Član
- Učlanjen(a)
- 07.04.2013
- Poruka
- 879
Право рече Александар Дугин: "Ако фаворизујете глобалну либералну хегемонију - ви сте непријатељ!"
Опстанак Срба као народа Аријевске расе!
- Začetnik teme СРБСКИ КОСМЕТ
- Datum pokretanja
Право рече Александар Дугин: "Ако фаворизујете глобалну либералну хегемонију - ви сте непријатељ!"
Član
- Učlanjen(a)
- 07.04.2013
- Poruka
- 879
Veoma poučan video...Izrael i celokupna Jevrejska populacija danas nameću svetu rasno mešanje,dekadenciju,ne moral i srozavawe kulturnog indetiteta.Šta bi se desilo kada bi obrnuli uloge?
ON se vratio i on se kaje zbog starih grehova; i odbacio je svoje stare ideje i delovanje iz prošlosti.
HITLER je sada anti-rasista i ima anti-rasističku organizaciju.
Zemlja u kojoj će sprovesti svoj anti-rasistički program lubavi, mira i tolerancije je...
Izrael.
"Raznovrsnost je dobra!
Raznovrsnost je potrebna!
Raznovrsnost je prirodna!
Živela Raznovrsnost - živela pobeda!"
ON se vratio i on se kaje zbog starih grehova; i odbacio je svoje stare ideje i delovanje iz prošlosti.
HITLER je sada anti-rasista i ima anti-rasističku organizaciju.
Zemlja u kojoj će sprovesti svoj anti-rasistički program lubavi, mira i tolerancije je...
Izrael.
"Raznovrsnost je dobra!
Raznovrsnost je potrebna!
Raznovrsnost je prirodna!
Živela Raznovrsnost - živela pobeda!"
Član
- Učlanjen(a)
- 07.04.2013
- Poruka
- 879
Позив на отпор!
Član
- Učlanjen(a)
- 07.04.2013
- Poruka
- 879
Одржана трибина „Илегална миграција“
У склопу посете Београду и Националном српском фронту британски политичар Ник Грифин говорио је на веома посећеној трибини „Илегална миграција“ у организацији НСФ.
Ник Грифин је значајан пријатељ српског народа, некадашњи председник Британске националне партије и бивши посланик Европског парламента који је у ЕП заступао политику сарадње европских народа а против бриселске бирократије и угњетачке антиевропске творевине Европске уније.
Професор Зоран Буљугић је сарадник часописа „Геополитика“, стручњак за геополитику, преводилац и познати српски родољуб.
Тема трибине је била илегална миграција, најезда миграната из Азије и Африке који су илегалну миграцију претворили у ограомну најезду на Европу и кошмар европских народа.
На трибини која је одржана у просторијама на Теразијама закључено је да ће империјализам комбинован са исламом довести ускоро до колапса у Западној Европи. Илегална миграција и бела куга, како је речено потпуно ће променити демографску слику Европе до краја овог века, а тај тренд, свеприсустан у Европи, неће заобићи ни Србију. На крају овог века у Србији ће, уместо седам и по милиона, живети свега око милион Срба.
Ник Грифин, бивши посланик Европског парламента, тренутно потпредседник Алијансе за мир и слободу, политичке групе при Европском парламенту оценио је синоћ да су предвиђања стручњака са Оксфорда таква да ће 2066. године Британци у Великој Британији бити мањина.
„Једноставно гледано Британија је готова. Имамо велики ниво криминала и беле куге и у сопственој земљи се осећамо као странци. Свуда у Европи се осећа демографска катастрофа и таква је слика и Немачкој, Холандини, Норвешкој,, навео је Грифин напомињући да нису мигранти криви због промене крвне слике становника Европе, већ политичке елите.
Грифин је демографску слику Европе упоредио са падом Римског царства, Џорџа Сороша да стоји иза свега овога .
Професор Зоран Буљугић сарадник часописа „Геополитика“, стручњак за геополитику и преводилац сложио се са гостом из Велике Британије и тврдњом да Европа тоне под налетом илегалне миграције и демографских промена, али је напоменуо да је једина земља која је у Европи изузетак Пољска.
„У Пољској се више рађа него што се умире“, навео је Буљугић, додајући да је осим нација у великом проблему и хришћанство, а да „муслиманска религија спада у нетолерантне“.
Буљугић је навео и да иза илегалних миграција стоје Сједињене америчке државе са циљем слабљења Европе као конкурента. Крајњи циљ америчких тежњи је, како је навео, освајање Русије.
„И Србија је у опасности, јер је на власти марионетски режимкоји извршава све оно што му нареди Вашингтон иу Брисел. Време је зато да се сваки Србин врати духовним вредностима и да води рачуна о духовном здрављу своје породице, јер ћемо у противном и ми Срби овде за десет-двадесет година постати мањина“, истакао је Буљугић.
Извор – Инфо НСФ, дневни лист Данас
У склопу посете Београду и Националном српском фронту британски политичар Ник Грифин говорио је на веома посећеној трибини „Илегална миграција“ у организацији НСФ.
Ник Грифин је значајан пријатељ српског народа, некадашњи председник Британске националне партије и бивши посланик Европског парламента који је у ЕП заступао политику сарадње европских народа а против бриселске бирократије и угњетачке антиевропске творевине Европске уније.
Професор Зоран Буљугић је сарадник часописа „Геополитика“, стручњак за геополитику, преводилац и познати српски родољуб.
Тема трибине је била илегална миграција, најезда миграната из Азије и Африке који су илегалну миграцију претворили у ограомну најезду на Европу и кошмар европских народа.
На трибини која је одржана у просторијама на Теразијама закључено је да ће империјализам комбинован са исламом довести ускоро до колапса у Западној Европи. Илегална миграција и бела куга, како је речено потпуно ће променити демографску слику Европе до краја овог века, а тај тренд, свеприсустан у Европи, неће заобићи ни Србију. На крају овог века у Србији ће, уместо седам и по милиона, живети свега око милион Срба.
Ник Грифин, бивши посланик Европског парламента, тренутно потпредседник Алијансе за мир и слободу, политичке групе при Европском парламенту оценио је синоћ да су предвиђања стручњака са Оксфорда таква да ће 2066. године Британци у Великој Британији бити мањина.
„Једноставно гледано Британија је готова. Имамо велики ниво криминала и беле куге и у сопственој земљи се осећамо као странци. Свуда у Европи се осећа демографска катастрофа и таква је слика и Немачкој, Холандини, Норвешкој,, навео је Грифин напомињући да нису мигранти криви због промене крвне слике становника Европе, већ политичке елите.
Грифин је демографску слику Европе упоредио са падом Римског царства, Џорџа Сороша да стоји иза свега овога .
Професор Зоран Буљугић сарадник часописа „Геополитика“, стручњак за геополитику и преводилац сложио се са гостом из Велике Британије и тврдњом да Европа тоне под налетом илегалне миграције и демографских промена, али је напоменуо да је једина земља која је у Европи изузетак Пољска.
„У Пољској се више рађа него што се умире“, навео је Буљугић, додајући да је осим нација у великом проблему и хришћанство, а да „муслиманска религија спада у нетолерантне“.
Буљугић је навео и да иза илегалних миграција стоје Сједињене америчке државе са циљем слабљења Европе као конкурента. Крајњи циљ америчких тежњи је, како је навео, освајање Русије.
„И Србија је у опасности, јер је на власти марионетски режимкоји извршава све оно што му нареди Вашингтон иу Брисел. Време је зато да се сваки Србин врати духовним вредностима и да води рачуна о духовном здрављу своје породице, јер ћемо у противном и ми Срби овде за десет-двадесет година постати мањина“, истакао је Буљугић.
Извор – Инфо НСФ, дневни лист Данас
Član
- Učlanjen(a)
- 07.04.2013
- Poruka
- 879
Издвојте мало вермена и погледајте веома поучан документарац о контроли вашег интернет претраживача,имејла,фејсбук профила...Документарац је са преводом.
http://www.gledajsaprevodom.com/fprevod/8265
http://www.gledajsaprevodom.com/fprevod/8265
Član
- Učlanjen(a)
- 07.04.2013
- Poruka
- 879
Гајиновић за РСЕ: Не чини некога фашистом то што је против имиграната!
Радио слободна Европа пренела је тек пар реченица истргнутих из контекста од целог разговора који је Марко Гајиновић водио са новинарем Душаном Комарчевићем. Повод је био Српски марш који је НСФ најавио за 1.октобар у Београду.
Уредницима РСЕ је вероватно требало много времена да саставе прилог и текст и да покушају да од изјаве Марка Гајиновића узму нешто што би компромитовало НСФ али ни за то нису били способни. Осим излизаних подметања и етикетирања неистомишљеника за „фашизам“ и „идеологију крви и тла“ новинар РСЕ није успео да састави смислен текст.
На оптужбу да је НСФ фашистичка организација која заговара идеологију „крви и тла“ само зато јер је против илегалних миграната Гајиновић је рекао:
„Данас је изузетно глупо називати неке људе фашистима ако су антимигрантски настројени. Да ли је Виктор Орбан фашиста? Не бих рекао. Не чини некога фашистом то што је против имиграната. Идеологија крви и тла уопште није спорна тачка, користе је многе политичке партије у Европи и кроз векове уназад. Ми сматрамо да треба да ујединимо све српске земље и не видим зашто би то било фашистички“, изјавио је Гајиновић за РСЕ.
Извор – Инфо НСФ, Радио слободна Европа
Уредницима РСЕ је вероватно требало много времена да саставе прилог и текст и да покушају да од изјаве Марка Гајиновића узму нешто што би компромитовало НСФ али ни за то нису били способни. Осим излизаних подметања и етикетирања неистомишљеника за „фашизам“ и „идеологију крви и тла“ новинар РСЕ није успео да састави смислен текст.
На оптужбу да је НСФ фашистичка организација која заговара идеологију „крви и тла“ само зато јер је против илегалних миграната Гајиновић је рекао:
„Данас је изузетно глупо називати неке људе фашистима ако су антимигрантски настројени. Да ли је Виктор Орбан фашиста? Не бих рекао. Не чини некога фашистом то што је против имиграната. Идеологија крви и тла уопште није спорна тачка, користе је многе политичке партије у Европи и кроз векове уназад. Ми сматрамо да треба да ујединимо све српске земље и не видим зашто би то било фашистички“, изјавио је Гајиновић за РСЕ.
Извор – Инфо НСФ, Радио слободна Европа
Član
- Učlanjen(a)
- 07.04.2013
- Poruka
- 879
Социјализам и национализам!
Социјалистички, марксистички теоретичари и неке вође радничких покрета, да би боље истакли постојање класа, непрестано тврде и наглашавају, по неком рецепту Карла Маркса, да нације уопште не постоје, и да је ради тога сваки вид национализма штетан и антисоцијалан!
Ти људи који Марксове идеје држе за непогрешиво Јеванђеље и који цео свет гледају кроз његове очи, налазе се и у овој тврдњи, као и у многим другим стварима, у очитој заблуди.
За постојање класа није потребна негација нације, једнако као што за постојање желуца није потребна негација главе.
Ми истински националисти тврдимо оно што је свакоме јасно, да постоје нације и да постоје класе.
Нације су организми, од којих је састављен цео људски род. Поједине нације састоје се од људи који се међусобно разумеју, а разумеју се јер говоре једним истим језиком, живе у истим или веома сличним животним приликама, на истом географском положају, јер их везују заједнички догађаји из прошлости итд. Из овога следи да је нација скуп људи који имају једну заједничку душу и који према томе имају исте потребе и исте тежње.
Свака нација има своју прошлост, садашњост и будућност. Свака нација врши одређену фунцију, тј. свака има свој одређени задатак, пема томе свака нација има и своја посебна обележја, која их одликују.
Те одлике, које деле једну нацију од друге, и које јој дају посебан карактер, у основи остају увек исте и непромењиве. То мислим није ни поребно доказивати, јер је то истина, која је толико пута утврђена и која се врло лако може доказати.
У свакој се пак нацији налазе разне класе друштва, а односи међу поједниним класама различити су код разних нација. То у већини случајева зависи од културолошког стања те нације.
Несумњиво је да напредак културе иде са тим да интересе појединих класа доведе, колико је то могуће, у примеран склад. Разуме се да је тај посао врло тежак јер су интереси појединих класа у многоме супротни, па су, ради тога и њихови односи врло напети, наоштрени и непомирљиви.
Сматрам да је најтежа а у исто време и прва, дужност сваког правог и искреног национализма уређење односа међу постојећим класама, јер од тог уређења зависи напредак и развитак нације.
Премда односи између поједних класа нису увек у знаку једнакости, ипак, код сваке нације наићи ћемоданас углавном на две класе, на буржоазију која израбљује и на раднике које израбљује буржоазија.
Борба између ова два фронта је велика и непомирљива. Та је борба добила своју кулминацију крајем 19-ог и током целог 20-ог века.
Капитализам, осећајући се презасићеним и увидевши да је „на заласку сунца“ употребио је своје силе да учини последњи покушај за самоодржање. Последица тога била су два светска рата и сви конфликти до дана данашњих. У том очајном и крвавом боју, капитализам, који не познаје нацију, латио се свих могућих средстава; на своје је барјаке прилепио разне пароле, покрио их бојама тобоже „национализма“ и слично.
И ако на први поглед изгледа да је капитализам у прошлим конфликтима изнео победу, ми врло добро знамо и осећамо да то није тако. Јасно је да у овом кратком тексту ја не могу да испитам и појасним ни најмањи део онога што би требали како би у потпуности обрадили ову тему. То је у осталом за сада док се налазимо у току развоја битних догађаја , скоро и немогуће.
Пре смо говорили, и сада поновом наглашавамо да је капитализам у сврху својих грабежљивих намера, узимао барјак национализма. То наравно не значи да је национализам једнако што и капитализам, како то необразложено тврде социјалисти.
Прави национализам, који води рачуна о нацији као целини, треба да отме национални барјк из руку капитализма, он треба да скине ту кринку са лица капитализма, јер капитализам живи као гљива на живом телу нације.
Вредности, које дају нације, треба да буду у рукама саме нације. Тим вредностима треба да управљају оне саме, да их употребљавају само у своју корист и за напредак. Разуме се при томе свака нација треба да води рачуна о целом људском роду, јер срећа једне нације зависи и од среће друге нације и обрнуто.
Односи између поједних нација, управљање националним добрима и вредностима, између тих добара итд, треба да је посао сваког правог и искреног национализма. Тај тежак и компликован посао треба да буде вођен од целе нације у интересу целине.
Наглашавам да тај тежак и велики посао може правилно да спроведе и изнесеједино прави и искрени национализам, и то са разлогом што он треба да води рачуна једнако о еконосмким као и просветно-културним приликама своје нације, да према томе, увиди свој положај и да регулише захтеве.
Прави национализам треба и мора да буде социјалан; он ће једини да правилно реши социјалне порблеме који тиште цео свет. О том уређењу зависи будућност Човечанства.
Једна нација несме да живи на рачун друге нације, једнако као што човек несме да живи на рачун другог човека. Свако треба да буде свестан онога што он може и што он даје, па према томе, он треба да уреди и своје захтеве и своја тражења.
Национализам који своју нацију води другим путем није прави национализма, већ је у служби туђих интереса и туђих прохтева.
Социјализам, који неће да води рачуна о једној тако јакој и евидентној сили, као што је национализма, неће никад срећно да реши општи социјални проблем јер је он овако како је организован, једностран тј. такав социјализам поверава решење општег социјалног проблема само једној класи, боље речено само маси фабричких радника.
Социјализам верује да ће диктатуром радника, као јединим, у социјалистичком смислу, револуционарним елементом, решити све друштвене и телесне потребе целог људског рода. У том веровању и лежи основна заблуда Социјалиста, из чега, како је то разумљиво, проистичу и све грешке, које социјалисти сваког дана чине.
Ми националисти не верујемо у радничке диктатуре: ми не верујемо у њихову способност да изврше па и најмањи део онога што себи стављају за задатак.
Баш обратно. Нама чак изгледа да је „диктатура радника“ фатална не само за поједине националне целине, него, и то у првом реду и за са пролетеријат.
Шта више. Нам чак изгледа и многи нам знаци за то дају право, да су баш сами капиталисти формулисали и створили све те „Интернационале“ и „Социјалне револуције“, разуме се, у нади да ће из хаоса, који тиме настаје баш сами капиталисти извући, коначно највише користи.
Капитализам, који је пунокрвна креатура Глобалиста, видевши да им национализам не може да помогне, те да је њихов опстанак дошао у питање, они се служе барјаком либерализма, демократије неких нових црвених Интернационала!
Националисти треба да буду на опрезу с тим опасним капиталистичким експериментима, јер они могу да буду фатални за поједине нације; фатални за њихову економску независност и културни напредак.
Као што су много пута социјалисти у тврдој вери радили за пролетеријат наседајући на јефтине замке капиталиста, а у ствари радили несвесно против пролетеријата и против нације, тако данас многи националисти наседају на исте те замке, па раде у интересу капитала највећег непријатеља људског друштва.
Прави национализам треба да се бори против капитализма на свим фронтовима. Али не само против капитализма, који је интернацоналан, него и против свих оних „интернационалних“ покрета и струја, који директно или индиректно служе капитализму.
Прави национализам – најслабије је развије код оних нација, код којих је напротив капитализма врло добро развијен.
Прави национализма- треба да се рашири код свих нација, он ће да успе ако се стави у борбени став против капитала, и ако буде социјална.
Такав национализма може да створи кооперацију свих нација. Такав национализам може да уклони разлике друштвених класа и да створи социјалну правду.
Такав национализам може да створи ред и мир у свету, и да ослободи Човечанство свих оних зала којим га води капитализма. Такав национализма треба да исповедамо свуда и сваком.
На тај начин ћемо једино користити својој нацији и целом човечанству!
Александар Воркапић
Социјалистички, марксистички теоретичари и неке вође радничких покрета, да би боље истакли постојање класа, непрестано тврде и наглашавају, по неком рецепту Карла Маркса, да нације уопште не постоје, и да је ради тога сваки вид национализма штетан и антисоцијалан!
Ти људи који Марксове идеје држе за непогрешиво Јеванђеље и који цео свет гледају кроз његове очи, налазе се и у овој тврдњи, као и у многим другим стварима, у очитој заблуди.
За постојање класа није потребна негација нације, једнако као што за постојање желуца није потребна негација главе.
Ми истински националисти тврдимо оно што је свакоме јасно, да постоје нације и да постоје класе.
Нације су организми, од којих је састављен цео људски род. Поједине нације састоје се од људи који се међусобно разумеју, а разумеју се јер говоре једним истим језиком, живе у истим или веома сличним животним приликама, на истом географском положају, јер их везују заједнички догађаји из прошлости итд. Из овога следи да је нација скуп људи који имају једну заједничку душу и који према томе имају исте потребе и исте тежње.
Свака нација има своју прошлост, садашњост и будућност. Свака нација врши одређену фунцију, тј. свака има свој одређени задатак, пема томе свака нација има и своја посебна обележја, која их одликују.
Те одлике, које деле једну нацију од друге, и које јој дају посебан карактер, у основи остају увек исте и непромењиве. То мислим није ни поребно доказивати, јер је то истина, која је толико пута утврђена и која се врло лако може доказати.
У свакој се пак нацији налазе разне класе друштва, а односи међу поједниним класама различити су код разних нација. То у већини случајева зависи од културолошког стања те нације.
Несумњиво је да напредак културе иде са тим да интересе појединих класа доведе, колико је то могуће, у примеран склад. Разуме се да је тај посао врло тежак јер су интереси појединих класа у многоме супротни, па су, ради тога и њихови односи врло напети, наоштрени и непомирљиви.
Сматрам да је најтежа а у исто време и прва, дужност сваког правог и искреног национализма уређење односа међу постојећим класама, јер од тог уређења зависи напредак и развитак нације.
Борба између ова два фронта је велика и непомирљива. Та је борба добила своју кулминацију крајем 19-ог и током целог 20-ог века.
Капитализам, осећајући се презасићеним и увидевши да је „на заласку сунца“ употребио је своје силе да учини последњи покушај за самоодржање. Последица тога била су два светска рата и сви конфликти до дана данашњих. У том очајном и крвавом боју, капитализам, који не познаје нацију, латио се свих могућих средстава; на своје је барјаке прилепио разне пароле, покрио их бојама тобоже „национализма“ и слично.
И ако на први поглед изгледа да је капитализам у прошлим конфликтима изнео победу, ми врло добро знамо и осећамо да то није тако. Јасно је да у овом кратком тексту ја не могу да испитам и појасним ни најмањи део онога што би требали како би у потпуности обрадили ову тему. То је у осталом за сада док се налазимо у току развоја битних догађаја , скоро и немогуће.
Пре смо говорили, и сада поновом наглашавамо да је капитализам у сврху својих грабежљивих намера, узимао барјак национализма. То наравно не значи да је национализам једнако што и капитализам, како то необразложено тврде социјалисти.
Прави национализам, који води рачуна о нацији као целини, треба да отме национални барјк из руку капитализма, он треба да скине ту кринку са лица капитализма, јер капитализам живи као гљива на живом телу нације.
Вредности, које дају нације, треба да буду у рукама саме нације. Тим вредностима треба да управљају оне саме, да их употребљавају само у своју корист и за напредак. Разуме се при томе свака нација треба да води рачуна о целом људском роду, јер срећа једне нације зависи и од среће друге нације и обрнуто.
Односи између поједних нација, управљање националним добрима и вредностима, између тих добара итд, треба да је посао сваког правог и искреног национализма. Тај тежак и компликован посао треба да буде вођен од целе нације у интересу целине.
Наглашавам да тај тежак и велики посао може правилно да спроведе и изнесеједино прави и искрени национализам, и то са разлогом што он треба да води рачуна једнако о еконосмким као и просветно-културним приликама своје нације, да према томе, увиди свој положај и да регулише захтеве.
Прави национализам треба и мора да буде социјалан; он ће једини да правилно реши социјалне порблеме који тиште цео свет. О том уређењу зависи будућност Човечанства.
Једна нација несме да живи на рачун друге нације, једнако као што човек несме да живи на рачун другог човека. Свако треба да буде свестан онога што он може и што он даје, па према томе, он треба да уреди и своје захтеве и своја тражења.
Национализам који своју нацију води другим путем није прави национализма, већ је у служби туђих интереса и туђих прохтева.
Социјализам, који неће да води рачуна о једној тако јакој и евидентној сили, као што је национализма, неће никад срећно да реши општи социјални проблем јер је он овако како је организован, једностран тј. такав социјализам поверава решење општег социјалног проблема само једној класи, боље речено само маси фабричких радника.
Социјализам верује да ће диктатуром радника, као јединим, у социјалистичком смислу, револуционарним елементом, решити све друштвене и телесне потребе целог људског рода. У том веровању и лежи основна заблуда Социјалиста, из чега, како је то разумљиво, проистичу и све грешке, које социјалисти сваког дана чине.
Ми националисти не верујемо у радничке диктатуре: ми не верујемо у њихову способност да изврше па и најмањи део онога што себи стављају за задатак.
Баш обратно. Нама чак изгледа да је „диктатура радника“ фатална не само за поједине националне целине, него, и то у првом реду и за са пролетеријат.
Шта више. Нам чак изгледа и многи нам знаци за то дају право, да су баш сами капиталисти формулисали и створили све те „Интернационале“ и „Социјалне револуције“, разуме се, у нади да ће из хаоса, који тиме настаје баш сами капиталисти извући, коначно највише користи.
Капитализам, који је пунокрвна креатура Глобалиста, видевши да им национализам не може да помогне, те да је њихов опстанак дошао у питање, они се служе барјаком либерализма, демократије неких нових црвених Интернационала!
Националисти треба да буду на опрезу с тим опасним капиталистичким експериментима, јер они могу да буду фатални за поједине нације; фатални за њихову економску независност и културни напредак.
Као што су много пута социјалисти у тврдој вери радили за пролетеријат наседајући на јефтине замке капиталиста, а у ствари радили несвесно против пролетеријата и против нације, тако данас многи националисти наседају на исте те замке, па раде у интересу капитала највећег непријатеља људског друштва.
Прави национализам треба да се бори против капитализма на свим фронтовима. Али не само против капитализма, који је интернацоналан, него и против свих оних „интернационалних“ покрета и струја, који директно или индиректно служе капитализму.
Прави национализам – најслабије је развије код оних нација, код којих је напротив капитализма врло добро развијен.
Прави национализма- треба да се рашири код свих нација, он ће да успе ако се стави у борбени став против капитала, и ако буде социјална.
Такав национализма може да створи кооперацију свих нација. Такав национализам може да уклони разлике друштвених класа и да створи социјалну правду.
Такав национализам може да створи ред и мир у свету, и да ослободи Човечанство свих оних зала којим га води капитализма. Такав национализма треба да исповедамо свуда и сваком.
На тај начин ћемо једино користити својој нацији и целом човечанству!
Александар Воркапић
Član
- Učlanjen(a)
- 07.04.2013
- Poruka
- 879
Клеро-фашизам је "идеологија" морона!
То је као да хоћете да ходате истовремено са обе стране велике ограде: људи који презиру једну расу и боре се против једног народа (не, нису Ескими!) а истовремено обожавају "бога" својег непријатеља, славе његове празнике и поштују његове светиње.
Клеро-фашизам је још једна форма јудеофилије.
Ако вас ово вређа или вам се бар не свиђа, то значи да сте или клеро-фашиста или сте тотални лудак...
Član
- Učlanjen(a)
- 07.04.2013
- Poruka
- 879
Govor Erica Thomsona sa srpskim prevodom. Isti govor je ranije preveden i objavljen u našem magazinu Srpski Front a evo ga sada i u video formatu sa našim prevodom. Obavezno odvojite malo vremena da pogledate ovaj poučan govor.
Član
- Učlanjen(a)
- 07.04.2013
- Poruka
- 879
RASA I RASIZAM
Rasa nikako nije društvena konstrukcija. Društvo ne može da izmisli ili poništi rasu, niti bilo koje društvo može u suštini da na duže staze nameće neku fiktivnu „rasnu jednakost“. Sama Priroda preko svojih zakona, koji su delovali eonima evolucije, isklesala je svaku rasnu jedinicu za sebe, nezavisno od drugih rasa. Ne postoje dva čoveka koja su jednaka na bilo koji način, pa makar bila i rođena braća. Niti je i jedna grupa jednaka nekoj drugoj, jer svaka se razvijala različito i iz različitih izvora u različitim okruženjima i uslovima. Niti je i jedno društvo ili društveni sistem uspeo da od jedne rase napravi ono što ona u svojoj suštini nije; društveni sistem ne može od nekog naroda da napravi drastično bolji ili eventualno gori narod zato što je njegova suština, esencija, njegova rasa je već tu. Samo u glavama ili dokumentima demo(no)krata ili hrišćana postoji unapred zasnovana predrasuda da su svi ljudi jednaki i isti među sobom. Po njima je to „tako“ jer to piše u nekom ideološkom progamu ili je upisano u „zakonu“, tako piše u Bibliji ili „bog tako reče“. Ipak, na kraju svega nešto ovako ne postoji stvarnom svetu unaokolo nas!
KO JE NAŠ A KO NIJE?
Ona, RASA, nije produkt obrazovanja, ideologije, jezika ili primene. Vi ne možete ići u škole koje od vas mogu napraviti crnca ili belca, škole koje bi od vas napravile nešto što niste a da istovremeno fizički ostane te ono što jeste; da budete kao neko drugi a da opet budete drugačiji od njega. Ne možete čak ni da izaberete rasu, ne možete reći sami sebi: „Da, ja sam se rodio kao belac (ili crnac), ali sutra ako hoću biću Eskim ili Aboridzanin... a prekosuta, ko zna, možda budem i Marsovac“. Na kraju krajeva, ostajete upravo onakvi kakvim ste se rodili. Neka ideologija ili religija ili politički sisitem može u svojim teorijama i dogmama da proklamuje jednakost svih ljudi, istovetnost i nalikost svih rasa, može da tvrdi da su različiti narodi nalik jednom drugom kao jaje jajetu, kako smo svi „braća“, da je u suštini samo nijansa ili boja kože u „pitanju“ dok smo iznutra „svi isti“. Popovi svih religija mogu danonoćno da bleje kako smo svi isti pred „bogom“ a iz čega logično proizilazi da smo svi jednaki među sobom; „društveni inženjeri“ mogu preko medija, sredstava masovnog dezinformisanja, modernog „školskog programa“ da lupetaju kako boja kože, oblik usana i dužina nosa nemaju veze sa bilo kakvim razlozima za ikakvu različitost jer postoji samo individualnost… znači po takvima: „rase nema“. Postoje samo „naši i njihovi“, tu su samo „pravoverni i nevernici“, uvek samo ima „drugova i neprijatelja“, ali ne i belih, crnih, žutih, braon ili crvenih. Tu je i varka jezika… prostodušni misle „On govori isto kao i ja, prema tome taj je naš“. Nije tako. Mandovi mumlaju nekakvu ciganizovanu varijantu srpskoga jezika, onako kako im to njihove rasne glasne žice dopuštaju, ali to ih ne čini pravim, autentičnim Srbima. Svaki crnčuga u zapadnoj hemisveri naučio je da njače nekakvu varijantu svahili- engleskog, ali to ih nije učinilo Englezima, Belim ljudima. Na teritoriji Rusije ima gomila mongoloidnog stanovništva koja sasvim lepo govore ruskim jezikom, pa čak imaju i rusizirana imena i prezimena, ali oni nisu pravi Sloveni, nisu ruski ljudi. Kreoli, mongrili nastali mešanjem francuskih robovlasnika i crnih robova, ondašnjih gastarbajtera, možda danas govore i gotovo književnim francuskim jezikom, ali to njih nikako ne može svrstati među prave Francuze, evropske ljude.
Živeti u nekoj zemlji među autohtonim stanovništvom tog regiona ne čini rasnog stranca jednakim sa domaćinom, starosedeocem. Rasa je biološka činjenica a ne geografija. Beli naseljenici po crnom kontinentu nikako zbog svog dugogodišnjeg naseljavanja Afrike nisu postali Afrikancima. Crni imigranti na teritoriji naše Evrope nisu zbog svog dugogodišnjeg obitavanja na starom kontinentu preko noći postali „Crni Evropljani“. Više vekovno naseljavanje Balkanskog poluostrva od strane Cigana sigurno od njih nije stvorilo Srbe, Hvate, Mađare ili Bugare. Leuti, Kirgizi, Čukči ili Jakuti sigurno nisu postali Slovenima zato što naseljavaju teritoriju koja je od vajkada u sastavu ruske države. Također rasa nikako nije niti abstraktna ideja. Ona je biološki koncept i životna realnost! Biološka promena u nekom narodu uvek vodi ka katastrofalnim promenama u politici, kulturi, religiji a sve na štetu tog samog nekadašnjeg naroda. Do sada u istoriji nije bilo naroda koji se dobrovoljno odrekao svoje rasne posebnosti/jedinstvenosti a da nije izvršio kolektivno genetsko i kulturno samoubistvo. Davno nestale i mrtve civilizacije to očgledno dokazuju: drevne civilizacije starog Egipta, Persije i Rima kolapsirale su i nestale posle uvoza robova/tadašnjih stranih radnika i ostale tamnopute populacije unutar granica svojih imperija.
Još jednom: ne možete odjednom odlučiti „neću više da budem Srbin (belac), od sutra sam američki reper (crnac)“. Crnčuge reperi se radjaju u getoima, ne treniraju se u specijalnim kampovima. Baš kao što ni ja ne mogu da pogledam komšijino kuče, Rotvajlera, i da tek tako poželim da se preko noći taj dzukac pretvori u simpatičnog pekinezera. Takve stvari su moguće samo u nastranim psihama ljudi odvojenih od stvarnog života, poznatih pod nazivom „Liberali“ (bilo levog ili desnog usmerenja, sve jedno je). Zbog toga te Liberale treba napadati svaki dan i svojski se truditi da im se upopasti taj dan, jer njihove ideje su opasne po opstanak života na našoj planti. I ne samo njih. Naš srpski narod ima interesantnu izreku koja glasi: „Ne možeš od babe napraviti devojku“. Svako zna za ovo, baš kao što svako zna da suprotno od ove izreke nema potvrde u stvarnom, fizičkom svetu. Ali zato u našoj Srbiji imate idiote koji su ubeđeni da će hoku-spokus magijom, pomoću malog kvašenja „svetom vodicom“ od Crnčuge, novoređenog mandovskog mladunca ili koso-okog Kineza čudesno napraviti novog „Srbina“. Ovakvi idioti su opasni po opstanak srpskog naroda. Opstanak naroda je pre svega rasni opstanak tog naroda! Istorija nas uči da je već bilo naroda koji su nestali kao pripadnici Bele rase, da bi bili smenjeni istoimenim „narodima“, ali sad potpuno drugačije rase. Jasno je da se više ne radi o jednom te istom narodu, i ako u mnogo slučajeva imaju ista imena.
RASA?
Pa onda, šta je to RASA? Odgovor je jednostavan: Rasa je zbir personalnih, naslednih karakteristika koje se prenose genima i hromozomima iz generaciju u generaciju! Rasa je sredstvo merenja i upoređivanja odvojenih evolucionih tokova populacije homo sapijensa; da li su ove ljudske grupe postale različite posle jednog jedinstvenog zajedničkog predka ili posle serije paralelelnih i različitih razvoja među svojim predcima to je sada drugo pitanje? Ljudske rase su evoluirajuće populacije koje su se razvijale paralelno i svaka od njih poseduje različite karakteristike, odgovarajuće specfičnoj kulturi i civilizaciji koje su proizvele svaka rasa sama za sebe. Crni Hotentoti ne rađaju jedinke sa plavim očima i plavom kosom. U Cigan Maloj ne mogu se naći Beli ljudi dinarskog tipa, vitki i visoki, sa smeđom kosom i svetlim braon očima. To vam je tako i gotovo. Priroda je tako udesila stvari! Prema tome: svako rasno-mešanje prestavlja korak nazad u evoluciji svih rasa, jer takvo mešanje menja spcifične osobine – karakteristike stvarane hiljadama godina evolucionog pritiska prema kulturnom idealu rase. Specifične i jedinstvene crte jedne čiste rase menjaju se mešanjem sa opštim crtama dveju/više rasa ili kompromisom između potencijalnih osobina u njihovim genetskim profilima.
Sam rasizam je najkontraverznije ubeđenje koje neka politička grupa može da ima u ovim vremenima a Rasonalisti Srbije imaju upravo takvo ubeđenje! To ubeđenje veruje da se o etničkim grupama može prosuđivati na osnovu njihove rase ili genetske istorije evolicionog progresa ili stagnacije. Ovo ovakvo ubeđenje ne samo da vređa modernu zapadnjačku osetljivost za „jednakost među svim ljudima“ (jedno suludo ubeđenje), već direktno ide protiv „individualizma svakog građanina“ koji je postao sama srž naših savremenih materijalističkih, demo(no)kratskih i egalitarističkih društava. Otud tolika povika protiv rasizma, inače jednog sasvim normalnog i zdravog osećanja.
RASIZAM
U savremenim globalističkim trendovima rasizam je vrlo nepopularan iz prostog razloga jer su upravo veliki biznis i multi-nacionalne kompanije protiv njega. Banksterima rasizam ili bilo kakvo pozitivno nacionalno i rasno osećanje jednostavno smeta u njihovoj eksplataciji svih radnika svih rasa, nacija i religija. Kako je rasizam trenutno svuda u svetu manje-više tabu, stvorila se situacija da je društveno neprihvatljivo otvoreno izražavati rasna ubeđenja dok je fikcija tipa „svi smo mi jednaki“ postala važna alatka u održavanju svetskih radnika (svih boja i rasa!) mirnim i poslušnim. Rasizam je u direktnoj suprotnosti sa njihovim zlatnim pravilom „slobodnog protoka ljudi, ideja i robe“. Ovo pravilo globalističkog kapitalizma je u suštini protiv svega za šta smo mi rasisti. Globalizacija je sistem stvoren od i za konformiste, ideal „ljudskog mravinjaka“, sistem i stanje u kome nema mesta za unikatnost. A naša sopstvena srpska nacionalnost, kultura i istorija su upravo pravi razlozi da ostanemo unikatni u svetu impotetnog konformizma. Svet koji prosto žudi za stvaranjem „sivog čovečanstva“, gde je svaka ljudska jedinka srozana samo na nivo „građanina“ – proces u kome se dalje ne evoluira, već se jedino podčinjava društvenim i komercijalnim uticajima kao jedna velika konzumerska „javnost“ - bezvoljne sive mase sabijene u „ljudskom mravinjaku“ koji životari pod kontrolom „odabranih“.
Struktura, visina, boja očiju i kose, naročito inteligencija i karakter, struktura skeleta, sklonost različitim bolestima, karakteristike ponašanja, emocionalne i duševne sklonosti, kao i još mnogo drugo prenose se preko gena. Ove karakteristike se ne prenose televiziskim emisijama, religiskim svetim knjigama, školskim udzbenicima ili novinskim člancima. Niti jedan članak iz srpske demokratsko-liberalne štampe, tako što će pisati o jednakosti i emancipaciji „Roma“ i njihovim pravima, neće od Mandova napraviti Srbina. Ali ako se nastavi sa takvom suludom kampanjom sigurno će od mnogih Srba naparviti „mandove“! Sve postaje očigledno kada se pogledaju nečiji rezultati. Rezultati postaju očiti kada se pogleda nečije ponašanje. A sopstveno ponašanje je upravo ono što je najteže izložiti svetlu čiste samokritike. Vaše ponašanje govori čitavom svetu ko ste i šta ste, pokazuje svima odakle ste vi i kud ste krenuli. Rezultati i ponašanje, bez ikakve samokritike, svih mandova pokazuju nam o čemu se radi.
Naravno da određeni uticaj okoline i obrazovanja igra vrlo važnu ulogu u nečijem povećavanju urođenog dara i potencijala, ali oni ne mogu da prevaziđu genetski predodređena ograničenja. Kotline i doline ne mogu da se izmetnu u brda i planine. Niti jedan čovek, ma koliko vredno trenirao ne može da se takmiči na konjski trkama. Kako kaže naš narod: „Ispod kruške ne pada jabuka“ ili „Iver ne pada daleko od klade“. Mi smo svi produkt naših rasnih predaka (80%) i naše sopstvene okoline (20%); savim je sigurno da bez naše genetske osnove koju nam obezbeđuje rasa i obrazovanja koje nam obezbeđuje kultura, mi bi ostali bez naše istorije i generaciskog izučavanja znanja. Ovo su vam samo neke smernice koje bi trebali da imate na umu kada se pitate ili ako se ikada upitate suštinskim pitanjem „KO JE BELAC“?
Boja kože je rasa spolja a rasna duša je rasa iznutra, tako nam spoljašnja boja kože pokazuje dušu i duh koji počivaju unutra. Znači da postaje očigledno da je čistota i plemitost izražena jedino u Beloj rasi. Ili suprotno od toga, zapitajte se kojom bi se bojom prestavljala bezgranična ništavnost i praznina? Baš kao što Sunce na nebu raščišćava tamnu noć, tako isto naša Bela rasa raščišćava dan od njegovih mračnih elemenata. Čistota rasne duše reflektuje se u spoljašnosti EvroArijevske Rase.
OPSTANAK SVIH I SVAKOG ILI OPSTANAK NAJSPOSOBNIJIH?
Također treba otvoreno napomenuti da kolektivna prošlost našeg naroda i rase nikako ne znači da ona vodi u kolektivnu budućnost. Majka Priroda je okrutna i stroga. Ona ne čini greške i nikada ne prašta. Majka Priroda se često pre ponaša kao zlovoljna maćeha nego kao „majka“, ali ona za ovo ima dobre razloge - razloge još neshvatljive običnom smrtnom čovečijem umu, ili bolje reći umu čoveka iz mase. Ona ne mazi svoju decu, već od njih traži da budu čvrsti i ako treba da očvrsnu još više, jer sam život ne oprašta slabost! Za nju smrt indivdualnog člana rase ne znači ništa, ali kolektivni nestanak jedne rase može da izazove katasrofalne posledice po čitav eko-sistem i dalji tok Prirodnog Zakona. Zbog toga je svaka vrsta i pod-vrsta flore i faune prvenstveno zaokupljena sopstvenim opstankom i očuvanjem svoje sopstvene vrste. Ne samo to, svaka vrsta i pod-vrsta na ovom svetu ima neku svoju sopstvenu taktiku prirodne evolucije, da svoju genetsku besmrtnost produži dalje u nedogled i unapredi je koliko je god to moguće. Među ljudskim „životinjama“ ova evoluciona taktika se ogleda u mnogim narodnim običajima, verovanjima, predrasudama; ona također može da se odrazi u raznim društvenim sistemima, ideologijama ili religiji. Naprimer: Judeizam kao religija Jevreja jeste evoluciona taktika Judejaca. Šta je onda evoluciona taktika nas EuroArijevaca? Prosta činjenica je da u zadnjih 2000 godina naša jedina evoluciona taktika je upravo Rasni Idealizam!
Ideja Rasonalizma stoji za opstanak i napredak EuroArijevske rase, ali to nikako ne znači da nam je stalo do svakog Belca ili da u svakom Belom čoveku vidimo prijatelja. Nama je ultimativni cilj da spasemo Belu rasu, da je vidimo očuvanom i sačuvanom za budućnost, ali to nikako ne treba da podrazumeva očuvanje i spasenje svih Belih ljudi koji trenutno sačinjavaju manje od 12% svetske populacije. Kako da spasete one koji ne žele da budu spaseni?
Zaista, mi moramo mirno i staloženo prihvatiti činjenicu da su možda milioni Belih ljudi neprikladni za naše programe spasavanja, opstanka i napredka. Ovde se ne radi samo o „belim“ mongrilima, degenericima, inferiornima, seksualnim devijantima ili poklonicima svakojakih poroka; moramo računati na mase partizana političkog liberalizma i religiskih dogmi koje su spremne da se bore do poslednjeg Belca da bi zaštitili obojene i Jevreje. Radi se o pasivnom delu Bele rase, koji je iz razno raznih razloga ušao u otvorenu rasnu/nacionalnu izdaju, otvoreno se stavljajući na stranu naših najgorih neprijatelja i bioloških takmaca. Upamtite: ovi odrodi nisu za spasenje i mi se neborimo za njih, već radije protiv njih! Pasivni deo Bele rase koji je prebegao na neprijateljsku stranu, nije deo našeg pozitivnog rešenja - on je deo problema! A onaj ko nije sa nama taj je protiv nas...
PREVREDNOVANJE SVIH VREDNOSTI
Svi Beli nacionalisti moraju da nauče i prihvate činjenicu da mudrost i jaka volja jesu pre svega pojedinačni kvaliteti, oni nisu kolektivni atributi. Naši drugovi moraju da nauče da prestanu da nasedaju na demo(no)kratsku mitologiju da ljudske mase, gomila, ima u sebi ova dva gore pomenuta kvaliteta. Naša stvar, rasni opstanak, zahteva jednu posebnu posvećenost. Ova posvećenost podrazumeva određenu mudrost i urođenu jaku volju. Nije lako biti Rasonalista, jer biti Rasni Nacionalista znači da ste prošli kroz proces revolucije u misli. Rasonalista ima revolucionarnu svest! Ali svi moramo spoznati istinu da među današnjim Belim masama ne samo da nema revolucionarne svesti, već nema nikakve sveti. Ljudi iz mase su dugotrajnim propagandnim i edukativnim naporima naših neprijatelja programirani na ovo...
Čak i mnogi naši drugovi, ili bolje reći „drugovi“, imaju sasvim pogrešno mišljenje zahvaljujući trenutnoj demo(no)kratskoj mitologiji propasti koja svesno ili nesvesno utiče na njihovu svest. Oni prepostavljaju neke stvari o prosečnom čoveku iz mase a koje su prosto netačne. Jedna od tih, vrlo pogrešnih stvari, je da on može da misli sam za sebe. Velika većina Belih ljudi, čak i ako imaju ovu urođenu osobinu, nikada je ne koristi. Oni su naviknuti, ili bolje reći dresirani, da prepuštaju drugima da misle umesto njih samih. Čovekova religija ili njegova politika nisu produkt nikakvog racionalnog procesa. One su skoro uvek određene religijom ili politikom većine unaokolo njih. Pa i pre ovoga prosečan čovek iz mase prihvata osnovne vrednosti koje mu se propagiraju tokom školovanja ili preko njegovih omiljenih dnevnih novina, radio i TV emisija. Njemu se tako, kao i svakom mediokritetu namerno sugeriše kako i šta da „misli“. Ovo i ne bi bilao tako strašno, jer radi se o prirodnoj nejednakosti, ali je problem u onima koji „trenutno misle umesto njih“. Trenutnoj svetskoj Beloj eliti, to jest unutrašnjoj eliti, nije stalo do opstanka i napredka naše EuroArijevske rase - čak imaju suprotne tendencije.
Rasno svesni ljudi, koji zamišljaju da njihovu brigu za budućnost našeg naroda deli većina Belih ljudi - prosto greše. Također greše i oni koji slepo veruju da je dovoljno samo masovno informisanje naroda da je ogromna opasnost pred nama. Mišljenje javnosti i osnovne vrednosti našeg stanovništva, zavise malo više od tek prezentovanih činjenica. Mala je korist od informisanja naših ljudi na opasnost koja preti opstanku njihove sopstvene rase, kad oni nisu stvarno sigurni da li im je uopšte stalo da njihova rasa preživi. Dobar deo većine naše Bele populacije, u ovoj ili bilo kojoj drugoj Beloj zemlji, neće spontano reagovati da spase samu sebe. Neće reagovati, jer to nije način na koji su njihove osnovne vrednosti i osećanja programirane da deluju. Umesto toga, dobar deo Bele većine reagovaće „okretanjem drugog obraza“, zastupanjem „tolerancije“, pozivom na „dijalog“ ili jednostavno okrećući glavu u drugu stranu i gledajući svoja posla.
Ono što mi, rasni idealisti, moramo shvatiti jeste da većinska rešenja nisu primenjiva u trenutnim uslovima. To znači da mi, Rasni Nacionalisti, moramo skoncentrisati naše napore na programe opstanka koji će raditi. Svaki takav program zahteva posebno razvijenu svest, koja zauzvrat podrazumeva nove osnovne vrednosti. Kako sada ne možemo imati većinsku svest, tako se moramo okrenuti praktičnim rešenjima koja se mogu ostvariti sa manjinskom svešću. Ovo pre svega podrazumeva stvaranje i organizovanje nove, Bele rasističke elite.
OPSTANAK
Po tvrdnji pojedinih rasnih teoretičara za biološki opstanak rase, njenu bezbednost i stabilnost koja bi garantovala dalju nesmetanu reprodukciju i evoluciju, potrebna nam je celovita teritorija i minimalno oko 3.000.000 miliona pripadnika rase. Ne znam odakle su ovi naši rasni teoretičari došli do ove cifre od „3.000.000 pripadnika rase“ koja su dovoljna za dalji opstanak Bele rase, ali je očito da su mislili prvenstveno na mlade muškarce i žene sposobne za reprodukciju i određen broj njihove zdrave dece. Ipak je očigledno da veći broj (ili daleko veći broj) od ove cifre mnogo bolja opcija za Beli opstanak i napredak. Jednostavno: od što većeg broja (kvantitet) dobija se veći broj „što boljih“ (kvalitet). Predpostavljam da su ovi teoretičari odmah u startu podrazumevali da je taj broj od 3.000.000 automatski uključuje najbolje i najkvlitetnije pripadnike naše rase koji su u velikom broju sposobni za dalje razmnožavanje. Neki rasni teoretičari tvrde da je potreban još manji broj rasnih jedinki za nastavak života jedne rase; engleski ideolog David Myatt kaže: „Dajte mi 30.000 posvećenih ljudi i ja ću stvoriti novu civilizaciju“.
Bez obzira na ovu teorisku tvrdnju o potrebnom broju rasnih jedinki neophodnih za dalji život naše rase, očigledna neophodnost jeste teritorija, to jest ŽIVOTNI PROSTOR za našu EuroArijevsku rasu. Rasonalizam kao ideologija pod ovaj životni prostor podrazumeva jednu teritoriju razumne veličine, sa svim potrebnim resursima, plodnom zemljom i čistom vodom neophodnom za ne ometan i miran život našeg naroda. Neophodno je istaći da mi, Rasonalisti, pod taj narod podrazumevamo izključivo pripadnike naše EuroArijevske rase. Dakle, najnormalnija stvar je da bi taj životni prostor bio eskluzivna teritorija isključivo nastanjena Belim stanovnicima! Nikakva buduća imigracija obojenih na ovu eskluzivno belačku teritoriju ne bi nikad bila dozvoljena, čak ni u slučaju turizma ili komercijalnih putovanja. Ovako nešto bilo bi zabranjeno ustavom buduće Rasne Države, dok bi isti ustav omogućio mogućnost dolaska imigranata i izbeglica Bele rase; naravno, posle detaljnog zdrastvenog/rasnog pregleda istih. Na ovom pregledu mora se insinstirati iz vrlo prostog razloga a koji se tiče poboljšanja kvaliteta naše Bele rase: naša vera dobro zna da u Prirodi sve ono što je suviše slabo da bi živelo samo neminovno mora biti uništeno i osuđeno na nestanak. Mi nećemo da naši ljudi budu degenerici i slabići koji moraju nestati sami od sebe jer nisu sposobni da prežive takmičenje u Prirodi i međurasnu borbu! Nije nikakva tajna da je Bela rasa u poslednjih dva veka strašno zgrešila protiv zakona prirodne selekcije, odabira i odgoja. Bela rasa je u tom periodu omogućila degeneraciju velikog broja svojih sopstvenih pripadnika i istovremeni nestanak mnogih svojih najboljih jedinki. Ne samo što se unutar naše rase dozvolio dalji život onima koji nisu zaslužili da postoje, već im je dozvoljeno i da se umnožavaju, degenrišući genetski potencijal Bele rase. Ovome se, u budućnosti, mora odlučno stati na put. Upravo iz ovog razloga na novom životnom prostoru EuroArijevske rase neće biti dozvoljeno nastanjivanje životu nedostojnom postojanja.
Naravno, pored ovog datog broja Belih rasnih jedinki i neke predpostavljene teritorije, za dalji opstanak i napredak EuroArijevaca potrebna je i organizovana DRŽAVA, sa eskluzivnom rasnom religijom Belog čoveka i našim političkim i pravnim sistemom. Dakle, pod pojomom „država“ mi podrazumevamo jedino i samo Rasnu Državu. Jasno je da trenutni „internacionalni zakoni“ ne bi imali nikakvu važnost i primenu u ovoj državi. Jedini važeći zakoni i pravila bi bili njeni nacionalni zakoni. Suverinitet buduće Rasne Države mora biti ispred svega i iznad svega, kao posledica ove doktrine takva država ne može biti članica mnogih internacionalnih organizacija. Primena Eugenike se podrazumeva za sve buduće generacije građana ove idealne Rasne Države. Također, od fundamentalne važnosti je da ova eskluzivna Arijevska teritorija ima i svoju oružanu silu, radi zaštite života i slobode svojih stanovnika - njena buduća vojska mora biti sastavljena od svakog vojno sposobnog muškaraca. Koncepcija naoružanog naroda biće sastavni deo doktrine te buduće rasne armije. Vojska buduće Rasne Države, naravno mora biti iznad svega ideološka vojska, inspirisna i vođena ideologijom Rasnog Nacionalizma sa zadatkom očuvanja i odbrane rase, naroda, teritorijalne celovitosti i ustavnog poretka zasnovanog na Rasonalizmu. Ne treba biti prorok, pa da se predvidi da na ovom ovakvom svetu, ova Rasna Država mora da raspolaže širokim spektrom nuklearnog i bio-hemiskog oružija u odbrambene svrhe. Buduća vojna sila mora biti opremljena savremenim naoružanjem, sa samodovoljnom vojnom proizvodnjom i voljom da se njen ratni potencijal ne pokolebljivo upotrebi kao sredstvo odvraćanja svakog mogućeg agresora koji bi bio pretnja po nezavisnost Bele otadzbine i opstanak naše rase.
Ovo je jedinstvena vizija koju dele svi naši drugovi u Belom Pokertu Otpora širom planete Zemlje. To je naš zajednički cilj, bez obzira da li se radi o Rusima, Amerikancima, Nemcima, Špancima, Srbima, Šveđanima, Grcima, itd, itd. Da bi se postigao ovaj zajedniči cilj, aktivni članovi rase moraju da dele jednu jedinstvenu viziju. U tom slučaju pasivni članovi rase više nisu ni bitni za njen dalji opstanak a kamoli napredak; Prirodni Zakon za njih već ima spremno rešenje!
Napisao: Nenad Dinarski
Preuzeto iz: Srpski Front br. 27/28.
Rasa nikako nije društvena konstrukcija. Društvo ne može da izmisli ili poništi rasu, niti bilo koje društvo može u suštini da na duže staze nameće neku fiktivnu „rasnu jednakost“. Sama Priroda preko svojih zakona, koji su delovali eonima evolucije, isklesala je svaku rasnu jedinicu za sebe, nezavisno od drugih rasa. Ne postoje dva čoveka koja su jednaka na bilo koji način, pa makar bila i rođena braća. Niti je i jedna grupa jednaka nekoj drugoj, jer svaka se razvijala različito i iz različitih izvora u različitim okruženjima i uslovima. Niti je i jedno društvo ili društveni sistem uspeo da od jedne rase napravi ono što ona u svojoj suštini nije; društveni sistem ne može od nekog naroda da napravi drastično bolji ili eventualno gori narod zato što je njegova suština, esencija, njegova rasa je već tu. Samo u glavama ili dokumentima demo(no)krata ili hrišćana postoji unapred zasnovana predrasuda da su svi ljudi jednaki i isti među sobom. Po njima je to „tako“ jer to piše u nekom ideološkom progamu ili je upisano u „zakonu“, tako piše u Bibliji ili „bog tako reče“. Ipak, na kraju svega nešto ovako ne postoji stvarnom svetu unaokolo nas!
KO JE NAŠ A KO NIJE?
Ona, RASA, nije produkt obrazovanja, ideologije, jezika ili primene. Vi ne možete ići u škole koje od vas mogu napraviti crnca ili belca, škole koje bi od vas napravile nešto što niste a da istovremeno fizički ostane te ono što jeste; da budete kao neko drugi a da opet budete drugačiji od njega. Ne možete čak ni da izaberete rasu, ne možete reći sami sebi: „Da, ja sam se rodio kao belac (ili crnac), ali sutra ako hoću biću Eskim ili Aboridzanin... a prekosuta, ko zna, možda budem i Marsovac“. Na kraju krajeva, ostajete upravo onakvi kakvim ste se rodili. Neka ideologija ili religija ili politički sisitem može u svojim teorijama i dogmama da proklamuje jednakost svih ljudi, istovetnost i nalikost svih rasa, može da tvrdi da su različiti narodi nalik jednom drugom kao jaje jajetu, kako smo svi „braća“, da je u suštini samo nijansa ili boja kože u „pitanju“ dok smo iznutra „svi isti“. Popovi svih religija mogu danonoćno da bleje kako smo svi isti pred „bogom“ a iz čega logično proizilazi da smo svi jednaki među sobom; „društveni inženjeri“ mogu preko medija, sredstava masovnog dezinformisanja, modernog „školskog programa“ da lupetaju kako boja kože, oblik usana i dužina nosa nemaju veze sa bilo kakvim razlozima za ikakvu različitost jer postoji samo individualnost… znači po takvima: „rase nema“. Postoje samo „naši i njihovi“, tu su samo „pravoverni i nevernici“, uvek samo ima „drugova i neprijatelja“, ali ne i belih, crnih, žutih, braon ili crvenih. Tu je i varka jezika… prostodušni misle „On govori isto kao i ja, prema tome taj je naš“. Nije tako. Mandovi mumlaju nekakvu ciganizovanu varijantu srpskoga jezika, onako kako im to njihove rasne glasne žice dopuštaju, ali to ih ne čini pravim, autentičnim Srbima. Svaki crnčuga u zapadnoj hemisveri naučio je da njače nekakvu varijantu svahili- engleskog, ali to ih nije učinilo Englezima, Belim ljudima. Na teritoriji Rusije ima gomila mongoloidnog stanovništva koja sasvim lepo govore ruskim jezikom, pa čak imaju i rusizirana imena i prezimena, ali oni nisu pravi Sloveni, nisu ruski ljudi. Kreoli, mongrili nastali mešanjem francuskih robovlasnika i crnih robova, ondašnjih gastarbajtera, možda danas govore i gotovo književnim francuskim jezikom, ali to njih nikako ne može svrstati među prave Francuze, evropske ljude.
Živeti u nekoj zemlji među autohtonim stanovništvom tog regiona ne čini rasnog stranca jednakim sa domaćinom, starosedeocem. Rasa je biološka činjenica a ne geografija. Beli naseljenici po crnom kontinentu nikako zbog svog dugogodišnjeg naseljavanja Afrike nisu postali Afrikancima. Crni imigranti na teritoriji naše Evrope nisu zbog svog dugogodišnjeg obitavanja na starom kontinentu preko noći postali „Crni Evropljani“. Više vekovno naseljavanje Balkanskog poluostrva od strane Cigana sigurno od njih nije stvorilo Srbe, Hvate, Mađare ili Bugare. Leuti, Kirgizi, Čukči ili Jakuti sigurno nisu postali Slovenima zato što naseljavaju teritoriju koja je od vajkada u sastavu ruske države. Također rasa nikako nije niti abstraktna ideja. Ona je biološki koncept i životna realnost! Biološka promena u nekom narodu uvek vodi ka katastrofalnim promenama u politici, kulturi, religiji a sve na štetu tog samog nekadašnjeg naroda. Do sada u istoriji nije bilo naroda koji se dobrovoljno odrekao svoje rasne posebnosti/jedinstvenosti a da nije izvršio kolektivno genetsko i kulturno samoubistvo. Davno nestale i mrtve civilizacije to očgledno dokazuju: drevne civilizacije starog Egipta, Persije i Rima kolapsirale su i nestale posle uvoza robova/tadašnjih stranih radnika i ostale tamnopute populacije unutar granica svojih imperija.
Još jednom: ne možete odjednom odlučiti „neću više da budem Srbin (belac), od sutra sam američki reper (crnac)“. Crnčuge reperi se radjaju u getoima, ne treniraju se u specijalnim kampovima. Baš kao što ni ja ne mogu da pogledam komšijino kuče, Rotvajlera, i da tek tako poželim da se preko noći taj dzukac pretvori u simpatičnog pekinezera. Takve stvari su moguće samo u nastranim psihama ljudi odvojenih od stvarnog života, poznatih pod nazivom „Liberali“ (bilo levog ili desnog usmerenja, sve jedno je). Zbog toga te Liberale treba napadati svaki dan i svojski se truditi da im se upopasti taj dan, jer njihove ideje su opasne po opstanak života na našoj planti. I ne samo njih. Naš srpski narod ima interesantnu izreku koja glasi: „Ne možeš od babe napraviti devojku“. Svako zna za ovo, baš kao što svako zna da suprotno od ove izreke nema potvrde u stvarnom, fizičkom svetu. Ali zato u našoj Srbiji imate idiote koji su ubeđeni da će hoku-spokus magijom, pomoću malog kvašenja „svetom vodicom“ od Crnčuge, novoređenog mandovskog mladunca ili koso-okog Kineza čudesno napraviti novog „Srbina“. Ovakvi idioti su opasni po opstanak srpskog naroda. Opstanak naroda je pre svega rasni opstanak tog naroda! Istorija nas uči da je već bilo naroda koji su nestali kao pripadnici Bele rase, da bi bili smenjeni istoimenim „narodima“, ali sad potpuno drugačije rase. Jasno je da se više ne radi o jednom te istom narodu, i ako u mnogo slučajeva imaju ista imena.
RASA?
Pa onda, šta je to RASA? Odgovor je jednostavan: Rasa je zbir personalnih, naslednih karakteristika koje se prenose genima i hromozomima iz generaciju u generaciju! Rasa je sredstvo merenja i upoređivanja odvojenih evolucionih tokova populacije homo sapijensa; da li su ove ljudske grupe postale različite posle jednog jedinstvenog zajedničkog predka ili posle serije paralelelnih i različitih razvoja među svojim predcima to je sada drugo pitanje? Ljudske rase su evoluirajuće populacije koje su se razvijale paralelno i svaka od njih poseduje različite karakteristike, odgovarajuće specfičnoj kulturi i civilizaciji koje su proizvele svaka rasa sama za sebe. Crni Hotentoti ne rađaju jedinke sa plavim očima i plavom kosom. U Cigan Maloj ne mogu se naći Beli ljudi dinarskog tipa, vitki i visoki, sa smeđom kosom i svetlim braon očima. To vam je tako i gotovo. Priroda je tako udesila stvari! Prema tome: svako rasno-mešanje prestavlja korak nazad u evoluciji svih rasa, jer takvo mešanje menja spcifične osobine – karakteristike stvarane hiljadama godina evolucionog pritiska prema kulturnom idealu rase. Specifične i jedinstvene crte jedne čiste rase menjaju se mešanjem sa opštim crtama dveju/više rasa ili kompromisom između potencijalnih osobina u njihovim genetskim profilima.
Sam rasizam je najkontraverznije ubeđenje koje neka politička grupa može da ima u ovim vremenima a Rasonalisti Srbije imaju upravo takvo ubeđenje! To ubeđenje veruje da se o etničkim grupama može prosuđivati na osnovu njihove rase ili genetske istorije evolicionog progresa ili stagnacije. Ovo ovakvo ubeđenje ne samo da vređa modernu zapadnjačku osetljivost za „jednakost među svim ljudima“ (jedno suludo ubeđenje), već direktno ide protiv „individualizma svakog građanina“ koji je postao sama srž naših savremenih materijalističkih, demo(no)kratskih i egalitarističkih društava. Otud tolika povika protiv rasizma, inače jednog sasvim normalnog i zdravog osećanja.
RASIZAM
U savremenim globalističkim trendovima rasizam je vrlo nepopularan iz prostog razloga jer su upravo veliki biznis i multi-nacionalne kompanije protiv njega. Banksterima rasizam ili bilo kakvo pozitivno nacionalno i rasno osećanje jednostavno smeta u njihovoj eksplataciji svih radnika svih rasa, nacija i religija. Kako je rasizam trenutno svuda u svetu manje-više tabu, stvorila se situacija da je društveno neprihvatljivo otvoreno izražavati rasna ubeđenja dok je fikcija tipa „svi smo mi jednaki“ postala važna alatka u održavanju svetskih radnika (svih boja i rasa!) mirnim i poslušnim. Rasizam je u direktnoj suprotnosti sa njihovim zlatnim pravilom „slobodnog protoka ljudi, ideja i robe“. Ovo pravilo globalističkog kapitalizma je u suštini protiv svega za šta smo mi rasisti. Globalizacija je sistem stvoren od i za konformiste, ideal „ljudskog mravinjaka“, sistem i stanje u kome nema mesta za unikatnost. A naša sopstvena srpska nacionalnost, kultura i istorija su upravo pravi razlozi da ostanemo unikatni u svetu impotetnog konformizma. Svet koji prosto žudi za stvaranjem „sivog čovečanstva“, gde je svaka ljudska jedinka srozana samo na nivo „građanina“ – proces u kome se dalje ne evoluira, već se jedino podčinjava društvenim i komercijalnim uticajima kao jedna velika konzumerska „javnost“ - bezvoljne sive mase sabijene u „ljudskom mravinjaku“ koji životari pod kontrolom „odabranih“.
Struktura, visina, boja očiju i kose, naročito inteligencija i karakter, struktura skeleta, sklonost različitim bolestima, karakteristike ponašanja, emocionalne i duševne sklonosti, kao i još mnogo drugo prenose se preko gena. Ove karakteristike se ne prenose televiziskim emisijama, religiskim svetim knjigama, školskim udzbenicima ili novinskim člancima. Niti jedan članak iz srpske demokratsko-liberalne štampe, tako što će pisati o jednakosti i emancipaciji „Roma“ i njihovim pravima, neće od Mandova napraviti Srbina. Ali ako se nastavi sa takvom suludom kampanjom sigurno će od mnogih Srba naparviti „mandove“! Sve postaje očigledno kada se pogledaju nečiji rezultati. Rezultati postaju očiti kada se pogleda nečije ponašanje. A sopstveno ponašanje je upravo ono što je najteže izložiti svetlu čiste samokritike. Vaše ponašanje govori čitavom svetu ko ste i šta ste, pokazuje svima odakle ste vi i kud ste krenuli. Rezultati i ponašanje, bez ikakve samokritike, svih mandova pokazuju nam o čemu se radi.
Naravno da određeni uticaj okoline i obrazovanja igra vrlo važnu ulogu u nečijem povećavanju urođenog dara i potencijala, ali oni ne mogu da prevaziđu genetski predodređena ograničenja. Kotline i doline ne mogu da se izmetnu u brda i planine. Niti jedan čovek, ma koliko vredno trenirao ne može da se takmiči na konjski trkama. Kako kaže naš narod: „Ispod kruške ne pada jabuka“ ili „Iver ne pada daleko od klade“. Mi smo svi produkt naših rasnih predaka (80%) i naše sopstvene okoline (20%); savim je sigurno da bez naše genetske osnove koju nam obezbeđuje rasa i obrazovanja koje nam obezbeđuje kultura, mi bi ostali bez naše istorije i generaciskog izučavanja znanja. Ovo su vam samo neke smernice koje bi trebali da imate na umu kada se pitate ili ako se ikada upitate suštinskim pitanjem „KO JE BELAC“?
Boja kože je rasa spolja a rasna duša je rasa iznutra, tako nam spoljašnja boja kože pokazuje dušu i duh koji počivaju unutra. Znači da postaje očigledno da je čistota i plemitost izražena jedino u Beloj rasi. Ili suprotno od toga, zapitajte se kojom bi se bojom prestavljala bezgranična ništavnost i praznina? Baš kao što Sunce na nebu raščišćava tamnu noć, tako isto naša Bela rasa raščišćava dan od njegovih mračnih elemenata. Čistota rasne duše reflektuje se u spoljašnosti EvroArijevske Rase.
OPSTANAK SVIH I SVAKOG ILI OPSTANAK NAJSPOSOBNIJIH?
Također treba otvoreno napomenuti da kolektivna prošlost našeg naroda i rase nikako ne znači da ona vodi u kolektivnu budućnost. Majka Priroda je okrutna i stroga. Ona ne čini greške i nikada ne prašta. Majka Priroda se često pre ponaša kao zlovoljna maćeha nego kao „majka“, ali ona za ovo ima dobre razloge - razloge još neshvatljive običnom smrtnom čovečijem umu, ili bolje reći umu čoveka iz mase. Ona ne mazi svoju decu, već od njih traži da budu čvrsti i ako treba da očvrsnu još više, jer sam život ne oprašta slabost! Za nju smrt indivdualnog člana rase ne znači ništa, ali kolektivni nestanak jedne rase može da izazove katasrofalne posledice po čitav eko-sistem i dalji tok Prirodnog Zakona. Zbog toga je svaka vrsta i pod-vrsta flore i faune prvenstveno zaokupljena sopstvenim opstankom i očuvanjem svoje sopstvene vrste. Ne samo to, svaka vrsta i pod-vrsta na ovom svetu ima neku svoju sopstvenu taktiku prirodne evolucije, da svoju genetsku besmrtnost produži dalje u nedogled i unapredi je koliko je god to moguće. Među ljudskim „životinjama“ ova evoluciona taktika se ogleda u mnogim narodnim običajima, verovanjima, predrasudama; ona također može da se odrazi u raznim društvenim sistemima, ideologijama ili religiji. Naprimer: Judeizam kao religija Jevreja jeste evoluciona taktika Judejaca. Šta je onda evoluciona taktika nas EuroArijevaca? Prosta činjenica je da u zadnjih 2000 godina naša jedina evoluciona taktika je upravo Rasni Idealizam!
Ideja Rasonalizma stoji za opstanak i napredak EuroArijevske rase, ali to nikako ne znači da nam je stalo do svakog Belca ili da u svakom Belom čoveku vidimo prijatelja. Nama je ultimativni cilj da spasemo Belu rasu, da je vidimo očuvanom i sačuvanom za budućnost, ali to nikako ne treba da podrazumeva očuvanje i spasenje svih Belih ljudi koji trenutno sačinjavaju manje od 12% svetske populacije. Kako da spasete one koji ne žele da budu spaseni?
Zaista, mi moramo mirno i staloženo prihvatiti činjenicu da su možda milioni Belih ljudi neprikladni za naše programe spasavanja, opstanka i napredka. Ovde se ne radi samo o „belim“ mongrilima, degenericima, inferiornima, seksualnim devijantima ili poklonicima svakojakih poroka; moramo računati na mase partizana političkog liberalizma i religiskih dogmi koje su spremne da se bore do poslednjeg Belca da bi zaštitili obojene i Jevreje. Radi se o pasivnom delu Bele rase, koji je iz razno raznih razloga ušao u otvorenu rasnu/nacionalnu izdaju, otvoreno se stavljajući na stranu naših najgorih neprijatelja i bioloških takmaca. Upamtite: ovi odrodi nisu za spasenje i mi se neborimo za njih, već radije protiv njih! Pasivni deo Bele rase koji je prebegao na neprijateljsku stranu, nije deo našeg pozitivnog rešenja - on je deo problema! A onaj ko nije sa nama taj je protiv nas...
PREVREDNOVANJE SVIH VREDNOSTI
Svi Beli nacionalisti moraju da nauče i prihvate činjenicu da mudrost i jaka volja jesu pre svega pojedinačni kvaliteti, oni nisu kolektivni atributi. Naši drugovi moraju da nauče da prestanu da nasedaju na demo(no)kratsku mitologiju da ljudske mase, gomila, ima u sebi ova dva gore pomenuta kvaliteta. Naša stvar, rasni opstanak, zahteva jednu posebnu posvećenost. Ova posvećenost podrazumeva određenu mudrost i urođenu jaku volju. Nije lako biti Rasonalista, jer biti Rasni Nacionalista znači da ste prošli kroz proces revolucije u misli. Rasonalista ima revolucionarnu svest! Ali svi moramo spoznati istinu da među današnjim Belim masama ne samo da nema revolucionarne svesti, već nema nikakve sveti. Ljudi iz mase su dugotrajnim propagandnim i edukativnim naporima naših neprijatelja programirani na ovo...
Čak i mnogi naši drugovi, ili bolje reći „drugovi“, imaju sasvim pogrešno mišljenje zahvaljujući trenutnoj demo(no)kratskoj mitologiji propasti koja svesno ili nesvesno utiče na njihovu svest. Oni prepostavljaju neke stvari o prosečnom čoveku iz mase a koje su prosto netačne. Jedna od tih, vrlo pogrešnih stvari, je da on može da misli sam za sebe. Velika većina Belih ljudi, čak i ako imaju ovu urođenu osobinu, nikada je ne koristi. Oni su naviknuti, ili bolje reći dresirani, da prepuštaju drugima da misle umesto njih samih. Čovekova religija ili njegova politika nisu produkt nikakvog racionalnog procesa. One su skoro uvek određene religijom ili politikom većine unaokolo njih. Pa i pre ovoga prosečan čovek iz mase prihvata osnovne vrednosti koje mu se propagiraju tokom školovanja ili preko njegovih omiljenih dnevnih novina, radio i TV emisija. Njemu se tako, kao i svakom mediokritetu namerno sugeriše kako i šta da „misli“. Ovo i ne bi bilao tako strašno, jer radi se o prirodnoj nejednakosti, ali je problem u onima koji „trenutno misle umesto njih“. Trenutnoj svetskoj Beloj eliti, to jest unutrašnjoj eliti, nije stalo do opstanka i napredka naše EuroArijevske rase - čak imaju suprotne tendencije.
Rasno svesni ljudi, koji zamišljaju da njihovu brigu za budućnost našeg naroda deli većina Belih ljudi - prosto greše. Također greše i oni koji slepo veruju da je dovoljno samo masovno informisanje naroda da je ogromna opasnost pred nama. Mišljenje javnosti i osnovne vrednosti našeg stanovništva, zavise malo više od tek prezentovanih činjenica. Mala je korist od informisanja naših ljudi na opasnost koja preti opstanku njihove sopstvene rase, kad oni nisu stvarno sigurni da li im je uopšte stalo da njihova rasa preživi. Dobar deo većine naše Bele populacije, u ovoj ili bilo kojoj drugoj Beloj zemlji, neće spontano reagovati da spase samu sebe. Neće reagovati, jer to nije način na koji su njihove osnovne vrednosti i osećanja programirane da deluju. Umesto toga, dobar deo Bele većine reagovaće „okretanjem drugog obraza“, zastupanjem „tolerancije“, pozivom na „dijalog“ ili jednostavno okrećući glavu u drugu stranu i gledajući svoja posla.
Ono što mi, rasni idealisti, moramo shvatiti jeste da većinska rešenja nisu primenjiva u trenutnim uslovima. To znači da mi, Rasni Nacionalisti, moramo skoncentrisati naše napore na programe opstanka koji će raditi. Svaki takav program zahteva posebno razvijenu svest, koja zauzvrat podrazumeva nove osnovne vrednosti. Kako sada ne možemo imati većinsku svest, tako se moramo okrenuti praktičnim rešenjima koja se mogu ostvariti sa manjinskom svešću. Ovo pre svega podrazumeva stvaranje i organizovanje nove, Bele rasističke elite.
OPSTANAK
Po tvrdnji pojedinih rasnih teoretičara za biološki opstanak rase, njenu bezbednost i stabilnost koja bi garantovala dalju nesmetanu reprodukciju i evoluciju, potrebna nam je celovita teritorija i minimalno oko 3.000.000 miliona pripadnika rase. Ne znam odakle su ovi naši rasni teoretičari došli do ove cifre od „3.000.000 pripadnika rase“ koja su dovoljna za dalji opstanak Bele rase, ali je očito da su mislili prvenstveno na mlade muškarce i žene sposobne za reprodukciju i određen broj njihove zdrave dece. Ipak je očigledno da veći broj (ili daleko veći broj) od ove cifre mnogo bolja opcija za Beli opstanak i napredak. Jednostavno: od što većeg broja (kvantitet) dobija se veći broj „što boljih“ (kvalitet). Predpostavljam da su ovi teoretičari odmah u startu podrazumevali da je taj broj od 3.000.000 automatski uključuje najbolje i najkvlitetnije pripadnike naše rase koji su u velikom broju sposobni za dalje razmnožavanje. Neki rasni teoretičari tvrde da je potreban još manji broj rasnih jedinki za nastavak života jedne rase; engleski ideolog David Myatt kaže: „Dajte mi 30.000 posvećenih ljudi i ja ću stvoriti novu civilizaciju“.
Bez obzira na ovu teorisku tvrdnju o potrebnom broju rasnih jedinki neophodnih za dalji život naše rase, očigledna neophodnost jeste teritorija, to jest ŽIVOTNI PROSTOR za našu EuroArijevsku rasu. Rasonalizam kao ideologija pod ovaj životni prostor podrazumeva jednu teritoriju razumne veličine, sa svim potrebnim resursima, plodnom zemljom i čistom vodom neophodnom za ne ometan i miran život našeg naroda. Neophodno je istaći da mi, Rasonalisti, pod taj narod podrazumevamo izključivo pripadnike naše EuroArijevske rase. Dakle, najnormalnija stvar je da bi taj životni prostor bio eskluzivna teritorija isključivo nastanjena Belim stanovnicima! Nikakva buduća imigracija obojenih na ovu eskluzivno belačku teritoriju ne bi nikad bila dozvoljena, čak ni u slučaju turizma ili komercijalnih putovanja. Ovako nešto bilo bi zabranjeno ustavom buduće Rasne Države, dok bi isti ustav omogućio mogućnost dolaska imigranata i izbeglica Bele rase; naravno, posle detaljnog zdrastvenog/rasnog pregleda istih. Na ovom pregledu mora se insinstirati iz vrlo prostog razloga a koji se tiče poboljšanja kvaliteta naše Bele rase: naša vera dobro zna da u Prirodi sve ono što je suviše slabo da bi živelo samo neminovno mora biti uništeno i osuđeno na nestanak. Mi nećemo da naši ljudi budu degenerici i slabići koji moraju nestati sami od sebe jer nisu sposobni da prežive takmičenje u Prirodi i međurasnu borbu! Nije nikakva tajna da je Bela rasa u poslednjih dva veka strašno zgrešila protiv zakona prirodne selekcije, odabira i odgoja. Bela rasa je u tom periodu omogućila degeneraciju velikog broja svojih sopstvenih pripadnika i istovremeni nestanak mnogih svojih najboljih jedinki. Ne samo što se unutar naše rase dozvolio dalji život onima koji nisu zaslužili da postoje, već im je dozvoljeno i da se umnožavaju, degenrišući genetski potencijal Bele rase. Ovome se, u budućnosti, mora odlučno stati na put. Upravo iz ovog razloga na novom životnom prostoru EuroArijevske rase neće biti dozvoljeno nastanjivanje životu nedostojnom postojanja.
Naravno, pored ovog datog broja Belih rasnih jedinki i neke predpostavljene teritorije, za dalji opstanak i napredak EuroArijevaca potrebna je i organizovana DRŽAVA, sa eskluzivnom rasnom religijom Belog čoveka i našim političkim i pravnim sistemom. Dakle, pod pojomom „država“ mi podrazumevamo jedino i samo Rasnu Državu. Jasno je da trenutni „internacionalni zakoni“ ne bi imali nikakvu važnost i primenu u ovoj državi. Jedini važeći zakoni i pravila bi bili njeni nacionalni zakoni. Suverinitet buduće Rasne Države mora biti ispred svega i iznad svega, kao posledica ove doktrine takva država ne može biti članica mnogih internacionalnih organizacija. Primena Eugenike se podrazumeva za sve buduće generacije građana ove idealne Rasne Države. Također, od fundamentalne važnosti je da ova eskluzivna Arijevska teritorija ima i svoju oružanu silu, radi zaštite života i slobode svojih stanovnika - njena buduća vojska mora biti sastavljena od svakog vojno sposobnog muškaraca. Koncepcija naoružanog naroda biće sastavni deo doktrine te buduće rasne armije. Vojska buduće Rasne Države, naravno mora biti iznad svega ideološka vojska, inspirisna i vođena ideologijom Rasnog Nacionalizma sa zadatkom očuvanja i odbrane rase, naroda, teritorijalne celovitosti i ustavnog poretka zasnovanog na Rasonalizmu. Ne treba biti prorok, pa da se predvidi da na ovom ovakvom svetu, ova Rasna Država mora da raspolaže širokim spektrom nuklearnog i bio-hemiskog oružija u odbrambene svrhe. Buduća vojna sila mora biti opremljena savremenim naoružanjem, sa samodovoljnom vojnom proizvodnjom i voljom da se njen ratni potencijal ne pokolebljivo upotrebi kao sredstvo odvraćanja svakog mogućeg agresora koji bi bio pretnja po nezavisnost Bele otadzbine i opstanak naše rase.
Ovo je jedinstvena vizija koju dele svi naši drugovi u Belom Pokertu Otpora širom planete Zemlje. To je naš zajednički cilj, bez obzira da li se radi o Rusima, Amerikancima, Nemcima, Špancima, Srbima, Šveđanima, Grcima, itd, itd. Da bi se postigao ovaj zajedniči cilj, aktivni članovi rase moraju da dele jednu jedinstvenu viziju. U tom slučaju pasivni članovi rase više nisu ni bitni za njen dalji opstanak a kamoli napredak; Prirodni Zakon za njih već ima spremno rešenje!
Napisao: Nenad Dinarski
Preuzeto iz: Srpski Front br. 27/28.