iza njih po pripeklom suncu dižu se oblaci prašine. Neke njive još pod vodom a iz onih gde se voda povukla vidi se požuteli kukuruz i polegla pšenica. Kada se izađe na asfaltni put i stigne u selo Bradarac uočava se da se život već vraća u normalno stanje. Ispred prodavnice ljudi sede i prepričavaj minule događaje napominjući da su oni dobro prošli u poređenju sa susednim selom Maljurevac. Od Bradarca, pa dalje prema selu Drmnu svuda pored puta podignuti nasipi od zemlje i peska. Još uvek rade pumpe koje vodu vraćaju u Mlavu. Ispred same termoelektrane ,,Kostolac B”nasipi od peska i džakova.



Stigli i Francuzi iz Šapca
U selo Maljurevac juče je stiglo još 27 francuza i sada ima 41 pripadnik njihove vatrogasne spasilačke službe, rekao je prilikom obilaska ovog sela general Bratislav Dikić komandant operativnog tima Vlade Srbije. - Svi ljudi su angažovani i želimo da posao završimo što pre. Iskreno se ndam da prve porodice mogu da se vrate u domove već ove nedelje, naglasio je general Dikić.

 

[Torrent Maniak]

Šabac: I dalje je na snazi zabrana kretanja u blizini obalo utvrde
S. Bečejić | 25. 05. 2014. - 17:50h | Foto: S.B. | blic.rs
Štab za vanredne situacije grada Šapca upozorio je građane da je još na snazi Naredba o zabrani kretanja stanovništva u blizini obaloutvrde kod sela Drenovac.

Inače, stanje na nasipima je stabilno, stručne ekipe JP „Srbijavode“ redovno obilaze i kontrolišu rizične tačke, ali se građanima i dalje savetuje oprez.


Po odobrenju Direkcije za vode Republike Srbije, juče su počele sa radom crpne stanice „Široka bara“ i „Drenovac“, koje su bile isključene zbog izuzetno visokog vodostaja Save i mogućnosti da vibracije dodatno rastresu poroznu obaloutvrdu.






Njihovim pokretanjem smanjiće se zadržavanje vode na njivama ali stručnjaci još uvek ne mogu da procene koliki vremenski period je za to potreban. U toku dana, dve moćne mobilne pumpe trebalo bi da budu pokrenute i na lokaciji Crpne stanice „Revenica“, koja je zbog tehničkih problema prestala sa radom.



Prioritet pripadnika Sektora za vanredne situacije i vatrogasno-spasilačkih timova, jeste ispumpavanje vode iz domaćinstava u gradu, prigradskim naseljima, a naročito u mestima u blizini Cerskog obodnog kanala. Angažovano je 50 pumpi, ali posao otežavaju česti kvarovi jer ispumpavanje traje 24 sata. Snabdevanje strujom je uredno, osim u delovima sela Miokus i Mrđenovac gde je zbog poplava i bezbednosti isključena struja.



Stručnjaci Zavoda za javno zdravlje, sanitarnih i drugih inspekcijskih službi prate epidemiološku situaciju na ugroženom području i u prihvatnim centrima i ona je za sada zadovoljavajuća. Voda iz gradskog vodovoda kontroliše se u pojačanom broju uzoraka i sigurna je za piće.



Štab za vanredne situacije u Šapcu radi na formiranju komisije za procene štete na stambenim objektima, privrednim i poljoprivrednim dobrima i lokalnoj infrastrukturi, a u timove bi trebalo da budu uključeni i ekspeti Ujedinjenih nacija sa bogatim iskustvom u ovoj oblasti.

 

[Torrent Maniak]

25/05/2014 - 18:59
TELEGRAF NA ULICAMA KRUPNJA: Šetnja koja nimalo ne prija srcu! (FOTO) (VIDEO)
Tokom vanredne situacije, mnogi su se pitali kako je u ovom mestu došlo do katastrofe, s obzirom da ne "leži" ni na jednoj velikoj reci. Krupanj je dugo zvao u pomoć tokom nezapamćenih poplava u Srbiji, a ekipa Telegrafa vam kroz fotografije i jedinstvene snimke dočarava koliko je ovom mestu na zapadu Srbije zaista neophodna

Sunčan dan koji je tmuran. Temperatura letnja, ali je sve okolo i dalje sivo i pokislo. Ako vam je teško da ovako nešto zamislite, potrebno je samo da odete u Krupanj i da vidite svojim očima. To više nije isto mesto posle nezapamćenih poplava u našoj zemlji. Ovde je zbog vodene stihije dvoje ljudi stradalo, stotine ih ostalo bez kuća, ulica, njiva…


Mnogi su se tokom užasnih poplava sa kojima se Srbija borila pitali kako je moguće da je ovo mesto pod Cerom bilo jedno od najugroženijih. „Ni Save, ni Morave, ni Kolubare… šta je to tamo napravilo toliki haos?“

Iz prva deluje nelogično, ali u prirodi takve nelogičnosti ne postoje. Krupanj je okruženim brdima, geografski položaj je takav da su kiše češće, a kroz mesto od 5.000 stanovnika, sa okolnim selima, protiču četiri manje reke – Kržava, Likodra, Bogoštica i Čađavica. Laici bi ove rečice nazvali potocima, koji preko leta čak i presuše.

Ipak, kiša koja je zauvek promenila ovo mesto napadala je toliko da ove reke nisu mogle da prime toliku količinu. Uz to, nabujalim rekama su se na putu našli betonski mostovi, uglavnom postavljani bez dozvole, pa su “smešni potočići” sve više u njih “udarali” i počeli da izlaze iz svojih korita…

Posledice: poplavljene ulice, asfalt koji puca, kidanje cevi, rušenje kuća, klizišta, očaj meštana…

Novinarka Telegrafa je nedelju dana od početka katastrofalne poplave posetila Krupanj, gradić koji je dugo zvao upomoć i do nedavno bio potpuno odsečen od sveta.

PRIRODA NIJE IMALA MILOSTI

Do Krupnja je bezbedno doći preko Valjeva i Loznice, jer je preko Tekeriša i Cera isuviše rizično putovati zbog klizišta. Uvertira do mesta ka kom smo se zaputili pripala je Jadru, reci koja je takođe poplavila i ostavila pustoš. Što smo se više približavali Krupnju, tako nas je okolina sve više šokirala. Pored puta su poplavljene njive, a zemlja je sada suva i popucala.

Foto: Telegraf

Prašina se diže od raznih vozila, a ona koja su prevozila humanitarnu pomoć, pozdravljali su meštani. Na nekim delovima puta je nemoguć saobraćaj u oba smera zbog odrona puta.

U centru Krupnja nije pusto. Pomoć je pristizala sa svih strana, pa tako i kombi koji je posalo „Qvattro“ lanac prodavnica (sa partnerima Mayrex, Alca, Panonija i Worts team). Pojedini meštani pomažu u prenosu, pojedini sa lopatama kopaju i rade na mešalicama, a pojedini sede u kafićima. Poslednje navedene drugi ne mogu da razumeju zašto gube vreme.

Foto: Telegraf

Krenuli smo najpre ulicom Vuka Karadžića, u kojoj su reparirane kanalizacione cevi. Pored onoga što je ostalo od puta, muljava Kržava je znatno brža i korito joj je šire. Odmah iznad je još jedan dokaz sile prirode – visoke jelke koje su popadale kako je klizište krenulo.

Što više idemo uz ulicu, to je prizor gori. Na obali prekoputa reke su ostaci šupa, pocepanih plastenika, vrtova…

U kućama koje su prošle tako da budu “samo” poplavljene, meštani rade, obnavljaju, čiste… naišli smo i na čoveka kroz čije dvorište jedino može da se prođe, jer ispred nema puta. “Suši” auto koji je bio u vodi…

Foto: Telegraf

- Dobro je, bitno da je upalio. Mora se dalje… – odgovara nam meštanin.

Nešto dalje, najgori prizor bio je potpuno srušena kuća, penzionera Pavla Pajića, čija nas je priča izuzetno potresla.

ZMAJEVAC – KUĆE IŠČUPANE IZ TEMELJA KOJE SU OBIŠLE SVET

Kao da nam nije bilo dovoljno sve što smo videli, krenuli smo ka naselju za koje su gotovo svi u Krupnju gotovo jednoglasni da ubedljivo najgore prošlo. Na samom početku Zmajevca, videli smo bager koji radi punom parom, a na putu nam se našao poplavljeni auto… odnosno ono što je od njega ostalo.

Foto: Telegraf

Od nanosa zemlje i šljunka ne može da se vidi Čađavica. Naselje je neprepoznatljivo.

Nije nam ipak mnogo dugo trebalo da vidimo nešto što je prepoznatljivo. Nakrivljene kuće, iščupane iz temelja, simbol su katastrofe u Krupnju i izgledaju kao igračkice – i još su jezivije kako im prilazite…

Kod jedne od njih, one sive, sa suznim očima stoji Oksana Pavlović, Ruskinja koja je 19 godina već u Krupnju.

- Dirljivo je koliko ima dobrog naroda u Srbiji. Ja tvrdim da je ova kuća mogla da se spasi do poslednjeg trenutka – priča nam Ruskinja, koja je sa ćerkom pobegla iz svog doma kobne noći.

Iznad njene kuće je prizor koji nas je bukvalno zgranuo. Vodena bujica odnela je put prema Žarkovači, a prizor je kao da smo se našli na vrhu ambisa…

Građanima sa kojima smo popričali poručili smo da se spremaju radne akcije u njihovoj opštini i makar su na trenutak pomislili da da će bolji period za njih nastupiti. Pod utiskom napuštamo ovo mesto, gde su svi ubeđeni da će za izgradnju svega što je u nekoliko dana nestalo trebati godina i godina. Jedino što žele je normalan život posle vodenog pakla.





telegraf.rs

 

[Torrent Maniak]

Od sutra normalizacija saobraćaja na Ibarskoj magistrali

BEOGRAD - Saobraćaj na Ibarskoj magistrali od sutra će biti normalizovan za sva vozila, što podrazumeva i kretanje teškog teretnog saobraćaja preko 3,5 tona ukupne mase.

Javno preduzeće "Putevi Srbije" apeluje na učesnike u saobraćaju da poštuju saobraćajnu signalizaciju, ograničenje brzine i da vožnju prilagode uslovima na putu.

Ponovno uspostavljanje saobraćaja na Ibarskoj magistrali označiće potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Foto, Video Tanjug, Ilustracija

 

[Torrent Maniak]

KRALJEVO: Bujica odnela 12 mostova
N.Božović | 25. 05. 2014. - 20:59h | Foto: N.Božović | blic.rs
Bujični potoci u podnožju Gledićkih planina kod Kraljeva odneli su čak 12 mostova.

Pontonski mostovi nisu dovoljni
Uz pomoć vojske postavljena su dva pontonska, ali to nije dovoljno da meštani mogu da funkcionišu. Najgore je što se stari mostovi ne mogu sanirati, već se moraju praviti nove saobraćajnice.


Zbog oštećenih mostova i puteva, u jednom trenutku oko 3.500 domaćinstava u nekoliko sela u Gledićkom kraju, bilo je potpuno odsečeno. Ne samo da meštani nisu mogli nikuda iz svojih sela, nego su im nabujali potoci pokidali i kablove za struju u telefon.


- Preko noći je sve utihnulo. Nismo imali koga da pozovemo u pomoć. Nema fiksnog, ni struje, a u ovim krajevima mobilna telefonija nema signal. A Gledićka reka koja leti presuši, pokidala je most, deo puta, i nosila drveće sa sobom. Nismo mogli ni prema Kragujevcu ni prema Kraljevu. Za svojih 60 godina nisam video ništa slično – priča za “Blic” Živan Nikolić iz Gledića.


Ovakvih primera bilo u skoro svakom kraju, a nabujali potoci odneli su čak 12 mostova u Ravanici, Glediću, Godačici. Pomoć nije mogla odmah da usledi, jer je konfiguracija terena, jako kompleksna. Na sreću, vrlo brzo uključila se vojska. Postavili su dva pontonska mosta na mestima gde bi većina meštana mogla da pređe preko njih svojim traktorima ili kamionima.


Prilikom obilaska jednog od porušenih mostova u selu Godačica, Velimir Ilić, ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije, rekao je da bi moralo da se pronađe neko novo rešenje za prelazak preko reke u ovom selu, jer očigledno je da most koji je porušen, nije bio dobar i ne bi vredno da se radi na njegovoj sanaciji.


Pored porušenih mostova i oštećenih puteva, meštani Gledićkih sela, strahuju i od klizišta, koja bi im odnela kuće. Na vrhu planine Gledić kod Kraljeva proradilo je klizište, obrušilo deo brda i pregradilo jedan od potoka. Tako se stvorilo akumulaciono jezero, koje sada preti da poplavi selo Ravanica, ukoliko propusti tu količinu vode. Kako saznajemo, to je trenutno prioritet Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu.


- Već smo poslali jednu grupu inženjera da pronađu to jezero, koje je na jako nepristupačnom terenu, i do kojeg se može doći samo pešice. Oni će napraviti izveštaj, i odmah ćemo započeti sa radovima, da zaštitimo meštane Ravanice – kaže za “Blic” Radoica Kočović, načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu.

 

[Torrent Maniak]

Obrenovac u EU
SLIČAN SLIČNOM TEŽI: Mnogo mi je žao Aleksandra Vučića i Evropske unije. Izgleda da su oni najviše poplavljeni, a niko da im pošalje pomoć. I ranije sam primećivala da između našeg premijera i našeg sna, kome vredno težimo, postoje bar dve neočekivane sličnosti. I Vučić i EU se stalno osećaju ugroženim - on od antireformista, EU od antievropejaca. I Vučić i EU misle da nijednog trenutka ne smeju prestati da budu glavni čak i u sred katastrofalnih poplava. I Vučić i EU stalno nešto brane. Nije najteže Obrenovcu, najteže je Vučiću i EU. Ako ste reformista i Evropejac u to ne smete posumnjati ni trena. Inače, odoše i Vučić i EU, pa šta ćete onda!



I POMOĆ IMA IDEOLOGIJU I NACIJU: Elem, Evropskoj uniji se učinilo da je usred ovih naših, sačuvaj me bože, poplava izgubila svoje zagarantovano glavno mesto. U našim mislima, ali, što je u svetu u kome je marketing sve, mnogo važnije, i u naši medijima. Da je to mesto zauzeo neko drugi, ili se sprema da to učini. Prvi put sam primetila da tu nešto ne štima kad je premijer, ničim izazvano, uzbuđeno objavio da bez Evropske unije ne bismo uradili ništa. Do tog trenutka sam bila javno duboko ganuta krajnjim požrtvovanjem naših građana, a onda sam počela da se krijem. Kad je bivši premijer nešto stao da se pravda, kao, niko nije odbio pomoć EU, e tu sam već počela da sumnjam. Ne u EU, daleko bilo. Zatrpana pumpama, helikopterima, čamcima ,naoružana svojim i tuđim iskustvima, najpre sam nezahvalno zaključila da se EU baš i nije isprsila, ali da nikako ne bi želela da se to i zna. Kad čovek krene putem sumnje, sačuvaj bože, gde sve to može da ga odvede: ne znam za EU, ali mene je dovelo do zaključka da se EU baš i nije isprsila, ali da bi htela da izgleda kao da jeste. Učinilo mi se da ova analitika efikasno oslobađa od narastajuće melanholije, pa idem dalje i pada mi na pamet da EU mehanizam neće baš da se pretrgne, ali nikako ne bi ni da to čini neko drugi. I ako čini, kako se izgleda učinilo EU, da se bar ne hvali(mo). Čista geopolitika. Za čije testiranje i utvrđivanje je zgodna svaka pa i ova katastrofalna prilika. U kojoj je i sama EU posumnjala u svoju efikasnost i prvenstvo. Ako razumete šta hoću da vam kažem.

JESTE VAŽNO KO JE KRIV: Srbiju, u svakom slučaju, tek čekaju teški dani. U kojima će joj verovatno stići milijarda iz pravca EU. Ali samo pod uslovom da u suprotnom pravcu otputuje naš Telekom, i uz Telekom pride. Za druge milijarde mi, koliko čujem, ne znamo da popunimo ni formulare. I ko nam je kriv?

danas.rs

 

[Torrent Maniak]

Rezultati analize vode kod Krupnja do kraja nedelje
Rezultati analize vode sa površinskog kopa u poplavnom području kod Krupnja, koje vrši kruševački Zavod za javno zdravlje, biće poznati do kraja nedelje, rekla je Tanjugu načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju dr Vesna Marić.

U Zavodu za javno zdravlje kažu da će se izvršiti analiza teških metala, kalijuma, natrijuma, gvožđa, mangana i površinskih aktivnih materija.

U rudniku “Stolice” u Kostajniku kod Krupnja pukla je brana usled čega je počelo izlivanje toksične jalovine iz odlagališta prerađene rude antimona, saopštio je Gradski štab za vanredne situacije u Loznici.

Pokrenuta toksična masa je formirala "sivu reku" i preti da ugrozi životnu sredinu u slivu reke Korenite koja se uliva u Jadar, a Jadar u Drinu.

O tome je, kako se dodaje u saopštenju, obavešten i Republički štab za vanredne situacije.

Izvor: Tanjug