Pcelarstvo-Ljubav i zanat

[Nostradamus]

Timol je prirodni sastojak meda, i ako se u njemu nalazi u kolièini od 1,1 mg/kg ili manje, nema uticaja na ukus meda (Bogdanov, 1998). Prema drugim istraživaèima, timol ne menja miris meda sve dok ne preðe granicu od 2 mg/kg (Richard Multon, 1985), što sigurno zavisi i od vrste meda. Ako se primeni tokom paše, njegovi ostaci u medu, koji i inaèe nisu postojani, neæe preæi granicu prirodnog nivoa timola u medu (Bogdanov, 1998)

 

[Nostradamus]

Timol se protiv varoe poèeo da koristi skoro pre 30 godina, ali je bilo dosta problema sa njegovom primenom. Uglavnom su pèele posipane timolom u prahu. Ali, timol ima osobinu da na visokim temperaturama naglo isparava. Tada se isparenja timola naðu u vazduhu košnice u previsokoj koncentraciji koja smeta pèelama. Pèele su umele da napuste gajenje dela legla, mlado leglo je stradavalo, pèele su èak napuštale košnicu. Najveæi problem je bio taj što je timol u takvim koncentracijama izazivao tihu ili masovnu grabež na pèelinjaku. Iz tih razloga, potpuno je napušten sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Retki entuzijasti su mu se povremeno vraæali tražeæi rešenje za regulaciju njegovog nekontrolisanog isparavanja (èuveni Frakno timol ram koji je izumeo Franz Knobelspies, 1997). Istraživaèi iz Portugalije, H. Garcao, R. Álvares i M. Vilas-Boas (2005) došli su na ideju da timol ugrade u satnu osnovu. Posle ubacivanja takvih osnova u košnicu, dobili su veæe padanje varoe od prirodnog opadanja za 3 do 10 puta. Bolje su se pokazale dve satne osnove sa po 9 g timola u svakoj, nego jedna sa 18 g.

 

[Nostradamus]

Meðutim, timolu i drugim materijama koje suzbijaju varou, a ne zagaðuju pèelinje proizvode, zvanièno su se vratili i nauènici 1998. godine, kada je osnovana Evropska radna grupa za integralnu borbu protiv varoe. Okuplja vodeæe svetske nauènike koji se bave varoom. Prilikom svog nedavnog gostovanja u Srbiji (2006), èlan ove grupe, Antonio Nanetti, je jasno i glasno saopštio da je zvanièna preporuka ove radne grupe sledeæa:

 

[Nostradamus]

Pèelarima je za suzbijanje varoe danas sasvim dovoljan jedan od preparata na bazi timola u avgustu i oksalna kiselina zimi, kada nema legla. I ništa više. I zaista, ovakav koncept je potpuno održiv u praksi i veæ pokazuje odliène rezultate. Proleæni tretman je apsolutno nepotreban. Jedino u krajevima gde je gustina naseljenosti košnica na malom prostoru velika, pa je poveæan i ulazak varoe u košnice sa strane (putem cvetova, trutova, naletanjem pèela, takozvana reinvazija), treba tretirati odgovarajuæim sredstvom odmah nakon vrcanja bagremovog meda.

 

[Nostradamus]

U svetu su registrovana tri preparata na bazi timola kod kojih je problem njegovog nekontrolisanog isparavanja rešen. To su italijanski Api Life VarR, švajcarski ThymovarR i britanski ApiguardR. Samo je ApiguardR (u daljem tekstu Apigard) dostupan srpskim pèelarima i to od avgusta prošle godine, kada je po prvi put uvezen (od 2006. ima i dozvolu za upotrebu u Srbiji, a od 2007. imaæe je i u BiH). Ovaj preparat odlikuje fantastièna prednost nad nekim drugim preparatima na bazi timola, jer je kod njega problem nekontrolisanog isparavanja rešen na najbolji naèin. Kontrola isparavanja je dovedena do savršenstva. Iz iskustva mogu odgovorno da kažem da tokom avgusta 2006. èak ni na 39 °C, uz izloženost košnica direktnim sunèevim zracima, nije došlo do bilo kakve negativne pojave

 

[Nostradamus]

Apigard je zapravo timol u gelu. Pakuje se u tanke aluminijumske kutije, koje neodoljivo podseæaju na paštetu. Svaka kutija sadrž i 50 g gela, a za jednu košnicu potrebne su dve kutije. Gel ima specijalne osobine da na visokim temperaturama sužava svoje pore, te timol isparava manje, dok na niskim širi svoje pore, te timol isparava više. Najbolje ga je dati u drugoj polovini jula, osim ako je u toku intenzivna paša, a još bolje ako je završeno poslednje vrcanje. Inaèe, karenca mu je 0 dana, što nema nijedan drugi lek za varou. Stavlja se jedna kutija na satonoše iznad plodišnog tela. Svi otvori na košnici se zatvore, ostavlja se samo standardno leto (recimo petnaestak centimetara širine i 7–8 milimetara visine). Iznad paštete Apigarda sa koje se skine folija (koja se

 

[Nostradamus]

takoðe ostavlja u košnici pošto i na njoj ostane izvesna kolièina gela) mora se obezbediti najmanje 1 cm slobodnog prostora da bi pèele dolazile do gela (to se može ostvariti dodavanjem praznog nastavka, okretanjem Milerove hranilice naopako, stavljanjem bežalice i slièno). Jer, timol ovde deluje kako putem isparavanja, tako i kontaktno, dok pèele nose èestice gela košnicom. Pašteta ostaje u košnici 2,5–3 nedelje. Nakon toga, otvara se košnica. Ako gela više nema u kutiji, ona se vadi i dodaje druga. A ako ga ima, samo se dodaje druga uz prvu. I time je tretman završen. Oko 6 nedelja nakon poèetka tretmana, više od 90% varoe biæe ubijeno i možete ih prebrojati u fioci mrežaste

 

[Nostradamus]

podnjaèe. Kod AŽ košnica se problem prostora za plasiranje kutije sa gelom može rešiti tako što æe se sa centralnog rama u gornjem spratu odseæi par centimetara saæa i u dobijeni prostor ugraditi metalno koritance u koje se rasporedi gel iz paštete. Kako saznajemo, ove godine æe se u Srbiju uvesti i veliko pakovanje Apigarda (3 kg gela u kutiji, dovoljno za 30 društava). Pošto se time izbegava aluminijumska kutija, koja je jako skupa, cena Apigarda æe pasti za 30–40%, pa æe biti još pristupaèniji za pèelare. tj. cena po košnici æe mu se svesti na proseènu maloprodajnu cenu jednog kilograma meda, a u krajevima gde je med skuplji, i mnogo ispod toga (pri kupovini treba voditi raèuna da na tržištu vlada veliko šarenilo cena zbog zaraèunavanja velikih marži

 

[Nostradamus]

vlasnika veterinarskih apoteka, pa se treba dobro raspitati). Uz kanticu gela ide i kašika u koju staje taèno 50 g gela, koliko staje i u jednu paštetu, pa se ta koli- èina može staviti u bilo koju posudu (ili pomenuto koritance).
Dok timol u preparatima (uglavnom amaterskim) gde nije rešena kontrola isparavanja, ne sme da se aplikuje na visokim temperaturama, dotle Apigard ima dobre rezultate samo kad se daje na visokim temperaturama. Preporuèljivo je da srednja dnevna temperatura tokom perioda tretmana ne pada ispod 25 °C. Primena Apigarda u našoj zemlji je najopravdanija upravo krajem jula i tokom avgusta, što je vreme kada su temperature i onako uvek dovoljno visoke

 

[Nostradamus]

Nova šansa za sve nas zvana Apiguard
Max Watkins tvrdi da je suve preparate na bazi timola (recimo timol u prahu) opasno koristiti ako temperatura preðe 22 °C, inaèe mogu nastati ozbiljne štete na mladom leglu. Takvi efekti nisu zabeleženi kod preparata Apigard, veæ on èak na niskim temperaturama nema dovoljnu efikasnost, jer se ona postiže tek na visokim temperaturama, kada drugi preparati mogu biti opasni (recimo, mravlja kiselina). To je velika prednost preparata Apigard. Takoðe, navodi podatak da su se proizvoðaèu Apigarda javljali pèelari iz Italije, Velike Britanije, Francuske i Severne Afrike i hvalili se kako su im pèele nakon dve do tri godine upotrebe ovog leka vidno zdravije i snažnije, jer, izmeðu ostalog, mnogo efektnije èiste košnicu u prisustvu Apigarda.