Pcelarstvo-Ljubav i zanat

[Nostradamus]

Pored obezbeðivanja slobodnog prostora za dobru cirkulaciju vazduha u košnici, pèelar mora da iz nje izbaci materijale koji su bolji provodnici toplote od referentnog drveta. Meðu takve spadaju i razne PVC folije. Paronepropustljiva folija položena po ramovima iznad klubeta predstavlja najhladniju površinu u gornjem delu košnice. Uz lošu ventilaciju i visoku relativnu vlažnost na delovima folije, koji su izvan dodira sa klubetom (kod slabih i iznad klubeta), kondenzuje se voda. Taj kondenzat kaplje po ramovima i kvari saæe i med.

 

[Nostradamus]

Neki pèelari tvrde da pèele tu vodu piju!?! Video sam dosta mokrih folija, a nikada pèele da sa njih piju vodu. Zašto bi pile ono što su prethodno upotrebile i izbacile, to niko ne radi. Šta æe im destilat? Zato sam ih u rano proleæe video mnogo na orezanim granama voæa, èitave rojeve na prosutoj stoènoj hrani, izvoru mineralne vode, oko štala itd. Potrebni su im minerali. Kada bi mogle da idu iz klubeta po vodu mogle bi i po hranu, pa ne bi ugibale od gladi.
Umesto paronepropusne folije korisno je staviti punije, mekano platno koje pokriva telo plodišta i njegovu spoljnu gornju površinu, sa prednje i zadnje strane plodišta, u visini 3–4 cm. Tako se kod naslona za ramove štiti tanak zid košnice od podhlaðivanja i kondenzovanja vlage. Umesto platna, u kasnu jesen, može se staviti hartija. Preko toga platna dolazi drugi utopljavajuæi materijal, ili poklopna daska od lesonita, a preko nje stiropor ili novine. Nije loša ni dobro naležuæa poklopna daska od drveta sa novinama odozgo. Na svom pèelinjaku preko plodišta stavljam platno, pa poklopnu dasku od lesonita. Na lesonitu je stiropor od 20 mm koji nikada ne skidam. Preko stiropora i hranilice (koju takoðe ne skidam) krajem jeseni stavljam novine. Iznad je ravan krov.

 

[Nostradamus]

Kad je unutrašnjost košnice dobro sreðena ostaje da se obezbedi dobra ventilacija. Nije moguæe dati jedinstven proraè un. Pogodnija su iskustvena rešenja. Postoji više dobrih. Ventilacija kroz podnjaèu je najbolja. Podrazumeva se da i leto za izlazak i ulazak pèela mora biti otvoreno. Odavno se proizvode košnice sa veæim zamrež enim otvorom na podnja- èi. Veæina pèelara je veæ napustila pogrešnu preporuku, da te otvore treba krajem zime zatvoriti, da bi pèele „saèuvale“ toplotu. Veæ je reèeno da pèele ne troše med da bi zagrejale svoje okruženje, a pogotovo ne prostor ispod klubeta. Taj otvor treba da bude otvoren pre svega krajem zime i u rano prole- æe. Svi primeri prezimljavanja pèelinjih društava sa stalno otvorenim otvorom na podnjaèi, a znam ih mnogo, su pozitivni. Kod novih podnjaèa, gde je cela podnica otvorena, pogotovo ako nisu duboke (dubina najmanje 10 cm) korisno je da se ispod plodišta podmetne jedan ili više polunastavaka ili nastavak. Tako se dobijaju ko- šnice sa veæom zapreminom, a u košnici toplotni efekat slièan toplotnom efektu dugaèkog kaputa.
Drugo rešenje (koristim ga na pèelinjaku) je gornje i donje leto. Gornje okruglo leto preè- nika 25 mm na sredini prednje strane je uvek otvoreno. Regulator donjeg leta je u položaju proleænog razvoja (otvor 150×15 mm). Preko njega je limeni štitnik protiv miševa. Na štitniku je dvostruki red vrlo gustih okruglih rupa preènika 7,5 mm. Poèetkom marta skidam štitnik. Duboka podnjaèa nije hermetièki zatvorena, pa i ona doprinosi solidnoj ventilaciji. Pèelari koji imaju klasiènu podnjaèu, a na plodištu nemaju i ne žele da otvore gornje leto, moraju u drugoj polovini novembra, kada prestane nalet osa, tuðih pèela i muva, da potpuno otvore donje leto (dimenzija 450/375×20 mm). Preko tog otvora treba da stave limeni štitnik sa trostrukim redom gustih okruglih otvora preènika 7–8 mm. Postoje i druga dobra rešenja. Generalna smernica za svakog pèelara i pèelinjak na konkretnoj lokaciji može da glasi: Pèelar treba da poveæava otvor (otvore) za ventilaciju sve dok u košnici primeæuje vlagu.

 

[Nostradamus]

Na kraju, pèelar treba da na najbolji naèin reši i spoljni uslov za dobru ventilaciju ko- šnice. Treba da izabere dobru lokaciju za pèelinjak. Imajuæi u vidu sve reèeno o problemu vlage, pèelar mora za stacionarni pèelinjak ili zimovnik da odabere lokaciju sa što manje magle, sa što nižom proseènom relativnom vlažnošæu, osunèanu, oceditu i dobro provetrenu. Treba izbegavati lokacije sa ekstremno jakim udarima vetra. Pèelar uvek mora da ima u vidu funkcionalnu zavisnost izmeðu velièine ventilacionog otvora i lokacije pèelinjaka. Što je pèelinjak manje provetren, više vlažan, maglovit, to otvor (otvori) za ventilaciju mora da bude veæi!

Dobre zalihe meda za dobro zimovanje

 

[Nostradamus]

[h=1]Pesticidi utiču na ponašanje pčela[/h]

Najnovija istraživanja pokazala su da neki pesticidi škode pčelama i bumbarima. Dve studije, francuska i britanska, čiji su rezultati objavljeni krajem marta, pokazale su da se ti insekti zbog pesticida otežano orijentišu, što ih sprečava da se vrate u košnicu ili da se dovoljno hrane. Posebnu pažnju izazvala je francuska studija koja je utvrdila da jedna vrsta pesticida koja je u širokoj upotrebi od 90-tih godina prošlog veka, škodi pčelama. Reč je o tiametoksamu, aktivnoj supstanci u insekticidu "kruzer OSR" (Cruiser OSR) švajcarske grupe Sindženta (Syngenta), koji se koristi za tretiranje semena uljane repice. Ta kompanija je osporila nalaze francuskog istraživanja, navodeći da su u njemu korišćene mnogo veće doze pesticida nego u prirodi. Francusko Ministarstvo poljoprivrede je zatražilo mišljenje nadležnih vlasti o rezultatima istraživanja, na osnovu koga će odlučiti da li će povući sa tržišta "kruzer OSR".

 

[Nostradamus]

Populacija pčela i bumbara, čiji je udeo u oprašivanju biljaka cvetnica koje rađaju voće i povrće 80%, znatno se smanjila u proteklih nekoliko godina, pre svega u Evropi i SAD. Entomolozi iznose različita objašnjenja za tu pojavu, uključujući i uticaj pesticida, ali do sada njihov uticaj nije bio razjašnjen.



U okviru francuskog istraživanja koje su sproveli Mikael Anri (Mickael Henry) iz Nacionalnog instituta za agronomska istraživanja (INRA) i Aksel Dekutri (Axel Decoutrye) iz mreže poljoprivrednih instituta Acta, praćeno je kretanje 653 pčela, na koje su postavljeni odašiljači koji emituju radio talase.

 

[Nostradamus]

Istraživači su zatim pčelama dali određenu dozu tiametoksama iz grupe neonikotinoida i utvrdili da pčele imaju teškoće u pronalaženju košnice, odnosno da pesticid utiče na njihovu orijentaciju. Zbog toga je jedan broj pčela uginuo. Na osnovu toga, matematičkim proračunom se došlo do predviđanja da bi broj pčela, izloženih pesticidima, mogao toliko opasti da više ne bi mogao da se poveća.



"U procedurama za odobravanje pesticida od proizvođača se pre svega traži da doze u prirodi ne bude smrtonosna za pčele, ali su potpuno zanemarene posledice doza koje nisu smrtonosne, a koje mogu da stvore probleme u ponašanju", rekao je Anri 29. marta na konferenciji za novinare u Parizu.

 

[Nostradamus]

Švajcarska grupa Sindženta osporila je zaključke studije o štetnosti supstance koja je sastavni deo njenog pesticida "kruzer OSR" (Cruiser OSR). Ta grupa, koja je prva u svetu u agrohemiji, smatra da je istraživanje o tiametoksamu, jednom od aktivnih sastojaka pesticida koji se koristi za uljanu repicu, daleko od stvarnosti.



Sindženta smatra da doza insekticida koja je upotrebljena najmanje 30 puta više od one u nektaru uljane repice zaprašene pesticidom i da bi pčele, da bi se dostigla količina tiametoksama koja je korišćena u istraživanju, dnevno morale da konzumiraju kolačinu nektara koja je sedam puta veća od njihove težine. Švajcarska kompanija je osporila nalaze o uticaju pesticida na jednom broju pčele u vreme cvetanja.

 

[Nostradamus]

Nakon objavljivanja rezultata istraživanja, francusko Ministarstvo poljoprivrede je zatražilo Nacionalne sanitarne agencije mišljenje o nalazima, odnosno da utvrdi da li se do istih rezultata dolazi i na otvorenom polju. Agencija će mišljenje dostaviti do kraja maja, odnosno pre nove setve.



Ako ti podaci budu potvrđeni, Ministarstvo će povući dozvolu za prodaju pesticida "kruzer OSR", rekao je 29. marta francuski ministar poljoprivrede Brino Le Mer (Bruno Le Maire).

 

[Nostradamus]

Ugrožena i populacija bumbara



U okviru britanske strudije koju su sproveli Dejv DŽulson (Dave Goulson) i Penelopi Vajthorn (Whitehorn) sa Univerziteta u Sterlingu, kolonije mladih bumbara su izložene maloj količini pesticida iz grupe neonikotinioida po imenu imidakloprid. Te doze su uporedive sa onima koje se mogu naći u prirodi.



Britanski istraživači su uporedili težinu dve vrste bumbarovih gnezda - insekte, vosak, med, larve i polen - pre i posle eksperimenta i uvrdili da su kolonije izložene pesticidu imale manje hrane i da su bile manje, kao i da se izleglo 85% manje matica. Naredne godine broj gnezda se smanjio za 85%.



DŽulson navodi da su u Velikoj Britaniji izumrle tri od 27 vrsta bumbara, a da je sedam ugroženo.