Pcelarstvo-Ljubav i zanat

[Nostradamus]

2.2. Prelazak suvog vazduha u vlažan (u zasiæeno stanje), u ogranièenom prostoru sa promenljivom ili konstantnom temperaturom, uz stalnu produkciju vodene pare u njemu.
To je za svakog pèelara najveæi problem. Zato æemo ga malo detaljnije razmotriti.
Pèele sakupljene u klube nekoliko meseci „miruju“ izvan klubeta i ne vrše nikakve aktivnosti. Nemaju leglo i proizvode samo onoliko toplotne energije koliko im je potrebno da održe svoj organizam u životu. One ne troše med da bi zagrevale okruženje, kao što to ne rade ni druga živa biæa. Da bi se životni proces odvijao normalno, potrebno je da hrane i kiseonika bude dovoljno, da budu neprekidno dostupni (na pravom mestu) i da bude mira na pèelinjaku. Tako se stièu uslovi da klube iz okruženja lako uzima potrebne kolièine meda i kiseonika, a u okruženje ispušta produkte „sagorevanja“: vodenu paru, ugljen-dioksid, nešto toplotne energije i u povoljnom trenutku u šire okruženje nešto izmeta. U ovoj analizi nas zanimaju samo vodena para i ugljen-dioksid.
Uzmimo za primer najjednostavniji sluèaj društva bez legla, koje za 30 dana potroši oko 800 g meda. Poznato je da med saèinjavaju: šeæeri oko 76%, voda oko 18%, ostalo oko 6%. To znaèi da u 800 g meda ima oko 600 g šeæera, oko 145 g vode i oko 50 g ostalih materija. Da bi 1 molekul šeæera „sagoreo“ potrebno je 6 molekula kiseonika.
Produkt sagorevanja je: 6 molekula vode i 6 molekula ugljen-dioksida.

 

[Nostradamus]

C6H12O6 + 6O2 = 6H2O + 6CO2
šeæer + kiseonik = voda + ugljen-dioksid
ili težinski dnevno:
20 g + 21,3 g = 12 g + 29,3 g

Na dnevnu proizvodnju vode iz šeæera treba dodati i pripadajuæ u dnevnu kolièinu vode iz meda od 4,8 g pa je ukupna dnevna proizvodnja vodene pare oko 16,8 g. Uz ovu analizu ili bilansiranje ulazno-izlaznih kolièina materije, važno je da se neprekidno ima u vidu da klube funkcioniše na potpuno isti naèin na kraju petog, petnaestog ili pedesetog dana, jer od dana svog formiranja pèele nisu u stanju da utièu na cirkulaciju vazduha izvan klubeta. Ako uzmemo da su najniže temperature vazduha i pèela na spoljnoj površini klubeta podjednake i kreæu se oko +8 °C onda tu temperaturu uzimamo kao referentnu. Neka relativna vlažnost na toj površini bude Rv=60%, što odgovara apsolutnoj vlažnosti Av=5 g na istoj temperaturi. Maksimalna kolièina vodene pare koju vazduh može da primi na njoj je 8,3 g (vidi dijagram 1).

 

[Nostradamus]

To znaèi da bi 1 m3 vazduha Rv=60% na temperaturi od +8 °C mogao da primi, do zasiæ enja, još 3,3 g vodene pare. Pošto klube za 24 sata ispusti 16,8 g vodene pare, ta kolièina je dovoljna da do zasiæenja dopuni 5 m3 na +8 °C. Ako jedna LR košnica sa 2 nastavka ima slobodnog (vazdušnog) prostora oko 50 litara (0,05 m3), to je naših 5 m3 zasiæenog – vlažnog vazduha dovoljno za 100 LR košnica! Odavde se lako izraè una da bi jedna hermetièki zatvorena LR košnica bila zasiæena vodenom parom za približno 15 minuta. Isparavanje vode iz traheja bi prestalo i pèele bi poèele da se guše! Razmotrimo sada problematiku ugljen-dioksida. Klube za 24 sata ispusti u okruženje 29,3 g. U normalnim atmosferskim uslovima u 1 m3 vazduha ima 5,8 g ugljen-dioksida. Proizvedenih 29,3 g je dovoljno za 5,05 m3 vazduha. Poznato je da pèele poveæavaju koncentraciju ugljen-dioksida u klubetu sa 0,03% na oko 3% (oko 100 puta).

 

[Nostradamus]

Poveæana koncentracija usporava razmenu materija u organizmu pèela, smanjuje potrebu za hranom i tako poboljšava uslove za dobro zimovanje. Kroz simulirani primer pokuš aæemo da utvrdimo kolike su potrebe klubeta za ugljendioksidom. Posmatramo najveæe klube. U praksi, u našim krajevima, praktièno nema klubeta veæeg od 8 litara (oko 25 000 pèela). Preènik takvog klubeta je oko 25 cm i zahvata oko 7 ramova. Neka je u njemu po potpuno slobodnoj proceni, pola zapremine slobodno, a drugu polovinu zapremine neka popunjavaju tela pèela. To znaèi da u 4 litra slobodnog prostora, pèele koncentrišu koliè inu ugljen-dioksida dovoljnu za 400 litara vazduha u normalnim atmosferskim uslovima, odnosno 29,3 g je dovoljno za 12,6 klubeta.

 

[Nostradamus]

Iz ovoga se jasno vidi da æe se potrebe formiranog klubeta za poveæanom koncentracijom ugljen-dioksida podmiriti za približno 115 minuta. To znaèi, celokupnu kolièinu ugljen-dioksida, koju pèele proizvedu u narednim satima i danima klube ispušta u okruženje. Prema tome, unutrašnja potreba klubeta je zanemarljiva prema ukupnoj proizvodnji. Moramo takoðe imati na umu da atmosferski pritisak u klubetu neæe porasti zbog poveæanog prisustva (parcijalnog pritiska) ugljen-dioksida. Ugljen-dioksid iz vazduha istiskuje odgovarajuæ u kolièinu drugih gasova, meðu kojima i vrlo bitni kiseonik. Pèele su se privikle na nižu (do 13%) koncentraciju kiseonika u klubetu bez legla, bez posledica po životne funkcije. Ova niska koncentracija ne va- ži za okruženje klubeta, naprotiv, vazduh oko njega mora biti bogat kiseonikom.
Sve do sada izloženo imalo je za cilj da pèelaru ukaže na punu ozbiljnost problema vodene pare i drugih gasova u okruženju klubeta. Iako su izabrani primeri najpovoljniji, sa najmanjom potrošnjom meda, sa najmanjom kolièinom isporuè ene vodene pare i ugljen-dioksida, u uslovima relativno stabilne spoljne temperature i tako dalje, oni potvrðuju velièinu problema. Sa pojavom legla stanje se bitno pogoršava, jer se poveæava potrošnja meda i kolièine emitovane vodene pare i ugljen-dioksida.

 

[Nostradamus]

Sa druge strane potreba za kiseonikom znatno raste. Meteorološ ke prilike se znatno menjaju i/ili pogoršavaju. Podrazumeva se da su i tada pèele u klubetu i nisu u stanju da ventiliraju košnicu. Taj problem mora da reši pèelar. Iz košnice vlaga treba da izlazi u formi gasa (vodena para), a ne kao potoèiæ vode. On takoðe mora da zna da je smer kretanja vodene pare uvek iz košnice u okruženje (od izvora ka ponoru).

 

[Nostradamus]

Praktièno rešenje?
Polazeæi od navedenih èinjenica, treba dati odgovor na pitanje: Kako pèelar ipak može da obezbedi optimalne uslove za kvalitetno zimovanje pèela?
Do konaènog odgovora možemo doæi ako analiziramo bitne faktore za koje je nadležan iskljuè ivo pèelar, kao što su: ko- šnica i prostor u njoj, veza ko- šnice sa okruženjem (ventilacija) i izbor lokacije za pèelinjak. Neki ventilacioni otvor je dovoljno veliki za dane velikih hladnoæa, kada je klube bez legla i kada je relativno mala produkcija vodene pare i ugljen-dioksida. Tada su vremenske prilike relativno stabilne.
Kada je u okruženju košnice temperatura niska, vazduh suv, apsolutna vlažnost je niska. U košnici je apsolutna vla- žnost nešto viša, zbog èega vodena para brzo izlazi napolje.
Uz neznatno višu temperaturu u košnici, relativna vlažnost je niska (dijagram br. 2). Razlika izmeðu gustina ugljen-dioksida i kiseonika u košnici i napolju je mala. Velièina tog otvora postaje mala kada se u klubetu pojavi leglo. Potrošnja hrane poraste, shodno tome i produkcija vodene pare i ugljendioksida. Poraste i potreba za kiseonikom. Skoro u isto vreme u okruženju košnice takoðe nastaju znaèajne meteorološke promene. Javljaju se nagle i velike temperaturne promene.

 

[Nostradamus]

Od kako je napravljena savremena košnica, pèelari imaju problema sa zimskom ventilacijom tog pèelinjeg staništa

Velika su kolebanja relativne vlažnosti izvan košnice, što se odražava na relativnu vlažnost u košnici (dijagram br. 3). Va- žna napomena: Prikazano stanje na dijagramima je bilo takvo u trenutku merenja. Pre i posle toga bilo je drugaèije. Stalno se menja. Dijagram br. 3 ne prikazuje najnepovoljnije stanje. Realan je i ovakav primer:
Napolju je naglo otoplilo, temperatura vazduha je +15 °C, relativna vlažnost Rv=80% (vazduh je suv apsolutne vlažnosti 10,2 g). U košnici sa debelim zidovima, malim letom, slabo osunèanoj, temperatura sporo raste, kasni za spoljnom i iznosi +10 °C. Na ovoj temperaturi maksimalna kolièina vodene pare koju vazduh može primiti je 9,4 g (dijagram br. 1) i manja je od apsolutne vlažnosti ispred košnice za 0,8 g. Znaèi, nema izlaska vodene pare iz košnice. U njoj je relativna vlažnost vazduha Rv=100%, vazduh je vlažan. U ovom sluèaju se sva vodena para koju klube neprekidno ispušta kondenzuje po zidovima i ramovima košnice. Stanje u košnici uvek zavisi od stanja u okruženju i mora da ga prati bez veæeg kašnjenja. Ako se razmena gasova izmeðu košnice i okruženja odvija priguš eno, sporo, vlažnost u ko- šnici biæe dugo ili trajno visoka, pogubna. Pèele u klubetu nemaju adekvatnu odbranu.

 

[Nostradamus]

Utvrðeno je da pèele vrlo dobro zimuju, ako relativna vla- žnost oko klubeta ne prelazi Rv=85%. Dugotrajna vlažnost oko klubeta Rv=97% skraæuje pèelama život za jednu èetvrtinu. Vraæamo se na dijagrame br. 2 i 3. Iz njih se vidi da u ko- šnici, na malim rastojanjima, razlika u relativnoj vlažnosti može biti jako velika. Oèigledno je da je unutrašnja cirkulacija vazduha vrlo slaba (prigu- šena), košnica je pretrpana ramovima. Iz dijagrama se tako- ðe vidi da relativna vlažnost raste od ventilacionog otvora (leta) prema zadnjoj stranici i uglovima. To su najugroženiji delovi u košnici. Da bi tu pojavu potpuno ili delimièno eliminisao, pèelar treba pravilno da organizuje prostor u košnici. Na svom pèelinjaku to radim na sledeæi naèin: Kod pripreme za zimu iz košnice vadim sve nepotrebne ramove.

 

[Nostradamus]

Bez obzira na trenutni broj pèela u DB košnicama ostavljam 8 ramova (slobodan prostor je za 3+1 ili 1+1 ram). U LR košnicama u gornjem nastavku ostavljam takoðe 8 ramova (slobodan prostor je 1+1 ram), a dole 5 ramova (slobodan prostor je 3+2 rama). Med sa svih izvaðenih ramova centrifugiram i preko hranilice vraæam pèelama. Prethodno se pobrinem da leglo kod svih LR košnica bude u gornjem nastavku. Posle meda prihranjujem sirupom. Na kraju je sva hrana na pravom mestu – iznad klubeta. Po pravilu, u toku zime u košnici treba da ostanu samo ramovi koje zahvata klube. Podrazumeva se da na njima mora da bude i sva potrebna hrana (kao u dupljama stabala ili trmkama) i još po jedan ram sa dosta hrane sa obe strane klubeta, što znaèi maksimalno 8 ramova. Ispod DB plodišta stavljam prazan polunastavak. Sve košnice ukljuèujuæi i nukleuse imaju duboku podnjaè u. U toku zime u košnici su samo ramovi sa potrebnom hranom i pèele.
Pored obezbeðivanja slobodnog prost