Članice Svetskog saveta crkava, razvrstane prema hrišćanskim denominacijama i vremenu njihovog nastanka tj. izdvajanja od ostalih crkava, sa spiskom njihovih eparhija koje su se priključile SSC.
Svetski savet crkava sve ove crkve smatra „granama“ hrišćanstva tj. „porodicama crkava“ koje samo zajednički čine celinu — hrišćanstvo.
Drevnoistočne [1] [uredi - уреди]
Jermenska apostolska crkva (Cilicia)
Jermenska apostolska crkva (Echmiadzin)
Koptska pravoslavna crkva
Eritrejska pravoslavna Tevahedo crkva
Etiopska pravoslavna Tevahedo crkva
Sveta apostolska katolička asirska crkva Istoka
Malankara pravoslavna sirijska crkva
Sirijska pravoslavna patrijaršija Antiohije i sveg Istoka
Pravoslavne [2] [uredi - уреди]
Crkva Kipra
Crkva Grčke
Vaseljenska patrijaršija
Grčka pravoslavna patrijaršija Aleksandrije i sve Afrike
Grčka pravoslavna patrijaršija Antioha i sveg Istoka
Grčka pravoslavna patrijaršija Jerusalima
Pravoslavna autokefalna crkva Albanije
Pravoslavna crkva u Americi
Pravoslavna crkva Japana
Pravoslavna crkva čeških zemalja i Slovačke
Pravoslavna crkva u Finskoj
Poljska autokefalna pravoslavna crkva Poljske
Rumunska pravoslavna crkva
Ruska pravoslavna crkva
Srpska pravoslavna crkva
Protestantske [uredi - уреди]
Glavni članak/ci: Anglikanstvo, Baptizam, Luteranstvo, Kalvinizam, Metodizam, Prezveterijanci, i Pentakostalci
Pobrojane su protestantske konfesije po azbučnom redu a ne po vremenu nastajanja.
Anglikanci [3]:
Anglikanska crkva Aotearoa, Novog Zelanda i Polinezije
Anglikanska crkva Australije
Anglikanska crkva Japana
Anglikanska crkva Kanade
Anglikanska crkva Kenije
Anglikanska crkva Koreje
Anglikanska crkva Tanzanije
Anglikanska crkva Južne Kone Amerike
Crkva provincije Zapadne Indije
Crkva Velsa
Crkva Cejlona
Crkva Hristova u Kongu - Anglikanska zajednica Kongoa
Crkva Engleske
Crkva Irske
Crkva Melanezije
Crkva Nigerije (Anglikanska zajednica)
Crkva provincije Centralne Afrike
Crkva provincije Mjanmar
Crkva provincije Južne Afrike
Crkva provincije Indijskog okeana
Crkva provincije Zapadne Afrike
Crkva Ugande
Anglikanska episkopalna crkva Brazila
Episkopalna crkva Jerusalima i Srednjeg istoka
Episkopalna crkva Filipina
Episkopalna crkva u SAD
Episkopalna crkva Sudana
Luzitanijska crkva Portugala
Provincija Anglikanske crkve u Burundiju
Provincija Episkopalne crkve u Ruandi
Škotska episkopalna crkva
Španska reformisana episkopalna crkva
Ujedinjena evanđelistička crkva "Anglikanska zajednica Angole"
Baptisti [4]:
Američke baptističke crkve u SAD
Bangladeška baptistička crkva Sanga
Baptistička asocijacija El Salvadora
Baptistička konvencija Haitija
Baptistička konvencija Nikaragve
Baptistički savez Velike Britanije
Baptistički savez Danske
Baptistički savez Mađarske
Baptistički savez Novog Zelanda
Bengal-Orisa-Bihar baptistička konvencija
Crkva Hristova u Kongou - Baptistička zajednica Kongoa
Crkva Hristova u Kongou - Protestantska baptistička crkva Afrike (Episkopalna baptistička zajednica Afrike)
Konvencija filipinskih baptističkih crkava
Evanđelistička baptistička crkva Angole
Evanđelistički baptistički savez Italije
Jamajčanski baptistički savez
Mjanmarska baptistička konvencija
Nacionalna baptistička konvencija Amerike
Nacionalna baptistička konvencija SAD
Domaća baptistička crkva Kameruna
Nigerijska baptistička konvencija
Progresivna nacionalna baptistička konvencija
Samavezam Telugu baptističkih crkvi
Savez baptističkih crkava Kameruna
Evanđelisti [5]:
Afrička suvozemska crkva Sudana
Laoška evanđelistička crkva
Luteranci [6]:
Bolivijska evanđelistička luteranska crkva
Hrišćanska protestantska crkva Angole
Hrišćanska protestantska crkva Indonezije
Crkva Norveške
Crkva Švedske
Crkva augsburške konfesije Alsaće i Lorene
EKD - Evanđelistička luteranska crkva Bavarske
EKD - Evanđelistička luteranska crkva Brunsvika
EKD - Evanđelistička luteranska crkva Oldenburga
EKD - Evanđelistička luteranska crkva Turingije
EKD - Evanđelistička luteranska crkva Virtemberga
EKD - Evanđelistička luteranska crkva Hanovera
EKD - Evanđelistička luteranska crkva Meklenburga
EKD - Evanđelistička luteranska crkva Saksonija
EKD - Evanđelistička luteranska crkva Šaumburg-Lipea
EKD - Evanđelistička luteranska crkva Severnog Elbijana
Estonska evanđelistička luteranska crkva
Estonska evanđelistička luteranska crkva dijaspore
Etiopska evanđelistička crkva Mekene Isusa
Evanđelistička crkva augsburške konfesije Australije
Evanđelistička crkva augsburške konfesije Poljske
Evanđelistička crkva augsburške konfesije Republike Slovačke
Evanđelistička crkva luteranske konfesije Brazila
Evanđelistička crkva River Plate
Evanđelistička luteranska crkva Amerike
Evanđelistička luteranska crkva Kanade
Evanđelistička luteranska crkva Čilea
Evanđelistička luteranska crkva Kongoa
Evanđelistička luteranska crkva Danske
Evanđelistička luteranska crkva Namibije
Evanđelistička luteranska crkva Južne Afrike
Evanđelistička luteranska crkva Tanzanije
Evanđelistička luteranska crkva Republike Namibije
Evanđelistička luteranska crkva Finske
Evanđelistička luteranska crkva Zimbabvea
Evanđelistička luteranska crkva Francuske
Evanđelistička luteranska crkva Gane
Evanđelistička luteranska crkva Islanda
Evanđelistička luteranska crkva Letonije
Evanđelistička luteranska crkva Papua Nove Gvineje
Evanđelistička luteranska crkva augsburške konfesije Rumunije
Evanđelistička luteranska crkva Rumunije
Indonežanska hrišćanska crkva
Kenijska evanđelistička luteranska crkva
Letonska evanđelistička luteranska crkva u dijaspori
Luteranska crkva Mađarske
Luteranska crkva Liberije
Malagaška luteranska crkva
Niaška hrišćanska protestantska crkva
Protestantska hrišćanska batak crkva
Protestantska crkva Sabe
Salvadorski luteranski sinod
Šlezijska evanđelistička crkva augsburške konfesije Republike Češke
Simalungun protestantska hrišćanska crkva
Slovačka evanđelistička crkva augsburške konfesije u Srbiji i Crnoj Gori
Ujedinjena evanđelistička luteranska crkva
Ujedinjena evanđelistička luteranska crkva Indije
Metodisti:
Afrička metodistička episkopalna crkva
Afrička metodistička episkopalna cionistička crkva
Hrišćanska metodistička episkopalna crkva
Evanđelistička metodistička crkva Bolivije
Evanđelistička metodistička crkva Italije
Evanđelistička metodistička crkva Filipina
Evanđelistička metodistička crkva Urugvaja
Evanđelistička metodistička crkva Argentine
Slobodna Veslijska crkva Tonge
Metodistička crkva
Metodistička crkva Brazila
Metodistička crkva Gane
Metodistička crkva Kube
Metodistička crkva Fidžija i Rotume
Metodistička crkva Indije
Metodistička crkva Indonezije
Metodistička crkva Irske
Metodistička crkva Kenije
Metodistička crkva Singapura
Metodistička crkva Kariba i Amerike
Metodistička crkva Zimbabvea
Metodistička crkva Nigerije
Metodistička crkva Čilea
Metodistička crkva Meksika
Metodistička crkva Novog Zelanda
Metodistička crkva Perua
Metodistička crkva Porto Rika
Metodistička crkva Samoe
Metodistička crkva Južne Afrike
Metodistička crkva Togoa
Metodistička crkva Urugvaja
Metodistička crkva Sijera Leonea
Metodistička crkva, Gornji Mjanmar
Protestantska metodistička crkva Benina
Ujedinjena metodistička crkva
Ujedinjena metodistička crkva Obale Slonovače (sada u savezu sa Ujedinjenom metodističkom crkvom)
Pentakostalci [7]:
Asocijacija crkava Božijih
Hrišćanska Biblijska crkva
Evanđelistička pentakostalna misija Angole
Crkva slobodne pentakostalne misije Čilea
Međunarodna evanđelistička crkva
Pentakostalna crkva Čilea
Crkva pentakostalne misije
Reformisane crkve [8]:
Afrička protestantska crkva
Asocijacija evanđelističkih reformisanih crkava Burkine Faso
Hrišćanska crkva Centralnog Sulavezija
Hrišćanska crkva Sumbe
Hrišćanska evanđelistička crkva Minahase
Hrišćanska evanđelistička crkva Sangine Talaud
Hrišćanska reformisana crkva Brazila
Hristova crkva Kongoa - evanđelistička zajednica Kongoa
Hristova crkva Kongoa - prezveterijanska zajednica Kongoa
Hristova crkva Kongoa - prezveterijanska zajednica Kinšase
Crkva Škotske
Hrišćanska kongregacijska crkva Američke Samoe
Hrišćanska kongregacijska crkva Samoe
Hrišćanska kongregacijska crkva Niue
Hrišćanska kongregacijska crkva Tuvalua
Hrišćanska crkva Kukovih ostrva
Čehoslovačka husitska crkva
Hrišćanska crkva Istočne Jave
EKD - Crkva Lipea
EKD - Evanđelistička reformisana crkva Severozapadne Nemačke
Hrišćanska evanđelistička crkva Halmahere
Hrišćanska evanđelistička crkva Tana Papue
Evanđelistička crkva Nove Kaledonije i ostrva Lojalti
Evanđelistička crkva Gabona
Evanđelistička crkva Kameruna
Evanđelistička crkva Kongoa
Evanđelistička crkva švajcarske konfesije
Evanđelistička kongregacijska crkva Angole
Evanđelistička prezveterijanska crkva Južne Afrike
Evanđelistička prezveterijanska crkva Gane
Evanđelistička prezveterijanska crkva Egipatskog sinoda sa Nila
Evanđelistička prezveterijanska crkva Irana
Evanđelistička prezveterijanska crkva Portugala
Evanđelistička prezveterijanska crkva Togoa
Evanđelistička reformisana crkva Angole
Federacija protestantskih crkava Švajcarske
Grčka evanđelistička crkva
Mađarska reformisana crkva Amerike
Indonežanska hrišćanska crkva
Javaneške hrišćanske crkve
Kalimantan evanđelistička crkva
Protestantska crkva Karo Bataka
Kiribatska protestantska crkva
Evanđelistička crkva Lesotoa
Maoi protestantska crkva
Crkva kovenant misije Švedske
Nacionalni evanđelski sinod Sirije i Libana
Pasundan hrišćanska crkva
Prezveterijanska crkva (SAD)
Prezveterijanska crkva Kameruna
Prezveterijanska crkva Ruande
Prezveterijanska crkva Tajvana
Prezveterijanska crkva Republike Koreje
Prezveterijanska crkva Trinidada i Tobagoa
Prezveterijanska crkva Afrike
Prezveterijanska crkva Aotearoe i Novog Zelanda
Prezveterijanska crkva Kolumbije
Prezveterijanska crkva u Kamerunu
Prezveterijanska crkva Istočne Afrike
Prezveterijanska crkva Gane
Prezveterijanska crkva Koreje
Prezveterijanska crkva Liberije
Prezveterijanska crkva Mozambika
Prezveterijanska crkva Nigerije
Prezveterijanska crkva Pakistana
Prezveterijanska crkva Sudana
Prezveterijanska crkva Vanuatua
Prezveterijanska crkva Velsa
Prezveterijanska reformisana crkva Kube
Hrišćanska protestantska crkva Balija
Protestantska crkva Indonezije
Protestantska crkva Jugoistočnog Sulavezija
Protestantska crkva Molukasa
Protestantska crkva Timor Lorose
Protestantska crkva Zapadne Indonezije
Protestantska crkva Alžira
Protestantska evanđelistička crkva Timora
Reformisana hrišćanska crkva u Srbiji i Crnoj Gori
Reformisana hrišćanska crkva Slovačke
Reformisana crkva Amerike
Reformisana crkva Mađarske
Reformisana crkva Rumunije
Reformisana crkva Zambije
Reformisana crkva Zimbabvea
Reformisana crkva Alsaće i Lorene
Reformisana Hristova crkva Nigerije
Reformisana crkva Francuske
Reformisana prezveterijanska crkva Ekvatorijalne Gvineje
Remonstrant bratstvo
Španska evanđelistička crkva
Toraja crkva
Savez jermenskih evanđelističkih crkava Bliskog istoka
Savez velških nezavisnika
Ujedinjena crkva Hrista – kongregacija Maršalskih ostrva
Ujedinjena crkva Hrista Zimbabvea
Ujedinjena slobodna crkva Škotske
Ujedinjena prezveterijanska crkva Brazila
Valdenška crkva
Ostale [uredi - уреди]
Starokatolici [9]:
Katolička dijeceza Starokatolika u Nemačkoj
Starokatolička crkva Austrije
Starokatolička crkva Holandije
Starokatolička crkva Švajcarske
Poljska katolička crkva Poljske
Moravske crkve [10]:
Moravska crkva
Moravska crkva, Eastern West Indies Province
Moravska crkva Jamajke
Moravska crkva Nikaragve
Moravska crkva Južne Afrike
Moravska crkva Surinamea
Moravska crkva Tanzanije
Slobodne i nezavisne crkve [11]:
Kineski hrišćanski savet
Crkva Bretrena
Crkva Bretrena u Nigeriji
Međunarodni savet Crkava zajednice
Filipinska nezavisna crkva
Poljska nacionalna katolička crkva
Afričke institutivne crkve [12]:
Afričke hrišćanske crkve i škole
Afrička crkva Svetog Duha
Afrička izraelska ninevejska crkva
Crkva Hristovog svetla Svetoga Duha
Hristova crkva - Harisova misija
Crkva Isusa Hrista na Zemlji njegovog specijalnog izaslanika Simona Kimbangua
Crkva Gaspodova širom sveta
Savet afričkih institutivnih crkvi
Crkva Hristovih apostola [13]:
Asocijacija Hristovih crkava Novog Zelanda
Hrišćanska crkva Kanade
Hrišćanska crkva Sjedinjenih država
Hristova crkva Kongoa - Zajednica Hristovih apostola Kongoa
Hristove crkve Australije
Evanđelistička crkva Hristovih apostola Argentine
Kvejkeri [14]:
Versko društvo prijatelja (Opšta konferencija Prijatelja)
Versko društvo prijatelja (Sastanak ujedinjenih Prijatelja)
Menoniti [15]:
Hristova crkva Kongoa - Menonitska zajednica Kongoa
Menonitska crkva Nemačke
Menonitska crkva Holandije
Izvori [uredi - уреди]
Објављено 03.07.2012 у 09:32
Papa i patrijarh Vartolomej
Цариградски патријарх у служби папског потчињавања православља
12
Одломак из књиге О. Четверикове „Завера папизма против хришћанства“ о антиправославном деловању Цариградског патријарха Вартоломеја.
Главни задатак Свете столице данас се огледа у постизању признања примата римског епископа. Кључну улогу у остваривању тога треба да одигра Цариградски патријарх Вартоломеј, који заузима јасну проримокатоличку позицију и истовремено проамеричку позицију. Он у православљу треба да утврди идеју о Константинопољском патријарху као поглавару православне цркве, са посебним прерогативима власти, да би, пошто их обједини, све помесне цркве ставио их под контролу папе, чије је првенство он спреман да призна.[1]
Екуменистичка духовност Цариградског патријарха
Узимајући у обзир посебан карактер мисије патријарха Вартоломеја, треба подробно проучити неке чињенице и детаље из његове биографије.
Његово духовно стасавање се одвијало у атмосфери екуменистичких идеја и јаког римокатоличког утицаја на Источном институту при Григоријанском универзитету, у екуменистичком институту у Бозију (Швајцарска) и на Минхенском универзитету. На Григоријанском институту он је одбранио докторску дисертацију и тамо је држао и предавања. Богато искуство у екуменистичкој делатности, Вартоломеј је добио радећи у комисији „Вера и црквено устројство“ Светског савеза цркава, као и на месту члана ЦК и извршног комитета ССЦ, учествујући у свим крупним конгресима и седницама те организације, у екуменистичким сусретима и заједничким молитвама у Ватикану, Лондону, Вашингтону, као и у раду екуменистичког фонда Про ориенте, који подржава дијалог међу богословима.
После избора за патријарха (у октобру 1991. године), Вартоломеј је следио пут екуменистичког сједињавања православне цркве са иноверцима, активно учествујући у православно-католичком, православно-исламском и православно-јудејском дијалогу. Он је био организатор и учесник Међурелигијске светске конференције „Религија и свет“ 1994. године, током које је позвао представнике свих религија „на савез и заједничке напоре у име духовних принципа екуменизма, братства и мира, пошто смо сви ми у Духу Једнога Бога“. Под његовим руководством одржане су консултације са представницима јудаизма 1993. године у Атини и 1998. године у Израелу, а он је учествовао у међурелигијској молитви у Асизију.
На позив патријарха Вартоломеја, 2006. године одржана је посета папе Бенедикта XVI Истамбулу, где су се они заједнички молили у храму св. Ђорђа у Фанару, а потом у римокатоличком сабору Светог духа у Истамбулу. У јуну 2008. године, патријарх Вартоломеј је био у званичној посети Ватикану, а у октобру те исте године молио се заједно са папом у Сикстинској капели током међуконфенсионалног сусрета, сазваног ради борбе против фундаментализма и за религиозну трпељивост.
Патријарх Вартоломеј је наступао у Европском парламенту, на међународном „Прашком форуму 2000“, добио је награду УН „Борац за одбрану планете Земље“. Заједно са рабином Артуром Шнајером био је организатор истамбулске „Конференције за мир и толеранцију“.
Што се тиче његових тесних веза са америчким руководством, треба подвући да је 1998. године у САД био донесен закон о заштити константинопољског патријарха, што је довело до чврсте подршке последњим америчким и НАТО операцијама у православним државама (Грузија и Украјина) и до низа „обојених револуција“.
Управо је овај религиозни делатник данас претендент на то да буде предводник свих православних верника у свету, координирајући и иницирајући дејства помесних цркава.
Треба рећи да је још константинопољски патријарх Димитрије (1972−1991) себе прогласио „првим међу једнаким у светој православној цркви“, а папу – „првим међу једнаким у читавој цркви Христовој“, признајући га на тај начин за „старијег брата“.[3]
„Православни папа“
Патријарх Вартоломеј такође активно пројављује претензије на статут поглавара васељенског православља, дозвољавајући да себе назове „првопрестолником православља“ и „духовним вођом триста милиона православних хришћана Синода константинопољског“. При том, он користи ту чињеницу да и Константинопољска црква има раширену структуру и укључује у себе 234 заграничне епархије са бројем парохијана од око три милиона становника (иако их у самој Турској има око 3.000), што му омогућава да тврди да је основни део његове пастве у расејању по целом свету, у епархијама ван његове канонске територије. Најкрупније епархије налазе се у САД – милион и седамсто педесет хиљада, Канади – двеста тридесет хиљада, Аустралији – триста двадесет хиљада, Немачкој – триста педесет хиљада, Великој Британији – двеста хиљада. [4]
Идеја „Првопрестолног православља“ се толико озбиљно схвата на Фанару, да је недавно секретар константинопољског патријарха, архимандрит Елфидофорос Ламбиниадис изјавио да „отказ прихватања примата у православној цркви, примата који може бити оваплоћен само у првенствујућем – није ништа друго него јерес“. Како пише протојереј Андреј Новиков „потпуно је очигледно да појмови у речима архимандрита Елфидофороса Ламбриниадиса садрже доктрину источног папизма, који се у мало чему разликује од западног папизма. Треба рећи да је секретар Синода Константинопољске цркве прешао одређену психолошку границу – он већ није само заштитник „источно-папистичког“ лажног учења, него он директно оптужује оне који се са њим не слажу, да су јеретици“. [5]
У суштини, овде се православљу намеће дубоко стран римокатолички модел црквеног устројства, који може бити унедрен у цркву само у условима рушења његовог канонско-правног устројства, што Фанар и доказује, заоштравајући раскол између помесних православних цркава и намећући им политику екуменизма. Управо због те идеје је 1996. године је паралелно са Естонском православном црквом Московске патријаршије створена Естонска апостолска црква под јурисдикцијом Константинопоља, иако канонско право не предвиђа паралелне јурисдикције. Овај догађај је једно време изазвао озбиљну кризу у односима између Москве и Константинопоља.
Припреме за Свеправославни сабор
Као главно средство за уједињење православља под својом управом, цариградски патријарх разматра припрему Великог свеправославног сабора. Припремни рад за тај сабор почео је још 1960. године на иницијативу познатог екуменисте, митрополита Никодима (Ротова) [6] и од тада се остварује на Свеправославним претсаборским саветовањима (одржана су већ 4 – у Шамбезију 1976, 1992, 1986 и 2009. године) и на Међуправославним припремним комисијама (у Женеви 1971, Шамбезију 1986, 1990, 1993, 1999. и 2009. године).
Списак питања која је предложио патријарх Вартоломеј, сведочи о томе да сабор треба да носи реформски карактер. Он је призван да разматра следеће теме: 1) Православна дијаспора – одређење јурисдикције православних заједница, ван националних граница, 2) Процедура признања статуса црквене аутокефалије, 3) Процедура признања црквене аутономије, 4) Правила узајамног канонског признавања православних цркава, 5) Успостављање заједничког календара празника, 6) Правила и препреке за вршење свете тајне брака, 7) Питање поста у савременом свету, 8) Веза са другим хришћанским конфесијама, 9) Екуменистички покрет, 10) Допринос православља у учвршћењу хришћанских идеала света, братства и слободе. [7]
Потпуно је очигледно да испод плашта саборности, Константинопољ стреми да реализује свој програм деловања, који подразумева два основна правца. Као прво, остварити такву секуларизацију и либерализацију црквеног живота, која ће довести до рушења канонског устојства православне цркве – ради се о учвршћењу екуменизма, увођењу новог календара, другог брака духовенства, скраћења и слабљења постова и друго. Као друго, учврстити своје лидерство у православљу у својству наднационалне структуре, која оваплоћује општецрквено јединство. На том плану се разматрају питања повезана са јурисдикцијом православних организација и статуса аутокефалности, неопходног због достизања прихватљивости таквог модела јерархије православне цркве, код кога оштро опада значај њихове националне самосталности, а православне парохије изван националних граница биће уједињене под руководством Фанара.
Делатност патријарха Вартоломеја и нехотице подсећа на програм „Велика вента“ италијанских карбонарија. Иако је реализација последњих омогућена услед присуства у Римокатоличкој цркви пуновласног поглавара – папе, преко које је и дошло до самоуништења цркве, онда је јасно због чега је антихришћанским снагама толико важно да учврсте идеју „православног папе“ – који је и призван да обезбеди „тријумф револуционарних идеја“
_____________
[1] У православној цркви предстојатељи аутокефалних цркава не потчињавају се једна другој, но међу њима постоји установљен поредак (таксис), када при заједничком служењу један заузима прво место, други – друго итд. У древној цркви такво место заузимао је епископ Рима, за њим су следили патријарх Константинопоља, затим други. После раскола 1054 г., када је општење између Рима и Константинопоља било прекинуто, Римска катедра није више прва по чину.
izvor/srb.net
Pozdrav od Gere.