Poplave u regionu

[Torrent Maniak]

24/05/2014 - 09:34
Obrenovac nije žrtvovan zbog TENT-a
- Ne mogu ni da pomislim, a kamoli da kažem da bi Vlada Srbije žrtvovala i jednog čoveka da bi sačuvala elektranu ili bilo koji drugi objekat - izjavila je ministarka saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović

Obrenovac nije žrtvovan da bi bio zaštićen TENT od poplava, izjavila je za “Naše novine” ministarka saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.



- Ne mogu ni da pomislim, a kamoli da kažem da bi Vlada Srbije žrtvovala i jednog čoveka da bi sačuvala elektranu ili bilo koji drugi objekat. Poplava je pričinila veliku materijalnu štetu, ali je izgubljeni ljudski život najveći gubitak koji se ničim ne može nadoknaditi – rekla je Mihajlović.

Foto: Wikipedia/Mickey Mystique

- Lako je nakon bitke govoriti kako je trebalo, meriti svaki korak i odluku koja je doneta. U nevolji koja nas je zadesila verujem da su svi, počev od Vlade, Republičkog štaba za vanredne situacije, Vojske, policije, pa do građana, dali svoj maksimum da odbrane naselja i pomognu ugroženima. Od nekih nepogoda, kao što su cunami, nisu se odbranile ni mnogo bogatije države od naše. Svakako moramo bolje da uredimo odnose sa lokalnim samoupravama, jer nas loša koordinacija uvek košta zbog manje efikasnosti – odgovorila je ministarka Mihajlović na pitanje da li su ljudski životi mogli da se sačuvaju da je bila bolja koordinacija države i lokalne samouprave u Obrenovcu.

Zorana Mihajlović, koja je i predsednik Komisije za procenu štete od poplave, kaže da će prve preliminarne procene štete biti gotove 30. maja.



(Telegraf.rs / Izvor: Naše novine)

 

[Torrent Maniak]

U 29 centara smešteno 4.447 ljudi

BEOGRAD - Predsednik Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanović kazao je danas da je u 29 prihvatnih centara u Beogradu smešteno oko 4.447 ljudi, dok je u porodicama tj. privatnom smeštaju oko 9.800 evakuisanih ljudi.

Radovanović je gostujući na RTS-u kazao da je evakuisanima i dalje potrebna hrana, voda i sredstva za higijenu, bilo da se radi o podršci ljudima koji su napustili domove bilo oniima koji su ostali, ali nemaju adekvatne uslove za život.
Radovanović je kazao da su timovi Crvenog krsta već bili na terenu i da su napravili procenu humanitarnih potreba za naredni period.

Kada je reč o nestalim licima, Crveni Krst je spisak od 73 ljudi prosledio MUP-u Srbije koji je nadležan za ova pitanja.
Prema njegovim rečima, završena je akutna faza kada je najvažnije bilo spasiti ljudske živote, a sada nastaje jedan duži vremenski period sa složenom operacijom podrške ljudima da obnove svoje živote.

Govoreći o prostoru za humanitranu pomoć, koji je nedostajao prethodnih dana, Radovanović je kazao da je taj problem rešen zahvaljujući ministru trgovine Rasimu Ljajiću i direktoru direkcije za robne rezerve Goranu Tasiću, jer su dobili njihov magacin u Luci Beograd veličine 5.000 kvadrata.

On je podsetio da Crveni krst ima četiri magacina - u Mladenovcu koji je već namenjen za vanredne situcije i gde se već nalaze potrebna sredstva, oprema i roba, u Zemunu gde su mogli da smeste samo određen deo donacija, jer se u njemu nalazi roba za narodne kuhinje, zatum tu je kargo magacin na Novom Beogradu koji se koristi za donacije firmi i kompanija, a četvrti, koji su dobili od Pupin Telekoma gde se smeštaju donacije građana i paletizirana roba.

Radovanović je apelovao i na donatore da budu strpljivi kada pošalju pomoć jer je potrebno vreme da se roba istovari i razvrsta, da bi mogla pravilno da se čuva.

Tanjug, O. Toskić, ilustracija

 

[Torrent Maniak]

Čistio poplavljeno naselje i našao nešto što liči na đubre, a onda...
Autor: Blic 24.05.2014. - 09:32

Karađorđevo naselje u Smederevskoj Palanci je jedan od onih nesrećnih delova Srbije iz koga su žitelji, bežeći pred bujicom, prošle nedelje izbegli, ostavljajući svoje domove. I sve što su s mukom stekli.

Ipak, uskoro bi trebalo da se vrate, jer su Palančani, čim se voda povukla, zasukali rukave i počeli rašćišavanje, koje je, evo, baš ovog petka završeno, piše Blic.


Među onima koji su barabar sa brojnim volonterima radili da naselje koliko-toliko ponovo zaliči na mesto u kome je život moguć bio je i Dragan Vujanović, šef palanačke Kancelarije za mlade.

- Moja je moralna i svaka druga obaveza da učestvujem u tome, jer sam deo lokalne samouprave. Sigurno da ne mogu da sedim u kancelariji kada je toliko posla na terenu, kada su svi naši mladi članovi zauzeti na raznim lokacijama – kaže on, skromno dodajući da je ono što se desilo ovog petka čista slučajnost, da bi i većina drugih na njegovom mestu sigurno isto postupila.

- Video sam u gomili onog što je trebalo da bude utovareno na kamion kao đubre nešto što je izgledalo kao novčanik. Onako, jeftin, ništa posebno, od skaja. Pomislio sam kako su možda unutra dokumenta i da će onaj čija su sad imati mnogo muke da ih ponovo pribavi. A to i košta, bar 3-4.000 dinara. Kada sam ga otvorio, prvo sam ugledao novčanicu od 100, pa od 200, pa još 3 od 500 evra… To su već velike pare, pomislio sam kako je onom ko je, u svemu što ga je snašlo, bez njih ostao. Pozvao sam komšije, pozvali smo i policiju – priča Dragan.

Komšije su pretpostavile čiji bi to novčanik mogao da bude. I zaista, žena kojoj pripada uskoro se pojavila.

- Bila je šokirana. To su ljudi koji su unesrećeni i teško je bilo očekivati neki izliv osećanja koji bi možda bio normalan u normalnim okolnostima. Zahvalila se, naravno, na kraju – opisuje Dragan kratak susret sa vlasnicom novčanika, zamolivši još jednom da čitav događaj ne preuveličavamo, da je takvih i sličnih ovih dana u Srbiji verovatno bilo mnogo.

 

[Torrent Maniak]

24.05.2014 11:02
Posledice su mogle biti manje, ali Srbija nema GIS

BEOGRAD - Posledice katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju sigurno su mogle da budu manje da postoji adekvatno prostorno planiranje i geografsko-informacioni sistem (GIS) koji razvijene zemlje imaju više od 30 godina, tvrdi predsednica Društva arhitekata Beograda Vesna Cagić Milošević.

Cagićeva, naime, smatra da s jedne strane Srbija ima veliki problem neodržavanja infrastrukturnih elemenata za odbranu od poplava, a s druge nedovoljno razvijenu preventivu.

Prema njenim rečima, GIS u Srbiji postoji samo u Inđiji i Kladovu, a u pitanju je deo novije metodologije planiranja koji podrazumeva skup spojenih i preklopljenih neophodnih informacija o nekom području.

To se odnosi na sve ono što je vezano za komunalne karakteristike područja, na fizički izgrađenu infrastrukturu i njene karakteristike, na zemljište, morfologiju i geološke karakteristike.
"Zato je mnogo elemenata doprinelo ovakvoj situaciji, i sa stanovišta urbanističkog i prostornog planiranja i sa stanovišta izgradnje", rekla je Cagić-Milošević Tanjugu.

U Srbiji, kako je navela, dugo već nema pravog strateškog planiranja, a da ono i postoji, nema adekvatne informacione osnove za realizaciju tog planiranja.

Zato, tokom analize nastalih posledica, kada se bude radilo snimanje terena u skladu sa metodologijom koju predviđa i EU i druge organizacije, od kojih bi mogli dobiti novac za sanaciju i razvoj, svi ti elementi, koji se prikupe bi mogli biti deo nekog budućeg GIS-a, objašnjava Cagić-Milošević.

Takođe, upozorila je, jedna od stvari koja je uvećala sveukupnu štetu je divlja gradnja. Dobar deo tih divlje izgrađenih objekata se, kaže, nalazi u neposrednoj blizini reka, a njihovi vlasnici su pretpeli štetu jer objekti nisu mogli da budu osigurani.
"Mi smo država sa milion divljih objekata, a deo je sigurno na neadekvatnom zemljištu", rekla je Cagić Milošević dodajući da je i jedan od kriterijuma legalizacije neadekvatnost zemljišta za gradnju.

Govoreći o "kartiranju klizišta", Cagić Milošević je navela da se ne seća kada je to poslednji put urađeno.
"Da bi smo mogli da radimo pravo strateško planiranje morali bi da imamo informacionu osnovu koja nam daje sve neophodne podatke kako bi se ovakve situacije sprečile", dodala je ona.

Kada je reč o sanaciji, Cagić Milošević je rekla da svako od područja, gde su poplave ostavile posledice, ima neke svoje specifične karakteristike.
"Verujem da će u zonama koje su planski građene, kao što je na primer veliki deo Obrenovca, iako i tamo ima divljih delova, sanacija ići kroz neke standardne modele", navela je Cagić Milošević.

Ima i područja, kako je objasnila, koja su devastirana do te mere da sanacija baš na tom mestu neće biti najadekvatnije rešenje, i tu će se verovatno ići na neke varijante formiranja privremenih naselja, dok bi stalna bila formirana na drugom području u neposrednoj blizini.

Ona je ukazala da sve što se dešavalo prethodnih dana, osim što je opomena, treba da bude i mogućnost da se neke stvari koje nisu bile rešene, sada prepoznaju i reše.
"Mislim da je u ovakvim situacijama, budući da su u pitanju reke koje protiču kroz više država, potpuno logično za takve stvari raditi regionalne projekte", kazala je ona i dodala da bi u tom slučaju postojala obaveza održavanja i veće kontrole, jer od vas zavisi i neko drugi", zaključila je Cagić Milosević.

FOTO TANJUG/DANILO PETERNEK

 

[Torrent Maniak]

Stotine klizišta ugrožava ljude i kuće širom Republike Srpske
Srna | 24. 05. 2014. - 11:15h | Foto: RAS |
Stotine klizišta ugrožava stambene objekte, putne komunikacije, izvorišta, elektro i PTT instalacije u Republici Srpskoj, a više stotina osoba je evakuisano, pokazuju podaci iz izveštaja Republičke uprave Civilne zaštite.

Klizište i dalje ugrožava stari most u Zvorniku
Na području opštine Lopare evidentirano je 270 klizišta koja su ugrozila veliki broj kuća, elektro i PTT instalacije. Više od 150 kuća direktno je ugroženo, a evakuisano je više od 120 osoba.


Zbog klizišta je prekinut veliki broj lokalnih i nekategorisanih puteva, a manji deo opštine je i dalje bez struje.



Voda iz sistema gradskog vodovoda ispravna je za tehničku upotrebu, ali se preporučuje prokuvavanje pree upotrebe. U Mesnoj zajednici Jablanica klizište je oštetilo izvorište i stanovništvo nema vodu.


Više od 200 klizišta aktivno je na području opštine Zvornik i zbog toga je evakuisano oko 400 građana, dok je 250 objekata oštećeno ili ugroženo. Potpuno je uništeno ili oštećeno do te mere da u njima ne može da se boravi 200 kuća. Kilometri lokalnih puteva su uništeni ili oštećeni.


Klizište velikih razmera u Malom Zvorniku ugrozilo je stari most, u Boškovićima oko 40 kuća nije sigurno za život jer praktično tonu u zemlju. Stanovništvo je evakuisano.


I u mesnim zajednicama Malešević, Androvići, Kiseljak, Jasenica, Kamenica ima

značajan broj ugroženih objekata iz kojih su ljudi evakuisani kod rodbine. U Šetićima postoji mogućnost pomeranja minskih polja.


Na području opštine Bratunac registrovano je 126 klizišta, a evakuisano 170 osoba. I dalje su blokirani putni pravci Bratunac-Drinjača u mestu Polom i Bratunac-Skelani u mestu Žlijebac.


Klizište ugrožava stambeni objekat na lokaciji Ugljevik-Prigradsko, dvee kuće u Bogutovom selu, pa su ljudi evakuisani, kao i iz kuće ugrožene klizištem u Srednjoj Trnovi.


U opštini Srebrenica evidentirano je oko 115 klizišta, koja ugrožavaju nekategorisane puteve, a zbog toga je blokiran putni pravac Potočari-Slatina. U Skelanima je prekinuto vodosnabdevanje.


Oko 50 klizišta ugrožava objekte u opštini Osmaci, a zbog toga su ugroženi i objekti na području Milića.


Veći broj klizišta u Šekovićima ugrožava desetak stambenih objekata iz kojih je evakuisano 20 osoba.


Brojni odroni na putevima u opštini Vlasenica jedan su od većih problema, posebno u mjesnim zajednicama Donji Zalukovik, Gornji Zalukovik, Simići, Piskavice, Šadići, Cerska, Cikote, Grabovica.


U Gornjem Zalukoviku klizište ugrožava jednu kuću, sedam objekata u mjestu Tišča, pa je zbog toga preventivno evakuacisano 12 osoba.


Zbog podzemnih voda na Podromaniji kod Sokoca jedna kuća i dalje je ugrožena vodom.


Vodostaj Save u Gradišci i Srpcu opada, ali je i dalje iznad kote vanredne odbrane od poplava. U Gradišci je za 23 centimetra iznad kote, a u Srpcu za 52 centimetra.

U Srpcu se voda ispumpava iz stambenih i drugih objekata, sanira se teren i sprovode higijensko-epidemiološke mere. Sanitarno je zaštićeno oko 400 kuća. Formirane su četiri komisije za procenu šteta, koja je obavljena na oko 150 domaćinstava.


Voda opada i u opštini Ribnik, ali su još aktivne podzemne vode. U opštini Novi Grad stanje se normalizuje i snabdijevanje električnom energijom i vodom je uredno.


Opasnost od poplava prošla je u opštinama Teslić, Modriča, Pelagićevo, Derventa, Petrovo i Vukosavlje.






Glodari i insekti napali Jezero


U opštini Jezero stanje se normalizuje, rijeke su se povukle u svoja korita, ali klizišta ugrožavaju puteve u mesnim zajednicama Ljoljići, Čerkezovići i Đumezlije. Iz Republičke uprave Civilne zaštite navode da su se u Jezeru pojavili glodari i razni insekti.

 

[Torrent Maniak]

PAŽNJA: Ne obnavljajte sami kuće,jer moze da bude opasno
Inženjerska komora Srbije ponudila je vladi oko 26.500 licenciranih inženjera raznih struka za procenu štete i izradu projekata i poručila vlasnicima da sami ne obnavljaju kuće, jer to može da bude opasno, rečeno je Tanjugu toj komori.

Predsednik Inženjerske komore Srbije (IKS) Milovan Glavonjić je izrazio očekivanje da će njihova "armija inžnjera" biti angažovana i da će utvrditi šta je na objektima oštećeno, da bi mogli da uđu u program sanacije ili izrade novih projekata za gradnju.

Glavonjić je kazao da je IKS već uplatila tri miliona dinara pomoći i da će dodatno za pomoć biti uplaćena polovina mesečne zarade zaposlenih u komori.

On je naveo da IKS ima osam regionalnih centara i da će ukoliko u nekim delovima Srbije ne budu imali dovoljno inženjera poslati iz Beograda one koji su se doborovoljno javili da odu u neko područje, a komora će snositi troškove.

IKS je juče pokrenula internu anketu i već se dobrovoljno prijavilo 250 inženjera koji su se izjasnili za vrstu angažovanja i objekata.

Glavonjić je rekao da će licencirani inženjeri biti uključni u republičke i timove lokalnih samouprava za procenu štete i obnovi.

On je naveo da su članovi IKS-a već angažovali na pružanju pomoći ugroženim područjima i da je i sam obišao Obrenovac.

Prema njegovim rečima, licencirani inženjeri mogu besplatno da urade projektnu dokumentaciju za sanaciju, rekonstrukciju ili izgradnju novih objekata.

Glavonjić je dodao da bi obnova zemlje mogla da bude i šansa za pokretanje domaćeg građevinarstva.

Predsednik Skupštine Inženjerske komore Srbije i profesor građevinskog fakulteta Dragoslav Šumarac je apelovao na građane da ne pokušavaju sami, bez stručnjaka, da obnavaljaju kuće i bilo šta rade, navodeći da to može da bude "opasno i bacanje para u bunar, ako se ne uradi kako treba".

"Stručnjaci će uraditi projekte tako da te sanacije budu što jeftinije i da objekti budu sigurni i za eventualne poplave, zemljotrese i drugo što može da nas snađe u narednom periodu", istakao je Šumarac, koji je nekada bio ministar građevine.

Prema njegovim rečima, postoji ideja da se, kao u Kraljevu posle zemljotresa 2010. godine, koriste montažne kuće koje su jeftine, ali su one pre svega prilagođene za ravničarske terene.

Šumarac je kazao da bi mogla da se osmisli i jeftina klasična gradnja kuća tako da ne bude skuplja od montažnih kuća.

"Imamo i stručnjake za uređenje bujičnih vodotokova, za eroziju i pošumljavanje. To je jako važno, jer ne bi bilo toliko klizišta da nismo neplanski sekli šumu, s obzirom da je korenje praktično aramtura za zemljište", naveo je on.

Šumarac je istakao da bi evropske zemlje mogle da pošalju savremenu opremu i inženjere koji će nadzirati obnovu uz pomoć EU, ali da za štete nema potrebe da šalju inženjere, pošto IKS ima evropski obrazovane stručnjake.

"Naš zadatak će pre svega biti kod otklanjanja oštećenja na individualnim objektima", kazao je Šumarac dodajući da najpre treba ukloniti mulj, vlagu i išuštiti objekte, nakon čega će stručnjaci dati predlog šta da se radi.

Pre svega će, kako je rekao, biti angažovani geolozi i stručnjaci za konstrukcije i videti da li su oštećni temelji, a onda i električari i mašinci i drugi.

"Sigurno je da ćemo to uraditi na evropskom nivou, jer naši inženjeri su imali evropsko obrazovanje i znaju evrpske standarde", rekao je on.

Šumarac je naglasio da bi trebalo graditi ekonomične objekte, koji će biti stabilni i energetski efikasni i napomenuo da ni u jednoj zemlji, pa ni Srbiji, nije dozvoljena gradnja na klizištima.

"Sada je vreme da urbanisti na osnovu prostornih planova kažu gde su klizišta, a ako ne postoje ti planovi da se urade. Naši stručnjaci za geomehaniku ću utvrđivati gde ne može da se gradi, jer ako se klizište ne sanira ništa nije urađeno", istakao je Šumarac dodajući da se mora poštovati mišljenje struke.

Izvor: Tanjug

 

[Torrent Maniak]

24/05/2014 - 11:34
STROGO POVERLJIVO: Srbija izbegla čak 7.000 mrtvih i biokatastrofu! (FOTO)
U izveštaju koji je prosleđen Vladi upozorava se da bi se žrtve merile hiljadama da je probijen nasip kod Šapca i Sremske Mitrovice, a šteta bi bila pet puta veća

Najmanje 1.000, a najviše 7.000 žrtava i strašna hemijska katastrofa sa decenijskim pogubnim posledicama po životnu sredinu, bio bi bilans poplava u Srbiji da je probijen nasip kod Šapca i Sremske Mitrovice.


Ove informacije navode se u strogo poverljivoj proceni bezbednosnih i stručnih službi, koji je u petak 16. maja dostavljen Vladi Srbije. Kako prenosi “Informer”, kada su stigle prve strašne vesti iz Obrenovca, premijer Srbije Aleksandar Vučić i njegovi saradnici, suočili su se i sa dramatičnim upozorenjem da zemlji preti kataklizma ukoliko padnu Šabac i Sremska Mitrovica.

- Najstrašnija od svega bila je mogućnost da poplava razori hemijska postrojenja u okolini tih gradova, što bi dovelo do užasne katastrofe! Taj izveštaj bio je direktan povod za dramatičnu sednicu kriznog štaba na kojoj je naređena “odbrana Šapca po svaku cenu” – kaže sagovornik “Informera” iz Vučićevog kabineta.

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Kako se navodi, pune razmere moguće katastrofe osim premijera, znali su samo još načelnik Generalštaba, ministri policije i odbrane, šef diplomatije i direktor BIA. Procenjeno je da bi svako širenje tih informacija moglo da izazove paniku.

- Ne bih ulazio u bezbednosne procene, ali postojala je velika opasnost! Bili smo svesni ozbiljnog rizika i zbog toga smo angažovali sve kapacitete, prvenstveno da sačuvamo živote ljudi. Apsolutno je urađeno sve što je bilo u našoj moći i mogu da kažem da smo, hvala Bogu, uspeli da sačuvamo Šabac – kaže general Ljubiša Diković.

Foto: Ilustracija / Tanjug/Rade Prelić

Plan za poslednju odbranu Šapca, takozvani ratni plan, podrazumevao je, tvrdi “Informer”, i miniranje određenih nasipa i putnih pravaca.

Ministar odbrane Bratislav Gašić istakao je da je plan za Šabac i Sremsku Mitrovicu bio važan za bezbednost.

- Ne samo da smo mislili na fizičku bezbednost ljudi, već i na hemijsko-biološki rizik ukoliko bi ti gradovi bili poplavljeni. Zato su oni bili toliko važni i zato smo im poklonili toliko pažnje – objašnjava Gašić.



(Telegraf.rs)

 

[Torrent Maniak]

Dobro jutro iz Arene..izlozba dečijih crteža

 

[Torrent Maniak]

24/05/2014 - 19:45
HOĆE LI STATI? Novi pljuskovi u Čačku, 20 hektara zemlje pod vodom!
Taman što se situacija malo sredila, u Čačku je ponovo pala kiša i izazvala štetu. Pljusak koji se sručio na selo u blizini, poplavio je oko dvadeset hektara useva, i trajao je više od pola sata. Tom prilikom, reka Botunja se izlila i napravila štetu

Zbog pljuska koji je večeras zadesio čačansko selo Mršince, praćenog sitnim gradom, pod vodom je više od 20 hektara useva, potvrdio je Tanjugu član saveta ove mesne zajednice, Bojan Bojović.




Prema njegovim rečima, pod vodom su krompir, kukuruz, ječam, pšenica i zasadi voća.

- Pljusak je trajao više od 40 minuta što je dovelo do izlivanja reke Botunje koja se uliva u Zapadnu Moravu - naveo je Bojović.

Foto: ilustracija – Tanjug/Srđan Ilić

Kako je izjavio Tanjugu predsednik MZ Mršinci, Mirko Vujašević, kiša koja je večeras pala stvorila je dodatne probleme meštanima kojima su ranije poplavljene hiljade hektara oranica nizvodno u priobalju Zapadne Morave, u selima Zablaće, Goričani, Baluga.,



(Telegraf.rs / Tanjug)

 

[Torrent Maniak]

24/05/2014 - 21:02
Ispovest trudne novinarke iz Obrenovca: Deca mi se plaše kad čuju da će opet kiša! (FOTO)
Daliborka Daša Delibašić je novinarka, a sa svojom porodicom prošla je svu golgotu koja je zadesila Obrenovac zbog poplava. Za Telegraf priča kako su izgledali najdramatičniji trenuci u Obrenovcu, kako je trudna morala da skače s balkona, a deca da se evakuišu čamcima i helikopterom

Kada su poplave zahvatile Srbiju, a haotična slika nam stizala iz Obrenovca, odmah sam pomislio na koleginicu Daliborku Dašu Delibašić, voditeljku Radija Index. Nije je bilo na Fejsbuku, a kao za inat, izgubio sam njen broj telefona, te nisam ništa znao ni o njoj, kao ni o njenoj porodici.


Posle par dana sam video na Fejsbuku da je tagovana u poruci u kojoj piše da su se javili, da su svi dobro, ali da nemaju internet.

Laknulo mi je. Ubrzo se Daša javila, živa i zdrava, pa smo dogovorili druženje kako bi mi ispričala šta se to zaista desilo u Obrenovcu.

Foto: Milena Đorđević

Već sam krenuo na dogovoreno mesto s fotografom, a i dalje sam bio u dilemi da li uopšte da radim ovaj intervju ili samo da porazgovaramo.

Po prvi put treba da intervjuišem nekoga ko mi je prijatelj i ne želim da hvatam u notes sve njegove rečenice, već prvenstveno da pričamo o tome šta im se desilo u poplavljenom Obrenovcu.

Toliko smo ispovesti iz Obrenovca pročitali i pogledali ovih dana, što sa srećnim krajem, što s tužnim, da su nam osećanja skroz pomešana. U trenutku misliš da je sve gotovo, da su ljudi ostali bez ičega, u drugom trenutku se pojave ljudi iz istog tog Obrenovca, puni optimizma.

Došli smo na dogovoreno mesto, Daša nas je dočekala s Bojanom (11) i Sofijom (5) koji nisu bili previše raspoloženi za naše društvo.

Posle par minuta i to se promenilo, pa je naša Milena (fotograf) jurila za klincima po kući, dok smo Daša i ja pričali o svemu što se desilo.

Foto: Milena Đorđević

Diktafon je bio isključen, sada je došao trenutak da pričamo “zvanično”. Ni smo znali odakle opet da počnemo, ni ja s pitanjima, ni ona s pričom.

Kako ti je izgledao četvrtak i dan na poslu?

Obrenovac mi je taj dan izgledao bezbedno…Sačekaj molim te minut. Ne mogu ovo…

U tom trenutku gasimo diktafon, petogodišnja Sofija doziva mamu da joj otvori keks, a Daša uspeva da se pribere i nastavi priču.

U četvrtak sam radila i kada sam krenula na posao, voda je bila na dva metra od Kolubarskog mosta. Pokušavam da se setim da li sam propustila vest da Obrenovac treba da se evakuiše.

Takođe, niko od kolega mi nije tako nešto javio. Tog dana su bili u centru pažnju Lazarevac, Ub, haos je bio tamo… Kad sam došla s posla uveče, moja mama je paničila, ali sam je smirivala.

Foto: Milena Đorđević

Celu noć sam pratila vesti, pomagala kolegama, jedino što je javljeno jeste da se evakuiše naselje Šljivice, ali niko nije rekao da treba Obrenovac da se evakuiše.

U petak kad sam ustala i videla šta se dešava bila sam sigurna da to neće doći do nas. U prodavnici sam kupila samo litar jogurta, dok su drugi ljudi pustošili rafove. Nigde nisam čula da ima razloga za paniku. Međutim, ubrzo je voda počela da kulja i nadire u sam centar Obrenovca i nastao je haos.

Šta se onda desilo, da li ljudi stvarno nisu hteli da se evakuišu?

- Pogađa me priča da smo neodgovorni i da nismo hteli da se evakuišemo. Nije to baš tako bilo, bilo je trenutaka kad nije imao ko da te evakuiše. U petak uveče smo čekali taj čamac, ali njega nije bilo.

Foto: Milena Đorđević

Daša mi objašnjava da je u trećem mesecu trudnoće i da to skoro niko nije znao.

- Govorila sam tim ljudima, pustite nas, ima ljudi koji su u prizemnim kućama, njima je hitnija pomoć. Voda je počela da ulazi u dvorište, ali smo mislili da neće ući u kuću. Međutim, ubrzo je voda ušla u kuću i molila sam supruga da odmah vodi decu. Čuli smo krike, lupanje… Decu smo evakuisali u petak oko pola četiri, oni su otišli kod suprugove sestre jer su im tu braća, a stan je na drugom spratu.

Kako su reagovali?

- Ćerka je bila uplašena, a sin ne. Njemu je to bila kao avantura, hteo je da vidi vodu, gde, šta, kako… Čak nam je prebacivao što nismo stavili džakove jer je on govorio da se stave džakovi oko terase, dvorišta… I dete od 11 godina je znalo da treba da se stave džakovi, a neki nisu znali!

Foto: Milena Đorđević

Onda dolazi ta odvratna noć, puna krikova, zapomaganja, vriske ljudi koji čekaju za pomoć da ih neko izbavi. Psi koji laju, noć bez struje, bez mogućnosti da ikoga dobijete mobilnim telefonom…Uglavnom se čuo poneki čamac, ali ti ljudi nisu znali Obrenovac pa su lutali po gradu i nisu znali gde će. Prioritet su bile te prizemne kuće i iskreno se nadam da su uspeli sve da evakuišu.

Šta se još dešavalo u petak uveče?

- U jednom trenutku se začula neka buka, katastrofa, mislili smo da je voda počela još više da kulja u kuću, spremili smo se da bežimo na tavan, međutim, srušila se kuća prekoputa nas. Ti ljudi su ostali bez ičega.

Tu noć sam provela s dva džempera, zimskom jaknom i ćebetom na sebi. Bili smo na drugom spratu, a voda se sve više podizala. U jednom trenutku, bila je na samo četiri stepenika od drugog sprata i bili smo spremni da bežimo na tavan.

Foto: Milena Đorđević

Potpuno osvešćenje šta se desilo sa nama je došlo ujutru kad smo videli svu tu vodu, kad je svanulo…

Počela sam da fotografišem svoju kuću, dvorište i onda sam sebi rekla „Bože, zašto fotografišem svoj jad, bedu…“ A samo dan pre toga sam na poslu čekala da mi ljudi pošalju fotografije poplavljenih kuća.

Kad je stigla pomoć?

- U subotu preko dana je krenulo to iščekivanje hoće li doći pomoć, a saznali smo u jednom trenutku da deca čekaju da dođe helikopter po njih.

Do nas je negde oko pola tri došao gospodin Vlada Đorđević . To je čovek iz Ostružnice koji je svojim privatnim čamcem spasavao Obrenovčane. On me je ohrabrivao, govorio „hajde gospođo, izdržaćete vi to…“ Ulio mi je neku snagu, a istovremeno besneo na ove što se slikaju, snimaju i vozaju po Obrenovcu, dok drugi čekaju pomoć.

Morala sam da skačem s balkona trudna kako bi došla do čamca, ali i to smo uspeli da izvedemo bezbedno.

Foto: Milena Đorđević

Uspeli smo da dođemo do hotela Obrenovac, a po vodi su plutali frižideri, televizori, ma haos… Uspeli smo da se izvučemo, skroz blatnjavi i čekali smo helikoptere da vidimo našu decu. Ti gledaš helikoptere koji dolaze, ali nema tvoga deteta…



U tom trenutku Daši ponovo zvoni telefon, zove je suprug Dejan i javlja da im je zeka preživeo na balkonu, da je dobro, da ima dovoljno hrane…

Foto: Milena Đorđević

Gledaš te helikoptere, decu, nadaš se da je tvoje dete, pa nije… Spustila sam glavu na beton… I videla sam svog sina u trenutku, skočili smo jedno na drugo, ljubili se, skakali od sreće.

Rekla sam mu da sam ponela medalje i đačku knjižicu, a on me kao iz topa pitao: „Aman, mama, šta će mi sad đačka knjižica?“

Te medalje su nešto posebno i drago mom Bojanu, zbog toga je to jedna od retkih stvari koje sam ponela iz kuće. Svi smo se radovali tim medaljama kad ih je osvajao, i mnogo nam znače, a ćerki sam ponela neka dva ponija.

Foto: Milena Đorđević

Gde ste dalje otišli?

- Zahvaljujući ljudima koji su došli svojim automobilima, prebacili smo se do Beograda. Bili smo blatnjavi, mokri, s rančevima na leđima, sa sve kučetom u torbi.

Pitala sam se „Bože šta će s nama biti…“ Bila sam očajna, ali i smirena u isto vreme, jer sam imala sve svoje kolege. Iako smo mi jedni drugima konkurencija, ne postoji nijedan kolega koji me nije pozvao tu noć i to mi je mnogo značilo. Zvale su me bivše kolege, i moje gazde Zoran i Predrag Anđelković i znala sam da me oni čekaju i da imamo gde.

Šta misliš, da li će Obrenovac dobiti dovoljno pomoći da bude onaj stari ili možda još lepši?

- Ja se plašim jedne stvari, a to je da će nas svi zaboraviti. Sad smo mi aktuelni, ali desiće se neko hapšenje, neka afera, a nas najgore čeka. Treba da se vratimo svojim kućama, a mnogi su ostali bez svih stvari, dok su neki ostali i bez četiri zida.

Foto: Milena Đorđević

Svi su se trudili da srede te kuće, i taman kad su uspeli, nekako se u tom trenutku desio ovaj haos… Nadam se da ćemo napraviti jedan lepši Obrenovac, jer je ovo sada jedan avetinjski grad. Ljudi jedva čekaju da se vrate u njega i ništa nam više neće smetati, samo da se vratimo u svoj grad.

Šta ste radili kada ste stigli u Beograd?

- Kad smo došli u Beograd odmah sam počela da radim. Išla sam u DIF i prihvatilišta, prilazila Obrenovčanima, tešila ih… Zovu nas ljudi, pitaju da li nešto treba. Ne treba nam ništa, i svi će to da kažu. Ali nam zaista treba, ali to retko ko kaže. Nemojte da pitate da li nešto treba tim ljudima koje zovete, pomozite im.

Daši ponovo zvoni telefon, zove je svekrva i pita kakvo je stanje…Deca pritom skaču na našu sagovornicu, hoće da se čuju s bakom.

Foto: Milena Đorđević

Trudim se da izvučem nešto pozitivno u ovoj priči, da smo izvukli žive glave, tražim nešto dobro da svi imamo snage i da smo svi složni i molim Boga da ova sloga potraje.

Moram da se zahvalim Nautičkom klubu iz Beograda i kajak-kanu klubu iz Pančeva koji su pomogli našoj deci iz kajak-kanu kluba Zabrežje, čiji je moj Bojan član.

Primili su mnoge porodice, brinu se o njima. Moj Bojan je bio presrećan kada je video svoje trenere dok je čekao čamac. Dušan Todorović (15) i Predrag Beronja (16), koji su budućnost srpskog kanua, spašavali su svoje komšije!

Kako ti uspevaš da pobeđuješ ovu tragičnu situaciju?

- Ja imam adut za depresivnu priču. Kažem ljudima da sam sve ovo prošla trudna, onda oni prestanu da plaču, krenu da se raspituju koji sam mesec, kako mi je… Svi me pitaju zašto odmah nisam izašla.

Nikad nisam mogla da shvatim ljude koji u takvim situacijama neće da izađu. Ali nisu to materijalne stvari, da će vam neko ukrasti frižider, televizor… To je jednostavno da ostaješ bez dela sebe. Kao da ti neko otima nešto.

Ne znaš da li ćeš tu da se vratiš, a deo tvog života je ta kuća tu si proveo i svađe i sreću, i rođendane, i proslave… To mi je bilo jasno u tom trenutku kad smo uskakali u čamac.

Šta misliš, koliko se ovo odrazilo na Bojana i Sofiju?

- Zadovoljna sam što su moja deca sve ovo doživela kao neku avanturu. Jesu oni bili odvojeni od mene, ali su bili s dekom, bakom, braćom, a nekako su navikli na to, jer Dejan i ja radimo.

Foto: Milena Đorđević

Gazili su kroz vodu, pa čamac, pa helikopter, super vojnici, kombi, automobil… Mislila sam da je to bila avantura za njih do trenutka kad je moja ćerka sutradan opet videla oblak i počela da plače. I kad čuje na televizoru „vrh poplavnog talasa“ odmah zaplače, pita hoćemo li se evakuisati…

Sin se brine što je čuo da će morati da uspavaju neke pse u Obrenovcu jer ko zna šta su jeli…uspe Ui smo da spasimo jednog psa, a drugog nismo uspeli da ponesemo, ali je čipovan i nadamo se da ćemo ga ponaći. Imamo i zeku, on je ostao na terasi s glavicom kupusa, blitvom, šargarepom…

Čega se sad najviše plašiš?

- Strah me je prve kiše i kako će to moja Sofija da pregura. Taman kad je Daša spomenula kišu, mala Sofija pita gde će da pada i zatvara uši. Objašnjavamo joj da neće ovde, nego negde tamo, daleko, kako bi se smirila.

Čija vam je podrška najviše značila u ovoj situaciji i kad će se život za vas vratiti u normalu?

- Zahvaljujući svim mojima prijateljima, moju decu je dočekalo mnogo lepih stvari. Još teško noći spavaju, buncaju, zovu me, jecaju… Ali je situacija sve bolja, hrabri su, raduju se svim svojim dečjim stvarima.

Foto: Milena Đorđević

Mi roditelji moramo da odigramo jaku ulogu, nema kuknjave, samo hrabro.

- U našoj porodici je interesantna situacija. Ja navijam za Partizan, a suprug i deca za Crvenu zvezdu. U nedelju idem i ja na stadion da proslave tu titulu, vraćamo se nekom normalnom životu, nema veze više ko za koga navija. Treće dete će da navija za Partizan, sigurna sam.

Za kraj, šta misliš ko je kriv za ovo što je zadesilo Obrenovac?

- Ne bih da upirem prstom ni u koga, jer ne znam ko je kriv. Samo se nadam da ćemo mi iz Obrenovca jednog dana saznati pravu istinu i da li je stvarno Obrenovac žrtvovan. Nadam se da to nije istina, jer je to užasno - završava za Telegraf priču Daliborka Daša Delibašić, hrabra majka, Dejanova supruga i naša cenjena koleginica.


telegraf.rs