Pcelarstvo-Ljubav i zanat

[Nostradamus]

marjorama (Origanum marjorana, jedna od 50 vrsta origana) i oregana (Origanum vulgare), otpornija je na hladnoæu i ima blažu aromu. Svi marjorami su origano, ali pošto je rod origano, treba znati da svi origano nisu marjorami. Svima je dobro poznato da se u suzbijanju varoe koristi i mažuranovo ulje (dobija se od slatkog marjorama, oko 6,2 g od 1 kg sveže biljke), uglavnom u kombinaciji sa mravljom kiselinom. Kombinacija timola i mravlje kiseline je poznata i u našoj zemlji (preparat TimovarR).
U esencijalnom ulju majèine dušice nalaze se, pored timola, i druge lekovite materije. Sve zajedno se koriste kao pomoæna terapija akutnog i hroniènog bronhitisa. Opravdanost takve primene dokazala su i klinièka ispitivanja (G. Knols, P. C. Stal, J. nj. Van Ree, 1994; R. Meister, T. Zimmermann, 1996; H. Matthys, C. de Mey, C. Carls, A. Rys, A. Geib, T. Wittig, 2000). Danas se nalaze u komercijalnom preparatu

 

[Nostradamus]

BronchipretRTP (zajedno sa ekstraktom jagorèevine), u èijoj jednoj tableti ima 1,08 mg timola. Na Univerzitetu u Erlangenu (Nemaèka) sprovedena su istraživanja o uticaju ovog leka na ljude (Claudia Kohlert, Gernot Schindler, Reinhard W. März, Gudrun Abel, Benno Brinkhaus, Hartmut Derendorf, Eva-Ulrike Gräfe, Marku Veit, 2002). Ekstrakt majèine dušice ima dozno zavisni antiinflamatorni (protivupalni) efekat kod edema, dokazano je i baktericidno (ubija bakterije) i bakteriostatsko dejstvo (spreèava rast bakterija) na mnoge gram pozitivne i gram negativne bakterije (M. Marino, C. Bersani, G. Comi, 1999). Pored antibakterijskog, antigljiviènog i antioksidativnog dejstva, nedavno je ponovo potvrðeno znaèajno antiinflamatorno delovanje timola (Pier Carlo Braga, Monica Dal Sasso, Maria Culici, Tiziana Bianchi, Luca Bordoni, Laura Marabini, 2006, Odeljenje za farmakologiju Medicinskog fakulteta u Milanu, Italija), te ga autori vide kao moguæu veliku pomoæ u kontroli mnogih zapaljenskih procesa tokom raznih infekcija.

 

[Nostradamus]

Tri prvonavedena autora su iste godine, ali u drugom radu, uz pomoæ još tri struènjaka (Laura Galastri, Maria Teresa Marceca, Enrico Eugenio Guffanti), utvrdili i znaèajno antioksidativno delovanje timola na ljudske æelije.
Esencijalno ulje majèine dušice smanjuje brzinu razmnožavanja mnogih bakterija, u koncentraciji od 50–400 mg/kg. Nedavno je utvrðeno antibakterijsko delovanje esencijalnog ulja majèine dušice, ali i samog timola u vidu isparenja, na patogene bakterije u disajnom stablu èoveka (S. Inouye, T. Takizanja, H. Yamaguchi, 2001), dok ulje ima i antivirusno delovanje na virus gripa i respiratorni sincicijalni virus (U. Schnjenk, 1998). Takoðe je dokazano i antioksidativno delovanje esencijalnog ulja majèine dušice i timola u razlièitim tkivima kod pacova (K. Youdim, S. Deans, 1999)

 

[Nostradamus]

Grupa nauènika (M. A. Botelho, N. A. P. Nogueira, G. M. Bastos, S. G. C. Fonseca, T. L. G. Lemos, F. J. A. Matos, D. Montenegro, J. Heukelbach, V. S. Rao, G. A. C. Brito, 2007) je pokazala da je timol veoma uspešan u suzbijanju mikroorganizama nepoželjnih u usnoj duplji (Candida albicans; Streptococcus mutans, mitis, sanguis et salivarius). Timol suzbija rast bakterija kao što su Salmonella typhi murium i Staphylococcus aureus (Juven, 1994) i gljivica kao što su Aspergillus flavus (Mahmoud, 1994) i Cryptococcus neoformans (Viollon, Chaumont, 1994). Ako se timol doda hranljivoj podlozi u kolièini od 0,4–0,8 g/kg spreèava rast nekoliko vrsta patogenih gljivica (Zambonelli, 1996).
Prema istraživanjima obavljenim u Cirihu (S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995) timol uspešno uništava bakterije u usnoj duplji Porphyromonas gingivalis, Selenomonas artemidis i Streptococcus sobrinus. Ekstremno brzo isticanje æelijskog sadržaja u

 

[Nostradamus]

spoljnu sredinu izazvano timolom u skladu je sa njegovim membranotropnim efektom. Istraživanja pokazuju da je razaranje æelijske (bakterijske) membrane zapravo glavni mehanizam delovanja timola, što potvrðuje i Jeremy Onjen (2006) iz Engleske, koji dodaje da timol kod varoe vrši denaturisanje proteina u æelijskoj membrani æelija varoe, tako ih razarajuæi. Slièno tvrdi i Helander (1998), koji potvrðuje da dejstvo timola protiv bakterija rezultira razgradnjom æelijskih membrana uz oslobaðanje æelijskog sadržaja i sledstveno razaranje bakterija, a na slièan naèin razgraðuje i hife gljivica (Zambonelli, 1996). Kod Streptococcus sobrinus timol izaziva smanjenje

 

[Nostradamus]

unutaræelijskog sadržaja ATP-a (adenozin trifosfat), dok kod Porphyromonas gingivalis još i inhibira puteve njegovog stvaranja (S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995), a sve ovo èini verovatno i zato što poveæava propustljivost citoplazmatske membrane za ATP kod bakterija (Robert N. Rice, 2001). Nakon razaranja Streptococcus sobrinus javljaju se relativne promene transmembranskog potencijala preostalih bakterija, verovatno kao sekundarni efekat, zbog curenja unutar- æelijskog sadržaja u spoljnu sredinu (S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995).

 

[Nostradamus]

Timol protiv bolesti pèela
Max Watkins iznosi podatak da je zapaženo da timol utièe i na suzbijanje evropske i amerièke truleži, ali da se ne može nazvati lekom za ove bolesti, jer samo delimièno deluje na njih. Ipak, kanadski istraživaèi, Peter G. Kevan, M. Nasr i S. D. Kevan (1999), tvrde da se pokazalo da ne samo da timol ima uticaj na suzbijanje amerièke truleži, veæ da to imaju i ruzmarinovo, origanovo, limunovo, eukaliptusovo i lavandino ulje, ali i cimet. Ovo treba uzeti samo kao informaciju i ne eksperimentisati nekontrolisano, jer nijedno esencijalno ulje nije bezazleno. Nauènici su dodavali eterièna ulja u sirup 1:1 i došli do podataka koje doze mogu skratiti život pèelama. Dok mentol ni u vrlo velikim dozama ne može da ubije pèele (Peter G. Kevan, M. Nasr, S. D. Kevan, 1999), druga ulja imaju odreðenu srednju smrtnu dozu LD50: za cimet je 150 mg/kg, za karanfiliæ 200 mg/kg, za timol 100 mg/kg (ili 1 g na 10 kg sirupa).

 

[Nostradamus]

Sluèajni pokazatelji ukazuju da timol može da suzbija nozemozu kod medonosne pèele (Brown, lièna zapažanja). Tokom perioda od 20 godina, pèele su preko zime hranjene šeæernim sirupom koji sadrž i 0,44 mM timola kao konzervansa. Tokom tog perioda, u ovim društvima medonosne pèele nozemoza nije zabeležena. To je zaintrigiralo mnoge nauènike, pa se krenulo sa istraživanjima. Zrele spore nozemoze imaju tri spoljna omotaèa: egzospora, endospora i citoplazmatska membrana. Timol probija omotaè spora i razara citoplazmatsku mebranu spora nozemoze i spreèava njihovo klijanje (Robert. N. Rice, 2001). On je dokazao i da timola ima u nektaru i polenu velikog broja biljaka i da je vrlo verovatno da su on i njemu slièna jedinjenja iz nektara i polena zaslužni za smanjenje šteta od nozemoze krajem proleæa i tokom leta.

 

[Nostradamus]

U Grèkoj je tokom 2003. i 2004. godine, A. Papachristoforou ustanovio da timol ima izvesno dejstvo u suzbijanju razvoja kreènog legla èiji je izazivaè gljivica Ascosphaera apis. U eksperimentu je korišæen preparat ApiguardR (infekcija se smanjila za 53,9% upotrebom samo jednog pakovanja preparata). Za ovo istraživanje znam od 2005. godine, ali moram da priznam da sam bio skeptièan. Meðutim, kada sam prošle godine stavio Apigard u košnice, odmah sutra sam otišao da vidim koliko je varoe palo. Dotle sam smatrao da na mom pèelinjaku nema kreènog legla, jer ga nisam primetio više od 10 godina unazad. Ali, u fioci ispod mrežaste podnjaèe kod dve zajednice sam našao po tridesetak mumija kreènog legla, što znaèi da ga je ipak bilo. I to za manje od jednog dana delovanja timola.

 

[Nostradamus]

Frakno timol ram
Timol protiv varoe
Timol je toksièan za varoe (Lindberg, 2000). Zato se timol širom sveta sve više koristi protiv varoe (F. Chiesa, 1991; Gregorc, Jelenc, 1996; Sammataro, 1998; A. Imdorf, 1999; Calderone, 1999; Lindberg, 2000; Fassbinder, 2002), ali i protiv trahejnog parazita Acarapis woodi (Calderone, 1997; Ellis, Baxendale, 1997). Medonosne pèele su tolerantne na upotrebu timola (Imdorf, 1995). Timol pozitivno utièe i na higijenu zajednice (Jérôme Trouiller, 2004).