Članice Svetskog saveta crkava, razvrstane prema hrišćanskim denominacijama i vremenu njihovog nastanka tj. izdvajanja od ostalih crkava, sa spiskom njihovih eparhija koje su se priključile SSC.
Svetski savet crkava sve ove crkve smatra „granama“ hrišćanstva tj. „porodicama crkava“ koje samo zajednički čine celinu — hrišćanstvo.
Drevnoistočne [1] [uredi - уреди]
    Jermenska apostolska crkva (Cilicia)
    Jermenska apostolska crkva (Echmiadzin)
    Koptska pravoslavna crkva
    Eritrejska pravoslavna Tevahedo crkva
    Etiopska pravoslavna Tevahedo crkva
    Sveta apostolska katolička asirska crkva Istoka
    Malankara pravoslavna sirijska crkva
    Sirijska pravoslavna patrijaršija Antiohije i sveg Istoka
Pravoslavne [2] [uredi - уреди]
    Crkva Kipra
    Crkva Grčke
    Vaseljenska patrijaršija
    Grčka pravoslavna patrijaršija Aleksandrije i sve Afrike
    Grčka pravoslavna patrijaršija Antioha i sveg Istoka
    Grčka pravoslavna patrijaršija Jerusalima
    Pravoslavna autokefalna crkva Albanije
    Pravoslavna crkva u Americi
    Pravoslavna crkva Japana
    Pravoslavna crkva čeških zemalja i Slovačke
    Pravoslavna crkva u Finskoj
    Poljska autokefalna pravoslavna crkva Poljske
    Rumunska pravoslavna crkva
    Ruska pravoslavna crkva
    Srpska pravoslavna crkva
Protestantske [uredi - уреди]
    Glavni članak/ci: Anglikanstvo, Baptizam, Luteranstvo, Kalvinizam, Metodizam, Prezveterijanci, i Pentakostalci
Pobrojane su protestantske konfesije po azbučnom redu a ne po vremenu nastajanja.
    Anglikanci [3]:
        Anglikanska crkva Aotearoa, Novog Zelanda i Polinezije
        Anglikanska crkva Australije
        Anglikanska crkva Japana
        Anglikanska crkva Kanade
        Anglikanska crkva Kenije
        Anglikanska crkva Koreje
        Anglikanska crkva Tanzanije
        Anglikanska crkva Južne Kone Amerike
        Crkva provincije Zapadne Indije
        Crkva Velsa
        Crkva Cejlona
        Crkva Hristova u Kongu - Anglikanska zajednica Kongoa
        Crkva Engleske
        Crkva Irske
        Crkva Melanezije
        Crkva Nigerije (Anglikanska zajednica)
        Crkva provincije Centralne Afrike
        Crkva provincije Mjanmar
        Crkva provincije Južne Afrike
        Crkva provincije Indijskog okeana
        Crkva provincije Zapadne Afrike
        Crkva Ugande
        Anglikanska episkopalna crkva Brazila
        Episkopalna crkva Jerusalima i Srednjeg istoka
        Episkopalna crkva Filipina
        Episkopalna crkva u SAD
        Episkopalna crkva Sudana
        Luzitanijska crkva Portugala
        Provincija Anglikanske crkve u Burundiju
        Provincija Episkopalne crkve u Ruandi
        Škotska episkopalna crkva
        Španska reformisana episkopalna crkva
        Ujedinjena evanđelistička crkva "Anglikanska zajednica Angole"
    Baptisti [4]:
        Američke baptističke crkve u SAD
        Bangladeška baptistička crkva Sanga
        Baptistička asocijacija El Salvadora
        Baptistička konvencija Haitija
        Baptistička konvencija Nikaragve
        Baptistički savez Velike Britanije
        Baptistički savez Danske
        Baptistički savez Mađarske
        Baptistički savez Novog Zelanda
        Bengal-Orisa-Bihar baptistička konvencija
        Crkva Hristova u Kongou - Baptistička zajednica Kongoa
        Crkva Hristova u Kongou - Protestantska baptistička crkva Afrike (Episkopalna baptistička zajednica Afrike)
        Konvencija filipinskih baptističkih crkava
        Evanđelistička baptistička crkva Angole
        Evanđelistički baptistički savez Italije
        Jamajčanski baptistički savez
        Mjanmarska baptistička konvencija
        Nacionalna baptistička konvencija Amerike
        Nacionalna baptistička konvencija SAD
        Domaća baptistička crkva Kameruna
        Nigerijska baptistička konvencija
        Progresivna nacionalna baptistička konvencija
        Samavezam Telugu baptističkih crkvi
        Savez baptističkih crkava Kameruna
    Evanđelisti [5]:
        Afrička suvozemska crkva Sudana
        Laoška evanđelistička crkva
    Luteranci [6]:
        Bolivijska evanđelistička luteranska crkva
        Hrišćanska protestantska crkva Angole
        Hrišćanska protestantska crkva Indonezije
        Crkva Norveške
        Crkva Švedske
        Crkva augsburške konfesije Alsaće i Lorene
        EKD - Evanđelistička luteranska crkva Bavarske
        EKD - Evanđelistička luteranska crkva Brunsvika
        EKD - Evanđelistička luteranska crkva Oldenburga
        EKD - Evanđelistička luteranska crkva Turingije
        EKD - Evanđelistička luteranska crkva Virtemberga
        EKD - Evanđelistička luteranska crkva Hanovera
        EKD - Evanđelistička luteranska crkva Meklenburga
        EKD - Evanđelistička luteranska crkva Saksonija
        EKD - Evanđelistička luteranska crkva Šaumburg-Lipea
        EKD - Evanđelistička luteranska crkva Severnog Elbijana
        Estonska evanđelistička luteranska crkva
        Estonska evanđelistička luteranska crkva dijaspore
        Etiopska evanđelistička crkva Mekene Isusa
        Evanđelistička crkva augsburške konfesije Australije
        Evanđelistička crkva augsburške konfesije Poljske
        Evanđelistička crkva augsburške konfesije Republike Slovačke
        Evanđelistička crkva luteranske konfesije Brazila
        Evanđelistička crkva River Plate
        Evanđelistička luteranska crkva Amerike
        Evanđelistička luteranska crkva Kanade
        Evanđelistička luteranska crkva Čilea
        Evanđelistička luteranska crkva Kongoa
        Evanđelistička luteranska crkva Danske
        Evanđelistička luteranska crkva Namibije
        Evanđelistička luteranska crkva Južne Afrike
        Evanđelistička luteranska crkva Tanzanije
        Evanđelistička luteranska crkva Republike Namibije
        Evanđelistička luteranska crkva Finske
        Evanđelistička luteranska crkva Zimbabvea
        Evanđelistička luteranska crkva Francuske
        Evanđelistička luteranska crkva Gane
        Evanđelistička luteranska crkva Islanda
        Evanđelistička luteranska crkva Letonije
        Evanđelistička luteranska crkva Papua Nove Gvineje
        Evanđelistička luteranska crkva augsburške konfesije Rumunije
        Evanđelistička luteranska crkva Rumunije
        Indonežanska hrišćanska crkva
        Kenijska evanđelistička luteranska crkva
        Letonska evanđelistička luteranska crkva u dijaspori
        Luteranska crkva Mađarske
        Luteranska crkva Liberije
        Malagaška luteranska crkva
        Niaška hrišćanska protestantska crkva
        Protestantska hrišćanska batak crkva
        Protestantska crkva Sabe
        Salvadorski luteranski sinod
        Šlezijska evanđelistička crkva augsburške konfesije Republike Češke
        Simalungun protestantska hrišćanska crkva
        Slovačka evanđelistička crkva augsburške konfesije u Srbiji i Crnoj Gori
        Ujedinjena evanđelistička luteranska crkva
        Ujedinjena evanđelistička luteranska crkva Indije
    Metodisti:
        Afrička metodistička episkopalna crkva
        Afrička metodistička episkopalna cionistička crkva
        Hrišćanska metodistička episkopalna crkva
        Evanđelistička metodistička crkva Bolivije
        Evanđelistička metodistička crkva Italije
        Evanđelistička metodistička crkva Filipina
        Evanđelistička metodistička crkva Urugvaja
        Evanđelistička metodistička crkva Argentine
        Slobodna Veslijska crkva Tonge
        Metodistička crkva
        Metodistička crkva Brazila
        Metodistička crkva Gane
        Metodistička crkva Kube
        Metodistička crkva Fidžija i Rotume
        Metodistička crkva Indije
        Metodistička crkva Indonezije
        Metodistička crkva Irske
        Metodistička crkva Kenije
        Metodistička crkva Singapura
        Metodistička crkva Kariba i Amerike
        Metodistička crkva Zimbabvea
        Metodistička crkva Nigerije
        Metodistička crkva Čilea
        Metodistička crkva Meksika
        Metodistička crkva Novog Zelanda
        Metodistička crkva Perua
        Metodistička crkva Porto Rika
        Metodistička crkva Samoe
        Metodistička crkva Južne Afrike
        Metodistička crkva Togoa
        Metodistička crkva Urugvaja
        Metodistička crkva Sijera Leonea
        Metodistička crkva, Gornji Mjanmar
        Protestantska metodistička crkva Benina
        Ujedinjena metodistička crkva
        Ujedinjena metodistička crkva Obale Slonovače (sada u savezu sa Ujedinjenom metodističkom crkvom)
    Pentakostalci [7]:
        Asocijacija crkava Božijih
        Hrišćanska Biblijska crkva
        Evanđelistička pentakostalna misija Angole
        Crkva slobodne pentakostalne misije Čilea
        Međunarodna evanđelistička crkva
        Pentakostalna crkva Čilea
        Crkva pentakostalne misije
    Reformisane crkve [8]:
        Afrička protestantska crkva
        Asocijacija evanđelističkih reformisanih crkava Burkine Faso
        Hrišćanska crkva Centralnog Sulavezija
        Hrišćanska crkva Sumbe
        Hrišćanska evanđelistička crkva Minahase
        Hrišćanska evanđelistička crkva Sangine Talaud
        Hrišćanska reformisana crkva Brazila
        Hristova crkva Kongoa - evanđelistička zajednica Kongoa
        Hristova crkva Kongoa - prezveterijanska zajednica Kongoa
        Hristova crkva Kongoa - prezveterijanska zajednica Kinšase
        Crkva Škotske
        Hrišćanska kongregacijska crkva Američke Samoe
        Hrišćanska kongregacijska crkva Samoe
        Hrišćanska kongregacijska crkva Niue
        Hrišćanska kongregacijska crkva Tuvalua
        Hrišćanska crkva Kukovih ostrva
        Čehoslovačka husitska crkva
        Hrišćanska crkva Istočne Jave
        EKD - Crkva Lipea
        EKD - Evanđelistička reformisana crkva Severozapadne Nemačke
        Hrišćanska evanđelistička crkva Halmahere
        Hrišćanska evanđelistička crkva Tana Papue
        Evanđelistička crkva Nove Kaledonije i ostrva Lojalti
        Evanđelistička crkva Gabona
        Evanđelistička crkva Kameruna
        Evanđelistička crkva Kongoa
        Evanđelistička crkva švajcarske konfesije
        Evanđelistička kongregacijska crkva Angole
        Evanđelistička prezveterijanska crkva Južne Afrike
        Evanđelistička prezveterijanska crkva Gane
        Evanđelistička prezveterijanska crkva Egipatskog sinoda sa Nila
        Evanđelistička prezveterijanska crkva Irana
        Evanđelistička prezveterijanska crkva Portugala
        Evanđelistička prezveterijanska crkva Togoa
        Evanđelistička reformisana crkva Angole
        Federacija protestantskih crkava Švajcarske
        Grčka evanđelistička crkva
        Mađarska reformisana crkva Amerike
        Indonežanska hrišćanska crkva
        Javaneške hrišćanske crkve
        Kalimantan evanđelistička crkva
        Protestantska crkva Karo Bataka
        Kiribatska protestantska crkva
        Evanđelistička crkva Lesotoa
        Maoi protestantska crkva
        Crkva kovenant misije Švedske
        Nacionalni evanđelski sinod Sirije i Libana
        Pasundan hrišćanska crkva
        Prezveterijanska crkva (SAD)
        Prezveterijanska crkva Kameruna
        Prezveterijanska crkva Ruande
        Prezveterijanska crkva Tajvana
        Prezveterijanska crkva Republike Koreje
        Prezveterijanska crkva Trinidada i Tobagoa
        Prezveterijanska crkva Afrike
        Prezveterijanska crkva Aotearoe i Novog Zelanda
        Prezveterijanska crkva Kolumbije
        Prezveterijanska crkva u Kamerunu
        Prezveterijanska crkva Istočne Afrike
        Prezveterijanska crkva Gane
        Prezveterijanska crkva Koreje
        Prezveterijanska crkva Liberije
        Prezveterijanska crkva Mozambika
        Prezveterijanska crkva Nigerije
        Prezveterijanska crkva Pakistana
        Prezveterijanska crkva Sudana
        Prezveterijanska crkva Vanuatua
        Prezveterijanska crkva Velsa
        Prezveterijanska reformisana crkva Kube
        Hrišćanska protestantska crkva Balija
        Protestantska crkva Indonezije
        Protestantska crkva Jugoistočnog Sulavezija
        Protestantska crkva Molukasa
        Protestantska crkva Timor Lorose
        Protestantska crkva Zapadne Indonezije
        Protestantska crkva Alžira
        Protestantska evanđelistička crkva Timora
        Reformisana hrišćanska crkva u Srbiji i Crnoj Gori
        Reformisana hrišćanska crkva Slovačke
        Reformisana crkva Amerike
        Reformisana crkva Mađarske
        Reformisana crkva Rumunije
        Reformisana crkva Zambije
        Reformisana crkva Zimbabvea
        Reformisana crkva Alsaće i Lorene
        Reformisana Hristova crkva Nigerije
        Reformisana crkva Francuske
        Reformisana prezveterijanska crkva Ekvatorijalne Gvineje
        Remonstrant bratstvo
        Španska evanđelistička crkva
        Toraja crkva
        Savez jermenskih evanđelističkih crkava Bliskog istoka
        Savez velških nezavisnika
        Ujedinjena crkva Hrista – kongregacija Maršalskih ostrva
        Ujedinjena crkva Hrista Zimbabvea
        Ujedinjena slobodna crkva Škotske
        Ujedinjena prezveterijanska crkva Brazila
        Valdenška crkva
Ostale [uredi - уреди]
Starokatolici [9]:
    Katolička dijeceza Starokatolika u Nemačkoj
    Starokatolička crkva Austrije
    Starokatolička crkva Holandije
    Starokatolička crkva Švajcarske
    Poljska katolička crkva Poljske
Moravske crkve [10]:
    Moravska crkva
    Moravska crkva, Eastern West Indies Province
    Moravska crkva Jamajke
    Moravska crkva Nikaragve
    Moravska crkva Južne Afrike
    Moravska crkva Surinamea
    Moravska crkva Tanzanije
Slobodne i nezavisne crkve [11]:
    Kineski hrišćanski savet
    Crkva Bretrena
    Crkva Bretrena u Nigeriji
    Međunarodni savet Crkava zajednice
    Filipinska nezavisna crkva
    Poljska nacionalna katolička crkva
Afričke institutivne crkve [12]:
    Afričke hrišćanske crkve i škole
    Afrička crkva Svetog Duha
    Afrička izraelska ninevejska crkva
    Crkva Hristovog svetla Svetoga Duha
    Hristova crkva - Harisova misija
    Crkva Isusa Hrista na Zemlji njegovog specijalnog izaslanika Simona Kimbangua
    Crkva Gaspodova širom sveta
    Savet afričkih institutivnih crkvi
Crkva Hristovih apostola [13]:
    Asocijacija Hristovih crkava Novog Zelanda
    Hrišćanska crkva Kanade
    Hrišćanska crkva Sjedinjenih država
    Hristova crkva Kongoa - Zajednica Hristovih apostola Kongoa
    Hristove crkve Australije
    Evanđelistička crkva Hristovih apostola Argentine
Kvejkeri [14]:
    Versko društvo prijatelja (Opšta konferencija Prijatelja)
    Versko društvo prijatelja (Sastanak ujedinjenih Prijatelja)
Menoniti [15]:
    Hristova crkva Kongoa - Menonitska zajednica Kongoa
    Menonitska crkva Nemačke
    Menonitska crkva Holandije
Izvori [uredi - уреди]
      
Објављено 03.07.2012 у 09:32
               
  
   
Papa i patrijarh Vartolomej
    
    
      
   Цариградски патријарх у служби папског потчињавања православља
12
Одломак из књиге О. Четверикове „Завера папизма против хришћанства“ о антиправославном деловању Цариградског патријарха Вартоломеја.
Главни задатак Свете столице данас се огледа у постизању признања примата римског епископа. Кључну улогу у остваривању тога треба да одигра Цариградски патријарх Вартоломеј, који заузима јасну проримокатоличку позицију и истовремено проамеричку позицију. Он у православљу треба да утврди идеју о Константинопољском патријарху као поглавару православне цркве, са посебним прерогативима власти, да би, пошто их обједини, све помесне цркве ставио их под контролу папе, чије је првенство он спреман да призна.[1]
Екуменистичка духовност Цариградског патријарха
Узимајући у обзир посебан карактер мисије патријарха Вартоломеја, треба подробно проучити неке чињенице и детаље из његове биографије.
Његово духовно стасавање се одвијало у атмосфери екуменистичких идеја и јаког римокатоличког утицаја на Источном институту при Григоријанском универзитету, у екуменистичком институту у Бозију (Швајцарска) и на Минхенском универзитету. На Григоријанском институту он је одбранио докторску дисертацију и тамо је држао и предавања. Богато искуство у екуменистичкој делатности, Вартоломеј је добио радећи у комисији „Вера и црквено устројство“ Светског савеза цркава, као и на месту члана ЦК и извршног комитета ССЦ, учествујући у свим крупним конгресима и седницама те организације, у екуменистичким сусретима и заједничким молитвама у Ватикану, Лондону, Вашингтону, као и у раду екуменистичког фонда Про ориенте, који подржава дијалог међу богословима.
После избора за патријарха (у октобру 1991. године), Вартоломеј је следио пут екуменистичког сједињавања православне цркве са иноверцима, активно учествујући у православно-католичком, православно-исламском и православно-јудејском дијалогу. Он је био организатор и учесник Међурелигијске светске конференције „Религија и свет“ 1994. године, током које је позвао представнике свих религија „на савез и заједничке напоре у име духовних принципа екуменизма, братства и мира, пошто смо сви ми у Духу Једнога Бога“. Под његовим руководством одржане су консултације са представницима јудаизма 1993. године у Атини и 1998. године у Израелу, а он је учествовао у међурелигијској молитви у Асизију.
На позив патријарха Вартоломеја, 2006. године  одржана је посета папе Бенедикта XVI Истамбулу, где су се они заједнички молили у храму св. Ђорђа у Фанару, а потом у римокатоличком сабору Светог духа у Истамбулу. У јуну 2008. године, патријарх Вартоломеј је био у званичној посети Ватикану, а у октобру те исте године молио се заједно са папом у Сикстинској капели током међуконфенсионалног сусрета, сазваног ради борбе против фундаментализма и за религиозну трпељивост.
Патријарх Вартоломеј је наступао у Европском парламенту, на међународном „Прашком форуму 2000“, добио је награду УН „Борац за одбрану планете Земље“. Заједно са рабином Артуром Шнајером био је организатор истамбулске „Конференције за мир и толеранцију“.
Што се тиче његових тесних веза са америчким руководством, треба подвући да је 1998. године у САД био донесен закон о заштити константинопољског патријарха, што је довело до чврсте подршке последњим америчким и НАТО операцијама у православним државама (Грузија и Украјина) и до низа „обојених револуција“.
Управо је овај религиозни делатник данас претендент на то да буде предводник свих православних верника у свету, координирајући и иницирајући дејства помесних цркава.
Треба рећи да је још константинопољски патријарх Димитрије (1972−1991) себе прогласио „првим међу једнаким у светој православној цркви“, а папу – „првим међу једнаким у читавој цркви Христовој“, признајући га на тај начин за „старијег брата“.[3]
„Православни папа“
Патријарх Вартоломеј такође активно пројављује претензије на статут поглавара васељенског православља, дозвољавајући да себе назове „првопрестолником православља“ и „духовним вођом триста милиона православних хришћана Синода константинопољског“. При том, он користи ту чињеницу да и Константинопољска црква има раширену структуру и укључује у себе 234 заграничне епархије са бројем парохијана од око три милиона становника (иако их у самој Турској има око 3.000), што му омогућава да тврди да је основни део његове пастве у расејању по целом свету, у епархијама ван његове канонске територије. Најкрупније епархије налазе се у САД – милион и седамсто педесет хиљада, Канади – двеста тридесет хиљада, Аустралији – триста двадесет хиљада, Немачкој – триста педесет хиљада, Великој Британији – двеста хиљада. [4]
Идеја „Првопрестолног православља“ се толико озбиљно схвата на Фанару, да је недавно секретар константинопољског патријарха, архимандрит Елфидофорос Ламбиниадис изјавио да „отказ прихватања примата у православној цркви, примата који може бити оваплоћен само у првенствујућем – није ништа друго него јерес“. Како пише протојереј Андреј Новиков „потпуно је очигледно да појмови у речима архимандрита Елфидофороса Ламбриниадиса садрже доктрину источног папизма, који се у мало чему разликује од западног папизма. Треба рећи да је секретар Синода Константинопољске цркве прешао одређену психолошку границу – он већ није само заштитник „источно-папистичког“ лажног учења, него он директно оптужује оне који се са њим не слажу, да су јеретици“. [5]
У суштини, овде се православљу намеће дубоко стран римокатолички модел црквеног устројства, који може бити унедрен у цркву само у условима рушења његовог канонско-правног устројства, што Фанар и доказује, заоштравајући раскол између помесних православних цркава и намећући им политику екуменизма. Управо због те идеје је 1996. године је паралелно са Естонском православном црквом Московске патријаршије створена Естонска апостолска црква под јурисдикцијом Константинопоља, иако канонско право не предвиђа паралелне јурисдикције. Овај догађај је једно време изазвао озбиљну кризу у односима између Москве и Константинопоља.
Припреме за Свеправославни сабор
Као главно средство за уједињење православља под својом управом, цариградски патријарх разматра припрему Великог свеправославног сабора. Припремни рад за тај сабор почео је још 1960. године на иницијативу познатог екуменисте, митрополита Никодима (Ротова) [6] и од тада се остварује на Свеправославним претсаборским саветовањима (одржана су већ 4 – у Шамбезију 1976, 1992, 1986 и 2009. године) и на Међуправославним припремним комисијама (у Женеви 1971, Шамбезију 1986, 1990, 1993, 1999. и 2009. године).
Списак питања која је предложио патријарх Вартоломеј, сведочи о томе да сабор треба да носи реформски карактер. Он је призван да разматра следеће теме: 1) Православна дијаспора – одређење јурисдикције православних заједница, ван националних граница, 2) Процедура признања статуса црквене аутокефалије, 3) Процедура признања црквене аутономије, 4) Правила узајамног канонског признавања православних цркава, 5) Успостављање заједничког календара празника, 6) Правила и препреке за вршење свете тајне брака, 7) Питање поста у савременом свету, 8) Веза са другим хришћанским конфесијама, 9) Екуменистички покрет, 10) Допринос православља у учвршћењу хришћанских идеала света, братства и слободе. [7]
Потпуно је очигледно да испод плашта саборности, Константинопољ стреми да реализује свој програм деловања, који подразумева два основна правца. Као прво, остварити такву секуларизацију и либерализацију црквеног живота, која ће довести до рушења канонског устојства православне цркве – ради се о учвршћењу екуменизма, увођењу новог календара, другог брака духовенства, скраћења и слабљења постова и друго. Као друго, учврстити своје лидерство у православљу у својству наднационалне структуре, која оваплоћује општецрквено јединство. На том плану се разматрају питања повезана са јурисдикцијом православних организација и статуса аутокефалности, неопходног због достизања прихватљивости таквог модела јерархије православне цркве, код кога оштро опада значај њихове националне самосталности, а православне парохије изван националних граница биће уједињене под руководством Фанара.
Делатност патријарха Вартоломеја и нехотице подсећа на програм „Велика вента“ италијанских карбонарија. Иако је реализација последњих омогућена услед присуства у Римокатоличкој цркви пуновласног поглавара – папе, преко које је и дошло до самоуништења цркве, онда је јасно због чега је антихришћанским снагама толико важно да учврсте идеју „православног папе“ – који је и призван да обезбеди „тријумф револуционарних идеја“
_____________
[1] У православној цркви предстојатељи аутокефалних цркава не потчињавају се једна другој, но међу њима постоји установљен  поредак (таксис), када при заједничком служењу један заузима прво место, други – друго итд. У древној цркви такво место заузимао је епископ Рима, за њим су следили патријарх Константинопоља, затим други. После раскола  1054 г., када је општење између Рима и Константинопоља  било прекинуто, Римска катедра није више прва по чину.
  
  
  
izvor/srb.net
Pozdrav od Gere.