Pcelarstvo-Ljubav i zanat

[Nostradamus]

Jérôme Trouiller i Max Watkins (2001) su zakljuèili da spoljašnja temperatura itekako ima uticaja na isparavanje timola iz aluminijumske paštete Apigarda. Ellis (2001) tvrdi da Apigard postiže dobre rezultate veæ na temperaturama izmeðu 15 °C i 20 °C, dok na nižim isparavanje timola nije adekvatno. Meðutim, mnogi eksperimenti, pa i praksa u našoj zemlji, potvrðuju zahtev da temperature moraju biti mnogo, mnogo veæe, ako želimo vrhunsku efikasnost koju ovaj preparat itekako može da pruži. Tokom sezone, društva tretirana Apigardom pokazuju normalan razvoj kao i netretirane zajednice, i nije primeæeno nenormalno poveæanje smrtnosti bilo radilica bilo matica (Higes, 1999) ili slabljenje zajednica (Imdorf, 1997). Kanadski istraživaèi (A. P. Melathopoulos, J. Gates, 2003) su utvrdili da jesenji tretman timolom ima mali ili nema nikakav efekat na proleæni razvoj pèelinjih zajednica.

 

[Nostradamus]

Apigard ima i rezidualno delovanje, koje se nastavlja i nakon vaðenja paštete iz košnice. Razlog leži u èinjenici da vosak upija u sebe isparenja timola i kasnije ih otpušta.
Zbog pojave otpornosti varoe na piretroide (Apistan i Bayvarol), državni pèelarski inspektor Velike Britanije James Morton je još avgusta 2003. godine pozvao pèelare da preðu na upotrebu Apigarda. Proteklih godina je obavljen veliki broj eksperimenata sa ciljem utvrðivanja efikasnosti Apigarda. U nekim eksperimentima efikasnost tretmana Apigardom je bila ispod oèekivane, što može biti posledica razmnožavanja preživelih varoa i moguæe reinvazije, što nije obuhvaæeno analizama u tim eksperimentima (Aleš Gregorc, 2004). Nisku efikasnost je utvrdio i kubanski istraživaè Edel Miranda

 

[Nostradamus]

Esljuijarosa (2002). Ipak, tretman Apigardom, prema Alešu Gregorcu (2004) obezbeðuje pèelarima efikasnu alternativu za kontrolu varoe tokom avgusta, naroèito kod zajednica kod kojih se tokom prethodnih mesec dana utvrdi prirodna smrtnost varoe od manje od jedne prirodno opale varoe proseèno dnevno.
Heather Mattila i Gard Otis (University of Guelph, Ontario, 1999) su utvrdili efikasnost Apigarda od 76,2% u svojim eksperimentima (dok je 1998. iznosila 77,5%). Nisu utvrdili negativan uticaj timola na odrasle pèele, prativši ih 34 dana, kao ni na larve stare 4 ili više dana. Neznatno je redukovan broj larvi starosti do 3 dana (od 9,2% do 12,8%). Takoðe su izvestili da su u tim istim eksperimentima zabeležili vrlo visoku prirodnu smrtnost varoe od èak 23,5% u kontrolnim netretiranim zajednicama

 

[Nostradamus]

Pèele su pre tretmana imale umerenu zaraženost varoom (11 varoa na 100 pèela). Tretman je zapoèeo 19. maja i trajao je mesec dana, po uputstvu. Termin je tako odabran da bi se izbeglo preklapanje perioda tretmana i glavne paše, jer su 1998. tretmanom u julu tokom glavne paše zapazili manji unos meda za 30%, mada to smanjenje nije bilo statistièki znaèajno, pa samim tim ne znaèi ništa. Takav izbor je minimizirao uticaj timola na pašu. Zato se i ne preporuèuje tretman Apigardom tokom intenzivne paše. U eksperimentima u 1999. godini našli su da tokom perioda tretmana od 21 dan, Apigard daje smrtnost varoe koja je 4,2 puta veæa od prirodne smrtnosti netretiranih društava. Aleš Gregorc (2004) je našao da je njegova efikasnost 7,1 puta veæa od prirodne smrtnosti.

 

[Nostradamus]

Kad smo veæ pomenuli negativni uticaj timola na unos na intenzivnoj paši, treba reæi da su i do sada korišæeni preparati imali negativan uticaj na pèele, èak mnogo veæi, ali se o tome nije prièalo javno. U Institutu za pèelarstvo u Oberursel-u (Koeniger i Fuchs), primeæeno je da pèelama smeta prisustvo fluvalinata u košnici i da plastiène trake manje nadražuju pèele od drvenih, kod kojih se tu i tamo dogaðalo da pèele èak napuste košnicu. Paul L. Madren (1995) iz Severne Karoline je, provodeæi mnogobrojna istraživanja na svom pèelinjaku, uzgred zapazio interesantno dejstvo fluvalinata na pèelinju zajednicu. Tretirao je deo društava plastiènim trakama sa fluvalinatom (Apistan) u jesen. Ostala društva nije tretirao nièim. Primetio je da je u tretiranim društvima matica osetno smanjila polaganje jaja, dok je kod netretiranih nivo zaleganja i dalje održavan. Po uklanjanju traka sa fluvalinatom, matice su nastavile sa uobièajenim normalnim zaleganje

 

[Nostradamus]

zaleganjem. Da bi se uverio u zapaženo, sada je tretirao netretirana društva. Sve se ponovilo.
I drugi istraživaèi koji su se bavili ispitivanjem efikasnosti Apigarda u ovoj zemlji (John Gates, Vernon i Adony Melathopoulos, 2000) zadovoljni su njegovom efikasnošæu i smatraju ga dobrom zamenom za Apistan, iako su eksperiment sproveli relativno kasno. Tretman je zapoèeo 15. septembra, a završio se 27. oktobra 2000. godine. Sredina septembra u tom kraju je period kada zajednice imaju jako malo legla, a paše su uveliko prošle. Pèele se veæ okupljaju u klube tokom noæi, jer su temperature ispod nule. Poslednjeg dana eksperimenta u dru- štvima uopšte nije bilo legla. Ipak, ovako kasno tretiranje ne samo što može da nam ne pruži dovoljnu efikasnost zbog ni- žih temperatura od optimalnih za delovanje Apigarda, nego je u našim uslovima potpuno nesvrsishodno èekati sredinu septembra za tretman bilo kojim preparatom, jer su zimske pèele do tada uveliko odgajene i verovatno ošteæene od varoe, ako je nje bilo u košnici u znaèajnom broju.

 

[Nostradamus]

U eksperimentima raðenim u Italiji (Colombo, Spreafico, 1999) utvrðena je efikasnost Apigarda veæa od 98%. U eksperimentu koji je 2004. sproveo Jérôme Trouiller, pokazalo se da Apigard ima efikasnost od 74% do 99%, proseèno 91%. Isti autor tvrdi da je efikasnost mnogo bolja ako se tretira pri visokim temperaturama vazduha. Tretman je sprovoðen u Al- žiru, Italiji, Grèkoj, Maroku, Francuskoj, Belgiji i Švajcarskoj.
Enzo Marinelli, Fabio M. De Pace, Leonardo Ricci i Livia Persano Oddo sa Eksperimentalnog instituta za zoologiju (Odeljenje za pèelarstvo) iz Rima su proveravali efikasnost Apigarda tokom avgusta i septembra 1999. i 2000. godine. U 1999. godini efikasnost se kretala od 82,6% do 99,5%, proseèno 94,3%. U isto vreme, u netretiranim zajednicama zabeleženo je prirodno opadanje varoe od 18,2%. Te godine, zajednice su imale skoro istovetnu zaraženost varoom u periodu tretmana. Svaka zajednica je imala od 2 600 do 3 000 varoa. Proseèna dnevna temperatura u avgustu iznosila je 25 °C (uz dnevno variranje od 16 °C do 34 °C). U 2000. godini Apigard je pokazao efikasnost od 96,5%. Svaka zajednica u toj grupi imala je zaraženost veæu od 2 500 varoa.

 

[Nostradamus]

U istraživanjima koja su na Sardiniji tokom leta 2001. obavili italijanski istraživaèi Ignazio Floris, Alberto Satta, Paolo Cabras, Vincenzo L. Garau i Alberto Angioni (Dipartimento di Protezione delle Piante, Sezione di Entomologia agraria, University of Sassari), pokazana je efikasnost Apigarda od 90,4±8,3% (u leglu) i 95,5±8,7% (na pèelama). Utvrdili su i prisustvo rezidua timola u medu (od 0,40 mg/kg do 8,80 mg/kg) i u vosku (147,7±188,9 mg/kg)

 

[Nostradamus]

Antonio Nanetti je 2006. godine izvestio da su u Italiji u periodu avgust-septembar sproveli tretman Apigardom na èetiri lokacije, dve na obali mora (gde su se temperature kretale od 17 °C do 32 °C uz malo kiše) i dve u kontinentalnom delu zemlje (gde su se temperature kretale od 13 °C do 26 °C uz mnogo kiše). Efikasnost na obali mora se kretala od 94,3% do 96,5%, a u kontinentalnom delu zemlje od 66,9% do 68,3%.
Meksièki istraživaèi (William de Jesús May-Itzá, Luis Abdelmir Medina, Jorge Carlos Marrufo Olivares, 2006) sa Veterinarskog fakulteta u Jukatanu u Meksiku utvrdili su efikasnost Apigarda u tropskim klimatskim uslovima na svom eksperimentalnom pèelinjaku (Xmatkuil, 20° 58 , N, 89° 37 , nj). Društva su se nalazila u LR košnici sa dva tela, prirodno su zaražena varoom i nisu tretirana nièim najmanje dve godine.

 

[Nostradamus]

Postojale su tri grupe društava. Prva grupa (G1) tretirana je Apigardom po uputstvu (dva puta po jedna pašteta na po 15 dana), druga grupa (G2) tretirana je duplom dozom (dva puta po dve paštete na po 15 dana) i treæa grupa (G3) je bila netretirana, kontrolna. Zaraženost odraslih pèela varoom pre tretmana iznosila je redom po grupama 12,7±2,1%, 16,7±3,1% i 15,2±2,6%. Nakon 15 dana tretmana (neposredno pred stavljanje druge paštete), zaraženost odraslih pèela se smanjila na 3,6±1,0% (G1) i 2,0±0,8% (G2), dok je u G3 iznosila 11,8±1,9%. Na kraju tretmana, 30 dana nakon stavljanja prve paštete, zaraženost odraslih pèela je iznosila 0,2±0,2% (G1) i 0,3±0,2% (G2), a u G3 je bila 6,1±0,7%.