Vatikan nikad nije mirovao, stalno je iz te kovačnice izlazio novi i novi plan kako koga i na koji način nadvladati gde ratom gde prevarom.
На основу архивских истраживања која је спровела француска историчарка Ани Лакроа-Риз, један од кључних догађаја Другог светског рата био је успостављање савеза између Вашингтона и Ватикана
Пише: Владимир Димитриjевић
Протеклих месеци су се поклопиле две битне вести везане за Ватикан: једна је да се из декласификованих докумената ЦИА јасно види да се крволок Анте Павелић, кривац за милион србских жртава у НДХ, после Другог светског рата крио у Ватикану, да су Американци и Енглези за то знали, и да су га Енглези ухапсили па пустили. Друга је да је папа Фрањо за свеце прогласио папу Ивана Двадесет Трећег (творца Другог ватиканског концила, оног концила који је, под изговором „препорода", разрушио римокатолицизам до темеља) и Ивана Павла Другог, првог „Њу Ејџ“ папе глобтротера, који се читавог живота смешкао и причао о љубави и екуменизму, творећи дела неких од његових најмрачнијих претходника. То је, између осталог, папа који је „блаженим" прогласио Алојзија Степинца, војног викара усташке војске и кривца за прекрштавање 240.000 Срба у НДХ (и Степинца ће папа Фрањо, по свему судећи,ускоро прогласити једним од „универзалних“ светаца римокатолицизма).
Ако у сваком глобалистичком лудилу има система (а Ватикан је одавно саставни део глобалног поретка Империје), онда је време да повежемо чињенице.А оне су такве да су важне и данас.
САВЕЗ ВАТИКАНА, АМЕРИКЕ И АМЕРИКАНИЗОВАНЕ ЕВРОПЕ
На основу архивских истраживања која је спровела француска историчарка Ани Лакроа-Риз, један од кључних догађаја Другог светског рата био је успостављање савеза између Вашингтона и Ватикана. Наиме, 1943. године, када је Пио Дванаести („Хитлеров папа“, по Џону Корнвелу) схватио да савез Немачка-Италија-Јапан губи рат, а да неко мора наставити „борбу против бољшевизма“, он је, без двоумљења, прихватио понуду Беле куће да пређе на страну англоамеричких бораца за нови глобални поредак, под условомда се Италија и Немачка спасу од трајне искључености из „врлог новог света“. Напротив - оне треба да се придруже, и да активно учествују у изградњи истог.
Како је договор постигнут? Ево шта каже србски полихистор, покојни Предраг Р. Драгић Кијук: „Њујоршки надбискуп Џозеф Френсис Спелман (потоњи подржавалац ’светог’ и 'крсташког’ рата у Вијетнаму као ’рата за одбрану цивилизације’) имао је 1943. четири веома дуге аудијенције код папе Пија Дванаестог. Рузвелтов човек од највећег поверења, специјални амбасадор и индустријалац Мајрон Тејлор, такође је од 1940. провео велики број сати у разговорима са Пијем Дванаестим, упозоравајући га на неизбежност слома немачког фашизма, истовремено му очитавајући у грехе све оно што папска Црква није хтела да види: погроме Јевреја, Руса, Срба и Пољака. / ... / Људи истог имена, исте титуле и истог презимена. Бискупи који су до краја подржавали Хитлерову политику светских злочина - постали су, после рата, присталице његових противника. /... / И више од тога: сви они који су имали фашистичку прошлост били су благосиљани од нове силе - Сједињених Америчких Држава, и зато није случајно одабран за првог човека демократске Немачке управо Аденауер, некадашњи велики, познати, католички градоначелник града Келна и човек који је упутио први поздравни телеграм Мусолинију. У влади Конрада Аденауера, ’који је рачунао са Трећим светским ратом’ 272 политичке личности имале су нацистичку прошлост. Чак је и савезни секретар ХансГлобке био регистрован на листи ратних злочинаца, под бројем 101“ Од 1945, из Америке се у Ватикан слива 35% средстава, а из Немачке 18%. Чувени Маршалов план, којим је извршена американизација Европе, такође је спровођен са благословом „антибољшевичког“ папе Пија Дванаестог.
КОПАЧИ„ПАЦОВСКИХ КАНАЛА“(Slap, asocijacijacija)
Папска тајна организација, са геополи- тичким циљевима (радила на обнови Аустроугарске под видом „Подунавске федерације“) и шпијунским методама, „Интермаријум", коју је такође благосиљао Пије Дванаести, имала је као један од битних задатак пребацивање нацистичких ратних злочинаца у Северну и Јужну Америку, где су се дотични одмах стављали у службу НАТО-а у борби против Истока. Наравно, нису били једини. Међу кључним „пребацивачима“ и копачима ватиканских „пацовских канала“ нашао се и десна рука Алојзија Степинца за прекрштавање Срба, професор теологије и члан Понтификалне комисије за помоћ, Крунослав Драгановић, кога је Титов режим 1967. примио у Југославију, без икаквог суђења (иако се његоваулога око Павелића и других усташа знала), где је дотични радио као професор у сарајевском католичком сјеменишту и мирно умро у главном граду Босне и Херцеговине 1983. Кроз „пацовске канале“ побегли су многи: од Адолфа Ајхмана, преко Јозефа Менгелеа, до Анте Павелића и Андрије Артуковића.
НАЦИСТИ У СЛУЖБИ АМЕРИКЕ
Један од кључних људи у склањању нациста из Европе у Америку био је Густав Хилгер, Хитлеров службеник у Министарству спољних послова. Пребачен је из Салцбурга у САД, а од 1950, под лажним именима, ради за ЦИА и Стејт департмент: „На тако важном месту, најзаслужнији је за заустављање преиспитивања злочина у Јасеновцу и очување папске екстерито ријалности када су у питању злочини који су се одвијали уз благослов ватиканског првосвештеника“, каже Кијук.
Велики ратни злочинац, Фридрих Бухарт, један од команданата Хитлерових ликвидационих трупа у Белорусији, које су побиле на десетине хиљада Словена и Јевреја, уместо да буде стрељан, као већина његових сабораца у Нирнбергу, нашао се, такође, у служби САД. Познати америчкистручњак Џон Лофтус, аутор „Пацовских канала“ и „Нацистичке тајне Америке“, о томе пише: „Бухарт је понудио трампу тајног историјата операција СС-а у Русији, са посебним нагласком на раду дома- ћих колаборациониста, у замену за помоћ војнообавештајне службе како би избегао кажњавање за злочине које је починио. /.../ Тај рукопис је уједно био и приручник за вештину психолошког ратовања и придобијања окупираног становништва уз помоћ колаборациониста. Наведене су све грешке које су нацисти починили за време окупације Русије и разматрани се методи за њихово избегавање током будуће окупације“. Американци и Енглези су, на основу савета својих сарадника какав је био Бухарт, сакрили украјинске и белоруске нацисте које су сматрали корисним за будући „крижарски поход“ против СССР-а: од Бандере, преко Станкијевича, до Островског (познати зликовац Микола Лебед се такође крио у Ватикану, са знањем обавештајних служби САД и Британије). То, уосталом, ни није неко чудо, ако се зна да је унијатски надбискуп Шептицки за време Другог светског рата слао усхићена писма Хитлеру и благосиљао украјинску СС јединицу „Галиција".
Нацистички генерал Рајнхард Гелен није ни дана био у затвору: као стручњак Трећег рајха за окупирани део Совјетског Са- веза, од својих газда из Вашингтона одмах је добио овлашћења и новац да направи базу у Пулаху у Немачкој, и окупи сараднике да би наставио борбу против „црвене Москве": требало је, између осталог, у случају трећег светског рата, организоватишто више герилаца из Украјине и из Белорусије да пуцају на руску војску.
Ако се све ово зна, зар је случајно што јe гувернер Калифорније, Роналд Реган, 1968 године званично прогласио 10. април, дан оснивања усташке НДХ, за Хрватски даг независности? Зар је случајно Иво Ројница, префект града Дубровника, одговораг за смрт на хиљаде Срба и Јевреја, иакс ухапшен у Трсту 1945, на интервенцију већ поменутог Крунослава Драгановића пуштен да оде у Аргентину, да би постао први амбасадор Туђманове Хрватске у овој јужноамеричкој земљи?
САВЕЗ РЕГАН - ВОЈТИЛА
Године 1979, амерички геополитички маг, Збигњев Бжежински, уприличио је прву посету једног папе Белој кући - био је то новоканонизовани ватикански светац, Иван Павао Други, који се срео са председником Џимијем Картером. Године 1984, обновљени су званични дипломатски односи Вашингтон-Ватикан (после прекида 1867), а тада су се састали папа Војтила и Роналд Реган, стварајући план о рушењу Источног блока, који је, гле чуда, почео да се спроводи од понтифексове родне Пољске. Зато је и „миротворачка“ улога новоканонизованог свеца и на простору бивше Југославије била у служби САД: Ватикан је, скупа са Немачком, први признао сецесију Словеније и Хрватске у авнојевским границама, подржао „Бљесак“ и „Олују“, залагао се за бомбардовање Срба Србској 1995, лицемерно причајући о екуменизму и љубави. На канонској територији Руске цркве све време је подржавао унијате и њихове претензије, а слао је своје мисионаре чак до Сибира.
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Још једном, да поновимо (понављање је мајка учења): Павелић је био америчко-енглески штићеник, као и бестијални му помоћник, Макс Лубурић, који је својом руком заклао или стрељао десетине хиљада Срба, Јевреја и Рома. То што су нам сад открили донедавно тајни документи ЦИА, подуго већ знамо. А нови нацизам, made in Washington, видимо на делу на Украјини. И опет се тај нацизам ослања на исте оне на које се ослањао Хитлер, а касније и НАТО, у свом замишљеном походу на Исток - на украјинске шовинисте и русофобе.
Остаје, ипак, једно питање: какав је екуменизам ту могућ?
Извор: ГЕОПОЛИТИКА 76/2014.
